UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

MASTER RAD
IZ PREDMETA: MENADŽMENT INOVACIJA

INOVACIJE U STARTUP PREDUZETNIŠTVU

Mentor: Student:

Prof. dr. Lazar N. Ožegović Vladimir Mladenović

Broj indeksa:

MS PEF 5-18

Novi Sad, 2020 god.

SADRŽAJ
1. Uvod................................................................................................................................1
1.1 Predmet istraživanja.............................................................................................1
1.2 Cilj istraživanja....................................................................................................1
1.3 Hipoteze istraživanja............................................................................................2
1.4 Metode istraživanja..............................................................................................2
1.5 Svrha istraživanja.................................................................................................2
1.6 Struktura Master rada..........................................................................................2.
2. Preduzetništvo.............................................................................................................3
2.1 Preduzetništvo u Srbiji.........................................................................................4
2.2 Inovativno preduzetništvo...................................................................................6
2.3 Tehnološko preduzetništvo..................................................................................7
2.4 Biznis ideja..........................................................................................................7
2.4.1 Brainstorming........................................................................................8
2.4.2 Fokus grupe...........................................................................................8
2.4.3 Problemska analiza................................................................................9
3. Inovativnost..................................................................................................................9
3.1 Vrste inovacija....................................................................................................10
3.1.1 Društvene inovacije.............................................................................11
3.1.2 Tehnološke inovacije...........................................................................11
3.1.3 Društveno-Tehnološke inovacije.........................................................11
4. Važnost tehnologije u inovacijama...................................................................12
4.1 IT tehnologija.....................................................................................................12
4.1.1 Važnost IT tehnologije........................................................................13
4.1.2 Opasnosti od IT tehnologije................................................................13
4.2 Internet...............................................................................................................14
5.Startup...........................................................................................................................15
5.1 Startup u Srbiji....................................................................................................16
1. UVOD
Od početka XX veka pa sve do danas svetska privreda se drastično menjala i taj
proces još uvek traje. Zadnjih 10-20 godina sve je prisutniji prelaz radne snage iz
industrijskog u informatički sektor i to je trend koji se dešava na globalnom nivou svo
vreme u svim zemljama sveta. To naravno ne mora da znači kraj industrijonalizma ali sve
više glavni resursi razvijenijih zemalja npr. rudna bogatstva prelaze u informaciju, znanje,
veštinu ili umeće pojedinca. Npr. globalna trgovina kao jedan od činioca svetske
ekonomije koja nas sve međusobno povezuje krenula je od razmene dobara pa preko
razmene novčanih transakcija sve do trgovine kripto valutama. Upravo takva inovativna
evolucija XXI veka tkz. "majnovanje" zamenjuje novac u skoro 30% svetske trgovine. To
je bilo nezamislivo do pre 5 godina, a danas tehnološke inovacije koje čine 80% inovacija
svakog inovativnog preduzeća menjaju način funkcionisanja privrede na svim nivoima i u
takvim razmerama da za narednih 5 godina ne možemo predvideti šta će se novo desiti na
tržištu. Dali će veštačka inteligencija u nekom trenutku upravljati svetskom berzom? To za
sada ostaje u domenu SI-FI ali nikad se ne zna.
Kao što sam rekao, impuls razvoju je informacija. Nisu više grane privrede iskopavanje
rudnih bogatstva ili proizvodnja tekstila te koje donose profit, već one gde kapital
zamenjuju inovativno razmišljanje, praćenje trendova XXI veka i naučno znanje koje prati
te trendove. To su i jedni od osnovnih razloga za pojavom novih oblika preduzetništva i
njihovom ekspanzijom gde se radna snaga i njeni pojedinci danas dodatno edukuju i sami
osnivaju nova preduzeća menjajući dosadašnju granu privrede za neku drugu gde sami
vođeni menadžerstvom i inovativnim razmišljanjem se trude da budu konkurentni i
osiguraju svoju startnu poziciju na tržištu.

1.1 PREDMET ISTRAŽIVANJA

Predmet ovog istraživanja su inovacije u start-up preduzetništvu koji se uglavnom
vezuju za tehnološko preduzetništvo koje je danas i "najpopularnije". Naglašava nove
tehnologije i inovativni pristup kao priliku za neki poslovni poduhvat i dešava se u svim
strateškim organizacijama tj. skupu inovativnih ljudi sa dosta savremenog znanja i
informacija koji su voljni da pokrenu projekte istraživanja, razvoja i primene novih
tehnologija. Takve organizacije ne moraju da postoje u nekim konglomeratima,
korporacijama, skupim kancelarijama itd. Dovoljna je i garaža i jedna ideja za početak.
Tako je nastao američki gigant ,,Appleʻʻ. Istraživanje nije ograničeno prostorom i
usmereno je ka startapovima i njihovim inovacijama u celom svetu i sa kojim sve
izazovima se oni susreću u svakodnevnom poslovanju.

1.2 CILJ ISTRAŽIVANJA

Cilj istraživanja je identifikovanje inovacija u startup preduzetništvu i izazova sa
kojima se inovacije suočavaju, približavanje pojma startup-a i šta on predstavlja u
modernom preduzetništvu i predstavljanje koncepta ili metodologije ,,lean startup-aʻʻ čija
se primena u preduzetništvu pokazala izuzetno uspešnom u ranoj fazi tehnoloških
inovacija.

1
1.3 HIPOTEZE ISTRAŽIVANJA
Hipoteze koje predstavljaju polaznu tačku istraživanja su:

Hipoteza 1: Izazovi su pokretači inovacije u startup-u

Hipoteza 2: Uspešni startup-ovi su deo rešenja a ne problema
Hipoteza 3: Startup-ovi su prepuni izazova
Hipoteza 4: Veza između inovacije i izazova je neraskidiva
Hipoteza 5: Vlasnici startup-a pretvaraju rešenja u nove preduzetničke poduhvate

1.4 METODE ISTRAŽIVANJA

Kao metode istraživanja koristi se analitički i sintetički pristup istraživanja. Logički
metod je korišćen da bi se izbegle eventualne greške prilikom tumačenja rezultata
istraživanja i dobijanja zaključaka. Prikupljanje podataka koji su bili neophodni vršeno je
metodom analize dokumenata. Korišćeni su stručni radovi, publikacije i web sadržaji.
Studijom slučaja obuhvaćeni su inovativni stratup-ovi i projekti koji su pomogli pri izradi
ankete (survey). Anketni podaci kao i intervijui kojima su sakupljeni željeni podaci,
kasnije su obrađeni kvantitativnom i kvalitativnom metodom.

1.5 SVRHA ISTRAŽIVANJA

Svrha istraživanja je pokazati kako inovacije doprinose uspehu, prevlasti nad
konkurencijom i pozicioniranju na tržištu, uticaj pojave startup-a na postojeća tržišta,
identifikovanje privrednih grana gde je startup najprofitabilniji i širenje preduzetničkog
duha kroz startup.

1.6 STRUKTURA MASTER RADA

● Prvi deo se bavi samim pojmom preduzetništva i tehnološkim inovacijama u
preduzetništvu.

● Drugi deo se bavi izazovima koji se dešavaju u preduzetništvu, njihovom podelom i

praktičnim primerima u kojima su prisutni.

● Treći deo se bavi pojmom inovacija, odnosom izazova tj. rizika i inovacija i inovacijama
u preduzetništvu.

● Četvrti deo obuhvata karakteristike uzorka dobijene istraživanjem

● Peti deo predstavlja primere poslovanja startup-ova u praksi

2
2. PREDUZETNIŠTVO

Interesovanje za preduzetništvo i preduzetnički način razmišljanja je krenuo

početkom osamdesetih ali je pravu ekspanziju doživeo početkom XXI veka i to uporedo sa
razvitkom tehnologije koja je bila ujedno i inicijalna kapisla koja je pokrenula
preduzetničko razmišljanje tj. iskorišćavanje prilika među ljudima u biznisu. Sa pojavom i
primenom novih tehnologija, povremene ekonomske krize koje su dovele do smanjenja
broja preduzeća, broja zaposlenih, potrebom za snižavanjem troškova u takvim
okolnostima i snižavanjem broja menadžera, dovelo je takođe do toga da se mnogi od njih
okrenu sopstvenom biznisu i stvaranju sve većeg broja novih preduzetnika koji žele da
ostvare sopstvenu finansijsku sigurnost zaviseći isključivo od svog rada i znanja koji žele
da implementiraju u neki posao.
Dakle, prvi faktor preduzetništva je smanjivanje radnih mesta u cilju snižavanja troškova, i
ovakve ekonomske prilike koje se najčešće javljaju u zemljama koje su u tranziciji stvaraju
nove poslovne prilike za ljude koji žele da se osamostale i postanu preduzetnici. Drugi
faktor je brzi razvoj novih znanja i tehnologija XXI veka koji je uslovio pojavu novih
preduzeća visoke tehnologije i razvoja i ujedno pojavu takvih tržišta i pojavu novog
preduzetničkog kapitala.
Glavni činilac preduzetništva je preduzetnik, sa svim osobinama koje treba da ima a to su
liderstvo, da je ,,od akcijeʻʻ, da ima kapaciteta i znanja da jednu ideju pretvori u
profitabilni posao, ili ako je kao menadžer u nekoj velikoj kompaniji bio ,,onemogućenʻʻ
da svoju ideju sprovede u delo i tako poboljša svoju poslovnu karijeru. Svo to delovanje,
razvijanje kreativnosti i poslovnih ideja se definiše kroz delatnost usmerenu na pokretanje,
organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeća sa ciljem stvaranja novog tržišta i
ostvarivanja dobiti.1
U srednjem veku, preduzetnik je bio osoba koja je bila zadužena za velike građevinske
poduhvate poput izgradnje javnih objekata, katedrala, vojnih i kraljevskih utvrđenja i to
uvek u dosluhu sa aktuelnom političkom vlasti države / kraljevine. Kasnije je preduzetnik
ulazio u ugovorni odnos sa vladama koji je pružao svoje usluge koje su strogo definisane
ugovorom sa fiksnom cenom a ostatak je prelazio u dobitak ili gubitak preduzetnika. Tako
su razni ekonomski teoretičari iz XVIII. veka definisali preduzetnika kao osobu koja
posluje sa rizikom, koji su tragali za kapitalom i menjali svoje okruženje kao što je Tomas
Edison koji je više bio preduzetnik nego pronalazač, i Nikola Tesla koji nije bio
preduzetnik ali su njegovi izumi imali mnogo širu primenu. Početkom XX veka
preduzetnici su bili menadžeri koji su upravljali svojim preduzećima u cilju ostvarivanja
sopstvene dobiti. Svojim kapitalom finansira troškove poslovanja a veštinama i znanjem
vodi i organizuje poslovanje svog preduzeća. Nešto kasnije pojam preduzetnika je počeo
da se izjednačava sa inovatorom koji donosi revoluciju u industriji, koji sa novim načinima
proizvodnje i novom tehnologijom poboljšava postojeće proizvode ili stvara novo tržište sa
potpuno novim proizvodom i tako na neposredan način menja svoje okruženje i utiče na
život svojih konzumenata. Ali da bi bio pravi inovator, preduzetnik mora često da uvodi
inovacije. One su sastavni deo preduzetništva, jedno bez drugog ne mogu jer je inovacija
ključni faktor razvoja biznisa, prednosti nad konkurencijom, povećanjem dohotka i
životnog standarda preduzetnika.2

1
Penezić N., Kako postati preduzetnik, 2003 god.
2
Atkinson R.D., Ezell S.J., Innovation economics: the rase of global advantage, Yale University,
2012 god. str.133
Jako je interesantno kako poslovni ljudi gledaju na preduzetnike, kao na neku konkurenciju
koja će im smanjiti bogatsvo, a preduzetnici jedni na druge gledaju kao na saveznike kroz
nabavku resursa, distribuciju, pronalaženje novih tržišta i potrošača itd.
Iz ovog podnaslova možemo zaključiti da se preduzetništvo sastoji iz:
● stvaranja nečeg novog što ima vrednost za preduzetnike
● predanosti i potpuna posvećenosti
● preuzimanje rizika
● novčana nagrada

2.1 PREDUZETNIŠTVO U SRBIJI

Srbija se danas nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji i kao zemlja koja još uvek
prolazi kroz fiskalnu konsolidaciju i finansijski oporavak, kasni u sveukupnom razvoju za
ostalim zemljama koje takođe prolaze kroz proces tranzicije. Put ka potpunom ozdravljenju
je složen proces za koji treba vremena pre svega za reorganizaciju javnog sektora i
finansijsku disciplinu bez kojih privredni rast nije moguće ostvariti. Trenutno sve oči su
uprte preko naših granica ka zemljama EU i njihovih investitora koji otvaraju nova radna
mesta za naše građane, ali ni ovakva politika Vlade i stranih investitora neće moći biti
održiva na duže staze jer ukoliko budemo postali ravnopravni član EU, moraćemo sami
sprovesti reindustrijalizaciju u našoj zemlji sa minimum stranog kapitala, međutim
inicijative sa naše strane za tako nešto još uvek nema na vidiku.
Izlaz iz ovakve situacije nalazi se u nama samima ali za to je potrebna promena načina
razmišljanja. Nažalost bogati smo obrazovnim, kreativnim ali nezaposlenim mladim
ljudima, nalazimo se u srcu evropskog tržišta i potencijal veće trgovinske razmene sa
jugom i istokom evrope i ostatka sveta. Da bi se sve to podiglo na još veći nivo potrebna je
bolja organizacija, usmerenij napor i više preduzetništva. U Evropi preduzetništvo se
shvata kao način razmišljanja koji stvara ekonomsku aktivnost tako što povezuje
stvaralaštvo i inovacije sa dobrim upravljanjem u nekoj organizaciji sa određenom dozom
rizika.3
Šira i stručna javnost je podeljena u razmišljanju kako da Srbija postigne bolji ekonomski
razvoj. Jedni smatraju da isključivo napredak može doći kroz strane investicije i sve
reforme treba da budu usmerene ka tome da se stvori pozitivan pravni i privredni ambijent
koji će privući što više stranih investitora ali samim tim i da se smanji uloga države u
privredi. Oni drugi smatraju da uloga države treba da se pojača, da se ožive propale
industrije koje su nekada radile, da se ulaže u domaće firme koje su pred gašenjem ili su u
procesu restrukturiranja i da se na taj način smanji zavisnost od stranog kapitala koji bi
mogao od Srbije da stvori koloniju stranih kapitalista. Oba modela razmišljanja posmatraju
preduzetništvo i poslovanje malih i srednjih preduzeća kao privredu stvorenu iz nužde
odnosno zbog ekonomskih prilika koje su trenutno u našoj zemlji. Malo je verovatno da će
država kao nekada pre više decenija u vreme socijalizma igrati ulogu preduzetnika i graditi
fabrike. Danas je glavni cilj država u tranziciji da stvara povoljne uslove za privrednu
aktivnost, da stvara obrazovane ljude, neophodnu infrastrukturu, da bude usmerena ka
socijalno osetljivim sektorima i da na tržistu kapitala ne favorizuje strani kapital u odnosu
na domaći, što kod nas nije takav slučaj još uvek. Uprkos tome ne bi smeli da se
odreknemo mogućnosti da sami sebi gradimo budućnost, ne oslanjajući se na državu da
nam pruži rešenja već da nam stvori uslove da sami budemo privrednici i nosioci kapitala.
4

3
Green paper of Entrepreneurship, članak Evropske komisije, 2003 god.
Okretanje ka preduzetništvu zahteva od države ali i građana da zajedno rade na utvrđivanju
mera i zakona, politika i njihovom sprovođenju radi boljeg poslovnog ambijenta za
preduzetnike. Početkom XXI veka politike evropskih zemalja počele su da deluju
negativno na kreativnost, inovativnost i produktivnost a to su ključne komponente za
konkurentnost između zemalja na svetskom tržištu dobara i usluga. Na milion stanovnika,
EU je imala samo 71 odobren patent 2003 godine, Amerika je imala 301 a Japan 277.4
Pojavom interneta polako nestaju stare privrede ostavljajući za sobom otvorena mesta za
nove otvorene i fleksibilne preduzetnike koje osnivaju nova mala i srednja preuzeća jer su
upravo oni nosioci inovacija i kreativnog razmišljanja. Upravo zbog toga država treba
takvim preduzećima u nastajanju da izađe u susret nekim poreskim olakšicama i
subvencijama jer će oni u budućnosti biti nosioci privrede gde bi se sva ulaganja države
mogla vratiti višestruko. Mala i srednja preuzeća se suočavaju se većim preprekama nego
velika preduzeća poput troškova unapređivanja proizvodnje i sl. koje koštaju i jedne i
druge približno isto a razlika u njihovim kapitalima je enormna. To može biti nepremostiva
prepreka i zato treba zakonski regulisati ekonomske instrumente koji će biti usmereni ka
takvim preduzetničkim idejama. U koliko dođe do takve poreske i ekonomske politike naše
zemlje, Srbija bi mogla da poboljša negativni trend koji vlada u Evropi gde samo 37%
stanovnika želi da osnuje sopstveno preduzeće, u odnosu na Ameriku gde je taj procenat
veći i iznosi 51% ili 56% u Kini.5 Dok takva politika ne dođe bićemo i dalje deo tog
negativnog evropskog trenda gde u Srbiji trenutno 65% građana bi želelo da radi u javnom
sektoru, 5% u privatnom sektoru a 30% bi želelo da postane preduzetnik. (Grafikon 1.).

Grafikon 1: obezbeđivanje egzistencije za

koji bi se građani odlučili da mogu da biraju

Javni sektor 65 %
Privatni sektor 5%
Sopstveni biznis 30%

Razloge za veliku nezainteresovanost ka preduzetništvu u Srbiji imajući u vidu veliku

nezaposlenost treba tražiti u okruženju gde u nedovoljnoj meri ohrabrujemo ljude da
pokušaju da se bave preduzetništvom a tu je uvek prisutna i finansijska strana gde fali
početnog kapitala a subvencije lokalnih samouprava i države su često nedovoljne.
5

4
Agencija za patente i robne marke Sjedinjenih Američkih Država (USPTO – United States Patent and
Trademark Office)
5
European Commission Flash Eurobarometer 354 – Entrepreneurship in the EU and beyond, 2012 god.
Sve ukazuje na to da je javni sektor u velikoj meri zaslužan za to da je u Srbiji
interesovanje za preduzetništvom na jako niskom nivou. Takođe i odnos države prema
preduzetnicima kroz preveliko administriranje, visokih poreza i propisa i zakona koji se
odnose na preduzetnike i koji se stalno menjaju i dopunjavaju stvaraju nelagodno poslovno
okruženje, a isto tako dosta sagovornika smatra da izvršna i sudska vlast ne tretiraju
jednako privatnu i državnu imovinu.
Glavno pitanje je da li postoji neki izlaz iz takve situacije. Trenutno preduzetnici postižu
rezultate koji su ispod radara javnosti i pogleda društva u celini. Da bi preduzetništvo
postalo osnova ekonomskog rasta potrebno je da država uspostavi bliži odnos sa
preduzetnicima, da sasluša njihove probleme i da se oni rešavaju dijalogom. Treba
prepisati i primeniti takve politike koje imaju zdravu makroekonomsku sredinu kakvu ima
Nemačka koja je takav problem sasekla u korenu i koji se nalazio u obrazovnom sistemu
njihovih najmlađih sugrađana, gde su oni počeli decu da uče da inovativno razmišljaju i
poslovnim i praktičnim veštinama koje će im kasnije služiti u radu i poslovanju.

2.2 INOVATIVNO PREDUZETNIŠTVO

Glavni cilj inovacija je da doprinese ekonomskom razvoju društva i na taj način

doprinese i poboljša kvalitet i način života. Njen doprinos ekonomskom razvoju se ogleda
u povećanju produktivnosti i proizvodnje što dalje dovodi do veće prisutnosti savremenijih
proizvoda na tržištu koji proširuju postojeća tržišta i stvaraju nova poboljšavajući poziciju
zemlje u kojoj su nastale. Svi benefiti ovakvog procesa se kasnije ponovo slivaju kroz
makroekonomske tokove dobara i usluga stvarajući neprekidan lanac ulaganja u inovativno
stvaralaštvo i one grane privrede koje su pogodne za tako nešto a koje ujedno imaju i bolju
startnu poziciju u smislu potreba društva XXI veka.
Sa rastom produktivnosti, rastu i zarade zbog kojih građani mogu da kupuju više dobara i
usluga, privrednici postaju sve profitabilniji gde se ekstra profiti ponovo ulažu u
osavremenivanje, investiranje i zapošljavanje još većeg broja radnika. Međutim inovativno
preduzetništvo ne odnosi se samo na preduzetnika koji sam inovira za potrebe svog
poslovanja. Najveći među njima poput Steve Jobs-a ili Bill Gates-a koji unutar svojih
kompanija već imaju organizacije koje se bave inovacijama i novim tehnološkim
izumima, ulažu i sponzorišu potpuno neafirmisane ,,anonimuseʻʻ, mlade ljude koji imaju
tehnološko znanje ali nemaju kapitala.. Najbolje ideje među tim kandidatima se finansiraju,
oni se kasnije integrišu u organizaciju kompanije i te ideje sprovode u delo za potrebe
takvih preduzetnika. Tako da ovakvo inovativno finansiranje tuđih ideja za svoje potrebe
gde preduzetnik stavlja sopstveni brend na tu ideju predstavlja još jednu vrstu inovativnog
preduzetništva.

2.3 TEHNOLOŠKO PREDUZETNIŠTVO

Tehnološko preduzetništvo se razvilo i još uvek se razvija usled pojava novih

tehnologija i inovacija koje se koriste za sve privredne subjekte, mala i srednja preduzeća i
sve delatnosti u domenu pružanja proizvoda i usluga. Ono stvara novi poslovni projekat
koji donosi nove proizvodne procese, otvara nova radna mesta i zanimanja, uključujuči
tehnologiju a sve u cilju zadovoljenja potreba krajnjeg korisnika. Sve se veća pažnja usme-

6
rava ka značaju i ulozi koje tehnološko preduzetništvo ima u razvoju društva. Zadnjih
dvadeset godina svedoci smo velikog napretka različitih vrsta tehnologija koje imaju
primenu u bukvalno svim sferama društva gde je tehnologija uspešno završila proces
prelaska iz ,,luksuzaʻʻ u ,,potrebuʻʻ savremenog čoveka. U širem značenju tehnološko
preduzetništvo se sastoji iz preduzetnika i njihovih poslovnih aktivnosti unutar postojećih
ili novih preduzeća koji se bave svojom tehnološkom proizvodnjom, daljom
komercijalizacijom tehnoloških proizvoda, zaštiti intelektualne svojine nad svojim
izumima itd.
Postoje brojni sturtup-i koji su inovativni a da nemaju dodirnih tačaka sa tehnološkim
inovacijama. Oni se zasnivaju na različitim softverskim rešenjima koji od 2011. godine
transformišu i unapređuju različite industrije poput farmacije, medicine, agroindustrije,
obrazovanja itd. Ta transformacija je glavna odlika tehnoloških inovacija koji teži ka
novim načinima primene tehnologije. Mnogi autori, teoretičari i profesori bavili su se
tehnološkim inovacijama i doneli mnogo definicija tehnološkog preduzetništva. Jedna od
definicija je i od profesora Tony Bailetti-ja koja glasi: ,,Tehnološko preduzetništvo je
investicija u projekat koji okuplja i angažuje visoko-specijalizovane pojedince i heterogene
resurse koji su intrikantno povezani sa pomacima u naučnom i tehnološkom znanju u cilju
kreiranja i shvatanja vrednosti za kompaniju.ʻʻ6
U opštem kontekstu tehnološko preduzetništvo je koncentrisano ka konkurentnosti na
tržištu, gde se nova učenja i saznanja o novim tehnologijama koriste za stvaranje novih
vrednosti tj. proizvoda za kupce, ali sve to mora da prati i komercijalizacija novih
proizvoda kako bi se privukao što veći broj novih kupaca. Osnovni postulati tehnoloških
inovacija su čvrsta veza nauke i tehnologije koja se usmerava kroz preduzetništvo i
komercijalizaciju što se može videti na slici 1.

Slika 1. Postulati Tehnoloških inovacija

→ →
Nauka i Tehnologija Preduzetništvo Komercijalizacija
← ←

2.4 BIZNIS IDEJA

Biznis ideja je osnova svakog preduzetnika za započinjanje privatnog biznisa i

osnivanje preduzeća. U suštini potrebno je biti inovativan ali nije nužno imati inovativnu
ideju u smislu proizvodnje nekog proizvoda koga na tržištu nema ili pružanje određenih
visoko-tehnoloških usluga na način koji je bolji od konkurencije. Može se zauzeti pozicija
na već postojećem tržištu delatnosti kojom preduzetnik želi da se bavi ali ako želi da bude
konkurentniji i da posluje sa profitom onda inovacija i inovativno razmišljanje moraju doći
do izražaja. Kao što sam rekao, može se nastupati na tržištu i sa nekom već postojećom
idejom i unaprediti je kroz njen redizajn, poboljšanje usluge, smanjenjem prodajne cene u
odnosu na konkurenciju itd.
Rekli smo da preduzetnicima treba dosta pomoći u procesu razvoja preduzetničkog duha i
biznisa. Uprkos svim preprekama na koje nailaze, ako poseduju dovoljno informacija o

6
Bailetti.T.,Technology Entrepreneurship: Overview, Definition, and Distinctive Aspects, article, 2012.
tržištu gde žele da budu primećeni, ako dovoljno poznaju svoju ciljnu grupu potencijalnih
potrošača, mogu onda lakše da se odluče da li će istrajati u svojoj ideji da se ozbiljno bave
svojom preduzetničkom idejom i postanu uspešni poslovni ljudi. Oko 85% biznisa u svetu
doživi svoj krah u prvih pet godina poslovanja. Ipak nije glavni razlog povlačenja sa tržišta
bankrotstvo već ima tu i drugih problema koji utiču na to da preduzetnici zatvaraju svoja
preduzeća i startup-ove. Nekima nedostaju investicije a drugima greške u početnim fazama
planiranja i izrade biznis plana gde se po pravilu predvidi količina resursa koja je potrebna
za pokretanje u funkcionalnost biznisa, na to utiče i neiskustvo ali isto takođe i loš
menadžment. Ipak ne treba dozvoliti da negativna statistika utiče na odluku o bavljenju
preduzetništvom, pa tako i mnogi koji već imaju zaposlenje kreću paralelno da se bave i
sopstvenim biznisom a od njihove posvećenosti i količini slobodnog vremena usmerenoj
ka tim biznisom zavisi i opstanak. Takav je slučaj u Srbiji kao i u zemljama EU gde takva
lica sa stalnim zaposlenjem paralelno kreću sa učenjem i sticanjem novih veština poput
web dizajna, kodiranja i drugih veština koje su usko povezane sa visokom tehnologijom
današnjice, a koja su jako dobro plaćena i tražena u svetu, a sve u cilju sticanja ekstra
novca za potrebe domaćinstva. Treba imati u vidu da se većina takvih poduhvata retko ili
nikada ne registruje kao stratup, korporacija ili ortačko društvo jer nemaju ambicija da
rastu i da se razvijaju. Ako su posvećeni tome, poslovni poduhvat može da uspe uprkos
punom radnom vremenu na stalnom radnom mestu. Koliko god da preduzetnik odluči da
njegova biznis ideja potraje, ona treba da se stabilno razvija da bi mogao da ubira plodove
svoga rada, u protivnom nema svrhe trošiti svoje vreme na nešto što nema perspektivu.
Na svaku biznis ideju utiče radno iskustvo, obrazovanje i veštine preduzetnika. Pored
ovakvih ljudskih resursa na ideju utiču i potencijalni klijenti, tržište, potreba za nekim
proizvodom tj. ponuda i tražnja, državni zakoni itd. Svi ovi parametri deluju na to da
potencijalni preduzetnik sebi postavlja pitanja da li neka ideja već postoji, dali je to dobra
odluka itd.
Menadžment inovacija definiše metode generisanja ideja kao što su brainstorming, fokus
grupe i problemska analiza. Ovi metodi pomažu da se neka ideja testira da li ima osnova za
njeno sprovođenje i da li ta ideja ima budućnost.

2.4.1 BRAINSTORMING

Brainstorming je grupa u kojoj članovi te grupe razmenjuju svoje ideje i iskustva uz

fokusiranje na konkretan proizvod ili tržište. U grupi nije dozvoljeno kritikovanje
ili ,,etiketiranjeʻʻ ideja, poželjno je imati u grupi više ideja jer je tada veća verovatnoća za
pronalaskom dobrih ideja.

2.4.2 FOKUS GRUPE

Fokus grupe čine do 15 članova koji su potrošači preduzetnika i u toj grupi se

diskutuje o proizvodu kroz razgovor, istič se dobre i loše strane proizvoda i koji je prostor
za njegovo unapređenje a moderator grupe moža da usmerava takvu diskusiju u pravcu
koji će dati odgovor na mnoga pitanja koja su potrebna preduzetniku. Takva grupa
predstavlja tržište potrošača sa svojim zahtevima koji mogu da definišu novu ideju koja će
unaprediti postojeći ili stvoriti novi proizvod.

8
2.4.3 PROBLEMSKA ANALIZA

Sam naziv problemska analiza definiše analizu koja se koncentriše na probleme.

Vrlo je slična metoda kao fokus grupe s tim što se članovima grupe daje lista sa
problemima određenog proizvoda. A onda se od članova grupe zahteva da analiziraju
proizvode sa kojima imaju određeni problem. Metoda je jako efikasna jer olakšava
definisanje ideje za neki proizvod kroz vezu između problema i postojećih proizvoda, nego
stvoriti potpuno novu ideju. Rezultate koje pruža problemska analiza treba uzimati sa
rezervom jer je moguće da ne odaju u dovoljnoj meri utisak realnog stanja na terenu.

3. INOVATIVNOST

Inovacije svakodnevno menjaju život čoveka. Poreklo reči inovacija potiče od

latinske reči innovare što u prevodu znači nešto novo ili neka promena. Kada kažemo
inovacija, podrazumeva se izrada, razvoj i primena nečeg novog ili postojećeg proizvoda,
ili nekog postupka bilo da je vezano za poslovnu praksu ili za neku marketinšku metodu. U
literaturi možemo pronaći definicije gde je ideja osnova za svaku vrstu kreativnosti, ali da
nije samo ideja dovoljna da bi proizvod zaživeo na tržištu već je potrebno da se uspešno
primeni u savremenim organizacijama. Bitne stavke koje definišu inovaciju u pravom
smislu te reči, i da bi inovacija bila to što jeste, su:
● Proizvodnja potpuno novih proizvoda i usluga koji su do tada nepoznati potrošačima.
● Uvođenje novog načina proizvodnje u različitim granama privrede.
● Otvaranje novih tržišta.
● Korišćenje novih sirovina ili poluproizvoda gde je potpuno irelevantno da li je neka
sirovina već postojala, ali nije uzimana u obzir do tada.
● Stvaranje novih vidova organizacije.7
Razlikujemo nekoliko vrsta inovacija koje možemo podeliti na proizvodne inovacije,
inovacije u postupcima proizvodnje, organizacijske i marketinške inovacije. Iz ovoga se
može zaključiti da pored tehnoloških postoje i inovacije koje nisu tehnološke i koje se bave
marketingom i istraživanjima tržišta. Svaka inovacija kreće se u pravcu izrade koncepcije
koja se sastoji iz analize nekog problema i njegovo rešavanje razvojem ideja i planiranjem
projekata. Nakon koncepcije nastaje implementacija, odnosno izrada prototipa, njegovo
testiranje i primena a osnova za sve to je prvobitna ideja. Na kraju dolazi marketing do
izražaja gde se putem marketinških aktivnosti finalni proizvod plasira na tržište. Dakle,
pod pojmom inovacije podrazumevaju se sve aktivnosti koje se nalaze između početnog
koraka tj. ideje, i konkretne primene u praksi.
Piter Draker definiše inovaciju kao ,,organizovan, sistematizovan i racionalan radʻʻ, i iza
svake inovacije stoji mukotrpan rad prepun ozbiljnih analiza, istraživanja i kreativnog
razmišljanja. Da bi se neka inovacija sprovela potrebno je tri koraka:8
● Invencija – korak gde se koncipira i kreira ideja ka novom proizvodu ili usluge i
uspešnost ideje se zasniva na tehničkim kriterijumima.
● Inovacija – uspeh na tržištu a kriterijumi koji ocenjuju taj uspeh su strogo komercijalni.
● Difuzija (širenje) – minimalne korekcije i usavršavanja nakon nekog vremena a sve u
cilju standardizacije proizvoda ili usluge na tržištu.
9

7
Vešović, V.,Organizacija i upravljanje poslovnim sistemima„Naučna knjiga“, Beograd, str. 20, 1987 god.
8
Draker, P., Inovacije i preduzetništvo, Privredni pregled, Beograd, str. 179, 1991 god.
Svaka inovacija nastaje iz neke potrebe pogotovo u XXI veku gde se stalno teži ka
olakšavanju, minimiziranju, funkcionalnosti, jer se brzo živi, višak slobodnog vremena kao
da ne postoji i stalno se teži ka ,,instantʻʻ rešenjima u svim sferama života prosečnog
potrošača današnjice. Privatnici i inovatori pomno osluškuju takve potrebe i u skladu sa
tim sa postojećim resursima čine poslovne korake usmerene u pravcu rešenja problema
potrošača a sve u cilju obezbeđivanja sopstvene egzistencije. U prevodu rečeno ponuda i
tražnja diktiraju tempo inovacije. Tražnjom (demadn pull), identifikuju se potrebe
potrošača i stvaraju se novi ili unapređuju postojeći proizvodi. Takvi proizvodi nose
relativno mali rizik i stabilne prihode jer je inovator već upoznat sa potrebama potrošača i
ne može da omane, dok ponuda (supply push), nije zasnovana na potrebi, već inovator sam
kreira potrebu tako što izbacuje nov proizvod ili uslugu na tržište. Ovakve inovacije nose
veliki rizik jer tržište može da odbaci novi proizvod kao nepotreban ali isto tako donosi i
mnogo veći profit ukoliko ,,prođeʻʻ jer nosi na sebi etiketu nečeg novog do tada neviđenog.
Da bi inovacija bila uspešna potrebno je temeljno sprovesti niz aktivnosti ili radnji koje
smo već naveli ali je sve to u stvari kombinacija preduzetničke, upravljačke i tehnološke
aktivnosti. Preduzetnik se zalaže za neku ideju nebitno ko je izumitelj te ideje, on se bori
da ta ideja stvori neku promenu na tržištu i na život potrošača. Upravljanjem projekta
inovacije planiraju se aktivnosti i definišu se uloge svih učesnikau u inovacionom projektu,
i naravno obezbeđivanje resursa i novčanih sredstava koja su neophodna u procesu
stvaranja od ideje do proizvoda bilo da je to putem sponzorstva ili drugim vidovima
finansiranja. 9

Izvor: Krstić, M. (2013) Upravljanje inovacijama, Beograd: Visoka škola za poslovnu

ekonomiju i preduzetništvo, str. 89-91

3.1 VRSTE INOVACIJA

Za preduzetnika najvažnije je koliko profita može da mu donese neka inovacija i to

za njega može biti bitnije od sve opšteg boljitka za društvenu zajednicu koju donosi
inovacija. Inovacije se dele na društvene, tehnološke i društveno-tehnološke i one
uzajamno deluju jedne na druge i međusobno jedna inicira pojavu druge i obrnuto.10
10
3.1.1 DRUŠTVENE INOVACIJE
9
Roberts, E. B. – Fusfeld, A. R., Staffing the Innovative Technology-Based Organization, str. 19-34, 1981
god.
10
Karavidić, S., Marković- Radović, M., Preduzetništvo: Savremene tendencije razvoja, Visoka škola za
poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Aranđelovac, str. 114, 2016 god.
 Društvene inovacije kako sam naziv kaže usmerena su ka zadovoljavanju potreba
društva i stvaranju opšteg dobra za sve članove tj, slojeve društva. Pod opštem dobru
možemo podrazumevati unapređenje kvaliteta života, zaštiti životne sredine itd. Dele se
na:
● Marketinške inovacije – predstavljaju nov način prezentovanja proizvoda inovacije
potrošačima nudeći mnoštvo mogućnosti za nove subjekte na tržištu.
● Upravljačke inovacije – su promene u funkcionisanju i proizvodnji gde se na
ekonomičniji i efikasniji način poboljšava poslovanje organizacije.
● Političke inovacije – su inovacije gde država kreira nove zakone koji treba da poboljšaju
uslove privređivanja.
● Institucionalne inovacije – stvaranje novih državnih institucija
Društvena inovacija može biti: praksa, proces, proizvod, usluga, poslovni model, novi
organizacijski oblik, instrument i metodologija, ili pak kombinacija svega navedenog, čiji
je cilj da se pruži bolji odgovor na neku nezadovoljenu potrebu ili društveni problem.

3.1.2 TEHNOLOŠKE INOVACIJE

Podela tehnoloških inovacija:
● Inovacije proizvoda i usluga
● Inovacije procesa
Inovacije proizvoda i udluga predstavljaju uvođenje znatno unapređenog ili potpuno novog
proizvoda ili usluge na tržištu ponude i tražnje. Kada kažemo potpuno novi proizvod, tada
se misli na radikalnu inovaciju koja predstavlja karakteristike, svojstva, dizajn proizvoda
koji se potpuno razlikuje od svih ostalih koji su zastupljeni na tržištu. Za takve inovacije
mogu se koristiti postojeći tehnološki procesi ili se uvodi potpuno nov način proizvodnje
sa novim tehnologijama. Sa druge strane unapređenje postojećeg proizvoda definišu
inkrementalne inovacije koji zauzimaju oko 80% inovacija svakog preduzeća. Manje su
rizičnije od radikalnih pa tako donose i manje profita za preduzetnika.
Inovacija procesa je uvođenje novog procesa proizvodnje u preduzeću. Da bi se uveo novi
proces proizvodnje neophodna su i nova dostignuća u oblasti tehnološke proizvodnje koja
bi mogla da skraćuju vremenski period proizvodnje i ujedno da snižavaju troškove
proizvodnje što bi bilo idealno za preduzetnika. Kao što sam ranije napomenuo svako
skraćivanje vremena za zadovoljenje potreba svih subjekta na tržištu stvara krucijalnu
prednost za preduzetnika.

3.1.3 DRUŠTVENO-TEHNOLOŠKE INOVACIJE

Društveno-Tehnološke inovacije nastaju kao usko povezane oko jednog proizvoda,

kao što je pojava automobila dovela do izgradnje autoputeva, goriva za automobile,
rentiranja, auto-servisa itd.

11
4. VAŽNOST TEHNOLOGIJE U INOVACIJAMA
 Tehnologija je danas ključan faktor rasta i razvoja svake zemlje u svetu. Razvija se
sa ciljem da bi rešila neke probleme u više naučnih grana ili disciplina. Upravo takav cilj
navodi svakog preduzetnika da postojeću tehnologiju stalno zamenjuje novom,
inovativnijom i da bude stalno u korak sa svetskim tehnološkim i naučnim trendovima. Na
taj način sprečava se rizik od zastarevanja tehnologije i modela proizvodnje. 11 Piter Draker
je davno definisao, da menadžment preduzeća koji ne prati trendove u korišćenju novih
tehnologija osuđeno je na večito zaostajanje za konkurencijom, a zaostajanje dalje
prouzrokuje nemogućnost nastupanja na novijim tržištima, razmena znanja i informacija,
raspodeli resursa itd.
Savremene uslove poslovanja karakteriše povećanje tehnološke aktivnosti. Najveći deo
profita, preduzetnici ulažu u nove tehnologije proizvodnje radi unapređenja samog
proizvoda koje se plasira na tržište. U savremenoj privredi teško je pored svih troškova
koje iziskuje poslovanje, obezbediti kvalitetnu proizvodnju koja zahteva inovativan pristup
problemu. Rizik od neuspeha je uvek prisutan u rasponu od 30% do 80% u zavisnosti od
proizvodne delatnosti. Zastupljen je u svim organizacijama, kako u novijim, tako i u
staromodnijim tj. tradicionalnijim preduzećima jer i one moraju da inoviraju kako bi
preživele. I u malim firmama inovacije predstavljaju ključni faktor za postizanje uspešnog
poslovanja. Jednostavan zaključak jeste da male preduzetničke firme imaju prednost u
ranijim fazama komercijalizacije i nastupanju na tržištu, dok velike firme imaju prednost u
kasnijim fazama. Izum je bitan kao i ideja i tehnologija ali preduzetnik ne treba da kreira
izum nego da do njega dolazi kroz druge izvore. Takav slučaj je bio sa Stivom Džobsom
koji je znao da na vreme prepozna razne tehnološke mogućnosti, na primeru kompanije
Xerox PARC koji je prvi izumeo miša za kompjuter, ali je Džobs prvi komerciolizovao
ovaj izum i integrisao ga u svoju kompaniju Apple.

4.1 ,,ITʻʻ TEHNOLOGIJA

IT (informaciona tehnologija) je danas neizostavni deo poslovanja svake poslovne
organizacije. Njihovi menadžeri su itekako toga svesni pa se utrkuju ko će imati
najmoderniju IT podršku koja će im u mnogome olakšavati poslovanje. Sve je više
ulaganja u IT što povećava veću potrebu za informatičkim projektima pa upravo zbog toga
preduzetnici zahtevaju od svojih zaposlenih da budu informatički pismeni.
Primena informacijskih tehnologija pružaju mogućnost svojim korisnicima da posluju 24/7
tokom cele godine, da budu u kontaktu sa kupcima i dobavljačima i da razmenjuju
informacije sa bilo kime u celom svetu. Ograničenja ne postoje, preduzeća posluju svuda
gde im je dostupno ostvarenje profita što trajno zamenjuje koncept prostornog poslovanja
sa IT konceptom. Preduzeća postaju globalna, njihove organizacije rastu uporedo sa novim
tržištima, šire mrežu dobavljača i kupaca po čitavom svetu što bez IT-a gotovo ne bi ništa
od toga bilo moguće. IT omogućava prisutnost bilo gde što bi slikovito moglo da se objasni
kao da imate svoju kancelariju na svakom kontinentu u isto vreme. Poslovanje putem
interneta i elektroničko poslovanje afirmišu novo, virtualno tržište koje daje priliku
globalizacije poslovanja i malim i srednjim kompanijama.12
12
4.1.1 VAŽNOST ,,ITʻʻ TEHNOLOGIJE

11
Regodić, D., Tehnički sistemi, Univerzitet Singidunum, Beograd. str.48, 2011 god.
12
Srića V., Spremić M., Informacijskom tehnologijom do poslovnog uspjeha, Sinergija, Zagreb, 2000 god.
 IT nije uvek bio smatran potrebom i esencionalnim činiocem svake moderne
poslovne organizacije. Ranije dok nije postojala svest o potencijalnim mogućnostima i
blagodetima koje pružaju moderne tehnologije, smatran je nepotrebnim troškom.
Tehnološkim izumima XX veka tadašnje IT su se koristile samo za dodatnu automatizaciju
postojećih proizvodnih i poslovnih procesa. To nije imalo smisla niti bilo kakvog efekta na
poslovanje, čak su poslovne organizacije bile u gubitku jer se nije povećavala
produktivnost uprkos ulaganjima u IT.
Danas je to u mnogome drugačije pre svega zbog velikog napretka u tehnološkim izumima
ali i u promeni razmišljanja koje se razvilo u inovativno. Sada IT strategija svake
kompanije mora da prati ciljeve poslovne strategije kako ne bi bilo odstupanja u zacrtanim
rezultatima poslovanja. Ta strategija se ogleda u nižim troškovima poslovanja, manje
vremena da bi se nešto proizvelo i bolje rezultate poslovanja izražene kroz
komercijalizaciju i prodaju, bolju uslugu prema kupcima, bolju povezanost sa partnerima,
bolji imidž itd.

4.1.2 OPASNOSTI OD ,,ITʻʻ TEHNOLOGIJE

Broj aktivnih računara u svetu nezna im se broj. U svakom domaćinstvu danas

možemo zateći po nekoliko računara, laptopova, smart uređaja itd. Tako i u preduzećima
sve se zasniva na kompjuterima, bilo da se oni nalaze u kancelarijama ili su intergrisani na
proizvodnim mašinama ili robotima u proizvodnim halama. Svima njima zajednička je
jedna stvar a to je softver koji je glavni pokretač svih visoko tehnoloških uređaja. Oni se
koriste svuda, i u državnom i u privatnom sektoru. U državnom sektoru nrp. NSZ
(Nacionalna služba za zapošljavanje) koristi svoj softver za elektronsko pružanje svojih
usluga i fizičkim i pravnim licima, ili pojedina ministarstva u Vladi kao što je Ministarstvo
Finansija, dok u privatnom sektoru mnoga ,,većaʻʻ preduzeća naša i strana takođe koriste
softvere lično namenjene njima koje pružaju podršku računovodstvu, nabavci i prodaji,
magacinu, dok se manje zanatske radnje opredeljuju za knjigovodstvene agencije koje bi
im vodile knjige i evidentirale poslovne promene.
Međutim sa pojavom interneta informacije u svemu i svakome postale su dostupne svima u
bilo kom trenutku. Pa tako informacije koje sada teču mnogo brže kroz internet mrežu su
nam lako dostupne, te na mreži imamo podatke o bilo kojoj kompaniji u svetu. Tu se stvara
problem ako neko lice želi da zloupotrebi te informacije za kriminalne radnje ili da bi
naškodilo određenom subjektu materijalno ili na neki drugi način. Zbog toga sve
kompanije imaju svoje IT sektore koje čine stručnjaci u toj oblasti i njihov zadatak je da
otklanjaju probleme na mreži ali isto tako da redovno ažuriraju softver sa novijom
verzijom kako bi svi podaci bili bezbedni i zaštićeni. Žašto se internet mreža i softver
stavljaju u isti kontekst? Možemo objasniti na principu brze pošte u Srbiji. Svaka od njih
koristi svoj jedinstveni softer za rad, ali isto tako svaka od njih ima svoje ispostave u svim
gradovima, i da bi svi ti softveri bili međusobno povezani potrebna je internet mreža tj.
konekcija. Isti slučaj je i kod banaka, osiguravajućih kuća, i drugih javnih institucija.
Pored hakerskih napada takođe i ljudska nemarnost je jedan od faktora opasnosti usled
nedovoljne kompjuterske pismenosti ili zbog nekog ličnog nezadovoljstva u preduzeću.

13
4.2 INTERNET
 Pojava interneta je revolucionarno otkriće koje je donelo mnoge promene kako u
poslovanju tako i u životu sviih nas koji smo deo XXI veka. Promene se odnose i na
komunikaciju između država, organizacija i ljudima. Već smo napomenuli da je došlo do
mnogo bržeg protoka informacija, sve je mnogo globalnije, oblici poslovanja su se
promenili jer je sve prešlo u elektronsko poslovanje, gde daljina ne igra nikakvu ulogu,
potpuno je nebitna a tržišta nikada nisu bila bliža i dostupnija što povećava i konkurenciju
među učesnicima. Pojavu interneta u mnogome je olakšala razvoj sredstva komunikacije
kao što su računari, telefoni, telegrafi itd. a sve je počelo u SAD šezdesetih godina kada je
njihovo ministarstvo odbrane krenulo sa umrežavanjem njihovih računara koji su bili
locirani na više različitih lokacija a trebali su da razmenjuju informacije jer je telefon usled
moguće špijunaže tokom hladnog rata sa Sovjetskim Savezom postao nepouzdano
sredstvo komunikacije. Naučnici i stručnjaci koji su radili na tom projektu su uvideli da
takav projekat mora da izađe iz vojnih okvira i da postane komercijalan tako da je deset
godina kasnije nastala prva internet mreža ARPANET kojom su računari komunicirali, a i
sve više institucija se uključivalo u tu razmenu informacija. Osamdesetih internet postaje
jedno od osnovnih vidova komunikacije, a 1991 godine nastaje internet (World Wide Web
– WWW) kakvim ga znamo danas.

Slika 3: Šematski prikaz korišćenja interneta u kučnim uslovima

Izvor: https://www.google.com/search?q=internet+mre
%C5%BEa&sxsrf=ACYBGNStpzQWZ2PloRbnQ4hADhifl7pYA:1575222490530&source=lnms&tbm=i
sch&sa=X&ved=2ahUKEwiuw_WHgZXmAhVwpIsKHSf4BV8Q_AUoAXoECAwQAw&biw=1366&bih=
657#imgdii=gK899hztIlC6M:&imgrc=OXlF11sfnkW49M:

World Wide Web se izborio za titulu najpopularnije internet usluge u gotovo svim
delatnostima čoveka prolazeći kroz transformaciju od sredstva za razmenu naučnih
informacija, preko sredstva opšte komunikacije i prenosa multimedialnih poruka pa sve do
sredstva savremenog poslovanja.

14
5. STARTUP
,,Startup je institucija sačinjena od ljudi, dizajnirana da isporuči novi proizvod ili uslugu
u uslovima gde je dosta stvari nepoznato.ʻʻ
Eric Ries, autor knjige ,,The Lean Startupʻʻ

,,Startup je privremena organizacija koja traži repetitivan i skalabilan biznis model.ʻʻ

Steve Blanc, profesor na Stanford Unevrzitetu

,,Startup je kompanija koja traži odgovore na pitanja – 1. Koji je moj proizvod?, 2. Ko su

kupci mog proizvoda?, 3. Kako će moj biznis da zarađuje novac?ʻʻ
Dave McClure, osnivač startup akceleratora na planeti – 500 startups

Često čujemo u zadnje vreme da političari i ostali državni službenici pričaju o

startup-u kako država pomaže osnivanje strartup biznisa u Srbiji, grade tehnološke
parkove itd. Za njih su i pekare i trafike startup-ovi i zbog toga se kod nas u društvu stvara
pogrešna slika o tome šta su zapravo ovi vidovi biznisa pa je zbog toga i terminolgija
startup-a pogrešno korišćena. Ranije su govorili o osnivanju malih i srednjih preduzeća i
malih biznisa pa su onda sa zapada preuzeli termin startup koji je tamo popularan već
desetak godina ali nam se terminologije ne poklapaju jer je za zapadnjake startup nešto
sasvim drugo.
Nije lako dati definiciju startup-a. Moja definicija je da je to tehnološki biznis velikog
potencijala i ubrzanog rasta. Potencijal se ogleda u tome da od jedne proste ideje do
realizacije gde vrednost kompanije može dosegnuti nekoliko stotina i miliona bilo koje
valute, može proći 5 do 7 godina. Kod nas je to malo drugačije jer Balkan nije veliko
tržište za strartup-ove i baš zbog toga mladi školovani ljudi sa znanjem i novim idejama ne
mogu da dobiju značajniju novčanu investiciju sa zapada od nekog investitora koji bi
sponzorisao neki projekat za naše tržište u početnim fazama razvoja. Oni koji se odluče da
ulažu to rade na više stotina startup projekta gde bi bili zadovoljni sa 5 uspešnih koji bi
mogli da im pokriju gubitke, a to za vlasnike startup-a je dobra stvar jer bi dali oko 10%
kompanije u zamenu za investiciju. Za tih 5 ili više godina investitor očekuje da mu se
vrati uloženi novac a osnivači u tom periodu obično kad kompanija bude na vrhuncu,
odlučuju se za prodaju i to za veliki novac gde obezbeđuju i sebe i svoja pokolenja i retko
kad se opet vraćaju nekom biznisu.
Jako su retki startup-ovi koje se razvijaju bez učešća stranog kapitala. Naravno moguće je
sa sopstvenim sredstvima koji se obezbeđuju kroz poslovanje napredovati ali je to znatno
sporiji proces. Jedan od najpoznatijih srpskih startup-ova koji su sami sebi obezbedili brzi
rast bez stranih investicija je kompanija Nordeus iz Beograda. Nordeus je tehnološka
kompanija koja je osnovana 2010. godine i koja se bavi razvojem računarskih igara i igara
za smart uređaje. Autori su igrice Top Eleven koji mesečno igra 4,5 miliona ljudi širom
sveta a zaštitno lice igrice je Jose Mourinho svetski poznati trener. Oni su najuspešnija
domaća IT kompanija i jedna od 3 najveće social gaming kompanije u evropi. 13
Zahvaljujući internetu u godinama koje su pred nama nosioci ekonomskog razvoja svake
zemlje biće inovativni tehnološki startup-ovi.
15
Nema ograničavanja samo na IT sektore već se govori o inovacijama u svim granama
industrije koja koristi tehnologiju. Bitna razlika između startup-a i klasičnog biznisa je u
broju ljudi koji se bave tim biznisom. Npr. ako pravite nameštaj, 10 radnika je potrebno da
13
https://www.helloworld.rs/kompanija/Nordeus-d.o.o.-Beograd/450
naprave 10 stolica. Kada se proširi tržište i ako morate da pravite 1000 stolica dnevno onda
je za to potrebno 1000 radnika. To je model klasičnog biznisa dok kod startup-a, npr. tri
programera i jedan dizajner su izumeli prvu verziju aplikacije Instagram koja je
opsluživala u početku hiljadu ljudi. Kada su došli do prvog milionitog korisnika na
internetu nije im bilo potrebno milion radnika, nego samo sedam. Danas je ova kompanija
u rangu sa Facebook-om. Jasna je razlika u tome koliko je jeftinije imati manje zaposlenih
a ostvarivati višemilionske prihode ali to je ostvarivo samo kroz tehnološki biznis.
Moderna tehnologija ne znači da je ona prisutna samo za računarom, startup može biti i u
poljoprivredi, stočarstvu, i može biti isplativa. Ali jedini način da pridobijete korisnike je
da budete deset puta bolji od konkurencije i da brzo, lako i efikasno rešavate njihove
probleme. Jedino morate biti inovativni.

5.1 STARTUP U SRBIJI

Startup Genome, američka organizacija koja procenjuje startup ekosisteme širom

sveta po prvi put nakod deset godina uvrstila je i Srbiju odnosno stratup-ove u Beogradu i
Novom Sadu. Stručni kadrovi i gejming glavni su aduti domaćeg startup-a i samim tim što
se nalazimo na novoj mapi tehnoloških inovacija možemo da privučemo više investitora
koji bi ulagali u tehnološke inovacije.
U Beogradu i Novom Sadu postoji oko 400 startup-a i nalazimo se u prvoj od mogućih 4
faza razvoja koje definiše Startup Genome i po tome dosta zaostajemo za zapadnim
zemljama koje su u četvrtoj fazi razvoja. Kod nas je neophodno unaprediti pravne
regulative i poslovnu klimu da bi broj stratup-ova porastao i sigurno najžnačajnija stvar je
obezbeđivanje investicija za njih. Svaki drugi startup u Srbiji se finansira iz sopstvenih
sredstava što znači da se oni razvijaju mnogo sporije u odnosu na stranu konkurenciju i da
se često i gase usled nedostatka kapitala.
Uglavnom investiranje je bilo iz inostranstva, tako da država mora više da se zainteresuje,
da više stimuliše ljude da ulažu kao što to radi Velika Britanija koja 30% investicija
startup-a otpisuje od poreza. Po svojoj prirodi startup-ovi su okrenuti ka globalnom tržištu i
neophodno je da koriste najsavremenije tehnologije kako bi mogli da se takmiče sa
konkurencijom. Jedini način je da domaće kompanije usmere svoju pažnju ka stranim
tržištima i da zanemare domaće koje je po svetskim parametrima malo tržište.
Za deset godina smo prešli put od kupovine novina na trafici do čitanja informacija preko
mobilnih aplikacija ili na internet portalima dnevnih novina, fiksne telefone smo zamenili
Viberom i Watsappom, redovi u bankama i poštama su se smanjili korišćenjem internet
bankinga, tako da se digitalizacija nalazi svuda svakodnevnom interakcijom sa različitim
startup-ovima poput Facebook-a, Instagrama, Amazona.
Na samom smo početku jednog dugačkog puta gde ne smemo više da dozvolimo sebi da
kaskamo za tehnološkom revolucijom i tu se vidi prilika za celu privredu u srbiji i njenu
ekonomiju da sav trud i rezutate rada ponudi van svojih granica korisnicima kojima će
poboljšati život. Tehnologija briše granice i to treba iskoristiti.