УНИВЕРЗИТЕТ ,,УНИОН –НИКОЛА ТЕСЛА“ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ
МЕЂУНАРОДНО ПРИВРЕДНО ПРАВО
TEMA

Уговор о лизингу
Професор: Проф. др Ана Опачић Студент: Кузмановић Јордан

Број индекса: I0499-19

Велика Плана, децембар 2022. године

1
 САДРЖАЈ

Увод..........................................................................................................3
Појам н карактеристике.......................................................................4
3аконске рeгулативе..............................................................................5
Настанак и развој...................................................................................5
Уговор о лизингу и уговор о испоруци..............................................6
Појам и делатност даваоца лизинга...................................................7
Регистар финансијског лизинга..........................................................7
Уговор о лизингу....................................................................................8
Субјекти уговора о лизингу.................................................................8
Закључак.................................................................................................12
Литература..............................................................................................13

2
1.Увод

Лизинг нндустрија у модерном смислу развијена је педесетих година XX века у САД. На

територији Србије, посао финансијског лизинга правно је регулисан одредбама Закона о
финансијском лизингу који је донет у мају 2003. године, чим је створен законски оквир за
развој ове активности. Измене и допуне овог закона којима је Народна банка Србије
одређена као ннституција која даје дозволе за обављање послова финансијског лизинга
даје сагласност на именовање органа управљања врши надзор над пословањем даваоца
финансијског лизинга и предузима конкретне мере.У овом раду биће објашњено шта је то
лизинг и каква је његова правна природа.

Лизинг је пословни однос између два правна или физичка лица у коме једно лице уз
накнаду уступа другом на договорено време, право на коришћење одређеног простора или
опреме за обављање неке од делатности1. Ова врста послова карактеристична је за земље у
транзицији, у којима предузећа обично немају довољно новца да уложе у куповнну нове
опреме или технологије, па до таквих ресурса долазе лизингом. Услови закупа регулишу
се уговором којим се поред осталог угврђује вредност закупљених добара,рок лизинга,
висина и начин плаћања закупнине у одговарајућим ратама и др. Према светској пракси у
зависности од рока на које се даје ресурс зависи и закупнина - односно што је рок краћи
она је већа.

Предности лизинга су следеће:

-Не уплаћује се депозит као код кредита.

-Потписивањем ових послова не умањује се кредитна способност примаоца лизинга.
-Средства за отплаћивање рата издвајају се из текућих прихода чиме опрема отплаћује
саму себе.
-У пословима лизинга за разлику од класичних купопродајних послова власништво над
предметом закупнине остаје непромењено.

У складу са уговором о лизингу закупац може по истеку рока:

I) да откупи закупљено добро.
2) да новим уговором продужи закуп
3) да откупи закупљено добро по тржишној цени неамортизоване вредности или уговором
о лизингу по унапред договореној цени

1
Википедија

3
2.Појам и карактеристике

Појмовно одређивање уговора о лизингу није једноставно због разноврсности овог

уговора у пракси и због различитог приступа његовом дефинисању. Њега дефинише, како
правна тако и економска наука. Међутим од битног значаја је разграничити лизинг посао у
форми финансијског лизинга од уговора о лизннгу као дела лизинг посла.

Под уговором о лизингу подразумева се такав уговор којим се давалац лизинга обавезује
да ће кориснику лизинга дати на привремену употребу (закуп) неку ствар или скуп ствари
и обавити одређене радње у вези са том употребом док се корисник лизинга обавезује да
ће по истеку уговорног рока вратити те ствари, продужити њихово коришћење (односно
закључити нови уговор) и платити утврђену накнаду у ратама. Као шпо се види уговором
о лизингу је мешовит уговор јер су у њему садржани првенствено елементи уговора о
закупу, уговора о продаји, уговора о кредиту, посебно када је у питању уговор о
финасијском лизингу. Иначе, уговор о лизингу спада у ред типских уговора. Према том
уговор о лизингу је неименовни уговор двострано обавезни уговор са мешовитом
природом који се сврстава у уговоре о вишим облицима привредне .

Разликују се две основне врсте овог уговора:

-Индиректни (финансијски прави) лизинг и

-Директни (неправи квази) лизинг.

У првом случају реч је о правном односу у коме учествују три лица ( испоручилац,
давалац лизинга и прималац лизинга) и закључују сс два уговора ( уговор о купопродаји и
уговор о лизингу). Давалац лизинга је субјекат у оба уговора и он на основу
спецификације примаоца лизинга закључује уговор о куповини са испоручиоцем (кога је
одабрао прималац лизинга), на осонову уговора о лизингу који закључује с примаоцем
лизинга. На тај начин право својине на опреми која је предмет лизинга стиче давалац
лизинга, шпо му омогућава да у случају стечаја примаоца лизинга истакне своје излучно
право. односно да излучном тужбом захтева предмет лизинга.
Код уговора о лизингу давалац лизинга је истовремено продавац (испоручилац) опреме,
тако да постоје само два лица (давалац лизинга-продавац и корисник лизинга). Продавац
(испоручилац) и после закључења уговора о лизингу остаје власник ствари која је предмет
коришћења из уговора о лизингу с обзиром да је он истовремено и давалац лизинга.

4
3.Законске регулативе

Уговор о лизингу представља посао привредног права који у савременим тржишним

привредама има све већи значај. Законом о облигационим средствима и односима не
регулише се посебно овај уговор, всћ се у члану 550. став I предвиђа да правила о продаји
продаји са оброчннм отплатама цене важе и случају других погодби које имају исту
суштину као што је на пример уговор о закупу са одредбом да ће ствар која је дата у закуп
прећи у својину закупа ако буде плаћао закупнину за одређено време.

4. Настанак и развој

О времену настанка Уговора о лизингу постоје различита мишљења од тога да је настао у

Египту још пре ЗООО.г.п.н.е. односно да је настао у САД 1877. године, када је Белл-
Телепхон-Компани уместо да продаје своје телефоне, исте давала на коришћење у виду
лизинга, односно 30-тих година XX века у САД у виду финансирања некретнина, а у
Европи 60-тих година, односно у садашњем облику 50-тих година XX века у САД. У
сваком случају земљом порекла се сматрају САД, док га индустријски развијене земље
прихватају половином XX века.
Уговор о лизингу развио се из класиционог уговора о закупу. Назив лизинг потиче из
енглеског језика од глаголског облика то леасе И означава закуп, најам, изнајмљивање.
Данас је у пословној пракси прихваћен нзраз лизинг и као такав фигурира и у правној и
економској сфери.
Лизинг посматран у ужем смислу речи је у ствари закуп. У почетним фазама развоја
између послова лизинга и класичног закупа није било разлика. Применом, лизинг послови
су се модификовали, нарочито због уласка треће стране у посао у виду даваоца лизинга,
финансијера, тако да данас лизинг превазилази по својој садржини најам и закуп, будући
што обухвата и послове попут кредитирања, купопродаје на почек и вршења услуга
различитог профила, итд.
Разлоге настанка лизинга првенствено треба тражити у развоју технике и технологије и
појави модерне инвестиционе опреме са високим степеном производних перформанси,
савремених произвођача водеће технологије инвентивности у проналажењу нових извора
и метода финансирања новим начинима пласмана опреме као и у сталној тежњи компанија
да у условима оштре конкуренције пронађу профитабилне ангажмане на светском
тржишту. Произвођачи опреме су преко лизинга пронашли могућност повећања обима и
ефикасности реализације својих производа освајања нових тржишта, док купци те опреме
у лизингу виде шансу за такву набавку одговарајуће опреме која ће их поштедети
издвајања високих сума новчаних срелстава одједном. Лизинг посао можемо дефинисати
као пословни аранжман између привредних субјеката, базиран на уговору о лизингу, у
коме давалац лизинга издаје у закуп предмет лизинга (најчешће машине и инвестициону
опрему) кориснику лизинга, а кориснику те опреме користи на начин и у року утврђеним
уговором, заузврат плаћа цену коришћења предмета лизинга, а по истеку периода
коришћења опреме има право да исту врати, продужи коришћење или је откупи по

5
уговорној цени2.
Економска логика лизинга се састоји у следећем: "Уместо да купи и одмах плати на
пример опрему и машине предузеће налази интерес да се обрати специјализованој
финансијској институцији,банци или непосредном произвођачу да му потребну опрему
изда у закуп на одређени рок", а по истеку уговорног периода, закупац може купити
предмет лизинга или га вратити закуподавцу. Током периода коришћења опреме право
власништва над предметом лизинга има давалац лизинга. У основи лизинг посла лежи у
уговору о лизингу, који садржи све релевантне елементе којима се регулише тај посао.
Најбитнији елсменти уговора о лизингу се односе на предмет закупа, лизинг накнаду,
период коришћења средства и права и обавезе учесника у лизинг трансакцији.

5. Уговор о лизингу и уговор о испоруци

Уговор о лизингу је уговор закључен између даваоца лизинга и примаоца лизинга, којем
се давалац лизинга обавезује да на примаоца лизинга пренесе овлашћење држања и
коришћења предмета лизинга на одређено време, у коме прималац лизинга ужива све
користи и сноси све ризике у вези са власништвом, а прималац лизинга се обавезује да му
за то плаћа уговорену накнаду, у уговореним роковима3.
Уговор о лизингу обавезно садржи набавну вредност предмета лизинга, укупан износ
лизинг накнаде коју плаћа прималац лизинга, износ појединачних рата лизинг накнаде и
њихову структуру, њихов број и време плаћања, рок на који је уговор закључен, место,
рок. начин и услове испоруке предмета лизинга, начин и услове преноса својине над
предметом лизинга, односно начин и услове продужења рока трајања уговора.
Народна банка Србије може прописати н друге елементе уговора о лизингу као и начин
исказивања елемената тог уговора.Уговор о лизингу мора бити закључен у писаној форми.
Уговор који није именован као уговор о лизингу, а који има обележје уговора о лизингу из
посла финансијског лизинга у смислу овог закона или предвиђа она права и обавезе за
уговорне стране која су овим законом одређени као права и обавезе уговорних страна из
уговора о лизингу сматраће се симулованим уговором.
Уговор о испоруци је уговор закључен између испоручиоца предмега лизинга и даваоца
лизинга, којим давалац лизинга стиче својину над предметом лизинга одређеном од стране
примаоца лизинга у циљу давања тог предмета лизинга примаоцу лизинга у финансијски
лизинг.Испоручиоца предмета лизинга бира прималац лизинга, а може га изабрати и
давалац лизинга. Давалац лизинга на основу закљученог уговора о испоруци, а по
извршеној испоруци предмета лизинга у складу са тим уговором постаје носилац права
својине на предмету лизинга.

Уговор о испоруци обавезно садржи прецизно одређење предмета испоруке, цену, место,
начин и рок испоруке, обавештење о томе да се предмет прибавља ради извршења уговора
2
Вучичевић С., Бјелић М., ( 2021 ), привредно право са практикумом, Београд

3
Словић., привредно право, Београд

6
о лизингу, као и означење лица које у том уговору има својство примаоца лизинга.
Прималац лизинга одобрава уговор о испоруци у делу који се односи на одређење
предмета лизинга, цену, место, рок и начии испоруке тог предмета, потписивањем уговора
о испоруци. Уговор о испоруци мора бити закључен у писаној форми.

6. Појам и делатност даваоца лизинга

Давалац лизинга је друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво са

седиштем у Републици Србији које има дозволу Народне банке Србије за обављање
послова финансијског лизинга у складу са овим законом.
Давалац лизинга обавља делатност финансијског лизинга као претежну делатност у
смислу прописа којима се уређује класификација делатности.
Поред делатности из става 2. овог члана давалац лизинга може обављати делатност
давања у закуп враћених предмета лизинга као и делатности које се уобичајено обављају
уз делатност финансијског лизинга (услуге обуке примаоца лизинга у вези са коришћењем
предмета лизинга, услуге монтаже, демонтаже, услуте сервисирања предмета лизинга,
набавка резервних делова и сл.).
Давалац лизинга може уз накнаду отуђивати предмете лизинга који су му враћени у
државину по престанку уговора о лизингу, односно уговора о закупу.
Давалац лизинга не може одобравати новчане зајмове. Посао финансијског лизинга може
обављати само приврелно друштво које испуњава услове из става I. овог члана.

7. Регистар финансијског лизинга

Агенција за привредне регистре води регистар финансијског лизинга у складу са законом.
Регистар финансијског лизинга почео је са радом 4. јануара 2004. године и представља
јединствену централизовану електронску базу података у коју се уписују подаци о уговору
о финансијском лизингу, измене и допуне тих података забележбе спорова који се тичу
предмега лизинга и престанак уговора о финансијском лизингу.4

Давалац лизинга је дужан да захтева упис уговора о финансијском лизингу поднесе у року
од седам дана од дана испоруке предмета лизинга, односно захтев за упис измене и допуне
података о уговору о финансијском лизингу, као и брисање података из регистра у року од
седам дана од момента наступања чињеница које су ту измену и допуну, односно брисање
података условиле. Наведене захтеве може да поднесе и прималац лизинга ако је то
одређено уговором о финансијском лизингу.

Сврха постојања регистра и уписа уговора о финансијском лизингу у регистар јесте

доступност података о закљученим уговорима о лизингу (и предметима лизинга) широј

4
Царић С, привредно право, Нови Сад, 2004

7
јавности. Уписом уговора о финансијском лизингу у регистре сматра се да су трећа лица
упозната са постојањем уговора о лизингу, односно нико се не може позвати на околност
да му нису били познати подаци о финансијском лизингу уписани у регистар.
Подаци уписани у регистар нису доказ о постојању својинских или других права на
предмету лизинга, нити о пуноважности било ког правног посла.

8. Уговор о лизингу

Уговор о лизингу је онај уговор којим се једна страна (давалац лизинга) обавезује да
уступи на коришћење уговором утврђену садржину (опрему или целокупна постројења), а
друга страна да с њом обави радње привређивања уз плаћање накнаде даваоцу лизинга, а
Минимални рок на који се уговор о лизингу закључује не можс бити краћи од две године
од дана закључења уговора. Уговор о лизингу мора бити закључен у писменој форми.
Предмет лизинга може бити покретна потрошна ствар (опрема, постројења, возила и сл.).
Уговор о лизингу обавезно садржи прецизно одређење предмета лизинга, изиос накнаде
коју плаћа прималац лизинга, износ појединих рата накнаде, њихов број и време плаћања,
као и рок на који је уговор закључен.

Поред наведених уговор о лизингу може да садржи и следеће елементе: место, време и
начин испоруке предмета лизинга, својина над предметом лизинга,страна која је обавезна
да осигура предмет лизинга и ризици од којих треба да буде осигуран, начин престанка
уговор, опција куповине или продужења уговора, трошкови транспорта предмета лизинга,
његова монтажа, демонтажа и текуће одржавање, замена делова, сервис и техннчко-
технолошко унапређење, обучавање особља примаоца лизинга за коришћење предмета
лизинга и друге елементе о којима уговорне стране постигну сагласност. Уговор о лизингу
има основни циљ да омогући кориснику да привређује употребом ствари без њихове
куповине. Уговор о лизингу се разликује од уговора о закупу, зато што се закуподавац
никада по истеку уговора не лишава својине на закупљеном ствари, док код уговора о
лизингу то не мора бити случај.

9. Субјекти уговора о лизингу

Давалац лизинга је лице које уз задржавање права својине на предмету лизинга, преноси
на примаоца лизинга овлашћење држања и коришћења на предмету лизинга на уговорено
време и уз уговорену накнаду.

Претходно наведено лице јесте привредно друштво основано у складу са законом којим се
уређује правни положај привредних друштава чији новчани део основног капитала не
може бити мањи од 100.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне
банке Србије на дан уплате и које је добило дозволу Народне банке Србије за обављање
послова фннансијског лизинга у складу са овим законом.

8
Давалац лизинга може да обавља само делатност финансијског лизинга.

Давалац лизинга дужан је да у свом пословању обезбеди да његов основни капитал увек
буде у износу који није мањи од предвиђеног износа. Захтев за издавање дозволе за
обављање послова финансијског лизинга оснивачи привредног друштва подносе Народној
банци Србије.

Уз захтев се подноси следећа документација:

1) оснивачки акт друштва;

2) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала;

3) доказ о кадровској и техничкој оспособљености за обављање послова финансијског

лизинга:

4) програм рада привредног друштва за период од три године;

5) списак лица предложених за чланове органа управљања, односно предложених

лица са посебним овлашћењима и одговорностима, препоруке о стручним и
професионалним квалитетима тих лица, доказ да та лица нису осуђивана за кривична дела
која их чине неподобним за обављање ових функција, као и доказ да им није изречена
мера забране обављања делатносги.

Народна банка Србије ближе прописује услове и начин доказивања неиспуњености

прописаних услова. При разматрању захтева и документације Народна банка Србије
оцењује и пословну репутацију оснивача привредног друштва и предложених чланова
органа управљања односно лица с посебним овлашћењима и одговорностима и прописује
критеријуме за оцену пословне репутације.

Давалац лизинга је дужан да:

1) Народној банци Србије доставља годишњи извештај о пословању са финансијским

извештајем и мишљењем овлашћеног ревизора;
2) Народну банку Србије обавести о статусним и другим променама које се региструју у
регистар привредних субјеката;
3) доставља и друге податке на захтев Народне банке Србије.

9
4) да Народној банци Србије поднесе захтев за давање сагласности на одлуку о
именовању чланова органа управљања, односно лица са посебним овлашћењима и
одговорностима
Народна банка Србије може да пропише обавезу даваоцима лизинга да на посебно
отвореном рачуну код банке држе средства резерве.
Ако Народна банка пропише ову обавезу истим актом прописаће и висину средства
резерви стопу издвајањ из тих средстава, као и начин и услове њуховог коришћења.

Надзор над обављањем послова даваоца лизинга врши Народна банка Србије на основу
налога гувернера Народне банке Србије или лица које он овласти.
Ако су у поступку надзора утврђене незаконитости и неправилности према даваоцу
лизинга предузимају се мере које се односе на:

1) упућивање писмене опомене;

2) упућивање налогодавног писма, уз могућност изрицања новчане казне;

3) издавање налога за отклањање утврђених неиправности уз могућност изрицања
новчане казне даваоцу лизинга као и члановима његових органа управљања односно
лицима са посебним овлашћењима и одговорностима;

4) одузимањс дозволе за обављање послова финансијског лизинга.

Народна банка Србије доноси решење о одузимању дозволе за обављање послова

финансијског лизинга ако:

1)је дозвола издата на основу неистинитих и нетачних података оснивача привредног

друштва;
2) давалац лизинга престане да испуњава услове потребне за издавање ове дозволе;
3) давалац лизинга не доставља прописане извештаје, документацију и друге податке о
свом пословању на прописани начин и у прописаним роковима;
4) давалац лизинга не омогући вршење надзора над његовим пословањем;
5)се утврди да је новчани део основног капитала даваоца лизинга мањи од оног који је
прописан законом;
6) у остављеном року давалац лизинга није спровео мере које му је наложила Народна
банка Србије, односно ако није отклонио разлоге за увођење тих мера.
Народна банка Србије ближе прописује услове и начин вршења надзора над обављањем
послова даваоца лизинга

10
Надзор обухвата:

1) посредну контролу извештаја и друге документације, као и других података које

давалац лизинга доставља Народној банци Србије, односно којима Народна банка Србије
располаже;
2) непосредан увид у пословне књиге и другу документацију даваоца лизинга.
Прималац лизинга у смислу овог закона је правно или физичко лице на кога давалац
лизинга преноси овлашћење држања и коришћења предмета лизинга на уговорено време и
уз уговорену накнаду. Испоручилац предмета лизинга (у даљем тексту: испоручилац) у
смислу овог закона је правно или физичко лице које на даваоца лизинга преноси право
својине на предмету лизинга ради његове предаје примаоцу лизинга на држање и
коришћење на уговорено време и уз уговорену накнаду.5

10. Закључак

5
Словић, привредно право, Београд, 2013

11
Лизинг је веома важан извор средњеорочног и дугорочног финансирања јер представља
економски ефикасно решење набавке средстава потребних за пословање предузеђа.
Лизинг пружа могуђност предузеђима да модернизују своју опрему и самим тим постану
ефикаснија и конкурентнија. Лизинг је нарочито погодан за мала и средња предузеђа, као
и нова тек основана предузећа која често не могу да рачунају на друге могуђности
финансирања. Управо зато, владе многих земаља подржавају лизинг као важан метод
подстицања инвестиција. Лизинг индустрија је данас у свету веома развијена. У многим
земљама се путем лизинга финансира више од четвртине свих набавки и пословне опреме.

Само у земљама у развоју се годишње путем лизинга финансира набавка нове опреме и
возила у вредности од преко 40 милијарди долара.

У Србији је веђ регистровано неколико лизинг компанија које већ нуде могућности
лизинга опреме машина и возила. У пракси се у просеку најчешће нуде уговори трајања 2-
5 година са учешћем примаоца лизинга од 10-25%. Свс врсте лизинга имају за циљ да на
нов и савремен начин убрзају проширење извора финансирања токова репродукције јер
финансијски лизинг није кредит веђ самостални извор финансирања и због тога што
кориснику омогућава повећање капацитета производње и добити без повећања степена
задужености. Лизинг се код нас најчешће користи за куповипу нових аутомобила.
Није тешко закључити да се лизинг темељи на проширеној користи. Корисник је
потенцијални купац који је куповину опреме одложио или је исту истовремено увео у
сопствено коришћење. Испоручилац је произвођач који опрему није продао, али је ипак
дошао до финансијских средстава неопходних за континуалност своје производње. Лизинг
финансијер је посредник који ставља кориснику лизинга опрему на коришћење уз наплату
накнаде. По истеку уговора о лизингу корисник може да одабере следећа решења: да
продужи уговор о лизингу уз снижену цену накнадс, да коришђену опрему врати или да
лизинг опрему купи, али по знатној нижој цени од оне коју је она имала у моменту
закључивања лизинг посла.6

6
Википедија

12
Литература

- Костић Д.: Међународно привредно право, ФПСП, Београд, 2013

- Перовић Ј.: Међународно привредно право, Економски факултет Универзитета у
Београду, 2020
- Вилус Ј.Етал: Међународно привредно право, Правни факултет Нови Сад, 2007.
- Вучичевић С., Бјелић М. (2021). привредно право са практикумом, Београд
- Царић. С., привредно право, Нови Сад 2004.
- Словић., привредно ираво, Београд. 2013.
- Википедија

13