70

100.  PRESTANAK  UGOVORA  USLED  NEMOGUĆNOSTMSEUNJENJA  **" 

Nemogućnost  ispunjenja  može  biti  osnov  za  prestanak  ugovora  samo;'ako''Je*­Fxaknadna 
(subsekventna).  Prvobitna  (inicijalna)  nemogućnost  nije  osnov  za  prestanak,  već  je  razlog 
koji  sprečava  nastanak  ugovora.  Nemogućnost  ispunjenja  može  biti  posledica  razlieitih 
uzroka,  koji  se  mogu  svrstati  u  dve  grupe  :  1)  uzroci  nemogućnosti  koji  nastaju  nezavisno 
od  krivice  ugovornih  strana  (siučaj  i viša  sila);  2)  uzroci  koji  nastaju  krivicom  ugovornika. 
Samo  uzroci  iz  prve  grupe  su  relevantni  za  prestanak  ugovora.  Druga  grupa  uzroka  samo 
stvara  obavezu  naknade  prouzrokovane  štete.  Da  bi  uzroci  iz.  prve • grupe  uticali  na 
prestanak  ugovora,  potrebno je  ispunjenje  određenih  uslova: 
•  Da  se  radi  o  dvostrano  obaveznim  ugovorima  kod­ kojih  postoje  uzajamne  obaveze 
•  Da  je  razlog  nemogućnosti  ispunjenja  produkt  neke  objektivne  okolnosti  koja  se  može 
kvalifikovati  kao  viša  sila 
•  Da je  predmet  dugovanja  obaveze  individualno  određena  i  nezamenljiva .stvar 
•  Da  je  nemogućnost  isp  unjenja  nastupila  posle  zaključenja  ugovora,  a  pre  dospelosti 
obaveze  •  •­ ­  ■ &•■ •'■ ' 
U  slučaju  nastupanja  nemogućnosti  pod. rečenim  usloviiiia',';'u'govor|pres1taje  da  poštoji.po 
samom  zakpnu,  a  eventualna  sudska  odluka  ima  samo  deklaratorno  dejstvo.  U  slučaju 
delimične  nSrhogućnosti  ispunjenja,  ugovor  ne  prestaje  po  samom  zakonu,  već je  potrebno 
da  druga  srflha  ugovor  raskine  izjavom  o  raskidu.  ZOO  reguliše  i  nemogućnost  ispunjenja 
za  koju  ne*Bdgovara  ni  jedna  strana.  Naime,  kad  je  ispunjenje  obaveze­ jedne  strane  u 
dvostrano  otiaveznom  ugovoru  postalo  potpuno  nemoguće,  za  koje  nije  odgovorna  nijedna 
stranka,  gasi  se  obaveza  druge  strane,  a  ako  Je  ova.nešto  ispunila  od  svoj'e  obaveze,  može 
zahtevati  vraćanje  po  pravijiima  sticanja  bez  osnova.  U  slučaju  delimične  nemogućnosti, 
ispunjenja,  druga  strana  'može  raskinuti  ugovor,  ako  delimično  ispunjenje.  ne  odgovara 
njenim  potrebama.  Ako'odgovara  njenim  potrebama,  ugovor  ostaje  na  snazi,  a'druga 
strana  ima  pravo  da  zahteva  srazmerno  sniženje  svoje  obaveze.  ZOO  reguliše­  i 
nemogućnost  ispunjenja  za  koju  odgovara  druga  strana,­  Naime,  kada je  ispunjenje­  obavezc 
jedne  strane  u  dvostranom  ugovoru  posialo  nemoguće  zbog  događaja  za  koji  odgovara 
druga  strana,  njena  obaveza  se  gasi,  a  ona  zadržava  svoje  potraživanje  prema  drugoj 
strani,  s,.tim  što­.se.smanjuje.za.  onoliko. koliko  je  ona:mQgla.irnati.  koristt­odroslobađanja* 
od  sopstvene  obaveze.  Pored  toga,  ona  je  dužna  ustupiti  drugoj  strani.  sva  prava­ koja  je. 
imala  prema. trećim  licima  u  vezi  sa  predmetom  svoje  obaveze,  čije  je­  ispunjenje­postalo 
nemogućno.  ..  .­  .. 

101.  PRESTANAK  UGOVORA  USLED SMRTI 

Pravna  dejstva  obligacionih  ugovora  prostiru  se  na  ugvoraike  (zbog  njihovog  relativnog 
dejstva),  ali:,!fpo  pravilu  prelaze  i  na  univerzalne  sukcesore,  posle  smrti  ugovornika.­  Zato 
"ugovori  nađživljuju  svoje  ugovarače".  Prema  tome,  ugovor,  u  principu,  ne  prestaje­  usled 
smrti  ugovdrnika,  ali  ako  je  zaključen  ugovor  iatuitu  persoaae­  (s  obzirom  ha  lična 
svojstva),  oifSa  smrt  takvog  ugovarača  dovodi  do  prestanka  ugovora.  ZOO  takode  ođređuje 
da  usled  smrti  ugovornika  prestaju  samo  ugovori  zaključeni  intuitu:personae::sa;  poznaHm..: 
slikarofn,  ugovor  o  zastupanju  sa  određenim  advokatom  i  'sl.  Prestahak ■  ugovora  intuitu 
personae  usled  smrti  ugovornika  deluje  u  principu  ex aunc  fza  budućnost). 

102.  UGOVOR  O  KUPOPRODAJI 

Ugovor  o  kupoprodaji  je  ugovor  kojim  se  prodavac  obavezuje  da  sfcvar  koju  prodaje  preda 
kupcu  tako  da  ovaj.stekne  pravo  svojine,  a  kupac  se  obavezuje  da  prodavcu  plati'­cenu. 
Prodavac­ se  obavezuje  da  kupcu  pribavi  prodato  pravo­,  a  kad  vršenje  tog  prava  zahteva  i 
.držanje  stvari,  da  mu  stvar  i  preda.  Ovo je  deftnicij'a  iz  ZOO  (čl.  454).  Ona  se  odnosi  i  na 
pravo  privatne  svojine  i  na  pravo  raspolaganja  kao  gradansko  pravo  segmenta  društvene 
'svojine.  U uporednom  pravu  postoje  dve vrste  kupoprodaje: 
1.  Kuporodaja  sa  translativnim  dejstvom  (Francuska,  Ifelija,  Polj'ska)  gde  je  za  prenos 
svojine  dovoljno  samo  zaključenje  kupoprodajnog  ugovora,  tako  da  svojina  prelazi  na 
kupca  samim  zaključenjem  ugovora. 
 71 
2.  Kupoprodaja  sa  ofaligacionim  dejstvom,  koje  polazi  od  razlikovanja  osnova  i  načina 
prenosa  prava.  Zaključenje  ugovora  je  samo  Justus  titulus  dok  je  predaja  stvari,  odnosno 
uknjižba  u  zemljišne  knjige  modus  aguirendi.  Ugovorom  se  obično  prenosi  svojina 
odnosno  pravo  raspolaganja,  ali  to  mogu  biti  i  druga  prava  ­  autorska  prava,  pravo 
pronalazača  i  tražbena  prava  (kod  cesije). 
Poreklo  i  značaj  ­  Kupoprodaja  vodi  poreklo  od  trampe.  U naturalnoj  privredi  starog  veka, 
kada  nije  bilo  novca,  robe  su  se  razmenjivale.  Tek  posle  pojave  novca,  koji  je  preuzeo 
ulogu  opšteg  ekvivalenta,  stvari  su  počele  da  se  razmenjuju  posredstvom  novca  ­  stvar  za 
novac,  novac  za  stvar.  Ulogu  novca  su  najpre  imale  razne  stvari  ­  školjke,  koža  zivotinje,  a 
potom  i  skupoceni  metali.  U rimskom  pravu,  ugovor  o  kuporpodaji  je  najpre  bio  formalan 
i  ogledao  se  u  aktu  mancipacije  ­  ritualno  priznanje  prodavca  da  je  primio  cenu.  Kasnije 
je  kupoprodajni  ugovor  postao  konsensualni  ugovor  i  to  sa  obligacionim  pravnim 
dejstvom.  U'savremenom  pravu  kupoprodaja  je  jedan  od  najčešćih  ugovora  jer  se  javlja 
kao  sredstvo  pravnog  prometa  u  razmeni  roba  na  tržištu.  On  ima  ili  translativno  ili 
obligaciono  dejstvo.  Pravne  osobine  ­  Imenovani  ugovpr  (izričito  predviđen  zakonom), 
neformalan  {solo  consensus)  ali  u  principu  kod  prometa  nepckretnosti  ­  formalan 
■ ?'■ ■ ■   • ■ (pismenj, ­ dvostrano  obavezan  ­  prava  i  obaveze  su  uzajarnne­  i  ima  ih  svaka  strana, 
teretan  ­  za  korist  koju  jedna  strana  ima  dužna  je  da  plati  naknadu,  komutativan  ­  u 
trenutku  zaključenja,  uzajamne  prestacije  su  tačno  određene,  .izuzetno.. može  biti  i 
aleatoran  ­  prodaja  buduće  žetve  na  zeleno,  sa  teretnim  izvršenjem  ­  obaveze.se  izvršavaju 
jednim  aktom,  ali  može  bti  i  sa  trajnim  izvršenjem  (sukcesivne  isporuke),  jednostavan 
ugovor  ­  ne  sadržl  mešovite  elemente,  ugovor  sa  sporazumno  određenom  sadržinom  ­  aii 
mbžebiti  i  po  pristupu  (avio  karte),  samostalan  ­  proizvodi  dejstva  nezavisiio  o'd  drugog 
ugovora.  ugovor  bez  obzira,  na  ličnost  ­  ali  može  biti  i  intuitu  personae,  može  mu 
prethoditi  i. predugovor  i  kauzalan je. 
Bitni. elementi  ugovora  o  kupoprodaji  su  stvar  i  cena.  To  predviđa  i  naš  ZOO,  ali  on 
međutim,  dopušta  da  se  kod  kupoprodaja  u  privredi  cena  ne  pojavljuje  kao  bitan  element,. 
već. je  kupac  dužan  da.plati  cenu  koju  je  prodavac  redovno  naplaćivao  u  vreme.  zaključenja 
ugovora,  a  u  nedostatku  cene,  razumnu  cenu. 
Stvar  je  materijami  deo  prirode  koji  se  može  potčiniti  Ijudskoj  vlasti,  a  nije  izuzeta  iz 
prometa.  i  to  je. predmet.  prodavčeve  obaveze.  Predmet.  ugovora. može­  biti. samo.  stvar..  u 
prometu  {res  in  commercio).  Stvari  van  prometa  {res  extra  commercium)  ne  mogu:  biti 
predmet  kuporpodaje.  Ukoliko  se  pojavljuju  kao  predmet  kuporpodaje,  stiže  sankeija  ­
ništavost  ugovora.  Stvari  van  prometa. su  najpre  javna  dobra. ­  putevi,  mor.e,. reke,  luke, 
kao  i  druge  stvari  koje  su  posebnim  zakonom  izuzete  iz­prometa.  U'  te  druge  stvari 
spadaju  stvari  čija.je  prodaja  zakonom  • zabranjena,  kao  što  su  zlatan  novae,­  devize, 
plemeniti  metali  i  sL  Fostoje  i  stvari  čiji  je  promet  ograničen  ­  lekovi,  otrovi,  droge  i sl. U 
prometu  su  obično  telesne  stvari  ali  i  takozvane  bestelesne  stvari  pod  kojima  se 
podrazumevaju  tražbena  prava,  autorska  i  pronaiazačka.  prava,  prava:..­plodouživanja. 
Kupoprodaja  se  može  odnositi  i  na  buduću  stvar  ­  prodaja  ploda, .vinp.grada„ili.yoćnjaka,  s 
tim  što  su  u  tom  slučaju  kupoprodajni  ugovori  aieatorni.  :Ako,.,predmet;...ugovora.  nije. 
i­.,;,„v;.budiića  stvar,  stvar  na  koju  se  ugovor  odnosi  mora  postojati  u  momentu'  zaključenja. 
• ■ ­■  ugovora.  Ako  je  stvar  propala  u  momentu  zaJdjučenja  ugovora,  ondaugovor  ne  proizvodi 
pravna  dejstva.  Ako je  posle  zaključenja  ugbvorastvardeiiniično  propala;  onda­kupac  ima 
pravo  izbora:  da  raskine  ugovor  iii  da  ostane  pri  ugovoru.  uz: srazmerno  smženje  cene. 
Raskid  se  može  tražiti  ako je  delimična  propast  stvari  osujetila  svrhu  celog ugovora.  Može 
li  se  prodati  tuda  stvar?  Na  ovo  pitanje  je  moguće  odgovoriti  tek  ako  se  odgovor  vežerza: 
jedno  od  dva  moguća  dejstva  ugovora.  U  pravnim  sistemima  koji  kupoprodajr;  daju 
translativno  dejstvo  prodaja  tuđih  stvari  nije  moguća,  jer  se  prenos  svojine  vrši  samim 
zaključenjem  ugovora,  a  onaj  koji  nije  u  tom­  trenutku  vlasmk.  stvari  ne  može  pravo'­
svojine  preneti  na  drugog jer  ga  m' sam  nema  {nemo  plus'iuris  ad  alium­  transferepotest 
quam  Jpso  habered).  U  pravnim  sistemima  koji  'kupoprodajl  daju  obligacioni  karakteiv'­
prodaja  tuđih  stvari  je  mogućna.  Prenos  svojine  se  vrši  tek  predajom  svrari  ili  upisom  ur 
zemljišne  knjige,  a  do  tog  momenta  prodavac  može  da  stekne  stvar  koji  u  momentu 
zaidjučenja  ugovora  nije  imao,  da  bi  je  mogao  predati.  Ako  se  prodata  stvar  ne  preda 
 72

kupac  može  tražiti  raskid  ugovora  i  naknadu  štete.  Na  ovome  se  zasnivaju  i  mnoge 
transakcije  na  tržištu. 
Cena  je  predmet  kupčeve  obaveze  i  to je  novčana  naknada  koju  kupac  duguje  prodavcu  za 
kupljenu  ­stvar.  Cena  se  određuje  u  novcu,  izraženom  u  nacionalnoj  moneti  određene 
zemlje.  Ona  se  po  pravilu  obračunava  i  isplaćuje  u  domaćem  novcu,  a  kada  je  saveznim 
zakonom  dopušteno  i  u  stranoj  vaiuti.  Dopušteno  je  da  se  jednim  delom  cena  isplati  u 
nekim  stvartma,  ali  i  tada  se  ona  mora  odrediti  pretežno  u  novcu.  U  tom  slučaju 
' kupoprodaja  ima  elemente  razmene.  Cena  mora  biti  određena  ili  odrediva.  Cena  je 
odredena  kad  se  utvrđuje  jednim  novčanim  iznosom ■  i  to  izričito,  a  odrediva  je  ako  se 
stranke  dogovore  o  njenirn  bitnim  elementima  na  osnovu  kojih  se  njen.  iznos  lako  može 
utvrditi  ili  ako  se  njena  visina  veže  za srednju  tržišnu  cenu  u  određeno  vreme,  odnosno  za 
tekuću  cenu  na  određenom  tržištu.  Cenu  najčešće  određuju  stranke  izrično  ili 
korMudentnim  radnjama,  ali  nju  mogu  odrediti  i  druga  iica  ­  državni  organ  (kad 
određuje  cene  inputa  ­  hleb,  ulje,  mleko,  nafta),  treće  lice  (kad  se  ugovorne  strana  tako 
dogovore)  ili  samo  jedna  ugovorna  strana  (ako  joj  druga  to  ugovorom  prepusti).  Cena  je 
praviena  ako  je  u  skladu  sa  principom  ekvivalentnosti  kod  dvostrano  teretnih  ugovora. 
Ako  je  beznačajna,  dovodi  u  pitanje  kauzu,  jer  je  neozbiljna­(ugovor:i'o\kupoprodaji  je 
zapravo  poklon).  Ako  nije  beznačajna,  ali  upadljivo  narušava  princip  ekvivalencije,  onda 
može  doei/Ho  primene  pravUa  o  prekomeraom  oštećenju  ­  poništenje  ili  izmena  ugovora 
zbog  prekp'mernog. oštećenja. 
Obaveze  stftanaka  ­  Obaveze  prodavca  su:  I.  Obaveza  predaje  stvari,  2.  Obaveza  zaštite  u 
slučaju  maierijalruh.  i  pravnih  nedostataka  na  stvari;  Obaveze  kupca  su:  1.  Da  isplati 
­cenu,  2.  Da  preuzme  stvar. 
Obaveza  predaje  stvari  ­  Kod  translativne  kupoprodaje  kupac  stiče  pravo  svojine  samim 
zaključenjem  ugovora,  pa fnu  kupijena  stvar  pripada  kao  vlasmku.  Kod obligaciono. pravne 
kupoprodaje  prodavac  se  zaključenjem  ugovora  obavezuje  da  preda  stvar  (odnosno  izvrši 
uknjižbu)  i  tako  prenese  svojinu.  Akt  predaje  stvari  se  sastoji  iz  radnje  ili  skupa  radnji 
koje  je  prodavac  dužan  da  preduzme  kako  bi  kupcu  omogućio  državinu  stvari.  Ta  radnja 
iii  skup  radnji  se  određuje  iii  zakonom  iii  uobičajenrm  pravilima  ponašanja.  Kod 
translativne  kupoprodaje,  predajom  se  stiče  samo  državina,  jer  je  pravo  stečeno  samim 
zaključenjem  ugovora.  Kod  obiigaciono  pravne  kupoprodaje,  ,'predajom  se  stiče  i  državina  i 
pravo.  Predaja  se  odnosi  na  čitavu  srvar  i  to  u  ispravnom  stanju.  i  sa­ svim  pripatcima 
ukoliko  drugačije  nije  ugovoreno.  Kad je  reč  o  piodovima  (prirodnim  i  civilnim)  oni. ostaju 
kod  prodavca,  ukoliko  su  nastali  pre  roka  predaje.  Ali  ako  su.  plodovt  nastali  posle  dana 
kada  je~prodavac  bio  dužan  da  ih  preda,  oni  pripadaju.  kupeu.  Rok'predaje  se  određuje 
ugovorom,  a  ako  njime  nije  određen,  onda  odmah  posle  opomene  upućene  kupcu.  Način 
predaje  može  biti  različit  zavisno  od  toga  da  li  je  u  pitanju  pokretna.  ili  nepokretna, 
telesna  ili  bestelesna  stvar.  Kođ  pokretnih  stvari,  predaja  se  obično  vrši  neposredno  ­  iz 
ruke  u  ruku,  ili  je  moguća  i  simbolična  predaja  ­  predaja  kijuča  od  stana, ili  automobila. 
Pravo  raziikuje  još  i  traditio  brevi  manu  ­  to je  predaja  kratkom  rukom,  kad  je  kupac  već 
imao  državmu  po  nekom  drugom  pravnom  poslu  (zakupu). Tada  se  uzima  da je  predaja 
izvršena  samim  zakijučenjem  ugovora.  Constitutum  possesorium  j e  obrnuta  situacija  ­
prodavac  je.preneo  svojinu  na  kupca,  ali je  po  drugom  pravnom  posiu. zadržao  državinu  i 
tada  se  uzima  da  je  izvršena  predaja.  Kod. nepolaretm ..stvari  predaja.se  vrši. upisom  u 
zemljišne  knjige,  a  u  tapijskom  sistemu  predajom  tapije.  Kod  ugovora  o  prometu 
nepokretnosti  to je  modus  aguirendi.  Kod  bestelesne  stvari,  odnosno  prava  kao  predmeta 
kupoprodajnog  ugovora,  prenos  se  vrši  samim  zakijučenjem  ugovora  čim  se  postigne 
saglasnost  o  bitrum  elenientima  ugovora  ­  o  cesiji  ili  prenosu  tražbenog,  autorskog/prava, 
podzaloge,  nadhipoteke.  Telesne  stvari  su  pokretne  i nepokretne  a  o  njima  je  već biio  reči. 
Vreme,  odnosno  rok  predajeje  određem* razmak  u  vremenu  u  kome  kupacmože  zahtevati 
predaju  stvari,  odnosno  u  kom je  prodavac  dužan  da  kupcu  preda  stvar.  Stranke  saglasno 
određuju  rok.  One  se  mogu  sporazumeti  i  da  rok  odredi  jedan  od  njih.  Ako  on  nije 
izričito  odreden,  a  rok  treba  da  odredi  jedna  stranka  uzima  se  da je  to  prodavac.  Ako  rok 
nije  izričito  odreden,  a  predviđen  je,  uzima  se  da  predaju  treba  izvršiti  u  razumnom  roku 
­  od  zaključenja  ugovora  ili  neki  drugih  radnji  npr.  abezbeđrvanja  ambalaže  iii  prevoza. 
Ukoliko  prodavac  ne  izvrši  obavezu  predaje  o  roku,  pada  u  dužničku  docnju.  U 
 73 
uporednom  pravu  docnja  se  reguliše  u  subjektivnom  iii  u  objektivnom  smislu:  1. Docnja  u 
subjektivnom  smislu  podrazumeva  ne  samo  neizvršenje  obaveze  o  roku  nego  i  krivicu 
prodavca  za,  to  neizvršenje.  Njegova  krivica  se  pretpostavlja  ali  je  ova  pretpostavka 
oboriva.  pa  je  on  može  obarati  protivdokazima.  2.  Docnja  u  objektivnom  srnislu  postoji 
kad  obaveza  nije  izvršena  o  roku  pri  čemu  krivica  prodavca  nije  reievantna.  On je  u  docnji 
i  kad  je  kriv  i  kad  nije  kriv.  Ipak  ako  je  neispunjenje  obaveze  o  roku  izazvano  višom 
silom,  onda  nema  docnje.  Viša  sila je  osnov  za  iskljućenje  oodgovornosti. 
Mesto  predaje  stvari  ­  Odreduju  .ga. stranke  ugovorom.  To  je  pravilo,  ali  ako  ono  nije 
određeno  ugovorom  onda  se  određuje  zakonom.  U  tom  pogledu  postoje  dva  pristupa:  1.. 
Prodavac  je  dužan  da  preda  stvar  u  mestu  ,u  kome  je  imao  sedište  ili  prebivalište  u 
momentu  zakljueenja  ugovora  ­  ovaj  pristup  usvaja  i  naš  ZOO  i  2.  Prodavac  je  dužan  da 
preda  stvar  u  mestu  gde je  imao  sedište  ili  prebivalište  u  momentu  izvršenja  ugovora. 
Rizik  siučajne  propasti  stvari  ­  Prodavac  ima  obavezu  da  preda  stvar.  Zato  ima  obavezu  i 
da  je  čuva  do  predaje.  Ipak  može  se  desiti  da  ona  propadne  usled  slučaja,  uprkos  pažnjl 
koja  je  pružena  u  pogledu  čuvanja.. Ko  snosi  rizik  od  slučajne  propasti  stvari?  Ovo  pitanje 
t,­,,­..'K!'ti\se  postavlja.samo  za  individualno  određene  stvari, jer  ako je  stvar  po  rodu  određena  ima 
se  predati  druga  stvar  istog  roda.  Odgovor  na  ovo  pitanje  daj'e  teorija  rizika  koja  polazi  od 
pravila  res  ­perit  domino  ­  štetu  od  siučajne  propasti  stvari  snosi  vlasnik.  Pitanje  je  samo 
ko  je  vlasnik,  Kod  translativne  prodaje  vlasnik  je  kupac  jer  svojinu  stvari  stiče 
zaključenjem  ugovora,  što  znači  da  on  snosi  rizik  od  slučajne  propasti  stvari,  a  kod 
obligacione  kupoprodaje  vlasnik  je  prodavac  jer  svojinu  još* nije  .preneb  nakupca,  budući 
da  predaja  stvari još  nije  izvršena. 
Troškovi  predaje  ­  Njih  snosi  onaj  koji je  ugovorom  određen.  Ali  ako  nije  ugovorom  ništa 
predviđeno  o.  troškovima,  <primenjuje­  se  sledeće  pravilo:  troškove  koji  prethode  predaji 
snosi  prodavac,  a  troškove­ posle  predaje  (odnošenje­ stvari)  snosi  kupac. 
Obaveza  zaštite  u  slučaju  materijalnih  i  pravnih  nedostataka  ­  Prodavac. ima  obavezu  da 
obezbedi  kupcu  nesmetanu  državinu  stvari  i  redovnu  upotrebu  stvari  koja  je  pribavljena 
ugovorom.  Zato  on;snosi  odgovoraost  za  pravne  i  materijalne  nedostatke  stvarL  S  tim  u 
vezi,  on  pruža  kupcu  dve  vrste  zaštite:  1.  Zaštitu  od  pravnog  uznemiravanja  — evikcije  ­
trećeg  lica  koje  ima  neke  pravne  pretenzije  prema  prodatoj  stvari.  U  slučaju  lišavanja 
kupca  prava  na. stvarr,  on­ ima. pravo  da  traži  od. prodavca  povraćaj. eene­ i  naknadu  štete. 
2.  Zaštita  od  materijalnih  nedostataka,.  kojom  obezbeđuje  kupcu  pravo­  da  od  prodavca 
zahteva:  da  nedostatak  otkloni  ili  d a  mu  preda  drugu  ispravnu  stvar,  da  zahteva  sniženje 
cene  ili  da  raskine  ugovor.  U  svakom  od  ovih  slučajeva..  kupac  ima  pravo  na  naknadu 
štete.  Pored  ovog  prava  kupac  tehničke  robe  koju  prati  g'arantni  list,.  ima. pravo  na  zaštitu 
za  ispravno  funkcionisanje  prodate  stvari,  čime  se  ne  dira  u.  pravila  zaštite  zbog 
materijalnih  nedostataka  stvari. 
Obaveza  kupca  da  isplati  cenu  ­  Ovo jeste  osnovna  kupčeva  obaveza... Cena.se  izražava  u 
novcu,  udomaćoj  valuti,  a  kad  je  dozvoljeno  i  u  stranoj  valuti.  Delom. (manji)  može  biti 
isplaćena  i  u  predaji  neke  druge  stvari.  Stranke  mogu  ugovoriti  naknadno  da'će  se  kupac 
osloboditi  obaveze,  ako  umesto  eene­preda  neku  stvar.  Tada  dolazr  dozamene'ispunjenja. 
'■ "':''.  '■ ''■ '■ (dać'p;­in  solutum),  U  vezi  sa  ovim  postoje  dva  mišljenja:  1.  Datio  in  solutum  ne­menja­
prvobitni  ugovor  pa  kupoprodaja  ostaje  to.  ; 2.  Po  drugom,  datio  in  soiutum  menja 
karakter  prvobitnog  ugovora  jer  nastupa  novacija,  pa  se  kupoprodaja  preobražava  u 
razmenu.  Cena  se  isplaćuje  odjednom  ili  u  ratama,  zavisno  od  toga.  kako  je  ugovoreno. 
Isplata  cene  se  može  vezati  i  za  odredeni  rok.  Tada  se  mora  isplatiti  pre  isteka  roka.  Cena 
se  obično  isplaćuje  u  momentu  predaje  stvari,  ali  moguća je  i prodaja  na  podćek  kodkoje 
se.aktom  predaje  stiče  svojina,  ali  će  se  cena.  Isplatiti  kasnije­  u  ugovorenom  rofcu.  Pre­
isteka  ovog  roka  prodavac  neće  moći  tražiti  cenu,  iako  je  stvar  predao.  Rok je  značajan  i 
zbog  plaćahja  kamate.  Kupac  koji  ne  isplati  cenu  o  roku,  pada  u  dužničku  docnju  i  dužan 
■  je  da  plati  zateznu  kamatu,  a  ako je  ugovorena  i .ugovornu  kamatu.  Cena  se  plaća  u  mestu 
koje  je  ugovorom  predviđeno.  Njega  stranke. slobodno  određuju  ugovorom.  Ako  to  mesto 5 ^ 
nije  ugovoreno,  plaćanje  se  vrši  u  prebivalištu  odnosno  sedištu  prodavca. 
Obaveza  kupca  da  preduzme  stvar  ­  Ova  obaveza  odgovara  obavezi  prodavca  da  stvar 
preda.  Obaveza  preuzimanja  stvari  se  sastoji  u  obavljanju  potrebnih  radnji  neophodnih  za 
predaju  stvari,  a  kad  je  u  pitanju  pokretna  stvar  i  u  odnošenju  same  stvari.  Te  radnje 
 mogu  biti  različite,  što  zavisi  od  konkretnog  ugovora.  Često  se  ova  radnja  odnosi  i  na 
potrebnu  ambalažu  za  prijem  stvari.  Ako  je  ugovoren  rok  predaje  stvari  pa  kupac  ne 
preuzme  stvar,  pada  u  poverilačku  docnju.  Ova  docnja  utiće  na  pravilo  res  perit  domino 
kod  rizika  za  slučajnu  propast  stvari.  Po  ovom  pravilu  rizik  snosi  prodavac  kao  vlasnik  do 
predaje,  aii  ako  kupac  padne  u  poverilačku  docnju  nepreuzimanjem  stvari,  rizik  slučajne 
propasti  prelazi  na  njega.  Pored  toga  kupac  u  poverilačkoj  docnji  je  dužan  da  prodavcu 
nadoknadi  štetu  koji  ovaj  ima  zbog  neblagovremenog  preuzimanja  stvari.  Najzad, 
nepreuzimanje  stvari  od  strane  kupca'je  razlog  za  raskid  ugovora  zbog  neizvršenja. 

103.  POSEBNE  VRSTE  KUPOPRODAJE 

Izvorni,  matični  oblik  kupoprodaje  se  svodi  ria  obavezu  prodavca  da  stvar  koju  prodaje 
preda  kupcu,  tako  da  ovaj  stekne  pravo  svojine  odnosno  raspolaganja,  kao  i  na  obavezu 
kupca  da  prodavcu  plati  cenu.  Ova  obeležja  svojstvena  su  opštem  pojmu  kupoprodaje.  Aii 
postoje  i  mnoge  modiflkacij'e  prodaje,  kojima  se  u  izvesnoj  meri  odstupa  od  uobičajenih 
pravila  za  ovu  vrstu  ugovora.  Ta  odstupanja  mogu  biti  različita,  a  svode  se  na  poboljšanje 
ili  pogoršanje  položaja  prodavca  odnosno  kupca.  Modifikacijama  kupoprpdaje,,ugovaraju 
se  izvesna,  šira  prava  u  korist  prodavca  (kupoprodaja  ­sa' p'ravorn.<otkupa  ;i  prođaja  sa 
pravom  preče  kupovine)  iii  u  korist  kupca  (pravo  preprodaje,  kupovina  na  probu, 
kupovlna  nafpoček).  Modifikovane  prodaje  mogu  biti  različite.  Neke  od  njih  su  imenovane, 
a  neke  nisu­.­  Ovde  će  biti  rečl  uglavnom  o  imenovanim  Jer  su  najtičpičnije.  To  su: 
kupoprodaja.:. sa  pravom  otkupa,  kupoprodaja  sa  zadržavanjem  prava  svojine  odnosno 
raspolaganjem,  kupoprodaja  sa  pravom  preče  kupovine,  kupoprodaja  sa  pravom  traženja 
povoljnijeg  kupca,  kupoprodaja  na  probu,  kupoprodaja  po  uzorku  ili  modelu, 
kupoprodaja  sa  specifikacijom,  kupoprodaja  sa  pravom  preprodaje,  kupoprodaja  sa 
obročnim  otpiatama  eene  i prodajni  naiog. 

104.  KUPOPRODAJA  SA  PRAVOM OTKUPA. 

Kupoprodaja  sa  pravom  otkupa  je  takav  ugovor  u  kome  prodavac  zadržava  pravo  da  u 
odredenom  roku  uzme  stvar  natrag  od  kupca  i  vrati  mu  cenu.  Osnovno  obeležje  ove 
modifikacije  je  u  tome  što  kupac  aktom  predaje  stvari  ne  stiče  konačno  i defirutivno  pravo 
svojine,  budući  da  prodavac  ima  pravnu  moć  da  u  određenom  roku  uzme  stvar  natrag  i 
vrati  cenu.  Ova  odluka  je  pogodnost  na  strani  prodavca,  mada  se  u  izvesnom  smisiu  može.. 
govoriti  i  o  pogodnosti  kupca.  koji  stvar  koristi  do  vraćanja,  besplatno.  ZOO  ne  predviđa 
ovu  modifikaciju  jer.  polazi  od  toga  da  ona  nije  česta,. aii  ne  zabranjuje  je  pa  se  i  u  nas 
može  javiti  kao  neimenovani  ugovor.  Kupoprodaja  sa  pravom  otkupa  zavisi  od.volje 
prodavca.  Od  njegove  volje  zavisi  hoće  li  do  otkupa  doći  ih'  ne.  Ta  njegova  pravna  moć, 
treba  da  bude  vremenski  ograničena.  Rok  se  obično  određuje  samim  ugovorom.  Ukoliko 
nije  odreden­;postavlja  se  pitanje  koliko  traje  pravna  moć  prodavca:  L  Po  prvom  rešenju 
traje  do  smrti  prodavca,  2.  Po  drugom  najviše  pet  godina,  3.  Po  trećem  za  nepokretne 
stvari  traje  3ip godina  a  za  pokretne  3  godine.  Treba  uzeti jedinstven  rok  od  3 godine,  koji. 
bi  počeo  dz&teče  od  ugovaranja  prava  na  otkup.  Pravo  na  otkup  se  utvrđuje  samim 
ugovorom  i  to  istovremeno  sa  njegovim  zaključenjem..  Naknadno  ugovaranje'  prava.otkupa 
je  novacija  ugovora,  a  ne  ova  modifikacija.  U  pogledu  mogućnosti,  nasledivanja  prava, 
otkupa  postoje  dva  shvatanja:  1.  Ovo  pravo  se  ne  može' ■  nasleđivati  jer  je  to  lično 
imovinsko  pravo  (AGZ+SGZ).  Njega  prihvataju  samo  ona  zakonodavstva  koja  pravo  na 
otkup  vezuju  za  dužinu  trajanja  života.  2.  Prema  drugom  shvatanju,  pravo  na  otkup  se 
moženasleđivati  i  prenositi  na  drugog  pravnim  poslovima  iater  vivos sve­dok  ne  istekne 
rok  sa  kojim  prestaje  to  pravo.  Ako  ima  više  naslednika.  oni  ga  mogu  koristiti1*samo 
zajedno,  jer  je  pravo  na  otkup  nedeljivo.  U  poglpdu  načina  korišćenja  pravne  moći  vršenja 
otkupa,  postoje  dve  opcije:  vansudski  i  sudski  put.  Za  vansudski  put  je  dovoljna  izjava 
volje.  prodavca.  Neki  smatraju  da  ta  izjava  treba  da  bude  u  formi  samog  ugovora,  dok 
■ drugi  zastupaju  gledište  da  takva  forma  nije  potrebna.  Treba  poći  od  principa 
konsensualizma  i  prihvatiti  stav  da  se  pravo  otkupa  može  ostvariti  neformalnom, 
jednostavnom  izjavom  volje.  Ali  ta  izjava  mora  blti  jasna,  neusumnjiva  i  data  na  siguran 
način.  Eventualna  sudska  odluka  ima  deklaratoran  karkter.  Sudski  put  podrazumeva. 
podnošenje  tužbe  i  ostvarivanja  prava  sudskom  odlukom  koja  ima  konsututivni  karakter. 
 76 
106.  KUPOPRO'DAJA  SA PRAVOM  PREČE  KUPOVINE 
Ovo  je  takav  ugovor  u  kome  se  kupac  obavezuje  da  izvesti  prodavca  o  nameri  prodaje  i 
uslovima  prodaje,  kao  i  da  mu  ponudi  da  on  stvar  kupi  za  istu  cenu.  Osnovna  odlika  ove 
modifikacije  je  u  tome  što  je  kupac  ograničen  u  pravu  raspolaganja  kupljenom  stvari.  Ako 
želi  da  je  otudi,  ponudu  mora  učiniti  najpre  njenom  ramjem  vlasnlku  od  koga  je  stvar 
kupio.  Tek  ako  prodavac  ne  prihvati  ponudu  kupac  može  kupijenu  stvar  prodati  trećem 
licu,  ali  ne  i  pod  povoljnijim  uslovima  od  onih  koje  Je  saopštio  prodavcu.  Predmet 
kupoprodaje  sa  pravom  preče  kupovine  može  biti  kako  pokretna  tako  i  nepokretna  stvar. 
Poreklo  prava  preče  kupovine  može  biti  različito.  Najčešće  proizilazi  iz  ugovora  o 
kupoprodaji.  Ono  može  nastati  i  iz  testamenta  a  isto  tako  se  može  zasnivati  i  na  zakonu. 
Obaveza  prodavca  da  kupcu  uputi  odgovor  na  ponudu  je  vremenski  ograničena.  Neki 
zakonici  prave  razliku  između  nepofcretnih  i  pokretnih  stvari  određujući  za  prve  duže.  a 
■   za  druge  kraće  rokove.  Naš  ZOO  to  ne  čini  jer  određuje  u  oba  slučaja  rok  od  mesec  dana 
u  kome je  prodavac  dužan  da  se  izjasni  da  li  kupuje  ponuđenu  stvar.  Ako  želi  da je  kupi, 
prodavac  je  dužan  da  isplati  cenu  dogovorenu  sa  trećim  licem  ili  da  je  položi  kod  suda. 
Ovaj  rok  je  dispozitivne  prirode  i  može  se  ugovorom  produžiti  ili  skratiti.  Pravo  preče 
kupovine  se  ostvaruje  izjavom  volje  prodavca,  upueene  kupcu, ,da  prihvata:­pbnudu.  Po 
Jednom  shvatanju,  ta  izjava  mora  biti  data  u  formi  u  kojoj  se  zaključuje  ugovor,  tako  da 
mora  biti t u,Tpismenoj  formi  ako  je  i  ugovor  zaključen  u  toj  formi.  Po  drugom  shvatanju 
prihvatanje  ponude  je  uvek  neformalno  dakle  i  kad  ugovor  mora  biti  zaključen  u  pismenoj 
formi.  Prvo^shvatanje  Je  prihvatljivije.  Pravo  preče  kupovine  traje  određeno  vreme.  Po 
jednom  rešenju  ono  traje  do  smrti  prodavca  jer  je  neotuđivo  od  njegove  ličnosti  i  ne  može 
se  nasleđivati.  Po  drugom,  ono.je  ograničeno  određenini  rokom,  dužim  ili  kraćim,  u 
okviru  koga  se  može  i  nasleđivati.  Po  ZOO  ono  traje  5  godina  ako  nije  ugovoreno  da  traje 
kraće.  Ukoliko  je  ugovoren  duži  rok,  onda  se  on  svodi  na  5  godina.  U  okviru  ovog  roka 
stranke  su  slobodne  da  ugovaraju  krače  rokove  trajanja  prava  preče  kupovine.  Moguaiost 
nasleđivanja  odnosno  otudivanja  prava  preče  kupovine  je  različito  regulisana:  po  jednom 
rešenju  ovo  pravo  je  vezano  za  lićnost  i  ne  može  se  nasieđivati,  odnosno  otuđivati  (AGZ), 
a  po  drugom  rešenju  ovo  pravo  se  može  nasleđivati odnosno  otuđivati  dok  traje  (Nemački 
gradanski  zakonik).  Naš  ZOO  se  opredelio  za  princip  neprenosivosti  ovog  prava,  pa  se  ono 
ne  može  ni  nasieđivati  ni  otuđivati.  Doduše,  ZOO  ovo  predviđa  za  pokretne  stvari.  što 
znači  da  bi  za  nepokretne  stvari  ovo  moglo  biti  i  drugačije  propisano,  Po  ZOO  prodavac  se 
ne  može  pozivati  na  svoje  preče  pravo  kupovine,  u  slučaju  prinudne  javne  prodaje.  Ali  ako 
je  ovo  pravo  biio  upisano  u  zemljišne  knjige,  prodavac  ­  raniji  vlasnik,  može  zahtevati 
poništenje  javne  prddaje  ako  nije  bio  posebno  pozvan  da joj  prisustvuje.  položaj  trećeg  lica 
koje  pribavi  stvar  na  kojoj  postoji  pravo  preče  kupovine  zavisi  od  toga  da  li  je  ono 
savesno  iii  nije.  Ako  je  nesavesno,  prodavac  može  zahtevati  da  se  prenos  poništi  u  roku 
od  6" meseouod  saznanja  za  prenos  odnosno  u  roku  od  5  godina  od  prenosa  svojine  na 
trećeg.  Ali ,ak:o je  kupac  netačno  obavestio  prodavca  o usiovima  prodaje  trećem  licu  koje  je 
bilo  nesavesno,  subj'ektivni  rok  od  6  meseci  računa  se  od  dana  saznanja  za  tačne  uslove 
prodaje.  Akp^je  treće  lice  savesno,  tituiar  prava  preče  kupovine  ne  može  pobijati  pravni 
posao  otuđenja  pa  mu  nedostaje  samo  d a  od  kupca  zahteva  naknadu  štete.  Ako je  pravo 
preče  kupovine  bilo  upisano  u javne  knjige  uzima  se  da je  sticalać  uvek  nesavestan." 

107. ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE 
Zakonsko  pravo  preče  kupovine  Je  ono  koje  izvire  iz  samog  zakona.  Tako  je  zakonom 
predviđeno  pravo  preče  kupovine  na:  građevinskom  zemljištu,  poljoprivrednom  zemljištu, 
šumskom  zemijištu,  stambenim  zgradama  i  stanovima,  zajedničkoj  imovini  bj­ačnih 
drugova,  suvlasnićkim  delovima  nepokretnosti,  spomenicima  kulture,  stvarima  od  značaja 
za  odbranu  zernije  itd.  U  svakom  od  ovib" slučajeva  zakon  propisuje  u  čiju  je  korist 
ustanovljeno,  pravo  preče  kupovine.  Trajanje  zakonskog  prava  preče  kupovine  nije 
vremenski  ograničeno.  Ono  traje  dok  je  propis  na  snazi.  Prema  tome,  titulari  prava  preče 
kupovine  moraju  uvek  biti  obavešteni  o  nameravanoj  prodaji  i  uslovima  prodaje.  U  tom 
pogiedu  nema  vremenskih  ogranieenja.  Ali  za  tituiare  zakonskog  prava  preče  kupovine 
važe  rokovl  u  kojima  su  dužni  da  odgovore  na  ponudu.  Za  njih  i  inače  važe  i  sva  druga 
pravila  prava  preče  kupovtne.  ako  zakon  ne  predviđa  nešto  drugo.  U  tome  je  i  siičnost 
 75 
U slučaju  ostvarivanja  prava  na  otkup  prodate  stvari,  potrebno  je  razmotriti  položaj  kupca 
i  položaj  prodavca.  Položaj  prodavca  je  takav  da  je  dužan  vratiti  kupovnu  cenu.  Mogućno 
je  ugovoriti  višu  ili  nižu  cenu,  s  tirn  da  se  ne  povrede  propisi  o  prekomernom  oštećenju  i 
zelenaškom  ugovoru.  Uz  cenu  se  ne  vraća  kamata,  osim  ako  prodavac  padne  u  docnju. 
Prodavac  je  dužan  da  kupcu  naknadi  troškove  oko  zaključenja  ugovora  ako  se  drukčije  ne 
dogovore.  Ukoliko  stvar  dobije  na  vrednosti,  primenjuju  se  siedeća  pravila:  Ako  je  to 
posledica  kupčeve  radnje,  prodavac  je  dužan  da  mu  naknadi  nužne  i  korisne  troškove. 
Ako  su  ulaganja  veća  od  povećanja  vrednosti  stvari,  obaveza  prodavca  ne  može  biti  veća 
od  povećane  vrednosti  stvari.  Ako  je  vrednost  stvari  povećana  u  većoj  meri  od  vrednosti 
ulaganja,  treba  uze.ti  da  razlika  u  vrednosti  pripada  kupcu  jer  je  on  bio  vlasnik  u  vreme 
povećanja  vrednosti  stvari.  Položaj  kupca  je  takav,  da  on  ne  može  otuđiti  stvar  sve  dok 
traje  pravo  otkupa  prodavca.  Ako  on,  pak,  proda  stvar  pre  isteka  roka,  prodavac  može 
pobtjati  pravni  posao.  Nesavestan  sticaiac  nema  izgleda  u  parnici  radi  pobijanja  pravnog 
posla.  Utoliko  se  može  i  govoriti  da  jedno  obligaciono  pravo  može  delovati  ergaonmes 
(ako  je  upisan  u  zemljišne  knjige,  onda  se  uzima  da  je  treći  nesavestan).  No,  ako  je 
•*■ '■ '"sticalac .bio­svestan,  on  ne  može  trpeti  štetne  posledice  zbog prodavčevog  prava  otkupa,  ali 
:
  je  kupac  dužan  da  mu  naknadi  svu  štetu  zbog  neostvarivanja  prava  na  otkup. 
Pravna  priroda  kupoprodaje  sa  pravom  otkupa  se  različito  objašnjava.  Po  'jednom 
shvatanju,,  kupac  stiee  svojinu  koja  je  pod  dejstvom  raskidnog  uslova  dokprodavac  ostaje 
vlasnik,  ali  pod  odložnim  uslovom  ­  ako  se  pravo  otkupa  realizuje,'  smatraće  se  da  nije  ni 
prestao  biti  vlasnik.  Po  drugom,  pravo  otkupa  znači  zaključivanje  • novog  ugovora  o: 
kupoprodaji  o  istoj  stvari  . između  istih  iica,  ali  sa  promenjenim  ulogama.  Po  trećem 
shvatanju  ovde  je  reč  o  obaveznoj  ponudi  kupca,  da  ranijem  prodavcu  proda  kupljemt 
stvar.  Ali  treba  poći  od  t»ga  da  je  kupoprodaja  sa  pravom  otkupa.  jedan  ugovor  sa 
rasMcuiim  uslovom.  Taj  uslovje  potestativan jer  zavisi od  volje  prodavca. 

105.  KUPORODAJA  SA  ZADRŽAVANJEM  PRAVA  RASPOLAGANJA,  ODNOSNO  PRAVA 

SVOJINE. 
Kupoprodaja  sa  zadržavanjem  prava  svojine,  odnosno  raspolaganja  je  takav  vid 
modifikacije,  u  kojoj  prodavac  zadržava  pravo  svojine,  odnosno  raspolaganja  sve  dok 
kupac  ne­  isplati.  cenu.  Ovde  je  reč  o  institutu  pactum  reservatum.  .domini.  Kod..ove. 
modiiikacije  kupoprodaje,  predaja  nije  akt  sticanja  svojine  odnosno  raspolaganja  kupea  . 
što  je  inače  svojstveno  opštem  režimu  kupoprodaje.  Prodavac  i  posle  predaje  ostaje 
vlasnik,  a  kupac  će  to  postati  tek  kad  cenu  isplati  u  ceiini.  Iz  ovog  proizilazi  da. j'e 
modifikacija  moguća  samo  kod  kupoprodaje  sa  obročnom  isplatom  cene. 
Predmet  kod  ove  kupoprodaje  je  po jednom  shvatanju  samo  pokretna  stvar  a  po  drugom  i 
pokretna  i  nepokretna  stvar.  Naš  ZOO  određuje  da  predmet  može  biti. pokretna  stvar.  To 
ne  znači  da  se  ova  modifikacija  kupoprodaje  ne  može  odnositi  i  na  nepokretne  stvari 
(može,  aii bl  takav  ugovor  bio  neimenovan  jer  ga  zakon  ne predviđa  ali  ni  nezabranj'uje). 
Pravne  posiedice  ove  kupoprodaje  određuju  se  zavisno  od  toga  da  li  je  isplata  cene 
izvršena  ili  nije.  Do  momenta  isplate  cene,  prodavac  ostaje'vlasnik.'dok  je  kupac  samo 
'•'"držaiac  stvari.  Posle  isplate  poslednje  rate  cene,  kupac  postaje  ' vlasnik  stvari  odnosno 
titular  prava  raspolaganja.  Ali  kako  je  stvar  već  predata  kupcu,  ovde  je  reč  o ■  institutu 
traditio  brevi  manu.  Pravila  o  riziku  zbog  slučajne  propasti  stvari  su  specifičiia.  Opšte­
pravilo  je  da  rizik  snosi  vlasnik  [res  perit  domino).  Međutim,  po  ZOO  rizik  snosi  kupac 
od  časa  kad  mu  je  stvar  predata.  iako  nije  postao  vlasnik.  Dejstvo  prema  trećim  licima  je 
takvo  da  ono  ne  može  punovažno  steći  pravo  svojine  od  kupca,  sve  dok  ovaj  ne  o.tplati 
poslednji  obrok  cene.  Pre  toga  kupac  ne  može  otuđiti  stvar.  Ako  to  ipak  učini,  prođavac 
kao  vlasnik  rnože  reivindikacionom  tužbom  tražiti  stvar  od  trećeg  osim  ako je  treće  lice  tu 
stvar  steklo n a  originaran  način  (sticanjem  od  nevlasnika  iii  gdržajem). 
Kad  je  reč', o  pravnoj  prtrodi  treba  imati  u  vidu  dva  ugla  posmatranja._  Sa  gledišta  kupca 
ova  raodifikacija  kupoprodaje  je  ugovor  sa  odložnim  uslovom.  Taj  uslov  zavisi  od  isplate 
cene  u  potpunosti.  Sa  giedišta  cene  ugovora,  neispiata  cene  predstavlja  raskidni  uslov  — 
ako  cena  ne  bude  isplažena,  prestaže  i  ugovor. 
 75 
U  slučaju  ostvarivanja  prava  na  otkup  prodate  stvari,  potrebno  je  razmotriti  položaj  kupca 
i  položaj  prodavca.  Položaj  prodavca  je  takav  da  je  dužan  vratiti  kupovnu  cenu.  Mogučno 
je  ugovoriti  višu  ili  nižu  cemi,  s  tim  da  se  ne  povrede  propisi  o  prekomernom  oštećenju  i 
zelenaškom  ugovoru.  Uz  cenu  se  ne  vrača  kamata,  osim  ako  prodavac  padne  u  docnju. 
Prodavac  je  dužan  da  kupcu  naknadi  troškove  oko  zaključenja  ugovora  ako  se  drukčije  ne 
dogovore.  Ukoliko  stvar  dobije  na  vrednosti,  primenjuju  se  sledeča  pravila:  Ako  je  to 
posledica  kupčeve  rađnje,  prodavac  je  dužan  da  mu  naknadi  nužne  i  korisne  troškove. 
Ako  s u  ulaganja  veća  od  povećanja  vrednosti  stvari,  obaveza  prodavca  ne  može  biti  veća 
od  povečane  vrednosti  stvari.  Ako  je  vrednost  stvari  povećana  u  večoj  meri  od  vrednosti 
uiaganja,  treba  uze.ti  da  razlika  u  vrednosti  pripada  kupcu  jer  je  on  bio  vlasnik  u  vreme 
povećanja  vrednosti  stvarL  Položaj  kupca  je  takav,  da  on  ne  može  otuđiti  stvar  sve  dok 
traje  pravo  otkupa  prodavca.  Ako  on,  pak f  proda  stvar  pre  isteka  roka t  prodavac  može 
pobijati  pravni  posao.  Nesavestan  sticalac  nema  izgleda  u  parnici  radi  pobijanja  pravnog 
posla.  Utoiiko  se  može  i  govoriti  da  jedno  obligaciono  pravo  može  delovati  erga  omnes 
(ako  je  upisan  u  zemljišne  knjige,  onda  se  uzima  da  je  treći  nesavestan).  No,  ako  je 
!,  ._*•*' : sticalac  bio ; svestan»  on  ne  može  trpeti  štetne  posledice  zbog  prodavčevog  prava  otkupa,  ali 
* "  :  je  kupac  dužan  da  m u  naknadi  svu  štetu  zbog  neostvarivanja  prava  na  otkup. 
Pravna  priroda  kupoprodaje  sa  pravom  otkupa  se  različito  objasnjava.  Po  jednom 
shvatanju,,  kupac  stiče  svojinu  koja  je  pod  dejstvom  raskidnog  uslova  d o k  prodavac  ostaje 
vlasnik,  ali  pod  odložnim  uslovom  ­  ako  se  pravo  otkupa  realizuje,'  smatraće  se  da  nije  ni 
prestao  biti  vlasnik.  Po  drugom,  pravo  otkupa  znači  zaključivanje  novog  ugovora  o : 
kupoprodaji  o  istoj  stvari  .između  istih  lica,  aii  sa  promenjenim  ulogama..  Po  trećem 
shvatanju  ovde  je  reč  o  obaveznoj  ponudi  kupca,  da  ranijem  prodavcu  proda  kupljenu. 
stvar.  Ali  treba  poći  od  t©ga  da  je  kupoprodaja  sa  pravom  otkupa.  jedan  ugovor  sa 
raskidnim  usiovom.  Taj  uslovje  potestativan  jer  zavisi  od  voije  prodavca. 

1 0 5 .  KUPORODAJA  SA  ZADRŽAVANJEM  PRAVA  RASPOLAGANJA,  ODNOSNO  PRAVA 

SVOJINE. 
Kupoprodaja  sa  zadržavanjem  prava  svojine,  odnosno  raspolaganja  je  takav  vid 
modifikacije,  u  kojoj  prodavac  zadržava  pravo  svojine,  odnosno  raspolaganja  sve  dok 
kupac  ne*  isplati  cenu.  Ovde  je  reč  o  institutu  pactum  resertratum.  .'dominl.  Kod_.ove. 
modiflkacije  kupoprodaje r  predaja  nije  akt  sticanja  svojine  odnosno  raspolaganja  kupca 
što  je  inače  svojstveno  opštem  režtmu  kupoprodaje.  Prodavac  i  posle  predaje  ostaje 
viasntk,  a  kupac  če:  to  postati  tek  kad  cenu  isplati  u  celini..  Iz  ovog  proizilazi  d a j ' e 
modifikacija  moguća  samo  kod  kupoprodaje  sa  obročnom  isplatom  cene. 
Precimet  kod  ove  kupoprodaje  je  po  jednom  shvatanju  samo  pokretna  stvar  a  po  drugom  i 
pokretna  i  nepokretna  stvar.  Naš  ZOO  određuje  da  predmet  može  biti  pokretna  stvar.  To 
ne  znači  da  se  ova  modifikacija  kupoprodaje  ne  može  odnositi  i  na  nepokretne  stvari 
(može,  ali  bi  takav  ugovor  bio  neimenovan  jer  ga  zakon  ne  predviđa  ali  m  nezabranjuje). 
Pravne  posiedice  ove  kupoprodaje  odreduju  se  zavisno  od  toga  da  li  je  isplata  cene 
izvršena  ili  nije.  Do  momenta  isplate  cene,  prodavac  ostaje'vlasnik.dok  je  kupac  samo 
r
  *'  ' držalac  stvari.  Posle  isplate  poslednje  rate  cene,  kupac  postaje  ■ " vlasnik  stvari  odnosno 
titular  prava  raspolaganja.  Ali  kako  je  stvar  već  predata  kupcu,  ovde  je  reč  o i n s t i t u t u 
traditlo  hrevi  majau.  Pravila  o  riziku  zbog  slučajne  propasti  stvari  s u  speciiičha.  Opšte 
pravilo  je  da  rizik  snosi  vlasnik  (res  peiit  đommo).  Međutim,  po  ZOO  rizik  snosi  kupac 
od  časa  kad  m u  je  stvar  predata.  iako  nije  postao  viasnik.  Dejstvo  prema  trećim  licima  j e 
takvo  da  ono  ne  može  punovažno  steći  pravo  svojine  od  kupca,  sve  dok  ovaj  ne  otpiati 
poslednji  obrok  cene.  Pre  toga  kupac  ne  može  otuditi  stvar.  Ako  to  ipak  učini,  prgdavac 
kao  viasnik  rnože  reivindikacionom  tužbom  tražiti  stvar  od  trećeg  osim  ako  je  treče  lice  tix 
stvar. steklo  n a  origin­aran  način  (sticanjem  od  nevlasnika  ili  gdržajem). 
Kad  je  reč, o  pravnoj  prirodi  treba  imati  u  vidu  dva  ugia  posmatranja.._  Sa  gledišta  kupca 
ova  modifikacija  kupoprodaje  je  ugovor  s a  odložnim  usiovom.  Taj  uslov  zavisi  od  isplate 
cene  u  potpunosti.  Sa  gledišta  cene  ugovora.  neisplata  cene  predstavlja  raskidni  uslov — 
ako  cena  ne  bude  isplažena,  prestaie  i  ugovor. 
 76 
106.  KUPOPRO'DAJA  SA PRAVOM  PREČE  KUPOVINE 
Ovo  je  takav  ugovor  u  kome  se  kupac  obavezuje  da  izvesti  prodavca  o  nameri  prodaje  i 
uslovima  prodaje,  kao  i  da  mu  ponudi  da  on  stvar  kupi  za  istu  cenu.  Osnovna  odlika  ove 
modifikacije  je  u  tome  što je  kupac  ograničen  u  pravu  raspolaganja  kupljenom  stvari.  Ako 
želi  da  je  otudi,  ponudu  mora  učiniti  najpre  njenom  ranijem  vlasniku  od  koga  je  stvar 
kupio.  Tek  ako  prodavac  ne  prihvati  ponudu  kupac  može  kupljenu  stvar  prodati  trećem 
iicu,  ali  ne  i  pod  povoljmjim  uslovirna  od  onih  koje  je  saopštlo  prodavcu.  Predmet 
kupoprodaje  sa  pravom  preče  kupovine  može  bitl  kako  pokretna  tako  i  nepokretna  stvar. 
Porekio  prava  preče  kupovine  može  biti  različito.  Najčešće  proizilazi  iz  ugovora  o 
kupoprodaji.  Ono  može  nastati  i  iz  testamenta  a  isto  tako  se  može  zasnivati  i  na  zakonu. 
Obaveza  prodavca  da  kupcu  uputi  odgovor  na  ponudu  je  vremenski  ograničena.  Neki 
zakonici  prave  razliku  između  nepokretnih  i  pokretnih  stvari  određujući  za  prve  duže,  a 
. za  druge  kraće  rokove.  Naš  ZOO  to  ne  čini jer  određuje  u  oba  slučaja  rok  od  mesec  dana 
u  kome  je  prodavac  dužan  da  se  izjasni  da  li  kupuje  ponuđenu  stvar.  Ako  žeii  da je  kupi, 
prodavac  je  dužan  da  isplati  cenu  dogovorenu  sa  trećim  licem  ili  da  je  položi  kod  suda. 
Ovaj  rok  je  dispozitivne  prirode  i  može  se  ugovorom  produžiti  ili  skratiti.  Pravo  preče 
kupovine  se  ostvaruje  izjavom  volje  prodavca,  upućene  k u p c u . d a  prihvatapbnudu.  Po 
jednom  shvatanju,  ta  izjava  mora  biti  data  u  formi  u  kojoj  se  zaključuje  ugovor,  tako  da 
mora  biti. u.pismenoj  formi  ako  je  i  ugovor  zaključen  u  toj  formi.  Po  drugom  shvatanju 
prihvatanjeponude  je  uvek  neformalno  dakle  i  kad  ugovor  mora  biti  zaključen  u  pismenoj 
formi.  PrvQ,¥shvatanje  je  prihvatijivije.  Pravo  preče  kupovine  traje  određeno  vreme.  Po 
jednom  rešenju  ono  traje  do  smrti  prodavca jer  je  neotudivo  od  njegove  iičnosti  i ne  može 
se  nasleđivati.  Po  drugom,  ono.je  ograničeno  oclređenim  rokom,  dužim  ili  kraćim,  u 
okviru  koga  se  može  i  nasleđivati.  Po  ZOO  ono  traje  5  godina  ako  nije  ugovoreno  da  traje 
kraće.  Ukoiiko  je  ugovoren  duži  rok,  onda  se  on  svodi  na  5  godina.  U  okviru  ovog  roka 
stranke  su  siobodne  da  ugovaraju  kraće  rokove  trajanja  prava  preče  kupovine.  Mogućnost 
" nasieđivanja  odnosno  otuđivanja  prava  preče  kupovine  je  različito  reguiisana:  po  jednom 
rešenju  ovo  pravo  je  vezano  za  ličnost  i  ne  može  se  nasleđivati,  odnosho  otuđivati  (AGZ), 
a  po  drugom  rešenju  ovo  pravo  se  može  nasleđivati odnosno  otuđivati  dok  traje  (Nemački 
građanski  zakonik).  Naš  ZOO  se  opredelio  za  princip  neprenosivosti  ovog  prava,  pa  se  ono 
ne  raože  ni  nasledivati  ni  otuđivati.  Doduše,  ZOO  ovo  predviđa  za  pokretne  stvari,  što 
znači  da  bi  za  nepokretne  stvari  ovo moglo  biti  i  drugačije  propisano.  Po  ZOO  prodavac  se 
ne  može  pozivati  na  svoje  preče  pravo  kupovine,  u  siučaju  prinudne  javne  prodaje.  Ali  ako 
je  ovo  pravo  biio  upisano  u  zemljišne  knjige,  prodavac  ­  raniji  vlasnik,  raože  zahtevati 
pomštenje  javne  prodaje  ako  nije  bio  posebno  pozvan  da joj  prisustvuje.  položaj  trećeg  lica 
koje  pribavi  stvar  na  kojoj  postoji  pravo  prece  kupovine  zavisi  od  toga  da  li  je  ono 
savesno  iii  nije.  Ako  je  nesavesno,  prodavac  može  zahtevati  da  se  prenos  poništi  u  roku 
od  6'  meseci,od  saznanja  za  prenos  odnosno  u  roku  od  5  godina  od  prenosa  svojine  na 
trećeg.  Ali ako je  kupac  netačno  obavestio  prodavca  o uslovima  prodaje  treeem  iicu  koje  je 
bilo  nesaves.no,  subjektivni  rok  od  6  meseci  računa  se  od  dana  saznanja  za  tačne  uslove 
prodaje.  Ako.Je  treće  iice  savesno,  titular  prava  preče  kupovine  ne  može  pobijatL'pravni 
posao  otudenja  pa  mu  nedostaje  samo  da  od  kupca  zahteva  naknadu  štete.  Ako  je  pravo 
preče  kupovine  bilo  upisano  u javne  knjige  uzima  se  da je  su'calac  uvek  nesavestan. ■   " 

107. ZAKONSKO PRAVO PREČE KUPOVINE 
Zakonsko  pravo  preče  kupovine  je  ono  koje  izvire  iz  samog  zakona.  Tako  je  zakonom 
predviđeno  pravo  preče  kupovine  na:  građevrnskom  zemljištu,  poljoprivrednom  zemljištu, 
šumskom  zemljištu,  stambenim  zgradama  i  stanovima,  zajedničkoj  imovini  bjračnih 
drugova,  suvlasmčkim  delovima  nepokretnosti,  spomenicima  kulture,  stvarima  od  žnačaja 
za  odbranu  zemlje  itd.  U  svakom  od  ovih"  slučajeva  zakon  propisuje  u  čiju  je  korist 
ustanovljeno.  pravo  preče  kupovine.  Trajanje  zakonskog  prava  preče  kupovme  nije 
vremenski  ograničeno.  Ono  traje  dok je  propis  na  snazi.  Prema  tome,  titulari  prava  preče 
kupovine  moraju  uvek  biti  obavešteni  o  nameravanoj  prodaji  i  uslovima  prodaje.  U  tom 
pogledu  nema  vremenskih  ograničenja.  Ali' za  titulare  zakonskog  prava  preče  kupovine 
važe  rokovi  u  kojima  su  dužni  da  odgovore  na  ponudu.  Za  njih  i  inače  važe  i  sva  druga 
pravila  prava  preče  kupovine,  ako  zakon  ne  predviđa  nešto  drugo.  U  tome  je  i  siičnost 
 77 
izrneđu  zakonskog  i  ugovornog  prava  preče  kupovine.  Razlike  između  ugovornog  i 
zakonskog  prava  preče  kupovine  su  sledeee:  ugovorno  pravo  preče  kupovine  je  ograničeno 
u  pogiedu  trajanja  a  zakonsko  nije,  ugovorno  pravo  preče  kupovine  deluje  inter  partes  a 
zakonsko  erga  omnes,  ugovomo  pravo  se  ne  može  isticati  u  slučaju  prinudne  javne 
prodaje  (osim  izuzetaka)  a  zakonsko  može.  Ostala  pravila  su  im  zajednieka  ­
nemogućnost  nasieđivanja  ili  otudenja, 

108,  KUPOPRODAJA  SA PRAVOM TRAŽNJE  POVOLJNIJEG  KUPCA 

Ova  modiflkacija  je  takav  ugovor  o  kupoprodaji  u  kome  "prodavac  zadržava  pravo  da 
odustane  od  ueovora  ako  u  određenom  roku  pronade  povoljnijeg  kupca.  Osnovna  odlika 
ove  modifikacife  se  ogleda  u  ovlašćenju,  pravnoj  moći  prodavca!  da  jednostavnom  izjavom 
raskine  ugovor,  ako  u  određenom  roku  od  prodaje  pronađe  kupca  sa  povoljnijom 
ponudom.  Za  razliku  od  kupoprodaje  sa  pravom  otkupa  ovde  nema  odustanka  bez  pojave 
povoljnijeg  kupca.  To  je  pogodnost  za  prodavca,  a  koja  podrazumeva  ograničenje  prava 
kupca  da  raspolaže  kupijenom  stvari.  Naš  ZGO  ne  predviđa  ovu  modiflkaciju  jer  je  ona 
|  ­jreiativno­retka.  .U.slučaju  pojave  povoljnijeg  kupca,  prodavac  Je  dužan  da  o  tome  izvesti 
f  kupca  čija  je  dužnost  da  se  odmah  izjasni  hoće  li  zadržati­  stvar  pod  uslovima  koje 
povoljniji  kupac  nudi.  Tek  ako  izjavi  da  to  ne  želi,  prodavac  može  raskinutiugovor  i  stvar 
može  prodati  povoljnijem  kupcu.  Raskid  se  vrši  jednostranom  ■   izjavom  "prodavca 
upućenom  kupcu.  na  siguran  način.  Pravo  traženja  povoljnijeg  kupca  traje  ­ odredeno 
vreme.  Ono  se  utvrđuje  ugovorom,  a  ako  to  ne  bude  učinjeno  primenjuju  se  zakonom 
utyrđeni  rokovi.  Trebalo  bi  da  rok  bude  izjednačen  za  pokretne  i  za  nepokretne  stvari  a 
najduže  trajanje  .He  bi  trebalo  da  bude  duže  od  6  nieseci.  Kad  nastupi  raskid  ugovora 
prodavac  ima  pravo  da  traži*povraćaj  stvari  aii je  dužan  da  vrati  kupcu  iznos.cene.  Kupac 
nije  dužan  da  piati  naknadu  za  korišćenje  stvari,  niti je. prodavac: dužan.­ da_ kupcu  plati. 
'  kamatu.  Rizik  slučajne  propasti  stvari  snosi  kupac  jer  je  predajom  stvari  postao  vlasnik 
{res  peržt  domlno).  Pravna  priroda  ove  moriifikacije  zavisi  od  toga  da  li  je  prodata  stvar 
predata  kupcu  ili  nije.  Ako je.prodata  stvar  predata­kupcu  ondaje  reč  o  kupoprodaji  pod' 
raskidnim  usiovom,  a  ako  stvar  nije  predata  kupcu  prodaja  Je  zakijučena  pod  odložnim. 
uslovorn  (reaiizovaće  se  ako  se  u  određenom  roku  ne  pojavi  povoljniji  kupac).  U  tom 
slučaju  svojina.nije  prešla  na  kupca  pa  rizik slučajne  propasti  stvar­i.snosiprodavac. 

109.  KUPOPRODAJA  NA PROBU 

Kupovina  na  prohu  je­takav  ugovor  o  prodaji  kod  koga. kupac. uzirna  stvar  dacje­  isproba. 
da  bi  utvrdio  da  li  odgovara  njegovim  željarna  s  tim  što  je  dužan  da  u  određenom  roku 
obavesti  prodavca  da  li  ostaje  pri  ugovoru.  Ovaj  rok  se  određuje  ugovorom. ili  običajem,  a 
ako  tako  nije  određen,  određuje  ga  prodavac.  Ako  rok  istekne  a  kupac  se  ne  izjasni  da 
ostaje  pri  ugovoru  smatra  se  da  je  odustao  od  ugovora,  Medutim  ako'je­.stvar  predata. 
kupcu  da  bt je  on  isprobao  u  određenom  roku  pa je  on  ne vratf  po^ istekxrroka  a  ne  izjavi 
da  odustaje  od  ugovora  smatra  se  da  je  ostao  pri  ugovoru.  Ova  modhikacija  kupoprodaje 
dovodi  kupca. u  povoljniji  položaj. jer  ga  ovlašćuje,  daje  mxi: pravnu. moć  da.'.odustane  od 
■ ,' ,*­ugovora. zavisno  od  ishoda  obavljene  probe.  Kupoprodaju  na  probu  treba  razlikovati.  od 
kupovine  po  pregledu  odnosno  sa  rezervom  probanja  {ad'gustum)  'koja  je  modalitet' 
kupoprodaje  na  probu.  Kod  kupovine  na  probu  ugovor je  zakijučen  sa  pravom  kupca  da  u. 
određenom  roku  odustane  od  ugovora.  Kod  kupovine  po  pregledu  ugovor  još­  nije 
zakijučen,  a  da  li  će  biti  zavisi  od  ishoda  probanja  odnosno  ukusa  kupca.  Mnogi  zakonici  ■  
ne  prave  razliku  izmedu  ove  dve  modifilcacije  ~  Nemački,  Itaiijanski  gradanski  zakonik. 
Naš  ZOO  je  kupovinu  po  pregledu  izdvojio  od  kupovine  na  probu,  ali  je  odredio  sHodn'u. 
primenu  pravila  o  kupovini  na  probu.  Kod.  kupovine  na  probu.  opstanak  ugovora  zavisi...­
isključivo  od  volje  kupca  odnosno  od  njegovog  subjektivnog  odnosa  prema  stvari  i  njenim'. 
svojstvima.  Ali  postoji  i  objektivna  proba.. U  slučaju  ove  probe  opstanak. ugovora  ne  zavisi 
od  kupčevog  nahođenja  već  od  toga  da  li  srvar  prema  određenim  standardima  zaista.  ims^.. 
odgovarajuća  svojstva  odnosno  da  li  je  pogodna  za  odgovarajuću  upotrebu.  Standardt  su 
.stvar  objektivnog  a  ne  subjektivnog  kriterijuma.  Pravna  dejstva  kupovine  na  probu  zavise 
od  toga  da  li je  stvar  predata  kupcu  ili  nije: 
 78 
1. Ako je  stvar  predata  kupcu  u  svrhu  probe,  a  on je  ne  vrati  u  određenom  roku  niti  izjavi 
da  odustaje  od  ugovora  smatra  se  da  ugovor  o  kupoprodaji  proizvodi  pravno  dejstvo.  Iste 
pravne  posledice  i  kad  kupac  pre  isteka  roka  isplati  prodavcu  cenu.  Rok  se  utvrđuje 
ugovorora  ili  običajem  ali  i  prodavac  može  odrediti  primeren  rok  za  izjašnjenje  kupca. 
Ukoliko  je  prodavac  trebao  da  odredi  rok  a  to  nije  učinio,  kupac  je  dužan  da  se  izjasni 
odmah  posle  opomene  prodavca. 
2.  Ako  stvar  nije  predata  kupcu  primenjuju  se  sledeća  praviia:  kupac  ne  preuzima  obaveze 
iz  ugovora  pre  nego  što  izjavi  da  stvar  prima  (odložni. uslov)  i  prodavac  prestaje  biti  u 
obavezi  ako  se  kupac  pre  isteka  roka  ne  izjasni  da  stvar  prima  (raskidni  uslov). 
Pitanje  rižika  za  slučajnu  propast  stvari  se  rešava  po  pravilu  (res  perit  domino).  Ako  je 
došlo  do  predaje  stvari  u  cilju  rešavanja  ugovorne  obaveze  rizik  snosi  kupac.  A  ako  se 
stvar  našla  kod  kupca  samo  radi  probe  nezavisno  od  predaje  u  smislu  izvršavanja 
ugovorne  obaveze,  rizik  snosi  prodavac. 

110.  KUPOPRODAJA  PREMA UZORKU  ILI  MODELU. 

Ovo  je  takav  ugovor  o  kupoprodaji  u  kame  kupac .­određuje  predmet;.­ugqyora  1­ njegova 
svojstva  prema  uzorku  (mustri)  ili  modelu  kako  bi  ■ ■ ­  isporučene'  stvari'  njima  bile 
odgovarajuće.  Osnovna  odlika  ove  modiiikacije  je  da  je  prodavac  pokazao  kupcu  samo 
uzorak  ili  model  uz  obavezu  da  će  mu  predati  stvar  istih  svojstava.  Međutim; mogućno je  i 
izvesno  odstupanje  od  uzorka  ili  modela,.  ali  samo  od.  ugovorenih  granica.  Nas  ZOO 
predviđa :, prodaju  po  uzorku  iii  modelu  s t i m  što  kod  ugovora  u  privredi  određuje  da 
prodavac  u  slučaju  isporuke  koja  nije  saobrazna  uzorku  ili  modelu  odgovara  kupcu  po 
'propisima  o  odgovornosti  za  materijalne  nedostatke.  stvari r .a  u  drugim  slučajevima  po 
propisima  o  odgovornosti  za  neispunjenje  obaveze  .(  raskid.  ugovora  i  naknada  štete). 
Prodavac  ne  odgovara  za  nedostatak  saobraznosti  robe  sa  uzorkom  ili  modelom  ukoliko  je 
uzorak  ili  model  poslužio  kao  obaveštenje  o  približnim  osobinama  stvari,  bez  obećanja 
saobraznosti.  Kupoprodaja  po  ovoj  modiiikaciji  zaključuje  se  u  momentu  postizanja 
saglasnosti  o  bitnim  elementima.  Ali  pošto  predaja  kupljenih  stvari.  tek  treba­ da  usledL. 
rizik  slučajne  propasti  stvari  po  principu  res  perit  domino  snosi  prodavac.  Uzorak  ili 
model  će  biti  neznatni  deo  stvari  koji  čini  predmet  ugovora.  Međutim,.  mogueno  je  da  on 
predstavlja  i  veću  vrednost  (dijamanti).  Tada  se.  uzorak  uračunava.  u  izvršenje­,  obaveze 
ukoliko  je  ostao  kod  kupca.  U  tom  slučaju  on  postaje  vlasnik  stvari  koja  predstavija 
uzorak  ili  modei  i snosi  rizik  zbog  njene  slučajne  propasti.  Autentični  uzorak je  zapečaćen 
i  snabdeven  pečatom.  Kad  ima.više.uzoraka. i  modela.relevantan  je  onaj  kojem.  su,stranke 
namenile  tu  funkciju. 

111.  KUPOPRODAJA  SA  SPECIFIKACIJOM. 

Kupoprodaja  sa  speciikacijom  je  takav  ugovor  o  kupoprodaji  u  kome  kupac  zadržava 
pravo  da.đocnije  bliže  odredi  svojstva  stvari  koje  su  predmet  ugovora  (dimenzije,  boju„ 
čvrstinuJ.v^Kako  to  ne  učini  u  određenom  roku,  prodavac  može  raskMuti  ugovor/'ili  sam 
obaviti  spe'd'ifikaciju  prema  onome  što  mu je  poznato  o  kupčevim  potrebama.  Ako  dođe. do; 
raskida  ugovora  prodavac  ima  pravo  i,  na  naknadu  štete.  Ako  .prodavac. sam  .obavi 
specifikacijudužan  je  da  obavesti  kupca o  njenim  pojedinostima  i  odredi  mu  razuman  rok 
da  eventualno  izmeni  specifikaciju.  Ukoliko  kupac  ne  iskoristi  ovu  rnogućnost,  obavezuje. 
ga  specifikacija  koju  je  izvršio  prodavac.  ZOO  predviđa  ovu  specifikaciju.  Kod.  ove 
modifikacije  ugovorne  stranke  se  sporazumevaju  samo  o  generično  određenoj  stvari  i 
njenoj  koliČini,  dok  će  ostala  svojstva  biti  određena  speciiikacijom.  Pošto  specijpkacija 
bude  izvršena  prodavac  je  dužan  da  preda  stvari  koje  odgovaraju  svojstvima  određerrirn  u 
specifikaciji.  Ako  specifikacija  ne  bude  izvršena  od  strane  kupca,  a  prodavac  optira  za 
.raskid  ugovora  dovoljno  je  da  prodavac  uputi'jednostranu  izjavu  o  raskidu.  I  ovde  se 
primenjuje  vansudski  raskid.  Što  se  tiče  pravne  prirode,  postoje  dva  ugla  posrnatranja..  Sa. 
gledišta  kupća  specifikacija  ima  karakter  odložnog.  potestativnog  uslova.  A  sa.  gledišta, 
ugovora  kao  celine  specifikacija  ima  obeležja  raskidnog  uslova.  Rizik  slučajne  propasti 
stvari  do  docnje  u  pogledu  specifikacije  određuje  se  u  skladu  sa  principom  res  perit 
domino  tako  da  ga  snosi  prodavac.  Posle  docnje  kupca,  u  pogledu  speciftkacije  rizik 
prelazi  na  njega. 
 79 
112. KUPOPRODAJA SA PRAVOM PREPRODAJE 
Ovo  je  takav  ugovor  o  kupoprodaji  u  korae  kupac  zadržava  pravo  da  u  odredenom  roku 
vrati  prodavcu  scvar  i  da  od  njega  zahteva  povraćaj  cene.  Ono  što  prodavac  stiče  kod 
kupoprodaje  sa  pravom  otkupa,  kupac  stiče  kod  kupoprodaje  sa  pravom  preprodaje.  ZOO 
ne  predviđa  ovu  modifikaciju,  što  ne  znači  da  ona  nije  moguća  kao  neimenovani  ugovor. 
Osnovna  odlika  ove  modifikacije  je  u  tome  što  ona  ovlašćuje  kupca  da  kupljenu  stvar  vrati 
prodavcu­. uz  zahtev  za  povraćaj,  cene„  Time, se  odstupa  od  pravila  da  se  predajom  stvari 
definitivno  prenosi  svojina  na  pribavioca.  Kupac  može  vršiti  ovo  ovlašćenje.  samo  u 
odredenom  roku.  Rok  se  određuje  .u  ugovoru,  a  ako  tamo  nije  odreden  određuje  se 
zakonom  pri  čemu  se  različito  postupa  ­  kao  i  kod  kupoprodaje  sa  pravom'otkupa.  Treba 
prihvatiti  rok  koji  ne  bi  bto  duži  od  3  godine  od  dana  ugovaranja.  Ovu  modifikaciju  treba 
proveravati  i sa  stanovišta  propisa  o  zelenaškim  i  drugih  zabranjenim  ugovorima  jer  može 
sadržati  i  njihove  elemente.  Ovu  modifikaciju  valja  razlikovati  od  kupovine  na  probu  jer 
kod  nje  odluka  o  vraćanju  ne  zavisi  od  ishoda  probe,  već  isključivo  od  volje  kupca.  Za 
"•vrerhe/trajanja  prava  preprodaje  ono  se  može  uasledivati  i  otuđivati.  Forma  izjave  kojom 
"se  realizuje  pravo  preprodaje  mora  odgovarati  formi  u  kojoj  se  zaključuje  ugovor.  Na  ovu 
modifikaciju  se  shodno  primenjuju  pravila  o  kupoprodaji  sa pravom  otkupa. 

113.  KUPOPRODAJA  SA OBROČNOM  OTPLATOM CENE 

Ovo  je  takav  ugovor  u  kome  kupac  stiče  pravo  da  ne  izvrši  isplatu  cene  istovremeno  sa 
prijemom  stvarir  već  da  to  učini  kasnije  ali  ne  odjednom.  već  u  pojedinim  delovima. 
ratama  ih  obrbcima  u  određenim  vremenskim  razmacima.  Osnovna  odlika  ove 
modifikacije  je  da  se  cena  plaća  uobrocima,  a  ne  istovremeno  sa  predajom  stvari,  a  da  za 
celo  vreme  predaje  otplate,  stvar  bude  kod  kupca  koji predajom  postaje  i vlasnik..  Ovde  je 
reč  o  obliku  kreditiranja  kupca  ­  zato  se  još  i  zove  i  kreditna  kupoprodaja.  Razlikuje  se 
od  kupovine  na  poček  jer  se  cena  isplaćuje  sukcesivno  a  na  poček  odjednom,  kasnije.  Naš 
ZOO  predviđa  ovu  modifikaciju  kupoprodaje­  ali  je  on  vezuje  samo  za  pokretne  stvari. 
Međutim,  to  ne  znači  da  predmet  prodaje  sa  obročnim  otplatama  ne  bi  mogle  biti  i 
nepokreme  stvari.  Tada  bi  samo  bilo  reči  o  neimenovanom  ugovoru.  Kod  prodaje  sa 
obročnim  otplatama  cene,  forma  ugovora  uvek  mora  biti.pismena­  Reč je  o  formi  ­usiovu 
punovažnosti  (ad  solemnitatem).  Bitni  elementi  ugovora  pored  stvari  i  cene  moraju 
obuhvatiti  i  ukupan  iznos  svih  obročnih  otplata,  računajući  i  onu  izvršenu  u  času 
zakljućenja  ugovora,  iznos  pojedinih  otplata,  broj  otplata  i  rokove  za  ispiatu  pojedinih 
otplata.  Odsustvo  ovih  sastojaka  vodi  ništavosti.  Ugovor  mora  saclržati  i odredbu  da  kupac 
može  odustati  od  ugovora  ako  to  pismeno  saopšti  prodavcu  u  roku  od  3  dana  od  njegovog 
potpisivanja.  Odsustvo  ove  odredbe  takođe  vodi  ništavosti.  Kupac  se  ne  može  unapred 
odreći  ovog  prava.  Ova  modifikacija  kupoprodaje  je  izvesna  pogodnost  za,.kupca..  Ali  baš 
zato  se  on  može  odreći  te  pogodnosti,  pa  ostatak  cene  isplatiti  odjednom  i  to  tako  što 
isplati  čist  'iznos  bez  ugovome  kamate  i  troškova.  Odredba  kojato  .onemogućuje  kupcu  je 
ništava.  Za'  raskidanje  ove  modifikacije  ugovora  važe/siedeća  pravua^­Prodavac.  može 
raskintiti­ ugovor  ako  kupac  dođe  u  docnju  sa  poeetnom. otplatom.  Posle  isplate  početne 
otplate  prodavac  može"  raskinuti  ugovor  ako  kupac  dođe  u  dočnju  s  najmanje  dve 
uzastopne  otplate '­koje  predstavljaju  najmanje  • osminu  cene.  Izuzetno,  prodavac  može 
raskinuti  ugovor  f kad  kupac  dode  u  docnju  sa  isplatom  samo jedne 'otplate  ako  za  ispiatu 
cene  nije  predviđeno  više  od  jedne  otplate.  U  navedeniiri  siučajevima  prodavac  mesto 
raskida  ugovora  može  zahtevati  od  kupca  isplaru  ceiog  iznosa  cene,  s  tim  daT'mu 
prethodno  ostavi  naknadni  rok  od  13 dana  za  tu  isplatu.  Ova  modiiikacija  dopuštaj­sudsko 
produženje  rokova  otplate.  Na  traženje  kupca  sud  može  kad  okokiosti  slučaja  to 
opravdavaju  produžiti  rokove  za  isplatu  zadocneiih  otplata  ako  kupac  da  obezbeđenje.  da 
će  izvršiti  svoje  obaveze  fnpr.  jemstvom  iii  zalogom)  i  ako  usled  toga  prodavac  ne  trpi 
štetu.  Međutim,  kupac  kome  sud  produži  rokove  ne oslobađa  se  obaveze  piaćanja  zatezne 
kamate.  Ali  ZOO  predviđa  ništavost  odredbe  o  ugovornoj  kazni  za  slučaj  raskida  ugovora 
zbog  docnje  u  pogiedu  isplace  nekoliko  obroka.  (J  slučaju  raskida  u  napred  rečeriim 
slučajevima,  prodavac  je  dužan  da  vrati  kupcu  primljene  orplate  sa  zakonskom  kamatom 
od  dana  kada  ih  je  primio  i  naknaditi  mu  nužne  troškove  koje  je  ućinio  za  stvar.  Sa  svoje