ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА - БЛАЦЕ

ТЕМА : УГОВОР О ПРОДАЈИ

ПРЕДМЕТ: Пословно право

Професор: Студент:

Др Јелена Ристић Јовановић Катарина 19/16 ф

Јагодина, 2018
Увод 2
1.Појам уговора и његове карактеристике 3
1.1. Особине уговора о продаји 4
1.2. Настанак и развој римског уговора о продаји 5
2. Елементи уговора о продаји 7
2.1. Предмети купопродаје 7
2.1.1. Ствари (роба) 8
2.1.2. Цена 8
2.2. Споредни елементи 8
3. Пример уговора о продаји 9
4. Врсте уговора о продаји 11
5. Предмет продавчеве обавезе и обавезе продавца 12
6. Предмет купчеве обавезе и обавезе купца 13
7. Продаја са посебним уговорима 14
7.1. Продаја са правом прече куповине 14
7.2. Куповина на пробу 15
7.3. Продаја по узроку или моделу 15
8. Задаци, организација и политика продаје 15

1
 Увод

Уговор је најчешћи облик правног посла. Представља сагласност изјава воље

или више страна да би се постигло одређено облигационо дејство. Да би воља могла да
има одређено правно дејство она мора да буде слободно и озбиљно изјављена, треба да
се односи на нешто што је физички и правно изводљиво, да има свој предмет уговора и
да је саопштена од субјеката са пословном способношћу. У свим земљама је уговор
споразум (договор, сагласност воља) најмање два лица, којим пристају да предузму
одређене радње.

Појам уговор је веома чест појам и готово да нема особе која се није сусрела са
овом речи, а велики број је сигурно био у прилици да потпише неки уговор, било да је
реч о ономе за купопродају, закуп, поклон или рад. Да би дошло до настанка уговора
врше се одређени преговори. Након што обе уговорне стране постигну сагласност
воље, у том тренутку уговор настаје.

Облигационо право је надградња над прометом, над тржишним односима, оно

регулише прелазак добара из једне имовине у другу. Право својине даје могућност
располагања са стварима. Отуда се редовно промет добара обавља вољом субјеката.
Једно од основних начела тржишне привреде јесте слобода уговарања, слобода да
странке својим изјавама воље располажу добрима.

2
 1. Појам уговора и његове карактеристике

Уговор о продаји је најважнији и најучесталији уговор у привредном друштву.

То је такав уговор у коме се продавац (једна уговорна страна) обавезује да ће пренети
својину (робу или услугу) на купца (друга уговорна страна), а купац се обавезује да ће
платити робу или услугу и исту преузети од продавца. На основу уговора купац је
дужан да плати цену у новцу и да преузме робу. Уколико предмет продаје друго право,
продавац мора купцу да набави (омогући) продато право. Кад трговинска (привреднa)
друштва, банке, задруге, предузетници и сл. обављају међусобну продају, предмет
продаје је роба. У облигационом праву од свих уговора, најзначајнији је уговор о
продаји. “Помоћу продаје се обавља највећи део промета добара у оквиру сваке земље
и у међународним односима.”1Уговор о продаји је закључен када се обе уговорне
стране ( и купац и продавац ) усагласе. Такође, предмет продаје може бити
потраживање, интелектуално право, имовинско право и сл. Уговор се не може
закључити уколико продавац не пренесе купцу својину, ствар или право. Из свега овог
произилази да су за продају битна два елемента субјекти и предмет. Основна
функција уговора о продаји је размена робе за новац.

1.1. Особине уговора о продаји

Уговор о продаји спада у :
● именоване уговоре ( назив му је законом одређен и регулисан је законом );
● неформалне уговоре ( по закону, изузетак је када се ради о продаји
непокретности);
● уговор са трајним или тренутним престацијама ( зависи од предмета уговора,
трајања, број престација и сл.);
● једноставни, а не мешовити уговори;
● комутативни уговори ( може бити и алеаторан );
● двострано обавезни и теретни уговори;
● уговори који се закључују без обзира на својства личности;
● уговори са споразумно одређеном садржином;
● каузални уговори.

Именовани уговори су уговори који су законом уређени, као на пример: уговор о

продаји, уговор о посредовању, и сл.

Неформални уговори су они уговори за чије је правно настајање довољна сагласност

воља уговорених страна.

1 Васиљевић, “Пословно право”, 2004

3
Уговор са трајним или тренутним престацијама уговор са тренутним престацијама2
је онај уговор код кога се испуњење обавеза обавља једнократно. А код уговора са
трајним престацијама испуњење обавезе врши се сукцесивно (једно за другим), у
ратама.

Једноставни садрже само оне елементе који су карактеристични за један одређен

облик уговора и мешовити садрже елементе два или више једноставних уговора али
имају облик једног јединственог уговора).

Комутативни уговори су они уговори код којих су обавезе странака унапред

одређене. Уколико нису одређене оне морају бити бар одредиве. Обично између
обавеза постоји однос еквиваленције, односно једна страна добија отприлике онолико
колико и сама даје. То је најчешћи случај у облигационом праву.

Алеаторни уговори сам назив указује на сасвим другачију врсту уговора. Alea на
латинском значи коцка. Код алеаторних уговора постоји неизвесност у погледу
величине обавезе или чак у погледу чињенице ко ће дуговати а ко потраживати. На
пример, код уговора о опклади или код коцке, не зна се ко ће бити обавезан. У
алеаторне уговоре спада и уговор о осигурању, јер код њега постоји неизвесност да ли
ће наступити осигурани случај и ако наступи колика ће бити накнада. Алеаторан је и
уговор којим земљорадник прода за одређени износ будући род са своје парцеле, јер се
не зна износ рода.

Двострано обавезни много је чешћи случај да уговор ствара обавезе за обе странке.
Такви уговори су двострани или билатерални. Ово је логична последица промета, јер
се у промету најчешће нешто даје да би се добило. У овим уговорима и једна и друга
странка су истовремено и повериоци и дужници. На пример, код купопродаје купац
потражује купљену ствар, али је дужник у односу на цену, док је продавац дужан да
преда робу, а потражује цену.

Теретни (онерозни) уговори или уговори са накнадом су уговори код којих се за оно
што се добија даје нека накнада. Типичан овакав уговор је уговор о купопродаји,
уговор о закупу, уговор о делу, уговор о зајму са каматом.

Каузалан уговор је такав уговор код кога је видно означен његов циљ (кауза), тако да
се тачно зна због чега се странке обавезују. Сваки уговор мора имати каузу.

2 престација (чинидба) - је свака позитивна или негативна људска радња коју је дужник на
основу облигационог односа дужан извршити повериоцу.

4
 1.2. Настанак и развој римског уговора о продаји

Уговор о продаји је један од најважнијих у римским али и у модерним (савременим)

правним системима. У првим уређеним заједницама је био основни економски
трансакциони инструмент. Он је имао широку примену у римској историји, од
најстаријих времена па све до Јустинијановог права. Размена ствари за цену у
преткласичном периоду се постизала путем тзв. реалне продаје односно одређеним
видом манипулације или другачије се назива продаја преткласичног периода. Продаја
класичног права, за разлику од преткласичне, производи само облигационе ефекте.
Уговором се на купца не преноси својина, па је сагласност о битним елементима овог
уговора само правни основ. Пренос ствари и цене врши се посебним актом
(традицијом) и не спада у настанак облигације, већ представља испуњење облигације
без обзира да ли је реч о готовој или продаји на кредит.
У време када Римљани још нису познавали новац као средство плаћања, ту игру је
играла размена роба за робу. У почетку је била стока у улози новца и касније се
размена вршила и за сирови метал и на крају за ковани новац. Продаја какву познајемо
настала је од Закона 12 таблица до Јустинијанове кодификације.

Слика бр.1: Закон дванаест таблица

Извор : commons.wikimedia.org

5
Закони дванаест таблица ( лат. Leges Duodecim Tabularum ) је зборник на коме се
заснивао целокупан римски правни систем. Текст Закона дванаест таблица није
сачуван, јер су таблице које су биле истакнуте на Форуму биле од дрвета, па су
изгореле приликом провале Гала у Рим. Међутим, римљани су их преносили и учили
их у школама тако да су остали сачувани. Садржај дванаест таблица:
1.-3. судски поступак и извршење пресуда;
4.-5. породично и наследно право;
6.-8. имовински односи;
9. кривична дела;
10. религијски обреди;
11.-12. допуна претходних таблица.

Слика бр. 2 : Јустинијанова кодификација

Јустинијанова кодификација ( лат. Codex

Justinianus) је најзначајнији зборник римског права
донет по налогу цара Јустинијана (526-565.) који је
комисији правника дао у задатак да прикупи и
кодификује целокупну правну заоставштину
класичног периода (лат. lus) и све прописе које су
издали принцепси (лат. Leges).

Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/Јустинијанов_зборник

У римском праву уговор о продаји је назван emptio venditio. Након продаје је уследила
трампа. У старом цивилном праву ( 754-201п.н.е) продаја је била реална и вршила се у
готовом. Од првог реалног уговора, продаја се проширила у консензуални уговор.
Настао је тако што продавац обећа купцу да ће продати робу а купац обећа продавцу да
ће за ту робу платити.

6
2. Елементи уговора о продаји
Уговор о продаји мора да садржи одређене ствари и права које продавац
продаје купцу. Оне уједно представљају битне елементе уговора о продаји. Такође,
поред ствари и права уговора о продаји садржи цену коју је купац дужан да плати
продавцу. Некад се цена у уговору, због одређене врсте правног посла, не може
одредити али уговор ће бити пуноважан. Минимални садржај уговора чини предмет
продаје и цена. Из појма уговора о продаји предмет продаје могу бити и ствари и
права.

2.1. Предмети купопродаје

Предмет купопродаје мора да задовољи одређене услове који се односе на
могућност продаје. Уколико је предмет уговора ствар (роба) она мора да буде у
промету. Ако је ствар (роба) ван промета уговор је неважећи (ништаван). Продаја може
да се односи и на будуће ствари (робу). Предмет продаје може бити и туђа ствар (роба),
али купац мора бити обавештен да је ствар туђа. У супротном има право да раскине
уговор и тражи накнаду штете. Поред ствари, предмет купопродаје могу да буду и
преносива имовинска права. Нека од права су: право о коришћењу туђих ствари,
ауторска и проналазачка права, потраживања и сл.

2.1.1. Ствари (роба)

Ствар је део материјалне природе која се налази у људској власти и над којом
постоји право својине или неко друго право. Данас је питање ствари знатно проширено
него у доба Рима. Свака ствар се састоји од делова, који су такви да се или не могу
распознати и за њу кажемо да је проста, а ако се могу распознати то је сложена ствар.
По правилу обе уговорне стране имају слободу да утврде квалитет робе. Непоштовање
ових правила повлачи санкције. За ствари које су у ограниченом промету важе посебни
услови.
Ствар мора да постоји у тренутку закључења уговора ( осим код уговора о
продаји будуће ствари), у супротном уговор нема правно дејство. Такође, уговор неће
имати правно дејство уколико ствар пропадне пре закључивања уговора. Тада купац
може да бира да ли ће раскинути уговор или да тражи снижење цене. Ствари могу да се
одреде према врсти, количини и квалитету ( на пример: килограм брашна ). У уговору
количина робе може да буде оквирна (“од...до”, “најмање...највише”) или прецизна
(запремина, тежина, број комада) дефинисана у уговору.

7
2.1.2. Цена
Важан елемент уговора је цена. Уговор ће бити ништаван уколико цена није одређена.
Међутим, код уговора о продаји цена није битан елемент. Тако да је уговор о продаји
такође важећи иако цена није одређена. Цена треба да је:
- изражена у новцу ( поред новца цена може бити изражена и у некој роби );
- одређена ( цену некад може одредити и надлежни државни орган);
- стварна ( ако је цена фиктивна уговор неће имати правну снагу);
- сразмерна (правична).

2.2. Споредни елементи

Поред наведених обавезних елемената у уговору се могу факултативно налазити и
следећи елементи:
➢ рок, место и начин предаје робе;
➢ рок, место и начин плаћања робе;
➢ превоз робе (рок отпреме, средство превоза, обавештење о отпреми);
➢ трошкови;
➢ осигурање у превозу;
➢ прелаз ризика;
➢ утврђивање квалитета и квантитета;
➢ амбалажа;
➢ порези, таксе и други трошкови;
➢ прибављање докумената (транспортна документа, фактуре, уверење о пореклу
робе);
➢ гаранција продавца;
➢ последице неизвршења уговора и специјалне санкције (нпр уговорна казна,
ограничење накнаде штете);
➢ могућност раскида уговора и његове последице;
➢ виша сила и други основи ослобођења од одговорности;
➢ могућност евентуалне ревизије уговора;
➢ надлежност суда или арбитраже;
➢ евентуалне резерве и добијање увозне или извозне дозволе у случају да се ради
о спољнотрговинским уговорима.

8
3. Пример уговора о продаји
УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ НЕПОКРЕТНОСТИ3

Закључен дана_______________ године, у____________.

Уговорне стране:

Продавац : презиме, име једног родитеља, име (или назив правног лица);
ЈМБГ (или број пасоша уколико се ради о страном држављанину);
адреса пребивалишта (адреса седишта)
са једне стране и
Купац : презиме, име једног родитеља, име ( или назив правног лица);
ЈМБГ (или број пасоша уколико се ради о страном држављанину);
адреса пребивалишта
с друге стране како следи:
Члан 1.
Продавац је искључиви власник непокретности (навести податке у зависности од врсте
непокретности карактеристике парцеле бр.________, објекта бр.______, посебног дела
објекта бр.______ и њихове површине) уписане у лист непокретности број_____
КО____.
Члан 2.
Продавац продаје купцу непокретну имовину из члана 1. овог уговора за купопродајну
цену у износу од ________ еура, која је исплаћена у целости пре потписивања овог
уговора.
Члан 3.
Продавац гарантује купцу да предметна непокретност није оптерећена било каквим
теретима нити ограничењима (ако постоје терети уписани у листу непокретности
уписати исте).
Члан 4.
Продавац је сагласан да се након овере овог уговора код надлежног суда, купац може
укњижити као власник предметне непокретности код Управе за некретнине - Подручне
јединице ______ без даље сагласности продавца ( CLAUSULA INTABULANDI).

Члан 5.
Уговорне стране су сагласне да све трошкове настале у вези реализације овог Уговора
сноси ___________.

Члан 6.

3 Извор: www.nekretnine.co.me/dok/2010_kupoprodajni%20ugovor.doc

9
Предметни уговор је израз слободне воље уговорних страна, сачињен без превара,
принуде, претње и заблуде, па га као такав, уговорне стране сагласно потписују и
одричу се раскида уговора по било којем основу.

Члан 7.
У случају евентуалног спора по одредбама овог Уговора надлежан је Основни суд у
_____________ (уговорена надлежност).

Члан 8.
Овај уговор је сачињен у 6 (шест) истоветних примера од којих по један примерак
задржавају уговорне стране, а остале примере надлежни органи и службе.

УГОВОРНЕ СТРАНЕ

ПРОДАВАЦ КУПАЦ
(презиме и име) (презиме и име)
________________ ________________

4. Врсте уговора о продаји

Постоје различите поделе уговора о продаји:
Прво, у зависности од својства уговорних страна и карактера њихове
делатности разликује се грађанска и трговинска продаја. Разлика права својине која
се појављује у промету, велики број субјеката и неједнакост субјеката, циља и обележја

10
размене довели су до појаве три типа уговора о продаји. То су: продаја грађанског,
пословног и међународног пословног права.
Субјекти грађанске продаје су домаћа и страна физичка и правна лица грађанског
права, субјекти пословног или трговниског права и када суделују ван регистрованог
предмета свог пословања. Грађанска продаја се због тога закључује непрофесионално,
а њен основни циљ јесте стицање употребних вредности. Предмет ове продаје могу
бити и непокретне ствари.
Субјекти привредне продаје су субјекти пословног (трговинског) права. Да би уговор о
продаји закључен између наведених субјеката био посао домаћег пословног права, он
мора да испуни два услова: први, да је закључен у оквиру регистроване делатности бар
једног од њих, и други да је до склапања уговора дошло на подручју државе.
Пословноправна продаја се закључује масовно, трајно и професионално а њен основни
циљ је стицање прометних вредности ствари и добити. Због тога је у њој подједнака
пажња посвећена и преласку својинских права и преласку ризика. Предмет продаје
пословног права може бити само покретна ствар.

Друго, зависно од предмета продаје, разликују се продаја покретних и

непокретних ствари ( продаја бродова и ваздухоплова, продаја инвестиција -
инвесиционе опреме, продаја електричне енергије итд.). Ова подела је значајна због
низа предности и специфичности које се примењују на продају непокретности;
задржавање права својине до исплате цене; одрицање од раскида; законска писмена
форма (упис у регистар, често закључивање уговора о приступу и сл.).

Треће, у зависности од седишта уговорних страна (објективно -

територијонални критеријум) разликује се домаћа и међународна продаја.
Четврто, у зависности од начина плаћања цене, разликује се готовинска
продаја, пренумерациона продаја, продаја са отплатом цене и продаја на кредит.
Пето, у зависности од садржаја уговора, разликује се фиксна продаја ( ако је
рок битан елемент уговора и кад се уговор његовим истеком раскида аутоматски - по
самом закону, ако га купац евентуално не одржи на снази), продаја на пробу ( продаја
под условом, а ризик случајне пропасти и оштећења сноси продавац до изјаве купца да
остаје при уговору или до момента док је уговорено трајање пробе), продаја са правом
прече куповине продавца, продаја по узроку или моделу, продаја са спецификацијом.

5. Предмет продавчеве обавезе и обавезе продавца

Предмет обавезе продавца су ствари, роба као и производи људског рода који
задовољавају потребе друштва и које су намењене тржишној размени. Предмет продаје
су покретне ствари у слободном промету (изузетно у ограниченом промету). Хартије
од вредности и новац не могу бити предмет уговора о продаји. Изузетно, предмет
продаје су и непокретности које представљају предмет пословања. По правилу се
продаја односи на ствар која постоји током закључења уговора, али продаја може
такође да се односи и на будућу ствар ( која још увек не постоји или уколико продавац
њом не располаже у моменту закључења уговора). Власник робе која се продаје је

11
продавац али у нашем праву је дозвољена продаја и туђих ствари (робе). Продаја туђе
ствари обавезује уговараче, али купац који није знао или није морао знати да је ствар
туђа, може, ако се услед тога не може остварити циљ уговора, раскинути уговор и
тражити накнаду штете. Роба (ствар) је одређена уговором, а генеричке ствари се
одређују по врсти, количини и квалитету. Врста робе у уговору мора да буде јасно и
прецизно одређена, може бити и већи број врста и право избора припада продавцу.
Количина робе у уговору мора бити прецизно одређена запремином, бројем комада,
тежином. Квалитет робе одређује се на више начина. Уговорне стране имају право да
утврде квалитет робе која је предмет продавчеве обавезе.

Основне обавезе продавца су:

● обавеза предаје ствари је главна обавеза продавца која купцу гарантује право
располагања предметом купопродаје. Продавац предаје ствар у складу са
одредбама везаним за време, место и начин, а који су дефинисани у уговору.
Сматра се да је обавеза продавца извршена када купац преузме предмет
купопродаје. Неки од начина предаје су: физичка предаја (предаја “из руке у
руку”), симболична предаја ( на пример предаја кључева од стана) као и упис у
земљишне књиге (у случају непокретности).
● обавеза заштите у случају материјалних и правних недостатака. Роба мора бити
исправна како у материјалном тако и у правном смислу (дата роба мора бити
исправна, легална..). Уколико ови захтеви нису испуњени, купац може да
захтева снижење цене, да раскине уговор и има право на накнаду штете.

6. Предмет купчеве обавезе и обавезе купца

Обавезе купца су исплата цене и преузимање ствари. Купац је дужан платити цену у
време и у месту одређеном у уговору. Уколико уговором ништа није одређено, купац је
дужан да плати цену у време и на месту које је одређено обичајем, а у недостатку
обичаја, у тренутку и у месту у којом се обавља предаја ствари. 4 Ако цену купац не
мора да плати у тренутку предаје, плаћање се одвија у седишту продавца. Ако купац
уплати предујам(капару) из предујма се исплаћује део испоруке. Капара је облик
обезбеђења извршења уговора и доказ да је уговор закључен. Ако је у тренутку
закључења уговора једна страна дала другој извесну суму новца или извесну количину
других заменљивих ствари као знак да је уговор закључен, онда се сматра да је уговор

4 Gorenc, V(ur), op.cit. (ref. 271), str. 686

12
закључен оног момента када је дата капара. Уговорна обавеза купца се састоји такође
из преузимања ствари. Када купац без оправданог разлога одбије да преузме робу
долази у закашњење и тада продавац уколико сматра да је то потребно може укинути
закључен уговор. Када је у питању исплата цене од стране продавца значајно је
одредити време, начин и место исплате. Време плаћања се одређује уговором (пре
испоруке или након испоруке). Уколико време плаћања није прецизирано у уговору ће
се применити диспозитивно законско правило да се плаћање врши у моменту предаје
робе. Место отплате уговорене цене се одређује уговором. Уколико није одређено
уговором примениће се правило да је место плаћања место предаје робе. Цена се
исплаћује одједном или у ратама. Договором између купца и продавца дефинише се
начин плаћања који може бити у готовом новцу, хартијама од вредности или плаћање
уз документ. Поред обавеза исплате цене и обавезе преузимања ствари, купац има и
разне обавезе у вези са исплатом цене (отварање акредитива, давање гаранције за
плаћање цене итд.), обавезу достављања спецификације, обавезу прибављања
транспортних средстава и обавезу достављања амбалаже.
Предмет купчеве обавезе је цена, коју купац мора исплатити продавцу као
противвредност робе у новцу. Цена мора бити изражена у новцу и може бити одређена
у уговору о продаји или одредива на основу елемената из уговора. Она може бити
непроменљива (фиксна) или променљива. Цена мора да буде озбиљна (продајом тзв.
багателну цену прикрива се посао поклона, те се тада не би могла примењивати
правила о продаји) и правична ( у супротном отвара се питање примене института
прекомерног оштећења или зеленашког посла)5. Цена може бити уплаћена у готовом
новцу, хартијама од вредности, путем вирманског преношења новчаних средстава,
путем документарног акредитива и сл.

7. Продаја са посебним уговорима

Уговор о продаји могуће је закључити са различитим врстама уговора. То су уговори
које је развила пракса купопродаје. Најкоришћеније и најважније уговоре одређује
закон.

7.1. Продаја са правом прече куповине

Продаја са правом прече куповине је случај код кога је купац дужан да обавести
продавца о продаји робе трећем лицу и да понуди продавцу да купи робу по истој
цени. Продавац је дужан да обавести купца да ће користити право прече куповине у
року од месец дана. Право прече куповине не може се наследити и продавац неће
пристати на право под присилном јавном продајом.

5 М. Васиљевић, “Пословно право”стр.481

13
Ако је купац продао робу и пренео власништво на треће лице без обавештења и понуде
продавцу, а треће лице је знало или морало знати за право прече куповине, продавац
може у року од шест месеци захтевати да се пренос поништи.

7.2. Куповина на пробу

Куповина на пробу је случај код кога купац има могућност да испроба робу пре
куповине како би утврдио да ли му роба одговара или не. Купац је дужан да обавести
продавца у утврђеном року да ли остаје при куповини. Ако је роба предата купцу на
пробу до одређеног периода или временског рока, а он је не врати до истека периода
(рока) или ако не изјави продавцу да је одустао од уговора, сматра се да је прихватио
уговор. Купац, такође, има право да одустане од куповине на пробу али мора
правовремено да обавести продавца.

7.3. Продаја по узроку или моделу

Случај код којег предмет купопродаје је истоветан узорку или моделу тог предмета,
осим ако је роба дата купцу само ради обавештења и приближног одређивања особине
робе. У случају купопродаје по узроку или моделу, ако ствар коју је продавац предао
купцу није једнака узроку или моделу, продавац одговара по прописима о
одговорности продавца за материјалне недостатке ствари, а у другим случајевима по
прописима о одговорности за неиспуњење обавезе.

8. Задаци, организација и политика продаје

Задатак продајне функције је да прода произведене производе у производном

предузећу, а у трговачком да прода набављене производе уз најповољније цене.
Продаја мора активно учествовати у конципирању маркетинг филозофије пословања. С
обзиром на то да продаја непосредно комуницира са купцима, она је упозната са тиме
шта купци желе и које су им потребе. Задаци продаје зависе од конкретне организације
предузећа. Продајна служба може да обавља доста послова везаних за тржиште
уколико у предузећу не постоји посебна служба која се бави маркетингом. То
подразумева истраживање тржишта, прављење плана продаје који касније служи као
интерно мерило успеха предузећа, уговарање послова и испорука и сл.

Организација продаје - многи фактори делују на организацију продаје. Што је

предузеће даље од тржишта (географски), продаја ће бити сложенија. Уколико је

14
понуда већа од тражње, продаја мора бити у првом плану и веома добро организована
како би заобишла конкуренцију. Што је већа понуда предузећа (обим, асортиман), и
продајна служба би требало да буде сложенија. У мањим предузећима, продаја је у
оквиру комерцијалног сектора, заједно са набавком, складиштењем и транспортом.
Већа предузећа организују продају диференцирано од других функција. У савремено
организованим предузећима рад у оквиру маркетинг службе.

Политика продаје - основни задатак продајне политике је промет добара како би се

задовољиле потребе потрошача. Други основни циљ тиче се опстанка и развоја
предузећа. Начела продајне политике су веза са тржиштем, утичу на смањење
пословног ризика и углед на тржишту. Предузеће треба да се прилагоди тржишту, да
задржава сталне сараднике са којима успешно сарађује, да буде пре свега ликвидно и
да се понаша у складу са пословном етиком, како би имало углед који је изузетно
важан на тржишту. Инструменти продајне политике су: избор асортимана, избор
начина продаје, пропаганда, реаговање на рекламације купаца, кадровска политика,
политика цена.

Закључак
На основу свега напред наведеног може се закључити да је уговор о продаји
такав уговор којим се једна страна - продавац, као субјект уговора у привреди,
обавезује да ствар (робу) коју продаје испоручи другој уговорној страни - купцу, са
истим својством и да му пренесе право својине, док купац се обавезује да робу плати и
преузме.
Разлика својинских права која се појављују у промету, велики број врста субјеката и
неједнакост објеката, циљева и обележја размене довели су до појаве три типа уговора
о продаји. То су продаја грађанског, пословног и међународног права.

Уговор о продаји је теретан, двострано обавезан и комутативан. Уговор се

закључује споразумом странака и он је консензуалан. Примена општих правила
историјски посматрано, већина општих правила уговорног облигационог права настала
је генерализацијом решења која су се формирала у области уговора о продаји. То важи
и за правила о закључивању уговора.

15
 Уговор о продаји је важан уговор у пословном праву. Без уговора о продаји се
не би могли регулисати правни односи у правном промету на тржишту. Њиме су
утврђене обавезе и купца и продавца. Његовим постојањем је олакшан промет робе и
услуга између продавца и купца. Такође, уговором су унапред утврђене обавезе и
регулисана права у купопродаји.

Литература:
1. Милановић Б., Вујисић Д., Ристић Ј., Милановић С., “Пословно право - општи
део”, Висока пословна школа струковних студија Блаце, Крагујевац, 2014;
2. Хорак Х., Думанчић К,. Преложњак Б., Шафранко З., “Увод у трговачко право”,
Загреб, 2011;
3. Станковић Е., “Основи права”, Блаце, 2011;
4. Вулетић В., “Настанак и развој римске продаје: тријумф начела
консенсуалности”

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Ugovor_o_prodaji_robe
http://ipf.rs/ugovor-o-kupoprodaji/
http://www.paragraf.rs/100pitanja/ugovori/predugovor_i_glavni_ugovor.html

16