Студијски програм: Примењена економија и финансије

Предмет: Финансијско ивештавање

-СЕМИНАРСКИ РАД-

ЛИЗИНГ

Ментор: Студент:
Мсц Предраг Тодоров Магдалена Остојић
Е001-64/2020

Београд, МАЈ 2023. година

 ЛИЗИНГ

САДРЖАЈ

УВОД ..............................................................................................................................................1

1.ПОЈАМ ЛИЗИНГА КАО ОБЛИКА ФИНАНСИРАЊА ПРЕДУЗЕЋА..................................2

2.ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЛИЗИНГА...........................................................................................4

2.1. Cross-border lizing............................................................................................................5

3. Међународни рачуноводствени стандард 17 Лизинг..................................................................7

4. ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ЛИЗИНГА.............................................................................9

5.УГОВОР О ЛИЗИНГУ..............................................................................................................11

ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................12

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................13
 ЛИЗИНГ

УВОД

У овом семинарском раду биће речи о појму лизинга.

Реч лизинг потиче од енглеске речи " to leasе" која значи закуп. У пословном смислу
заиста се ради о давање опреме у закуп, али лизинг аранжман често обухвата и:
обуку кадрова корисника лизинга за руковођење опремом; преношење на корисника
лизинга знања и искуства (know – how) из области технике, технологије, техничке
документације која је везана за опрему која је предмет уговора о лизингу; као и
сервисирање, одржавање и замену дотрајалих д‌елова опреме која је предмет
уговора о лизингу. О времену настанка лизинга постоје различита мишљења. Неки
сматрају да је настао у Египту још пре три хиљаде година п.н.е., односно у САД
1877.год. када је Bell-Telephon-Company уместо да продаје своје телефоне исте
давала на коришћење у виду лизинга. С друге стране, сматрају да је појава лизинга
везана за 30-те године 20. века у виду финансирања некретнина у САД. Земљом
порекла сматрају се САД. Индустријски развијене земље Европе прихватају лизинг
половином 20-тог века,а први лизинг послови код нас везани су за увоз
електронских рачунара и железничких цистерни 70-их година.
Разлози настанка и даљег развоја лизинга су бројни. Развој технике и технологије
одвија се брзим темпом у индустријски развијеним земљама, њихов интерес је да
сложене и скупе производе продају и зато изналазе различите облике пласмана,
један је од тих облика је лизинг посао. Са друге стране, неразвијене земље и земље
у развоју имају потребу за развојем, али лизинг им омогућава да дођу до савремене
и скупе опреме. Почетни облик лизинг посла је закључивање уговора непосредно
између произвођача и корисника производа. Уласком треће стране тј. финансијера у
овај однос омогућава развој лизинг посла у правом смислу те речи. Све три стране
проналазе интерес у лизинг послу: произвођач успева да пласира своју робу,
финансијер да оплоди свој капитал, а корисник лизинга да дође до опреме која му је
неопходна за обављање своје делатности. Уговор о лизингу развио се из класичног
уговора о закупу па се често назива новим обликом закупа. Данас се развио у нови,
самостални, правни посао. Постоје различита схватања појма лизинга, али без
 ЛИЗИНГ

обзира, може се рећи да лизинг, по дефиницији, за своју основу има уговор о

лизингу. Без уговора о лизингу, посао лизинга не би био правно валидан. Лизинг
посао као сложену, правну, економску и финансијску операцију креирала је
пословна пракса. 

1.ПОЈАМ ЛИЗИНГА КАО ОБЛИКА

ФИНАНСИРАЊА ПРЕДУЗЕЋА

Слика бр 1 Лизинг-илустрација-ток

Савремено тржишно пословање се одликује мноштвом иновација, нових форми

пословања, нових видова пословне праксе и организације. Лизинг, иако вековима
присутан, тек у последњем веку добија на значају и дефинитивно се сматра
тржишном иновацијом, поред франшизинга, факторинга, форфетинга.
Смисао лизинга одсликава се у Аристотеловој тврдњи: "Истинско богатство није у
власништву над имовином, већ у праву да се она користи". Предузеће или
предузетник не морају поседовати одређено средство да би остваривали профит.
 ЛИЗИНГ

Довољно је располагати правом коришћења тог средства током одређеног

временског периода.
Лизинг аранжмани омогућавају правним и физичким лицима једноставнији,
бржи и јефтинији начин набавке опреме, нарочито у условима недостатка
сопственог капитала, недовољно повољних банкарских кредита, нефункционисања
правне државе, као и због постојања пореских олакшица. 1Корисницима лизинга ти
аранжмани обезбеђују финансирање куповине са правом коришћења предмета
лизинга до истека уговора, а право својине преноси се на корисника тек по исплати
последње рате. Лизинг се може дефинисати као писани уговор између две
стране: лизинг компаније (даваоца лизинга) и корисника опреме (примаоца лизинга).
У овој трансакцији давалац лизинга набавља опрему од добављача и даје је на
коришћење примаоцу лизинга на одређени временски период, док је корисник
лизинга заузврат дужан да даваоцу врши периодична плаћања по условима
дефинисаним у уговору.
Основни принцип лизинг пословања је:
Давалац лизинга задржава правно власништво над предметом лизинга, док
прималац лизинга стиче економско власништво.

Код лизинга разликујемо два облика власништва а то су:2

- Правно власништво – стварни власник предмета лизинга (увек даваоц лизинга),

- Економско власништво – правна или физичка особа која углавном сноси све
користи и ризике у вези предмета лизинга (код финансијског лизинга то је корисник
лизинга, а код оперативног лизинга то је даваоц лизинга).
Обим послова на бази лизинга и сфере његове примене у пословној пракси стално
расту. Разлози за овакву експанзију лизинга су бројни и различити што је пре свега
одређени недостатак сопствених средстава, неповољна фискална политика у неким
земљама, висок степен развоја модерне технологије, избегавање превремене
застарелости опреме која је у највећем броју случајева предмет лизинг послова. 

1
Материјал са сајта: https://www.seminarski-diplomski.co.rs/BANKARSTVO%20I%20MONETARNA
%20EKONOMIJA/Lizing.html
2
др Аднан Ровчанин, Упраљање финансијама, Сарајево 2006, страна 37.
 ЛИЗИНГ

2.ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЛИЗИНГА

Иако може изгледати да је лизинг један од новијих метода финансирања, први

случајеви практичне примене одиграли су се у давној прошлости.
У Египту, око 3.000 година пре нове ере, у време владавине Тинтеса и Менеса,
појавили су се први облици давања ствари под закуп и сматра се да је то и био
настанак лизинга.Пронађени су и докази да су 2.000 п.н.е. Вавилонци применили
једну врсту лизинга за чамце и стоку. Један од првих теоретских описа лизинга
пронађен је у римским правним списима. Кроз историју су се, наравно, ствари и
даље давале под закуп, али се лизинг у данашњем смислу речи јавља тек крајем
XIX века у Америци. Тамо, на пример, Bell-Telephone Company, почевши од 1877.
године, није продавала телефоне већ их је давала на коришћење у облику лизинга.
У XX веку лизинг је почео да се преноси из Америке у друге земље: Канаду, Јапан,
Енглеску, Немачку, Швајцарску... Свакако, земље са развијенијом тржишном
привредом су га посебно брзо усавршавале. Прву праву компанију за финансијски
лизинг основао је Хенри Шофелд 1952. године у САД. Компанија је основана са
циљем да реализује једну конкретну трансакцију у домену железничког транспорта.
Наведеном трансакцијом демонстрирана је економска ефикасност финансијског
лизинга па је Шофелд одлучио да настави пословање и оснује америчку лизинг
компанију "Унитед Статес Леасинг Цорп." (која се данас зове - "Унитед Статес
Леасинг Интернатионал Инц."). Развој финансијског лизинга у Европи почео је
крајем 50-тих и почетком 60-тих година прошлог века. Неколико фактора је
подстакло брз развој финансијског лизинга у Северној Америци и западној Европи.
Технолошки напредак створио је код предузећа потребу да обнове сопствена стална
средства, а финансијски лизинг је пружио неопходни механизам прибављања
 ЛИЗИНГ

сталних средстава под повољнијим условима него што је то случај при куповини
опреме.3 У исто време, 50-тих година прошлог века дошло је до развоја тржишта
финансијских услуга и значајније понуде зајмова уз ниске каматне стопе, што је
послужило као начин обуздавања инфлације и цена роба. Наведени фактори, у
комбинацији с повољним пореским стопама за послове лизинга, допринели су
атрактивности финансијског лизинга за лизинг компаније. Повећање броја лизинг
компанија стимулисао је даљи развој сектора финансијског лизинга у целини.

Концепт финансијских лизинга је 70-тих година прошлог века усвојен у земљама у

развоју Азије, Јужне Америке и Африке, а 80-те је обележило ширење наведеног
концепта на светском нивоу. Данас лизинг представља ефикасан финансијски
инструмент за прибављање и обнављање сталних средстава како за мала и средња
предузећа, тако и за финансирање милионских доларских трансакција у домену
транспорта (на пример, лизинг авиона), у вађењу нафте (лизинг нафтних извора) и
другде.

2.1. Cross-border lizing

Лизинг трансакција се води као cross-border лизинг трансакција ако давалац
закупа (лизинг компанија) и прималац лизинга имају седишта у различитим
правосудним системима. У таквом случају, земља седишта добављача нема никакав
значај. Најсложеније cross-border лизинг трансакције могу да обухвате неограничен
број земаља учесница.

Прве cross-border лизинг трансакције реализовале су америчке лизинг компаније 50-

тих година. Различити типови опреме произведене у САД су у складу са уговорима
о cross-border лизингу пребацивани у друге земље. У таквим случајевима давалац
лизинга остваривао је право на убрзану амортизацију предмета лизинга и добијање
одређених пореских бенефиција по основу улагања, те су на тај начин смањивани
трошкови cross-border лизинга за примаоце лизинга са седиштима у другим
земљама. Касније су британске и европске фирме почеле да примењују ову праксу,
која је тренутно широко распрострањена у Азији.

3
Википедија
 ЛИЗИНГ

Предност cross-border лизинг трансакција је у пореским олакшицама које су

доступне у одређеним земљама. На ову врсту лизинг трансакције може се гледати и
као на извоз пореских бенефиција из земље даваоца лизинга у земљу примаоца
лизинга. Cross-border лизинг трансакције такође служе и као популаран механизам
за продају опреме произведене у земљи даваоца лизинга. 4

Наведени механизми продаје су прилично економични за произвођаче јер им

омогућавају реализацију трансакција које се практично у потпуности финансирају
путем лизинга. Заузврат, примаоци лизинга такође остварују предности јер је у
земљи даваоца лизинга могуће обезбедити финансирање посла уз нижу каматну
стопу него у земљи примаоца лизинга, што се наравно одсликава и у трошковима
трансакције.
Међутим, постоји значајан ниво ризика у вези cross-border лизинг трансакција, који
морају бити размотрени пре уласка у такав посао: ризик везан за различите
правосудне системе, ризик двоструког опорезивања, погрешна процена кредитног
ризика, политички ризик, валутни ризик, итд.

Код нас се лизинг јавља од средине XX века и то прво у виду узимања у закуп
електронских уређаја. Од седамдесетих година на даље лизинг послови су се
почели широко упражњавати, обухватајући мноштво објеката, најпре инвестициону
опрему, па затим и производе за становништво. Данас, што због страних фирми које
наступају на нашем тржишту, што због повећане тржишне оријентације домаћих
фирми, послови лизинга су у наглом развоју.

4
 Проф. Др Периша Ивановић: Теорија новца и банкарство, Нови Сад, 2005.
 ЛИЗИНГ

3. Међународни рачуноводствени стандард

17 Лизинг

1) Међународни рачуноводствени стандард 17 Лизинг одобрен је од стране Одбора

за Међународне рачуноводствене стандарде (ASВ) -у децембру 2003. године и
постао је применљив за финансијске извештаје који покривају периоде који
започињу на дан 01.01.2005 године или касније. Стандард замењује и укида МРС 17
Лизинг (ревидиран 1997).

2) Уз Стандард али не и као део Стандарда, објављене су и Основе за закључивање

за МРС 17и Упутство за примену

3)Циљ Стандарда је прописивање рачуноводствених политика и потребних

обелодањивања код закупца - корисника лизинга и закуподавца – даваоца лизинга, а
у вези са пословима лизинга (финансијских и оперативних).

4)Послови лизинга су посебна врста послова закупа. Суштина неких врста послова
лизинга је да могу имати и обележја купопродајних послова. Зато се за разликовање
ових послова од послова класичног закупа употребљава међународни термин
"leasing" (енг. - давање у најам, закуп). Предмет уговора о лизингу су различите
врсте материјалних (дугорочних) средстава и нематеријалних улагања. 5 Корисник
лизинга cе обавезује да he даваоцу лизинга плаћати отплате, које садрже отплате
главнице дуга, а код финансијског лизинга и камату. Код финансијског лизинга
корисник на крају истека лизинга има право да откупи средство по цени која je
нижа од тада важеће тржишне цене тог средства,

5) Код финансијског лизинга, правно гледано, давалац лизинга је власник средства,

док је економски посматрано власник корисник лизинга. Лизинг се као финансијски
класификује ако испуњава следеће услове:
5
Петровић З., Финансијско извештавање, Универзитет Сингидунум, Београд 2017. Стр 258.
 ЛИЗИНГ

1. лизингом се по завршетку трајања лизинга преноси власништво над средством

кориснику лизинга или корисник лизинга има могућност да купи средство, и то по
цени за коју cе очекује да he бити доста нижа од његове фер вредности на дан када
се могућност куповине може спровести уз услов извесности да hе корисник лизинга
то средство и купити,
2. корисник лизинга има опцију куповине по цени за коју се очекује да ће бити
знатно нижа од фер вредности на датум када се опција може искористити и када је
на почетку лизинга извесно да hе се опција искористити,
3. трајање лизинга се протеже на већи део корисног века трајања средства, чак иако
власништво није пренесено (на пример, лизинг за камионе може да буде 7 година,
што је већи део његовог века трајања),
4. када би cе на почетку лизинга извршило дисконтовање свих будућих плаћања за
лизинг, њихов збир бит био већи или једнак фер вредности закупљеног средства
(иначе давалац лизинга не би ни имао економски интерес да обавља послове
лизинга),
5. средство узето у лизинг је такво да га корисник лизинга може користити без
посебних модификација (на пример, камион узет у лизинг се може одмах
користити).6

У Републици Србији послови финансијског лизинга примарно су регулисани

Законом о финансијском лизингу ("Службени гласник РС", бр. 55/2003 и 61/2005).
У складу са чланом 4. Закона предмет уговора о финансијском лизингу могу бити
покретне непотрошне ствари, као што су опрема, постројења, возила и сл. Дакле,
предмет финансијског лизинга у Републици Србији применом тог Закона не могу
бити непокретности, као што су, на пример, земљишта и зграде. Чланом 3. Закона
регулисано је да минимални рок на који се уговор о лизингу закључује не може
бити краћи од две године од дана закључења уговора. Карактеристика лизинг
послова у Републици Србији је и да даваоци финансијског лизинга своју зараду
углавном остварују у облику финансијских прихода, без остварења зараде по
основу разлике у цени средстава датих у финансијски лизинг.

У складу са Законом о финансијском лизингу учесници посла финансијског лизинга

су:

-испоручилац опреме, који може бити или произвођач или неки трговац, давалац
лизинга
- у складу са Законом о финансијском лизингу давалац лизинга може бити смо
привредни субјект коме је финансијски лизинг једина делатност и чији новчани део
основног капитала није мањи од 100.000,00 ЕУР у динарској противвредности на
дан уплате и који је од Народне банке Србије добио дозволу да обавља послове
лизинга у складу са им законом
6
Међународни рачуноводствени стандард 17 Лизинг
 ЛИЗИНГ

- корисник лизинга, који може бити било правно било физичко лице.

4. ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ЛИЗИНГА

Лизинг представља веома значајан вид финансирања привреде. Најбољи

показатељ значаја лизинга представља стопа учешћа инвестиција у основна
средства финансирана путем лизинга у укупним инвестицијама у основна средства
једне привреде. Тако се, према подацима Леасеуропе за 2004. годину, ова стопа
креће и до 24% (у Великој Британији и Ирској) и бележи константан растући тренд
од 2000. године. Учешће лизинга у набавци основних средстава у земљама
централне и источне Европе је такође значајно и у просеку износи 18,5%. С
обзиром на то да се ради о новом виду финансирања код нас (највећи број давалаца
лизинга је основан у 2003. години), овај показатељ за 2004. годину у Србији, према
неким проценама, износи испод 4%.

Кључна предност финансијског лизинга у односу на друге видове финансирања

проистиче из чињенице да је давалац лизинга формално-правни власник предмета
лизинга током трајања уговора о лизингу, што му омогућује преузимање већег
ризика у смислу кредитне способности потенцијалног клијента. Из тог разлога је
овакав вид финансирања погодан за новооснована, мала и средња предузећа,
предузетнике и све кориснике са слабијом кредитном способношћу, односно
кориснике који не располажу средствима која би могли да понуде на име
обезбеђења кредита. Наиме, давалац лизинга доноси одлуку о одобравању
финансирања не само на основу кредитне способности корисника (што је
доминантан фактор при одлучивању о одобравању банкарског кредита и
одређивању средстава обезбеђења која банке захтевају) већ и на основу процене
степена утрживости предмета лизинга, односно могућности да се предмет лако и по
реалној цени прода на тржишту.

Процедура одобрења финансирања је у случају финансијког лизинга најчешће

краћа у односу на традиционалне видове финансирања. Разлог томе је што се
додатна средства обезбеђења (нпр. хипотеке) најчешће не захтевају, а даваоци
лизинга често имају успостављену пословну сарадњу са испоручиоцима предмета
лизинга. Све наведено доводи до укупног смањења трансакционих трошкова.
Додатна предност финансијског лизинга, нарочито у случају новооснованих
 ЛИЗИНГ

предузећа, јесте могућност даваоца лизинга да предмет прибави под повољнијим

условима, на основу сарадње са испоручиоцем предмета лизинга и промета који
испоручилац остварује преко њега. Поред тога, давалац и прималац лизинга могу
да, у склопу овог аранжмана, уговоре и услуге одржавања, сервисирања, замене
делова, техничко-технолошког унапређења, обучавања особља примаоца лизинга за
коришћење предмета лизинга и сл. У иностраној, а у последње време и у нашој
економско-правној теорији изнете су не само бројне предности већ и недостаци
лизинг послова. Ти недостаци се односе на следеће чињенице: лизинг друштво има
типизиране уговоре (формуларе), његова цена поред ефективних трошкова
дотичног посла садржи и ризик и добит. Треба истаћи да је сваки лизинг посао
посебан економски случај за себе. Не само да оно што једном предузећу одговара
не мора да погодује и другом предузећу, него и оно што је предузећу као
opredeљeњe одговарало у једном периоду не мора бити успешно и у наредном
периоду. Међутим, извесно је да у свету развијене тржишне привреде финансирање
лизингом представља значајан чинилац токова репродукције и то посебно у
условима када су финансијски извори ограничени и када је цена инвестиционе
опреме сувише висока.
 ЛИЗИНГ

5.УГОВОР О ЛИЗИНГУ

Уговор о лизингу је онај уговор којим се једна страна (давалац лизинга) обавезује
да уступи на коришћење уговором утврђену садржину (опрему или целокупна
постројења), а друга страна да с њом обави радње привређивања уз плаћање
накнаде даваоцу лизинга. Минимални рок на који се уговор о лизингу закључује не
може бити краћи од две године од дана закључења уговора. Уговор о лизингу мора
бити закључен у писменој форми. Предмет лизинга може бити покретна
непотрошна ствар (опрема, постројења, возила и сл.), Уговор о лизингу обавезно
садржи: прецизно одређење предмета лизинга, износ накнаде коју плаћа прималац
лизинга, износ појединих рата накнаде, њихов број и време плаћања, као и рок на
који је уговор закључен. 7Поред наведених уговор о лизингу може да садржи и
следеће елементе: место, време и начин испоруке предмета лизинга, својина на
предмету лизинга, страна која је обавезна да осигура предмет лизинга и ризици од
којих треба да буде осигуран, начин престанка уговора, опција куповине или
продужења уговора, трошкови транспорта предмета лизинга, његова монтажа,
демонтажа и текуће одржавање, замена делова, сервис и техничко-технолошко
унапређење, обучавање особља примаоца лизинга за коришћење предмета лизинга
и друге елементе о којима уговорне стране постигну сагласност. Уговор о лизингу
има основни циљ да омогући кориснику да привређује употребом ствари без
њихове куповине. Уговор о лизингу се разликује од уговора о закупу, зато што се
закуподавац никада по истеку уговора не лишава својине на закупљеном ствари,
док код уговора о лизингу то не мора бити случај.

7
 Закон о финансијском лизингу, "Службени гласник", бр. 55/2003, 61/2005
 ЛИЗИНГ

ЗАКЉУЧАК

Сваки појединац или предузеће које се одлучи да уђе у лизинг аранжман, ту

одлуку доносе сагледавајући предности и недостатке лизинга у односу на
самофинансирање или куповину на кредит. Следеће предности лизинга су у
највећем броју случајева одлучујуће: - Набавком на лизинг се не даје готов новац,
као код самофинансирања и нема задуживања унапред и давања аванса, као код
куповине на кредит. - Лизингом кориснику остаје могућност коришћења кредита у
друге сврхе, јер банке ће тешко одобрити кредит комитентима који већ користе
неки други кредит, а лизинг није кредит. - Добром организацијом и планом отплате
може се уклопити да се свака рата накнаде коришћења неке опреме на лизинг
покрива приливом средстава по основу реализације робе произведене том опремом.
- У случају да је нека ствар кориснику потребна само одређено ограничено време,
нпр. сезонски, лизинг је много боље решење од куповине те ствари, јер би
дугорочна куповина била нерентабилна. - Одређена опрема која, као грађевинске
машине на пример, по својој цени, није доступна корисницима, а не може се ни
добити на кредит. У том случају је лизинг једино могуће решење за њено
коришћење. - Правне формалности у вези закључења самог уговора се много брже
завршавају него код банкарских кредита.
 ЛИЗИНГ

ЛИТЕРАТУРА

[1] др Аднан Ровчанин, Упраљање финансијама, Сарајево 2006, страна 37.

[2] Википедија

[3] Проф. Др Периша Ивановић: Теорија новца и банкарство, Нови Сад, 2005.

[4] Петровић З., Финансијско извештавање, Универзитет Сингидунум, Београд 2017.

[5] Међународни рачуноводствени стандард 17 Лизинг

[6] Закон о финансијском лизингу, "Службени гласник", бр. 55/2003, 61/2005

[7]Материјал са сајта: https://www.seminarski-diplomski.co.rs/BANKARSTVO%20I

%20MONETARNA%20EKONOMIJA/Lizing.html