AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJE JUŽNA SRBIJA

ODSEK VISOKA POSLOVNA ŠKOLA LESKOVAC

PRISTUPNI RAD
PREDEMT: MEĐUNARODNO POSLOVNO PRAVO
TEMA: Ugovor o špediciji

Mentor: Student:
Prof. dr Milica Ilić Aleksandra Đorđević

Leskovac, 2022. god

SADRŽAJ:

UVOD........................................................................................................................................2
1. ZNAČAJ ŠPEDICIJE.........................................................................................................4
2. POJAM I ZNAČAJ UGOVORA O ŠPEDICIJI (OTPREMANJU)...................................4
3. PRAVNA PRIRODA UGOVORA O ŠPEDICIJI..............................................................5
4. UGOVOR O ŠPEDICIJI U NAŠEM PRAVU...................................................................6
5. ZAKLJUČENJE UGOVORA O ŠPEDICIJI.....................................................................6
6. OBAVEZE ŠPEDITERA IZ UGOVORA O ŠPEDICIJI...................................................7
7. PRAVA ŠPEDITERA IZ UGOVORA O ŠPEDICIJI......................................................11
8. ODGOVORNOSTI ŠPEDITERA....................................................................................13
9. POSEBNE VRSTE UGOVORA O ŠPEDICIJI...............................................................13
10. PRIMER UGOVORA O ŠPEDICIJI............................................................................15
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................19
LITERATURA.........................................................................................................................20
 UVOD

Ugovor predstavlja saglasnost volje dva ili vise lica kojom ona žele da postignu
odrđeno pravno dejstvo. Ugovori su uglavnom neformalni osim u slučaju kada zakon traži
pismenu formu. Ugovorom se stvaraju prava i obaveze i ugovor obe strane vezuje kao zakon.
Sinonimi za ugovor su: dogovor, sporazum, nagodba, ali se samo izraz ugovor koristi u
zakonu. Ugovori u robnom prometu su građansko pravni ugovori i prikazuju izvesne
karakteristike koje zahtevaju njihovo posebno izučavanje.

Obavljanje poslova robnog prometa važno je zbog prenosa robe od proizvođača do

potrošača. Prenos robe se ne vrši direktno od proizvođača do potrošača, već se roba u
međuvremenu prerađuje, preprodaje, prelazi iz jedne ruke u drugu dok ne dođe do potrošača.
Zato je bitno zaključiti više ugovora kao što su: ugovor o kupovini i prodaji, ugovor o
posredovanju, ugovor o trgovinskom zastupanju, ugovor o komisionu, ugovor o špediciji,
ugovor o uskladištenju. To su sve tipični ugovori koji se pojavljuju u robnom prometu. Da bi
došlo do zaključenja tih ugovora a zatim i do ispunjenja obaveza iz ugovora prvenstveno je
potrebno poslati ponudu za zaključenje ugovora koja predstavlja predlog jedne strane drugoj
za sklapanje ugovora, zatim je potrebno da druga strana prihvati ponudu, odnosno da da
saglasnost za zaključenje ugovora, prihvatanjem ponude izražena je saglasnost i time je
ugovor zaključen. Te dve strane ne moraju biti lično prisutne da bi ugovor mogao biti
zaključen, to se može učiniti i preko telefona, putem telegrama, teleprintera. Strane koje se
odluče da na neki od ovih način zaključe ugovore su obično one koje već duže vremena
posluju zajedno i imaju poverenja jedni u druge. Ako pak ugovorne strane nemaju poverenja
jedni u druge ili žele da ispunjenje ugovora bude obezbeđeno oni to mogu učiniti pomoću
sredstava obezbeđenja i izvršenja ugovora kao što su kapara, odustanica, ugovorna kazna,
jemstvo, pravo zaloge i retencije, garancija, kaucija, penali.

Ugovor redovno prestaje ispunjenjem obaveza iz ugovora kako od strane dužnika,

tako i od poverioca. Naravno, ugovor se može i raskinuti. To može biti volja jedne ili obe
ugovorne strane. Stranke su trenutkom raskida ugovora oslobođene svih svojih obaveza, osim
obaveze na nadoknadu štete.
 Osnovni sadržaj posla špedicije je organizacija prevoza stvari. U ovom radu će biti
reči kako o opštem pojmu ugovora u privredi, tako i o ugovoru o špediciji, njegovim
osnovim elementima, subjektima ugovora i obavezama ugovornih stranaka.

Kada komitent prihvati ponudu špedicije, dolazi do ugovaranja špediterskog posla. U

pravnom smislu ugovor o špediciji je neformalan ugovor do čijeg se zaključenja dolazi onog
momenta kada se komitent i špediter saglase o bitnim elementima špediterskog posla. U
praksi, ugovor se uglavnom zaključuje u pismenoj formi, a tu formu ugovora zahteva i većina
nacionalnih opštih uslova poslovanja špeditera .
 1. NAZIV I POJAM UGOVORA U PRIVREDI I
ZNAČAJ ŠPEDICIJE

a) Naziv – ugovori u privredi se označavaju različitim nazivima. U uporednom pravu -

trgovinski poslovi, trgovački ugovori, komerčijalni poslovi. U našoj pravnoj teoriji -
ugovori robnog prometa, privredni ugovori, poslovi robnog prometa. U Zakonu o
obligačionim odnosima za ugovore koje privredni subjekti zaključuju na tržištu koristi
se izraz “ugovori u privredi”.

b) Pojam – Ugovori u privredi su posebna vrsta pravnih poslova obligačiono pravne

prirode, kojima se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na tržištu. To su
pravni instrumenti putem kojih se obavlja pravni promet na t tržištu u kome učestvuju
privredni subjekti.

 Prema zakonu o obligačionim odnosima ugovorima o privredi se smatraju ugovori

koje zaključuju preduzeća i druga pravna liča kao i fizička, koja obavljaju neku
privrednu delatnost (preduzetniči). Zapravo to su oni ugovori koje zaključuju subjekti
koji se bave privrednom delatnosću u čilju stičanja zarade.

 Pod privrednom delatnosću treba podrazumevati: proizvodnju, promet roba i vršenje

usluga na tržištu.

 U uporednom pravu u pojmovnom odredjenju trgovinskog posla pošlo se od

pojmovnog odredjenja trgovča. U prvo vreme trgovčem se smatralo svako liče koje se
bavi trgovačkim poslovima. Polazilo se od statusa trgovča pa se i poslovi koje on
obavlja nazivaju trgovački poslovi - Subjektivni sistem odredjivanja pojma trgovča.

 Objektivni sistem odredjivanja trgovča - Priroda trgovačkog posla odredjuje trgovča.

Prema tome u pojmovnom odredjivanju trgovinskih poslova formirala su se 2
pristupa: 1. Zakonodavač odredjuje koji se poslovi smatraju trgovinskim poslovima ,
a liče koje ih obavlja dobija status trgovča. 2. Liče ima status trgovča, ako to
 svojstvo priznaje zakon, a poslovi koje on obavlja u vidu redovnog zanimanja su
trgovinski.

 Bitno je odrediti koji se posao smatra trgovinskim poslom zbog primene

odgovarajućih pravnih pravila. U našem pravu na ugovore u privredi prvenstveno se
primenjuju odredbe zakon o obligačionim odnosima, osim ako za ugovore u privredi
nije izričito drugačije odredjeno. To znači da osim opštih pravila koji važe za
obligačione ugovore u privredi vaze i posebna pravila.

 Ima slučajeva kada se neke odredbe Zakona o obligačionim odnosima ne mogu

primeniti na ugovore o privredi kao sto je slučaj sa prekomernim ostećenjem. Jer,
privredni subjekti svoju delatnost obavljaju u vidu redovnog zanimanja, pa se
pretpostvavlja da moraju poznavati prilike na tržištu i odnose na njemu.

Špedicija je stručno organizovanje transporta robe od strane špeditera u svoje ime i za

račun komintenta uz nagradu. U transportnom lancu, špediter je važna karika, privredni
subjekt koji daje logističku podršku transportnim preduzećima. Špedicija više od drugih
grana privrednih delatnosti u svom delokrugu rada mora poznavati poslove međunarodnog
transporta, transportnog osiguranja, poslove carine, kontrole kvaliteta i kvantiteta robe i
slično.1

Veliku pažnju posvaćuju brzini i ekonomičnosti rada, zatim maksimalnoj sigurnosti u

prevozu i organizaciji i svim drugim činiocima koji prate ovu delatnost. Špedicija ima
međunarodni karakter i posmatrajući je kao samostalnu privrednu delatnost vidimo njene
osnovne funkcije kao što su: prostorna, vremenska, kreditna, kvalitativna i kvantitativna i
propagandna. Svaka od njih je povezana što špediciju čini brzom, ekonomičnom i
savremenom. Špedicija je veoma važan faktor sistema društvene reprodukcije i bez nje
savremena privreda ne bi mogla da funkcioniše. Agencije i privredna društva specijalizovana
za obavljanje špediterskih poslova pružaju usluge drugim privrednim društvima uz
zaključenje ugovora o špediciji.

1
Prof. dr Marović B., Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001., str.331.
 1. POJAM I ZNAČAJ UGOVORA O ŠPEDICIJI
(OTPREMANJU)

Ugovor o špediciji je takav ugovor privrednog prava koji obavezuje jednu ugovornu
stranu da organizuje otpremu stvari u svoje ime, a po nalogu i za račun druge ugovorne strane
uz nagradu. Ugovorna strana koja organizuje otpremu stvari u svoje ime, a za tuđi račun se
zove špediter ili, ređe, otpremnik, a druga ugovorna strana, koja je izdala nalog i za čiji račun
se organizuje otprema stvari, komitent, nalogodavac ili klijent.

Špediteri su specijalizovane organizacije za obavljanje špedicije i zbog toga kada ispune

dobijeni nalog imaju pravo na nagradu (proviziju).2 Reč špediter ne treba mešati sa rečju
gradski vozač jer nepravilna upotreba termina može da dovede do nepovoljnih posledica u
privrednoj praksi. Razlika je u tome što špediter organizuje prevoz robe, ali ne vrši prevoz
iste. To obavljaju vozači, transporteri. Osnovni smisao špedicije je stručna zaštita interesa
komitenta za sva pitanja u vezi sa transportom robe. Špediterska preduzeća iz tog razloga
traže od transportnih preduzeća da se usavršavaju i razvijaju, traže najbolju, najjeftiniju i
najsigurniju uslugu.

Špediterovi komitenti su u najčešćem slučaju industrijska i trgovinska preduzeća.

Početkom ovog veka bilo je pokušaja da se špediterska preduzeća izbace kao posrednici
između transportnih preduzeća i korisnika transporta. Poslove špedicije su tada bili počeli da
obavljaju transportna, trgovinska i industrijska preduzeća za svoje potrebe. Svi ti pokušaji su
propali jer posao špedicije ekonomski najbolje mogu da obave samostalne specijalizovane
organizacije.

Špediterova nagrda (provizija) je minimalna u odnosu na korist koju špedicija pruža

privredi u celini.3Špediteri pored posredničke uloge često samostalno obavljaju poslove
potrebne radi izvršenja transporta. Pojavljuju se i kao transporteri u drumskom saobraćaju. U
principu špediter obavlja sve poslove kako bi zaštitio interes komitenta. Osnovne
karakteristike savremene špedicije su: 1) specijalizacija špediterskih preduzeća; 2) pretežno
međunarodni karakter delatnosti; 3) veliki obim i raznovrsnost delatnosti.

2
Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.209.
3
Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.209.
 2. PRAVNA PRIRODA UGOVORA O ŠPEDICIJI

Pravna priroda špediterskog posla je sporna u zakonodavstvu i pravnoj teoriji. Prvo

pitanje koje je sporno je da li je špedicija samostalan posao privrednog, odnosno, trgovinskog
prava ili se radi o podvrsti komisionog posla. Vezano za ovo pitanje u stranom pravu
razlikujemo uglavnom tri sistema: anglosaksonski koji špediciju smatra posebnom vrstom
agenture, francuski po kom je špedicija vrsta komisionog posla i nemački sistem, koji je
ujedno i nnajsavremeniji i najispravniji, u kome je špedicija samostalni posao.

Sličnost između komisionog posla i posla špedicije je u tome što i špediter i komisionar
obavljaju delatnost u svoje ime, za racun svog komitenta. A razlikuju se po tome što
komisionar omogućuje kupoprodaju robe na određeni poseban način, a špediter
organizujeotpremanje robe u svoje ime a za tuđi račun. Drugo složenije pitanje je građansko-
pravna priroda ugovora o špdiciji. U našoj pravnoj teoriji zastupljena su sledeća shvatanja: 1)
ugovor o špediciji je mandat, 2) ugovor o špediciji sadrži elemente mandata i ugovora o delu,
3) ugovor o špediciji je sui generis, 4) ugovor o špediciji je ugovor o delu. 4 Najtačnije je
shvatanje da je u našem pravu ugovor o špediciji po svojoj grđansko-pravnoj prirodi ugovor o
delu.

3. UGOVOR O ŠPEDICIJI U NAŠEM PRAVU

Ugovor o špediciji (otpremanju) je prvenstveno regulisan u našem pravu u Zakonu o

obligacionim odnosima iz 1978. godine. Pored Zakona o obligacionim odnosima, posao
špedicije u našem pravu delimično je regulisan i u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju
iz 1992. godine. U članu 827. Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. Godine pojam
ugovora o špediciji je određen na sledeći način: „Ugovorom o otpremanju obavezuje se
otpremnik da radi prevoza određene stvari zaključi u svoje ime i za račun nalogodavca
ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza, kao i da obavi ostale
uobičajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu naknadu.
Ako je ugovorom predviđeno, otpremnik može zaključivati ugovor prevozu i preduzimati
druge pravne radnje u ime i za račun nalogodavca.“5

4
Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.211.
5
Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.212.
 4. ZAKLJUČENJE UGOVORA O ŠPEDICIJI

Do zaključenja ugovora o špediciji dolazi kada se špediter i komitent saglase o bitnim

elementima posla špedicije. Posao špedicije u našem pravu mogu da obavljaju samo
organizacije koje ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje posla špedicije i koje su ovu
svoju delatnost registrovale kod nadležnog suda.

Komitent je organizacija ili fizičko lice. 6 Ugovor o špediciji u našem pravu je

neformalan, dvostrano-teretan i sve češće formularni ugovor, jer se zaključuje pukim
pristajanjem na već od strane špeditera postavljenje uslove. Medjutim, opšti uslovi
poslovanja špeditera mnogih zemalja predvidjaju da komitentova ponuda mora biti
dostavljena u pismenoj formi. Ponuda komitenta za zaključenje ugovora u praksi se zove
dispozicija. Da bi se obezbedilo da komitentova dispozicija sadrži sve neophodne podatke za
zaključenje ugovora o špediciji, ona se redovno daje na posebno odštampanoom formularu sa
odredbama Opštih uslova poslovanja špeditera na poleđini. 7 Špediter prilikom reklamiranja
svojih usluga istupa javno pa ukoliko ne želi da prihvati dispoziciju komitenta mora je izričito
odbiti da se ne bi smatrala prihvaćenom.

Saglasno načelu savesnosti i poštenja, špediter na sebe ne bi smeo da prihvati izvršenje

dispozicije ako zna da je ne može ispuniti. U našem pozitivnom pravu dozvoljena je
punovažnost usmenih dogovora o sporednim elementimao kojim u ugovoru ništa nije rečeno.
Od ovoga se može odstupiti samo ako se usmenim putem smanjuju ili olakšavaju obaveze
bilo koje strane.

6
Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.213.
7
Prof. dr Marović B., Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001., str.402.
 5. OBAVEZE ŠPEDITERA IZ UGOVORA O
ŠPEDICIJI

1. Špediterova obaveza da postupa kao savestan uredan privrednik

Ovo je osnovna obaveza koja se neposredno primenjuje kada ništa konkretno nije
predviđeno. Špediter ima obavezu da se ponaša i postupa kao stručnjak i kada obavlja
sporedne delatnosti špedicije (čuvanje robe, kontrolisanje i prevoz robe...). Pažnja urednog
špeditera treba da teži konkretnoj situaciji, najefikasnijoj zaštiti interea komitenta. To
proizilazi iz špedicije kao samostalne uslužne privredne delatnosti, tj. njene suštine. Špediter
je dužan da se pridržava uputstva komitenata, a ako je to nemoguće dužan je da o tome
obavesti komitenta i da zahteva nova uputstva. Ako nema dovoljno vremena za dobijanje
istih mora da postupi u skladu sa interesima komitenta. Ako špediter odstupi od uputstava
komitenta odgovoran je za štetu koja nastane usled više sile izuzev ako bi do iste štete došlo i
da je postupio prema uputstvima. Komitent ima obavezu da dokaže da je pretrpeo štetu
određenom radnjom špeditera, ukoliko špediter želi da se oslobodi odgovornosti mora da
dokaže je pri izvršenju radnje postupao kao uredni privrednik

2.Obaveze špeditera pre prijema stvari

Kada su uputstva i nalozi komitenta nedovoljni i nejasni špediter ima obavezu da o tome
obavesti komitenta kao i da od njega traži potrebna objašnjenja naročito kada ti nedostaci
mogu dovesti do štete i povećanja troškova komitenta. Radi boljeg organizovanja otpreme
robe špediter ima obavezu da komitentu pruži uputstva i savete. To je često slučaj kod dužih
poslovnih odnosa, tzv. „kućnih špeditera“. U tom slučaju špediter utiče i na proces
proizvodnje robe koju kasnije treba transportovati. Sve dok se ne izvrši ugovor o špediciji
špediter je dužan da se pridržava komitentovih naloga. Postoje imperativni, indikativni i
fakultativni nalozi. Špediter ne odgovra za štetu koja je nastala usled komitentovog
pridržavanja špediterovih uslova. Komitentove obaveze se uglavnom sastoje u pripremanju
stvari i dokumenata i predaji istih špediteru. Špediter ima obavezu da obezbedi dokumenta za
otpremu robe i carinjenje jedino kada je to ugovoreno.
 3.Špediterova obaveza prijema stvari

Špediter mora imati državinu stvari da bi mogao da ih preda transporteru. Ako špediter
ne prima stvari od komitenta nego od trećeg lica mora da bude obazriv i da obezbedi sva
prava komitenta prema trećem licu. Ako dođe do oštećenja stvari ili bilo čega bitnog za
komitenta špediter mora o tome da obavesti komitenta kao i da preduzme sve mere
obezbeđenja komitentovih prava prema trećim licima. Špediter takođe ima obavezu da
transporteru preda stvari u stanju u kom ih je i primio.

Prilikom prijema stvari špediter kontroliše samo spoljno stanje stvari . Njegova obaveza
nije ni pakovanje ni ambalažiranje stvari osim ako nije izričito dogovoreno. Ipak špediter je
duzžan da obavesti komitenta ukoliko ambalaža nije odgovarajuća. Komitent je u tom slučaju
dužan da otkloni nedostatke, ali ako okolnosti slučaja ne trpe odlaganje špediterova obaveza
je da popravi stanje ambalaže. Kada se radi o vaganju robe, ukoliko ne postoji izričit
komitentov nalog špediter treba da sprovede vaganje samo u slučaju kada se očito radi o
manjku stvari. Špediter ima obavezu da utvrdi kvalitet robe i da vadi uzorke samo ako je to
ugovoreno. Komitent može da zahteva od špeditera da mu posle prijema stvari izda tzv.
špeditersku potvrdu. Kada se radi o međunarodnom saobraćaju špediter ima obavezu da na
osnovu prećutnog komitentovog naloga sprovede carinjenje robe na osnovu podataka i
dokumenata koje je dobio od komitenta i koje nema obavezu da kontroliše. Špediter ima
obavezu da obezbedi komitentova prava prema trećim licima ali nema obavezu da ostvaruje
prava. Takođe na osnovu komitentovog naloga špediter pri prijemu stvari od trećeg lica može
da ima obavezu da isplati razne vrste pouzeća.

4.Špediterova obaveza čuvanja stvari

Posle prijema stvari, a pre predaje istih transporteru radi transporta, špediter ima obavezu da
čuva stvari. Po pravilu čuvanje stvari ne traje dugo. Na osnovu ugovora špediter ima
ovlašćenja da uskladišti stvari kada smatra da to odgovara zaštiti komitentovih interesa
izuzev ako komitent izričito zabrani uskladištenje stvari. Ako skladišti robu njegova obaveza
je da odabere odgovarajući skladišni prostor i pravilan način čuvanja te robe, ali ne mora sam
da je čuva. Može to da poveri skladišnom preduzeću koje će odabrati stručnom pažnjom.
Posle uskladištenja robe špediter ima obavezu da odmah o tome obavesti komitenta. Takođe,
ako komitent zahteva potvrdu da je roba uskladištena, špediter je dužan da mu je izda.
Obaveza špeditera da osigura robu postoji samo ako je to komitent izričito naložio. Ako dođe
do gubitka ili oštećanja robe koja je na čuvanju, špediter ima obavezu da o tome obavesti
komitenta kao i da obezbedi njegova prava prema trećim licima.

5.Špediterova obaveza izbora trećih lica

Špediter ima obavezu da stupi u ugovorne odnose sa trećim licima koja treba da izvrše
određene usluge u vezi transportovanja robe. Prilikom zaključenja tih ugovora obaveza
špeditera je da vodi računa o interesima komitenta. Špediter pri izboru trećih lica meže da
bude u situaciji da ona zahtevaju velika isključenja i ograničenja svoje odgovornosti,
međutim špediter ne sme pristati na takve uslove. Ukoliko je treće lice izabrano od strane
komitenta špediter je dužan da obavesti komitenta ukoliko smatra da treće lice nije
kompetentno za takvu vrstu posla. Ako komitent zanemari to upozorenje špediter je dužan da
postupi po njegovom nalogu. Špediter nema obavezu da komitenta obavesti o izboru trećeg
lica.

6.Špediterova obaveza izbora prevoznog puta i vrste transporta

Kada komitent u nalogu ne odredi vrstu transporta i prevozni put špediterova obaveza je
da ovaj izbor izvrši pažnjom urednog privrednika. Špediter mora da zna šta najviše odgovara
komitentovim interesima: što brži, što sigurniji ili što jeftiniji transport. Ako je ikako moguće
špediter treba da izbegne pretovare stvari. On takođe, unapred kalkuliše sve buduće moguće
troškove. Ako komitent u nalogu navede samo pojedine elemente prevoznog puta i vrste
transporta špediter je dužan da ih poštuje i da prema tim elementima odluči o ostalim koji su
izostavljeni naravno prateći interese komitenta.. Špediter takođe mora da poznaje robu i njenu
vrednost pri izboru transporta i prevoznog puta.8

8
Prof. dr Marović B., Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001., str.402.
 7.Špediterova obaveza zaključenja potrebnih ugovora

Špediter kada izvrši obavezu izbora trećih lica, dužan je da sa njima zaključi ugovore u
svoje ime, za račun komitenta. Špediter mora trećem licu da preda robu u onom stanju koje
omogućava blagovremeno izvršenje posla, kao i propratna dokumenta i papire. Ispravnost
dokumenata i potvrda koje tada dobija od trećih lica dužan je da kontroliše sa formalne
strane, a sadržinu ako postoji komitentov nalog za tako nešto.

8.Špediterova obaveza da osigura stvari

Špediter nema obavezu da osigura stvari. On ima obavezu da osigura pošiljku jedino ako
je to izričito ugovoreno. Ima obavezu da osigura stvari ako je reč o zakonskom obaveznom
osiguranju. Komitentov nalog da špediter osigura stvari treba da bude u pismenoj formi i
mora da bude precizan. Ako komitent izda špediteru nalog da sprovede transportno
osiguranje, špediter nije dužan niti ima ovlašćenje da sprovede i skladišno osiguranje. Kada u
nalogu nije navedena vrsta i obim osiguranje špediter će sprovesti uobičajeno osiguranje.
Komitent je dužan da špeditera obavesti o osobinama stvari. Takođe je dužan da obavesti
špeditera ako su u pošiljci dragocenosti, HOV, ili druge skupocene stvarimora pri predaji već
navesti njihovu vrednost. Osiguranje špedicije za komitenta je osiguranje od rizika koji mu
stvara špediterova odgovornost. Premiju ovog osiguranja plaća komitent, a manjim delom
špediter.9 Ovo osiguranje predstavlja jednu vrstu isključenja i ograničenja ugovorne
odgovornosti špeditera.

9.Špediterova obaveza polaganja računa

Kada špediter ispuni komitentov nalog ima obavezu da mu položi račun jer posluje za
račun komitenta. Komitent ima pravo da od špeditera traži dopunska objašnjenja računa.
Polaganje računa predstavlja i obaveštenja komitenta da je posao završen. Špediter mora
položiti račun komitentu i ako posao nije završen, a komitent to zahteva. Za taj račun se ne
zahteva nikakva forma, ali se obično podnosi u pismenom obliku.
9
Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.219.
 6. PRAVA ŠPEDITERA IZ UGOVORA O
ŠPEDICIJI
1.Pravo špeditera na nagradu (proviziju)

Špediter ima pravo na proviziju čak i kada to nije ugovoreno. Po jednom shvatanju
špediter stiče pravo na proviziju prilikom predaje stvari primaocu, a po drugom prilikom
predaje stvari transportera. Međutim najispravnije je shvatanje je ono da špediter stiče pravo
na proviziju kada ispuni i poslednju obavezu iz ugovora. Ukoliko nije uspeo da ispuni sve
obaveze iz ugovora bez svoje krivice on ima pravo na srazmeran deo provizije. Ali ako je
moguće izvršenje ugovora u potpunosti komitent ne mora da prihvati delimično izvršen
ugovor. Provizija treba da bude isplaćena u novčanim sredstvima u kojima je ugovorena, a
ako nije ugovoreno onda u valuti zemlje gde komitent ima svoje sedište. Visina provizije se
uglavnom određuje tarifom ili pomoću mesnog običaja špeditera. Za posebna zalaganja i
izvršavanje dodatnih naloga komitenta špediter ima pravo na posebnu nagradu.

2.Pravo špeditera na naknadu troškova

Špediter može da trži od komitenta predujmove za očekivane buduće troškove i

komitent je po zakonu dužan da ih isplati. Ukoliko se špediter odrekao ovog prava na bilo
koji način on kreditira komitenta. Špediter može da zahteva od komitenta naplatu ovih
troškova čim oni nastanu, ali u praksi oni se nadoknađuju u trenutku isteka ugovora o
špediciji i tada se zajedno naplaćuje i provizija i troškovi. Špediter nema pravo na naknadu
režijskih troškova jer se pretpostavlja da su oni sastavni deo provizije. Komitent ima pravo da
prigovori o visini troškova, a špediter tada mora da dokže neophodnost i nužnost tih troškova.
Špediterov zahtev za naknadu troškova dospeo je kada su ti troškovi nastali. Posle tog
trenutka on ima pravo i na zakonsku kamatu za isplaćene troškove. U troškove ne ulaze samo
izdaci u vezi organizovanja otpreme stvari nego i troškovi transporta i eventualni triškovi u
mestu opredeljenja.10

10
Prof. dr Marović B., Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001., str.402.
 3.Špediterova prava na sredstva obezbeđenja ugovornih zahteva

Špediter ima zakonsko pravo, na robi i pravo retencije, radi obezbeđenja svih ugovornih
zahteva. Ova špediterova prava se ne mogu ugovorom isključiti. 11 Špediter ima založno pravo
na robi samo za tzv. koneksne zahteve iz konkretnog ugovora. Zakonsko založno pravo
špeditera je uslovljeno državinom stvari. Kasniji špediter ima pravo prethodnog podmirenja,
a i dužnost da brine o organizaciji založnog prava prethodnog špeditera. Naknadni špediter
može da isplati prethodnom njegova potraživanja prema komitentu i tada to potraživanje
prelazi na njega.

7. ODGOVORNOSTI ŠPEDITERA

Špediter odgovara za svoje postupke pažnjom urednog privrednika, i to je osnovno

pravilo. Špediter odgovara samo za izbor prevozioca i drugih lica sa kojima je u izvršavanju
komitentovog naloga zaključio potrebne ugovore. U pogledu špediterove odgovornosti iz
ugovora treba naglasiti da se u nacionalnim opštim uslovima poslovanja špeditera često
isključuje i ograničava špediterova odgovornost na razne načine. Sudovi odlučuju u kolikoj
meri je to dopušteno.

8. POSEBNE VRSTE UGOVORA O ŠPEDICIJI

1.Samostalno istupanje špeditera

Ono postoji kada špediter, osim organizovanja otpreme robe, samostalno izvršava
pojedine poslove koje su trebale treća lica da obave. Špediterovo samostalno istupanje ne sme
se kositi sa interesima komitenta, on ne sme samostalno da istupa kada je komitent to na bilo
koji način zabranio. Kada obavlja neku drugu delatnost (skladištenje, prevoz) špediter pored
svojih obaveza i prava ima i obaveze i prava trećih lica čiji posao obavlja. Samostalno
istupanje špeditera ima poseban značaj kada je reč o specijalizovanim uslugama koje nisu
zastupljene u tom regionu.

11
Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.221.
 2.Međušpediter i podšpediter

Kada špediter ne može sam da izvrši obaveze iz ugovora on može delimično da poveri
organizaciju otpreme robe drugom špediteru, ako suprotno ne proizilazi iz ugovora o
špediciji. Drgi špediter u ovakvom slučaju se naziva međušpediter. Glavni špediter treba da
ogovaransamo za stručan izbor i date instrukcije, ali ne i za rad međušpeditera. Podšpediter je
pomoćnik glavnog špeditera koji nije angažovan radi zaštite komitentovih interesa nego i radi
toga da pomogne glavnom špediteru. Za podšpeditera glavni špediter odgovara u poptpunosti,
što znači da odgovara i za njegovu delatnost. I to je glavna razlika između međušpeditera i
podšpeditera. U praksi su sve manje razlike u odgovornosti za izbor i odgovornosti za rad
izabranog trećeg lica. Na to terba veoma paziti jer osiguranje špedicije kao posebna vrsta
osiguranja dobija sve veći značaj.

3.Fiksna (paušalna) špedicija

Ugovorom o ovoj vrsti špedicije špediter i komitent ugovaraju špeditorovu nagradu i

troškove vezane za organizovanje i realizovanje transportne stvari u fiksnom iznosu. Špediter
preuzima rizik da visina troškova neće preći određeni iznos. Ova vrsta špedicije pruža
komitentu određenu sigurnost, a špediteru mogućnost za veću zaradu. Špediter odgovara ne
samo za izbor nego i za rad trećih lica. Ova špedicija se zove i forfetna špedicija.

4.Zbirna (skupna) špedicija

Ova vrsta špedicije se sastoji u otpremi komitentovih stvari sa stvarima drugih

komitenata i na taj način se ostvaruju uštede u transportnim troškovima. Špediter u mestu
opredeljenja organizuje prijem i raspodelu stvari raznim primaocima. Zbirna špedicija se
najčešće javlja kod železničkog transporta. Ako ne postoji suprotan nalog komitenta špediter
je dužan da organizuje zbirnu otpremu stvari. Ova vrsta špedicije pruža pogodnosti
komitentima jer im smanjuje transportne troškove, transportnim organizacijama jer
omogućuje pun kapacitet transportnih sredstava i zbirnim špediterima jer im za posebno
zalaganje pripada pravo na posebnu proviziju. Zbirni špediter je odgovoran za gubitak i
oštećenje stvari koje su nastale u vreme prevoza, a do kojih ne bi dišlo da nije organizovana
zbirna špedicija.

9. PRIMER UGOVORA O ŠPEDICIJI

UGOVOR
Sklopljen između komitenta ___________________________________ (u daljem tekstu:
Nalogodavac) i špeditera ______________________________ o međusonoj saradnji u
poslovima uvoza i izvoza robe.

Član 1.

Nalogodavac poverava špediteru na otpremu i dopremu svu robu u uvozu i izvozu s

iskorišćenjem svih oblika transportnih sredstava.

Član 2.

Ako neki komitent (krajnji korisnik) nalogodavac izričito traži da pojedine poslove obavlja
neka druga špediterska organizacija, obe ugovorne strane poštovaće takve zahteve.

Član 3.

Špediter prima na izvršenje izvozno – uvozne poslove u vezi sa dopremom robe do korisnika,
koji obuhvataju sledeće radnje:
- potrebnu kalkulaciju o visini transportnih troškova,
- davanje transportnih instrukcija liferantu robe,
- iznajmljivanje brodskog prostora kao i drugih prevoznih sredstava,
- obaveštavanje o kretanju pošiljke,
- popunjavanje prevoznih dokumenata,
- na izričit zahtev nalogodavca prijavljivanje transportnog osiguranja,
- prihvat i iskup pošiljka, istovar, pretovar i dalju otpremu, te dalje preuzimanje pošiljke,
organizovanje lučkih radnji i otprema,
- carinsko posredovanje,
- obaveštenje o carinjenju,
- plaćanje prevoznih troškova, premija osiguranja, carinska dadžbina i taksa (ako po
pojedinom nalogu nije drugačije ugovoreno), troškova inostranog špeditera i pretovarnih
organizacija,
- kontrola zaračunatih transportnih troškova,
- uskladištenje robe,
- reklamacije prema trećim licima,
- sve ostale poslove iz delokruga međunarodnog špeditera.

Član 4.

Nalogodavac će za svaki posao dati poseban nalog u obliku dispozicije koja treba da bude
dostavljena špediteru blagovremeno pismenim putem. Špediter će u tu svrhu nalogodavcu
besplatno dostaviti odgovarajuće obrasce u potrebnom broju primeraka. U slučaju izdavanja
usmene ili telefonske dispozicije, nalogodavac se obavezuje da će takvu dispoziciu odmah
potvrditi pismenim putem.

Član 5.

Svaka dispozicija nalogodavca treba da obuhvati sve elemente i upute koji su potrebni za
ispravno izvršenje dopreme robe od proizvođača do korisnika. Ako špediter uoči nedostatke
ili nejasnoće u dispoziciji, dužan je da zatraži objašnjenje i to pre izvršenja dispozicije.
Špediter je dužan da nalogodavcu dostavi dostavi kopiju dispozicije kao i kopije naloga za
transportno osiguranje. Nalogodavac je dužan da najkraćim putem upozori špeditera na
eventualne greške kako bi on o svom trošku blagovremeno ukloniti eventualne štete koje bi
mogle nastati usled pogrešne instradacije, odnosno transportnog osiguranja.

Član 6.

Radi postizanja maksimalnih ušteda na transportnim troškovima i preduzimanja potrebnih

prethodnih radnji u cilju najpovoljnijeg transporta, nalogodavac će pre zaključivanja većih
kupoprodajnih ugovora konsultovati špeditera u pogledu unošenja transportnih klauzula i
drugih uslova koji utiču na sigurnost prevoza robe.
 Član 7.

Špediter će na zahtev nalogodavca uvek podneti zatražene informativne ili obavezne

kalkulacije i forfetne stavove za transportne troškove u kopnenom, pomorskom, rečnom,
drumskom i drugom preometu, te na vreme obaveštavati o svim eventualnim promenama,
koje bi mogle uticati na povećanje ili sniženje transportnih troškova. Kada je to moguće
špediter će tražiti eventualno sniženje prevoznih stavova. Od svih postignutih sniženja
prevoznih stavova špediter će odobriti nalogodavcu do 70%.

Član 8.

Za sve obavljenje poslove špediter zaračunava svoje troškove i nagradu prema svojoj tarifi ili
po posebno ugovorenim stavovima.

Član 9.

Špediter će nalogodavcu dati besplatan servis kontrole zaračunatih vozarinskih isprava, u

koju svrhu će se nalogodavac pobrinuti da te isprave (tovarni list, konosman, frankturni
račun, itd.) blagovremeno dostavi špediteru uz odgovarajuće cesije. Za realiziranje
reklamacije špediter će zaračunati 10% od vraćenog iznosa, a najmanje ____________ dinara
na ime troškova.

Član 10.

Špediter će nalogodavcu podnositi svoje fakture podrazumevajući pod tim i troškove

vozarine i osiguranja najkasnije u roku od 7 dana po izvršenom poslu.

Član 11.

Nalogodavac će fakture špeditera podmirivati odmah po prijemu istih, a najkasnije u roku od

8 dana od dana prijema. U slučaju prekoračenja roka plaćanja nalogodavac će snositi kamte u
visini kamatne stope koju špediter plaća banci.
 Član 12.

Nalogodavac se obavezuje da će pre prispeća, odnosno otpreme pošiljke špediteru doznačiti

potreban iznos i dostaviti ček za plaćanje vozarine i carine u visini koju će za svaku pošiljku
špediter zatražiti.

Član 13.

Špediter posluje na temelju važećih uslova rada međunarodnih špeditera, uzansi luka,
deviznih kurseva, ako nije izričito drugačije ugovoreno.

Članc14.

Sporove po ovom ugovoru rešavaće nadležni sud.

Član 15.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom potpisa i primenjivaće se i na sve neizvršene poslove u
slučaju otkaza. Otkazni rok je 60 dana.

U________________________
U_______________________
Za špeditera Za nalogodavca12

12
Prof. dr Marović B., Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001., str.408.-409.
 ZAKLJUČAK

Ugovor o špediciji je bitan za firme kojima su skoro svakodnevno potrebne špediterske

usluge. To su firme koje se uglavnom bave uvozom i izvozom robe. Anagažovanjem
specijalizovanih organizacija za obavljanje poslova špedicije, firme štede dosta novca a i
vremena koje bi izgubili na poslove koje će za njih obaviti špediter sa pažnjom dobrog
privrednika. Za to vreme firma nalogodavca može da se fokusira na prodaju ili proizvodnju.
U današnje vreme kada je tehnologija dostigla vrhunac, kako nam se čini, dovoljan je čak i
jedan telefonski poziv da bi se zatvorio ceo lanac prilikom uvoza-izvoza robe i to od mesta
utovara, preko transporta, carine-granice, skladištenja robe preko carinskog skladišta do
distribucije te robe do krajnjeg kupca.
 LITERATURA

1. Kapor, V., Carić, S., Ugovori robnog prometa, Privredna akademija, Novi Sad, 2007.
2. Marović, B., Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001.