1.

Појам уговора у привреди

- Уговорима у привреди сматрају се они уговори које привредне организације , као и
имаоци радњи и други појединци који у виду регистрованог занимања обављају неку
привредну делатност , закључују међу собом у обављању делатности које сачињавају
предмете њиховог пословања или су у вези с тим делатностима. Из напред наведене
дефиниције се запажа да је у нашем важећем праву појам уговора у привреди одређен
истовремено и према субјективном и према објективном критеријуму . Наиме , као
прво , 300 одређује да су уговори у привреди они уговори које међусобно закључују
привредни субјекти . Друго , потребно је да је у питању такав уговор који су два
привредна субјекта закључили у оквиру делатности које сачињавају предмете њиховог
пословања или су у вези с тим делатностима . Према судској пракси , изузетно се као
уговор у привреди може сматрати и уговор закључен са лицем које обавља
ванпривредну делатност , ако му је законом дозволено да може обављати и привредну
делатност а уговор је закључен у обављању такве дозвољене привредне делатности
или у вези с том делатношћу. Може се зато рећи да објективни критеријум има ипак
нешто већи значај приликом одређивања појма уговора у привреди него субјективни
критеријум . 1.2 . Основни и помоћнн уговори у привреди . - Из законске дефиниције
уговора у привреди произлази да ЗОО познаје две врсте уговора привреди : основне
уговоре у привреди и помоћне уговоре у привреди . Основни уговори у привреди су
они које један привредни субјект закључује са другим привредним субјектима у
обављању делатности које сачињавају предмет његовог пословања . Помоћни уговори
у привреди су они уговори које један привредни субјект закључује са другим
привредним субјектима у вези са делатностима коју сачињавају предмет његовог
пословања , ради лакшег обављања тих делатности . 1.3 . Послови који се у пракси
обично сматрају привредним пословима . - Постоје одређене врсте уговора који се у
пракси обично , по традицији , сматрају привредним пословима без обзира на то да ли
се уклапају у законску дефиницију уговора у привреди Тако , као уговор у привреди
изучава се уговор о превозу путника , мада једна уговорна страна ( путник није
привредни субјект . Исто тако се и правни послови туризма сматрају привредно -
правним пословима . Послови превоза , туристички послови , као и послови осигурања
или банкарски послови - " сви ти послови имају наглашени привредни карактер и зато
се изучавају као уговори у привреди чак и кад се не уклапају у законску дефиницију
уговора у привреди јер није испуњен субјективни критеријум .
1.4 . Упоредно - правна преглед о појму привредног ( трговинског ) посла . Ако се један
уговор сматра трговинским послом , онда се права и обавезе уговорних страна из тог
уговора уређују према прописима трговачког законика , не према прописима
грађанског законика .
Практични значај ове карактеристике уговора у привреди огледа се нарочито у томе
што код уговора у привреди свака уговорна страна одговара за материјалне недостатке
испуњења своје обавезе , без обзира на то која је врста уговора у питабу .

2. Начело савесности и поштења у привредним односима

2.1 . Појам и садржина овог начела . У заснивању привредно - правних односа и

остваривању права и обавеза из тих односа учесници су дужни да се придржавају
начела савесности и поштења ( чл . 12. 300 ) , Уговорне стране се не могу позвати ни на
једно правило које би требало применити при регулисању њиховог правног односа ако
би примена тог правила у датом случају произвела последице противне начелу

1
савесности и поштења . То начело је карика између права и морала , којом се етици
отвара широк простор у правном поретку . Сврха овог начела је у томе да се право
примењује у складу са моралним схватањима друштва , при чему се мора имати у виду
да је право само минимум морала . Садржина начела савесности и поштења , и поред
тога што се законодавац на ово начело често позива , није утврђена правним
прописима . Садржина начела савесности и поштења , као правног стандарда , одређује
се према оном што се у животу најчешће дешава , према оном како већина људи .
сматра да би требало да се понаша савестан и поштен човек. 2.2 Правно дејство начела
савесности и поштења . - У том погледу важе четири правила . Прво , суд приликом
решавања спора води рачуна по службеној дужности о томе да ли је у односу о којем
расправља поштовано начело савесности и поштења . Друго , у конкретној примени
било које норме у вези са уговорима у привреди , или било које одредбе из тих
уговора , треба увек имати у виду начело Савесности и поштења . Позивајући се на
начело савесности и поштења суд може отклонити примену законских или уговорних
одредби , без обзира на то на које се питање оне односе . Ипак , за дејство овог начела
нема места ако је у закону садржана изричита и конкретна одредба која спесно
искључује примену овог начела , дајући предност јавним интересима у регулисању
одређеног односа . TO Треће , позивајући се на начело савесности и поштења суд је
овлашћен да не примени одређену законску норму или уговорну одредбу , али само у
конкретном случају о којем одлучује . Неадекватна примена начела савесности и
поштења може довести питање правну сигурност . Лице које се упустило у преговоре
али није имало намеру да закључи уговор , па га због тога треба сматрати несавесним ,
одговара другом преговарачу за штету насталу вођењем преговора . Зато кад је купац
са закашњењем истакао приговор на квалитет робе , али продавац ипак упустио у
разматрање приговора и предузео мере да се утврди право стање ствари , продавац
касније не може истицати да приговор на квалитет робе није био истакнут
благовремено . " Својим понашањем продавац је створио код купца уверење да је
приговор на квалитет робе истакнут на време , и касније оспоравање благовремености
приговора било би супротно начелу савесности и поштења .

3. Правни значај преговора за закључење уговора

3.1 . Сврха преговора . - Закључењу уговора у привреди врло често претходе преговори .
Без преговора не би се могло замислити закључење уговора у оним ситуацијама кад
једно лице жели да закључи одређени уговор , али не зна како да формулише састојке
понуде да би се могло надати да ће понуђени прихватити понуду . Пошто понуда не
може да постоји ако не садржи бар битне састојке уговора који понудилац жели да
закључи , сврха преговора састоји се у томе да се лицу које је дало инициј ативу за
преговоре помогне да формулише своју понуду . 3.2 . Необавезно дејство преговора . -
За разлику од понуде , као једностране изјаве воље која , по правилу , обавезује
понудиоца , преговори не обављених преговора . обавезују учеснике . Преговараче ће
обавезивати тек уговор , ако га закључе после кроз неколико правила . Необавезност
преговора који претходе закључењу уговора одражава се Као прво , лице које је дало
иницијативу за преговоре , а исто тако и лице које је прихватило да учествује у
преговорима , може од преговора у сваком тренутку одустати .. У томе се огледа
значајна разлика између понуде и позива на преговоре . Од понуде , након што је
саопштена понуђеном , време . понудилац по правилу не може одустати . Она обавезује
понудиоца за одређено. Затим необавезност преговора огледа се и у томе што лице

2
које после завршених преговора формулише понуду , није дужно да то учини у складу
са садржајем преговора . Оно у понуду може унети и неке састојке о којима није било
речи приликом преговарања , а може садржину понуде формулисати и друкчије него
што је разговарано за време преговора . Разуме се , све што садржина понуде више
одступа од садржине преговора мање су шансе да he уговор бити закључен . Обрнуто
понуда се по правилу упућује само једном лицу , па тек ако је понуђени одбије ,
понудилац ће учинити нову понуду другом лицу . Понудилац увек мора рачунати с тим
да ће можда сва понуђена лица прихватити његову понуду тако за њега настати
одређене обавезе .. 3.3 . Одговорност за штету у вези са преговорима . - Међутим , ово
што је изнето никако не значи да преговори за закључење уговора у привреди не
производе никакво правно дејство , да у вези са преговорима не настају никакве
обавезе за преговараче . Страна која је водила преговоре без намере да закључиуговор
одговара за штету насталу вођењем преговора . Одговара за штету и страна која је
водила преговоре у намери ла заклучи уговор па одустане од те намере без основаног
разлога и тиме другој страни проузрокује штету . Одговорност једног лица за штету
може постојати само ако су испунени одређени услови .
. Обим одговорности . - Ако се у неком случају утврди да су испуњени услови за
наступне одговорности једног преговарача , други преговарач има право на накнаду
обичне штете настале вођењем преговора ( ту спадају путни трошкови , трошкови за
израду студија , слабората или пројеката ) . Накнађују се само разумни трошкови . Не би
требало признати као штету оне трошкове који се могу сматратн редовним у одређеној
врсти делатности , без обзира на то што су настали у вези са преговорима ( као што су
трошкови за уобичајене телефонске разговоре ) . 3.6 . Правни значај преговора ако је
уговор закључен . - Правило је да ако је уговор закључен , уговорне стране обавезује
оно што су уговориле а не оно о чему су преговарале. Међутим , то ипак не значи да су
закључењем уговора преговори изгубили сваки правни значај .

4. Закључење уговора у привреди

4.1 . Уводне напомене . - Општа правила о закључењу уговора која улазе у оквир
облигационог права примењују се и онда када се закључује неки уговор у привреди .
Тако и за привредне односе важи правило да понуда мора да има одређену садржину ,
да мора да буде озбиљна , да је учињена у одређеној форми , ако се за закључење
уговора захтева форма , да прихват понуде мора да потиче од понуђеног , да буде
недвосмислен безуслован , благовремен итд . 4.2 . Време за које понуда обавезује . -
Понудилац је по правилу везан понудом коју је учинио, у том смислу што ће се сматрати
да је уговор закључен ако понуђени прихвати понуду . Кад се уговор закључује између
присутних лица , понуђени је дужан да се одмах изјасни да ли прихвата понуду , осим
ако му је понудилац оставио рок заразмишљане . Прво , ако је понудимц одредио рок
за прихватање понуде , или датум до којег понуда важи , он је везан тим роком . Крајњи
рок за који је понудилац везан понудом је осам дана. , ако није одредно дужи рок за
прихватање понуде. У случају субјективних сметњи , као што је болест радника који је
овлашћен да се изјасни о понуди , пон уђеном се рок у којем понуда важи не
продужава . У пракси се срећу случајеви у којима понудилац тражи од понуђеног да му
на понуду одговори " одмах " , " без одлагања " , " наредном поштом " или сличним
изразима . 4.3 . Закључење уговора на основу необавезне понуде . Међутим , приликом
закључења уговора ( и то чешће приликом закључења уговора у привреди него
иначе )користе се и необавезне понуде . Необавезна је она понуда у којој је понудилац

3
искључио своју обавезу да одржи понуду , или то искључење произлази из природе
посла. Према нашем праву , обавезне понуде су правило , а необавезне понуде
изузетак . Зато понудилац који жели да понуду учини - необавезном , мора то у понуди
нагласити . 4.4 . Закључивање уговора кад је понуда упућена неодређеним лицима . -
Предлог за закључење уговора учињен неодређеном броју лица , који садржи битне
састојке уговора чијем је закључењу намењен , важи као понуда , уколико друкчије не
произилази из околности случаја или обичаја. Општи услови пословања чине поцуду за
закључење уговора само ако су објављени на уобичајени начин . Они морају бити
доступни сваком заинтересованом лицу , како би оно могло одлучити да ли их прихвата
. Тако , код копненог осигурања , понуду за заклучене уговора о осигурању даје лице
које жели да закључи такав уговор , а не осигуравач који је објавно услове осигурања .
4.5 . Опозив понуде . - Кад се уговор закључује између одсутних лица , понудилац може
опозвати своју понуду за закључење уговора . Понуда губи свако правно дејство , тако
да се сматра као да није ни била учињена , ако је понуђени примио опозив пре него
што је примио понуду , или најкасније истовремено са њом ( чл . 36. ст . 2. 300 ) . Опозив
је без дејства ако је стигао понуђеном после понуде . То значи да понудилац који жели
да опозове понуду мора опозив учинити бржим начином од начина на који је учинио
понуду . 4.6 . Прихват попуде . - Прихват понуде је изјава понуђеног којом се он
саглашава са понудом за закључење уговора коју му је упутио понудилац . То је
позитиван одговор на понуду . У говор ће бити закључен ако је понудилац
благовремено примио изјаву понуђеног о прихватању понуде . Закаснели прихват
понуде је нова понуда , али таква понуда коју понуђени упућује понудиоцу . 4.7 .
Посебно о прихватању понуде ћутањем . - По правилу , ћутање понуђеног не значи да је
он прихватио понуду . 4.9 . Закључивање уговора уз коришћење телефона , телеграма н
других система веза - Ако се уговор закључује телефоном , а уговарачи или од њих
овлашћена лица су били лично у телефонској вези , сматра се да су понуда и изјава
прихватању понуде учињене између присутних лица , . 4.10 . Закључење уговора на
пословном папиру ( меморандуму ) . - Овај начин закључења уговора представља
изузетак од правила да је уговор у привреди пуноважан само ако га је закључило лице
које овлашћено на закључење уговора . 4.11 . Закључење уговора у привреди у случају
кад се понуда н прихват понуде не поклапају . - Да би уговор био закључен , понуда и
прихват понуде се морају поклопити Понуђени мора у целини и без одступања
прихватити понуду . Кад изјава о прихватању понуде није у свему сагласна са понудом ,
сматра се да је понуда одбијена и да је уједно учињена нова понуда , сада од стране
раније понуђеног .
5. Посебно о закључењу уговора јавним надметањем

5.1 . Појам и врсте јавног надметања . - Јавно надметање је такав начин закључења
уговора приликом којег лице које има намеру да закључи одређени уговор то јавно
оглашава и позива заинтересована лица да му поднесу понуде , у циљу да по
одређеном поступку и уз сарадњу овлашћених лица уговор буде закључен са оним
учесником надметања који организатору надметања поднесе најповољнију понуду .
Постоји више врста јавног надметања : усмено и писмено , обавезно и добровољно , са
резервом и без резерве . Свако лице , ако жели да закључи одређени уговор , може да
организује јавно надметане . 5.2 . Поступак јавног надметања . - Ток јавног надметања
може се поделити на неколико фаза . Прво , у неким случајевима лице које намерава да
организује јавно надметање мора пре тога обавити одређене друге радње . .Ако
претходне радње нису нужне , почетну фазу у поступку јавног надметања представља

4
оглашавање надметања . Потребно је да заинтересовано лице огласи да ћe
организовати јавно надметање ради закључења одређеног уговора . . Ако организатор
надметања није друкчије одредио , за пуноважност надметања довољно је и учешће
само једног понудиоца . У наредној фази поступка јавног надметања организатор
надметања приступа разматрању поднетих понуда и оцењује која је од њих
најповољнија . Последњу фазу јавног надметања чини закључење уговора између
организатора јавног надметања и оног учесника у надметању који је поднео
најповољнију понуду .. Уговор је закључен кад је лице које је водило надметање
огласило да је прихваћена последња понуда која је учињена , више нема повољнијих
понуда . Лице које води усмено јавно надметање обично то оглашавање врши на
симболични начин , са три ударца чекићем о сто . Трећи ударац чекића значи да је
уговор закључен . 5.4 . Закључење уговора прикупљањем понуда . - Овај начин
закључења уговора сличан је закључењу уговора јавним надметањем . Разлика је само
у томе што се код јавног надметања позив за подношење понуда упућује неодређеном
броју лица , док код прикупљања понуда лице које намерава да закључи уговор обраћа
се само одређеним лицима , са позивом да поднесу своје понуде . Због тога се за
прикупљање понуда може рећи да представља ограничено надметање у свему осталом
, за јавно надметање и за прикупљање понуда важе иста правила Прикупљању понуда
може да претходи тзв . предквалификациони поступак . Наиме , лице које намерава да
закључи одређени уговор може се обратити јавним огласом свим лицима
заинтересованим за посао у питању са позивом да се пријаве . Уз пријаву ће та лица
поднети информацију о својим искуствима на сличним пословима , о стручним
радницима и опреми којом располажу , о свом материјално - финансијском положају и
сл . Између тих лица ће организатор предквалификационог поступка изабрати оне који
по његовоммишљењу могу обавити посао у питању , m he само од њих затражити до
поднесу понуде .

6. Форма уговора у привреди

6.1 . Законска писмена форма . - Уговори у привреди су по правилу неформални . У

модерном привредном промету , првенствено ради тога да би се омогућило што брже
одвијање привредних послова , не захтева се од уговорних страна да своју сагласност за
закључење уговора изразе у некој посебној форми . Али , да би се остало доказване
постојања и састојака уговора , да би се упозорили уговарачи на озбилност уговарања ,
законски прописи захтевају за поједине врсте уговора у привреди писмену форму . У
таквим случајевима говоримо о законској писменој форми уговора у привреди .
прописује писмену форму за следеће врсте уговора : за уговор продаји са оброчним
оплатама цене, за уговор о грађењу за уговор о трговинском заступању, за уговор о
ангажовању угостителских услуга, за уговор о осигурању, за уговор о јемству, за уговор
о кредиту. 6.2 . Уговорена писмена форма . - И кад законом није прописана писмена
форма за уговор који намеравају закључити , уговорне стране се могу споразумети да
уговор саставе писмено . У таквом случају ради се о уговорној писменој форми . Уговор
је настао тек кал буде закључен у тој форми . 6.3 . Како се задовољава писмена форма .
-Да би била задоволена писмена форма , најчешће се саставља уговор у онолико
примерака колико има уговорних страна , па сви утоварачи потписују сваки примерак
уговора и добијају по један примерак. 6.4 . Последние непоштовања форме . - Ако
уговор није закључен у законом прописаној или у уговореној форми , он не производи
правно дејство. Кад је писмена форма прописана законом , па уговор није састављен у

5
тој форми прекршен је принудни пропис . Уговор је апсолутно ништав и не производи
никакво правно дејство . А кад су се уговарачи споразумели да свом уговору дају
писмену форму , онда је писмена форма битни састојак уговора 6.5 . Писмена потврда
усмено закљученог уговора . - Поред писмене форме уговора , у привредно - правним
односима срећемо и писмене потврде усмено закључених уговора . Наиме , чак и кад
се један уговор у привреди закључује усмено , јер друкчије није прописано нити су се
уговорне стране друкчије споразумеле , његово закључење уговарачи могу писмено
потврдити . Свака уговорна страна може од друге уговорне стране захтевати писмену
потврду усмено закљученог уговора . У таквом случају страна која тражи писмену
потврду уговора доставиће другој страни два истоветна примерка потврде у облику
уговора или закључнице , које је сама потписала , и позваће другу страну да јој врати
један примерак пошто га потпише .

7. Обезбеђење испуњења обавеза из уговора у привреди

7.1 . Опште напомене о обезбеђењу уговорне дисциплине . - У Стварном и у

Облигационом праву изучава се низ посебних мера обезбеђења и учвршћења уговора ,
као што су : уговорна казна , пенали , јемство , капара , одустаница , аконтација , кауција
, залога , право задржања . Све се те мере могу искористити и за обезбеђење испуњења
обавеза из уговора у привреди . 7.2 . Уговорна казна . - Ако уговор није уредно
извршен , дужник ће морати да повериоцу накнади само ону штету због повреде
уговора коју је поверилац успео да докаже . Примењује се отште правило о терету
доказивања . Понекад то доказивање не мора бити тешко . Међутим , постоје и
случајеви у којима једна уговорна страна вeћ приликом закључења уговора оцењује да
ће , ако друга страна буде прекршила уговор , тешко моћи да докаже штету коју је због
тога претрпела . 7.3 . Јемство у привредним односима . - Једно лице може са другим
закључити уговор о јемству . На основу таквог уговора , прво лице ( јемац ) обавезује се
другом лицу ( повериоцу ) да ће испунити пуноважну и доспелу обавезу трећег лица
( дужника ) , ако то требе лице не буде испунило своју обавезу према повериоцу . Сви
уговори о јемству , па тако и уговори којима се јемчи за обавезе из уговора у привреди ,
морају бити закључени у писменој форми . Основна карактеристика уговорног јемства у
области привредних односа огледа се у томе што су обавезе дужника и јемца
солидарне . 7.4 Залога у привредним односима . - Као средство за обезбеђење уредног
испуњења обавеза из уговора у привреди може се користити залога. Залога
привредним односима може бити уговорна и законска . Залогодавац је најчешће
дужник , али може бити и треће лице . Поверилац залогодавац су кад је у питању
уговорна залога слободни да одлуче коју ће ствар залогодавац дати повериоцу у
залогу . За настанак заложног права потребно је да ствар буде предата повериоцу или
трећем лицу које ће је држати за повериоца ( чл . 968. 300 ) . Осим физичке предаје
ствари , користи се у привредним односима и симболична предаја . 7.5 . Посебно о
законском заложном праву . - Потраживања поверилаца из неких врста уговора
привреди обезбеђена су залогом већ по самом закону . У таквим случајевима говоримо
о законском заложном праву повериоца из уговора у привредн . За настанак законског
заложног права није потребно да поверилац и дужник закључе уговор о залози . Оно
настаје аутоматски , у одређеним ситуацијама. 7.7 Питање сукоба ( колизпје ) и
редоследа ( ранга ) законских заложних права . - Пошто законско заложно право може
да постоји и на стварима које се не налазе код повериоца , дешава се да на једној
ствари у истом тренутку постоје заложна права више лица . На пример , ако је

6
отпремник предао ствар налогодавца на превоз , онда превозилац све док не преда
робу примаоцу има на њој законско заложно право ради обезбеђења својих
потраживања у вези са превозом . Али , Отпремник има у рукама превозну исправу , и
све док је не преда примаоцу и он има законско заложно право на роби , ради
обезбеђења својих потраживања у вези са отпремом 7.8 . Остваривање ( реализација )
законског заложног права . Остваривање законског заложног права је доста једноставно
. Јер , ако је оцењено да повериоцу из одређених уговора у привреди законом треба
признати заложно право ради обезбеђења његових потраживања , онда је логично да
се и остваривање тог права што је могуће више поједностави. Поверилац остварује
законско заложно право продајом заложене ствари , да би се наплатио из њене цене .

8. Тумачење уговора у привреди и других привредно - правних послова

8.1 . О потреби за тумачењем уговора . - Потреба да се изврши тумачење јавља се онда

кад у поступку испуњења уговора наступе неспоразуми између уговорних страна у
погледу правог значења појединих уговорних одредби . У таквом случају треба
извршити анализу спорног уговора и утврдити прави смисло и садржај његових
одредби . Тумачење уговора могу извршити саме уговорне стране . 8.2 . Основно
правило које се примењује приликом тумачења било ког уговора , уговора у привреди ,
јесте да се код тумачења спорних одредби не треба држати дословног значења
употребљених израза , већ треба истраживати заједничку намеру уговарача и одредбу
разумети тако како то одговара начелима облигационог права . 8.3 . О тумачењу
формуларних уговора . - За тумачење формуларних уговора , који одређује да у случају
када је уговор закључен према унапред одштампаном садржају , или кад је уговор био
на други начин припремљен и предложен од једне уговорне стране , нејасне одредбе
тумачиће се у корист друге стране . 8.4 . Тумачење једностраних привредно - правних
послова . - Основни начин како се тумаче једнострани привредни послови , каква је на
пример банкарска гаранција , јесте објективни метод . Поједине изразе у гаранцији ,
као и гаранцију у целини , треба тумачити у складу са значењем које ти изрази имају у
правном промету . Могла би бити доведена у питање правна сигурност ( поверење у
банкарске гаранције ) ако би се приликом тумачена гаранције водило рачуна о намери
банке приликом издавања гаранције . Корисник гаранције мора да буде сигуран у
садржину гаранције , полазећи од тога да ће се њен текст у случају спора тумачити
према обичајима у банкарском пословању .

9. Испуњење уговора у привреди

9.1 . Истовремено испуњење обавеза уговорних страна . - Уговори у привреди

закључују се ради тога да би били испуњени . Уговор је испуњен када су извршене
обавезе које су уговорне стране преузеле његовим закљученем . Ни једна страна није
дужна да испуни своју обавезу ако друга страна не испуни или није спремна
истовремено да испуни своју обавезу , изузев ако је што друго уговорено или законом
одређено , или ако што друго проистиче из природе посла. 9.2 . Субјекти испуњења . -
Лица која учествују у испуњавању обавеза из уговора у привреди ( тзв . субјекти
испуњења ) по правилу су саме уговорне стране . Дужник , а не неко треће лице ,
најчешће испуњава обавезу из уговора , то је испуњава повериоцу , а не неком трећем
лицу . Наиме , обавезу из уговора у привреди понекад уместо дужника испуњава треће
лице. Тако , уместо купца цену за купљену робу може платити његов дужник . Треба

7
запазити да оваквим случајевима , кад уместо дужника обавезу из уговора у привреди
испуњава треће лице , није извршена промена дужника . И даље дужник одговара за
испуњење уговорне обавезе . Њега ће ( а не треће лице ) поверилац тужити ако обавеза
не буде испуњена , или ако не буде уредно испуњена . 9.3 . Предмет испувења . - И за
уговоре у привредн важи опште правило према којем се испуњење састоји у извршењу
онога што чини садржину обавезе . Поверилац из уговора у привреди може да захтева
од дужника да учини или да да само оно шта је предвиђено уговором . Дужник мора
своју обавезу испунити у целости . Поверилац није дужан примити делимично
испуњење дужникове обавезе . Али , постоје и изузеци од овог правила . 9.4 . Начело
монетарног номинализма . - У вези са испуњењем новчаних обавеза треба имати у виду
начело монетарног номинализма . То начело каже да кад обавеза има за предмет своту
новца , дужник мора исплатити онај број новчаних јединица на који обавеза гласи , без
обзира на промене у вредности новца у времену од закључења уговора па до плаћања (
чл . 394. 300 ) . То значи да поверилац нема право да захтева од дужника плаћање веће
своте новца ако вредност новца опадне .У циљу заштите повериоца може се
употребити тзв . индексна клаузула Наиме , може се уговорити да ће износ обавезе у
домаћем новцу бити везан за промену цена робе и услуга , или за стопу раста цена на
мало и сл . 9.5 . Време испуњења . - Време када треба испунити обавезу из једног
уговора у привреди најчешће се уговором прецизно одређује . Може се уговорити да ће
дужник своју обавезу испунити одређеног дана , у одређеном року или попротеку
одређеног рока , а тај рок може да буде изражен у данима , недељама месецима и сл .
Ако ово питање није регулисано уговором , време испуњења обавезе одређује се
према природи посла и обичајима . 9.6 . Ако се плаћање врши посредством банке или
друге организације код које се води рачун повериоца , а уговорне стране нису друкчије
одредиле , сматраће се да је дуг подмирен када банци , односно организацији код које
се води рачун , стигне новчана дознака у корист повериоца или налог ( вирман )
дужникове банке , односно организације , да одобри рачуну повериоца износ означен у
налогу ( чл . 318. ст . 1. 300 ) . Према томе , није довољно да је дужник у року који је
предвиђен за испуњење обавезе плађања извршио уплату . Потребно је да је у том року
уплата стигла до банке , односно организације код које се води рачун повериоца .
Евентуалне грешке у поступку с примљеним налогом за плаћање не могу пасти на терет
повериоца 9.7 . Признаница . - Онај ко је обавезу испунио ( дужник или треће лице ,
према напред изнетим правилима о субјектима испуњења ) има право захтеватн да му
поверилац о томе изда признаницу ( чл . 321. ст . 1. 300 ) . На повериоца падају
трошкови издавања признанице . 9.8 . Место испуњења . - Исто као и време испуњења
обавезе , и место испуњења обавезе из уговора у привреди најчешће се регулише
уговором . Код многих врста уговора у привреди место испуњења се одређује према
сврси посла или према природи обавезе . Тако , само се по себи разуме да је место на
којем је извођач грађевинских радова дужан да изврши своју основну обавезу из
уговора о грађењу оно место на којем се изводе радови који су предмет уговора . 9.9 .
Трошкови испуњења . - Уговорне стране могу уговором регулисати које ће трошкове
испуњења уговора сносити свака од њих у погледу оних трошкова чије сношење није
регулисано уговором , важи правило да трошкове испуњења обавезе сноси дужник ,
уколико их нијепроузроковао поверилац. Зато је продавац дужан да сноси трошкове
припремања робе за испоруку ( као што су трошкови мерења или паковања ) , и не
може те трошкове посебно зарачунати уз цену .

8
10. Промене у уговорима у привреди

10.1 . Када је могућа промена у закљученом уговору . - Једном закључени уговор у

привреди , ако није одмах и испуњен , може у периоду од закључења па до испуњења
претрпети разне промене . Најчешће те промене наступају по вољн уговорних страна ,
али промена уговора може наступити и вољом само једне стране , или чак и на основу
одлуке суда . 10.2 . Промена уговорних страна . - Промена уговорних страна у
уговорима у привреди врши се , као и код уговора ван привредс , променом повериоца
или променом дужника . Промена повериоца врши се путем уступања потраживања
( цесијом ) . Промена дужника врши се преузимањем дуга . Лице које преузима туђи
уговор добија сва права и обавезе свог претходника из уговора , укључујући и право на
отказ , односно раскидање уговора , право да захтева измену уговора због промењених
околности , право да захтева отклањање недостатака предате ствари и сл .
10.3. Промена садржине уговора . - Промена садржине уговора врши се изменом једног
или више састојака уговора . Уговорне стране се могу у сваком тренутку споразумети да
промене ствар о којој је уговор , цену , да време или место испуњења обавезе буде
друкчије од оног које је првобитно уговорено . 10.4 . Посебно о промени садржине
уговора због измењених околности . -До промене садржине уговора може доћи и због
тога што је наступила промена околности које су од значаја за посао у питању . Наиме ,
када су закључивале уговор , уговорне стране су имале у виду одређене околности .
Имајући у виду теоколности , оне су одредиле своја права и своје обавезе , дакле
садржину уговора . 10.5 . клаузула о обавези преговарања ради измене уговора ако се
околности промене . - Уговорне стране се могу обавезати да ће , ако после закључења
уговора наступе околности које ремете првобитну уговорну равнотежу , приступити
преговорима ради измене уговора . Оне се могу споразумети да ће њихов спор , ако
преговори не успеју , решити одређено треће лице. Одлука трећег замениће споразум
уговарача о измени уговора . Уговором се може одредити да за време док трају
преговори уговорне стране нису дужне да извршавају своје уговорне обавезе .

11. Одговорност из уговора у привреди

11.1 . Одговорност за неиспуњење пли за закашњење у испуњењу обавезе . - Ако

дужник не испуни обавезу или закасни са испуњењем обавезе , претпоставља се да
постоји одговорност дужника за повреду уговора Дужник неће одговарати за штету ако
докаже да није могао испунити своју обавезу , односно да је закаснио са испуњењем
обавезе , због околности насталих после закључења уговора које није могао спречити ,
отклонити или избећи 11.2 . Уговорно регулисање одговорности дужника . - у многим
случајевима уговорним странама не одговарају правила о одговорности дужника за
неиспуњење или неуредно испуњење уговорне обавезе . Оне желе да одговорност
дужника пооштре или ублаже . У погледу уговорног регулисања одговорности наше
право је прошло кроз две фазе . Најпре није дозвољавано да се уговором одступи од
законских правила о одговорности дужника за неиспуњење или неуредно испуњење
обавеза из уговора у привреди . Уговорна страна је имала право на накнаду штете и
случају кад је уговором била исклучена или ограничена одговорност друге стране за
штету за коју је друга страна одговорна . Клаузуле којима се ограничава или искључује
одговорност дужника за неиспуњење или неуредно испуњење уговорне обавезе
пуноважне су али само за случај обичне непажње дужника . Одговорност дужника за
намеру или крајњу непажњу не може се унапред уговором искључити . У супротном ,

9
била би доведена у питање правна сигурност . Клаузула о искључењу одговорности
дужника производи правно дејство само ако је саставни део уговора . Ипак , ако су два
привредна субјекта у сталним пословним односима и редовно уговарају одређене
клаузуле о искључењу одговорности , треба сматрати да се дужник може позвати на
такав њихов обичај чак и кад у уговору поводом којег се води спор није предвиђена
клаузула о искључењу одговорности .

12. Раскид уговора због дошње с испуњењем неповчане обавезе

12.1 . Опште правило . - Право на раскид уговора има поверилац у оним случајевима
кад ј е испуњење уговорне обавезе било могуће , али је дужник ипак није испунио .
12.2 . Уговори код којих испуњење обавезе у одређеном року није било битин састојак
уговора . - Кад испуњење обавезе у одређено време није било битни састојак уговора
( а то је најчешћи случај ) , поверилац који жели раскинутиуговор . због неиспуњења
мора дужнику оставити примерен накнадни рок за испуњење ( чл . 126. ст . 2. 300 ) .
Уговор се раскида тек ако дужник није испунио своју уговорну обавезу ни у том
накнадном примереном року . Поверилац може да раскине уговор без остављања
дужнику накнадног рока испуњење ако : из дужниковог држања ( дужник у дужем
периоду није извршио ни део своје обавезе ) произлази да он своју обавезу неће
извршити ни у накнадном року ( чл . 127. 300 ) ; због природе обавезе поверилац више
нема правни интерес за испуњење обавезе ( на пример , ради се о испоруци
публикације која везана за календарску годину која је истекла ) . 164 Ако се поверилац
определио да због неиспуњења дужникове обавезе раскине уговор , мора то саопштити
дужнику без одлагања ( чл . 130. 300 ) Поверилац који није извршио ову дужност није
изгубио право на раскид уговора али дугује другој страни накнаду штете ( чл . 268.
300 ) . 12.3 . фиксни уговори . - Ако је дужник по протеку рока извршио своју обавезу из
раскинутог уговора , то се сматрати његовом понудом за закључење новог уговора под
условима из раскинутог уговора . Испуњење обавезе у одређеном року је битни
састојак уговора кад је тако изричито уговорено или ако то произилази из природе
самог уговора . Фиксни уговор неће бити раскинут ако поверилац по истеку рока без
одлагања обавести дужника да захтева испуњење обавезе . Наиме , фиксни рок за
испуњење обавезе по правилу се уговара у интересу повериоца , па зато повериоцу
треба дати право да захтева испуњење обавезе и по истеку тог рока , ако оцени да би и
закаснело испуњење одговарало његовим интересима . 12.4 . Раскид уговора је могућ
без обзира на узрок задоцњења . - Без обзира на то да ли је у питању фиксни или
нефиксни уговор , за раскидање уговора није неопходно да је дужник одговоран за
неизвршење обавезе . 12.5 . Обавеза накнаде штете . - У случају раскида уговора ,
дужник који је одговоран за неиспуњење уговорне обавезе биће дужан да повериоцу
плати накнаду штете . Накнађује се штета због неиспуњења уговора . Он има право , а
не дужност да захтева накнадуштете . Разлог зашто поверилац из нефиксног уговора
треба да изјави да раскида уговор чак и кад не жели да захтева накнаду штете лежи у
правилу према којем је поверилац све до раскида уговора дужан да прими испуњење
обавезе друге стране ( чл . 126. ст . 1. 300 ) , у ком случају ће , кад је у питању обострано
обавезујући уговор , бити дужан да изврши своју уговорну обавезу .

10
13. Правне последице доцње с испуњењем новчане обавезе

13.1 . Обавеза на плаћање затезне камате . - Основна правна последица која ће

погодити дужника који је закаснио са испуњењем новчане обавезе јесте наступање
обавезе на плаћање затезне камате ( мораторног интереса ) . 178 . Затезна камата има у
основи двојак циљ . Прво , она треба да буде накнада повериоцу за то што није могао
да користи новац који му припада . Дужник дугује затезну камату од дана када је запао
у доцњу са извршењем своје новчане обавезе . Није забрањено да стопа уговорне
камате буде виша од стопе затезне камате . У таквом случају виша стопа уговорне
камате тече и за време дужникове доцње, под условом да нема зеленашки карактер .
13.2 . Обавеза на накнаду штете . - Ако је штета коју је поверилац претрпео због
дужниковог закашњења већа од износа који је добио на име затезне камате , он има
право захтевати разлику до потпуне накнаде штете ( чл . 278. ст . 2. 300 ) , за коју докаже
да га је погодила због закашњења дужника са плаћањем . Накнаду штете ће дужник
морати да плати повериоцу само ако је одговоран за закашњење са плаћањем дуга .
13.3 . Раскид уговора због неплавања . - Исто као кад је у питању неновчана обавеза ,
дужниково закашњење са извршењем новчане обавезе даје повериоцу право на
раскид уговора. Раскидом уговора неновчана обавеза дужника претвара се у новчану
обавезу - у обавезу на накнаду штете због неиспунена уговора .

14. Одмеравање накнаде за штету због повреде уговора

14.1 . Одмеравање накнаде с обзиром на обичну штету и измаклу корист . - Ако је

дужник одговоран за неиспуњење обавезе , или за закашњење испуњењу обавезе ,
тако да поверилац има право на накнаду штете , постоје три начина како се може
извршити одмеравање висине накнаде . То су : конкретни начин одмеравања накнаде
штете , апстрактни начин одмеравања накнаде штете и куповина или продаја ради
покрића. Обична штета ( лат . damnum emergens ) је умањење средстава , односно
имовине повериоца које је проузроковано штетном радњом или пропуштањем
Измакла корист ( лат . lucrum cessans ) је добитак који је поверилац могао остварити да
је уговор био уредно испуњен , али га он није остварио јер је дужник прекршио уговор .
14.2 . Апстрактни начин одмеравања накнаде штете . - Поверилац може захтевати да се
одмеравање накнаде штете изврши упоређивањем уговорене и текуће цене ако су
испуњени следећи услови ( претпоставке ) : - потребно је да је уговор раскинут због
повреде ; - потребно је да је у раскинутом уговору била одређена цена - потребно је да
ствар на коју се односио раскинути уговор има текућу цену ; - потребно је да уговорна
страна која је раскинула уговор није извршила куповину , односно продају ради
покрића . 14.3 . Одмеравање пакпаде штете у случају кад је поверилан поверио трећем
лицу извршење дужникове чинидбе . - Ако је уговор прекршен , а испуњени су
одређени услови , поверилац може поверити трећем лицу извршене чинидбе коју је
морао да изврши дужник . На тај начин ће циљ уговора који је прекршен бити испуњен ,
с тим што ће дужник морати да повериоцу пласти накнаду шитете . За означавање
оваквог начина одмеравања накнаде штете користи се израз помоћни поступак
повериоца " ( страна верна уговору не задовољава се чеканем да дужник изврши
уговорну обавезу , него и сама активно рали да се оствари пил уговора ) . 14.4 . Право
поверпова да бира начин одмеравања накнаде штете . - у начелу , поверилац има право
да у свом одштетном захтеву изабере на коjи hе однаведена три начина штета бити
обрачуната . Али , апстрактни начин одмеравања накнаде штете или куповину , односно

11
продају ради покрића он може изабрати само ако је раскинуо уговор . Повериочев
избор није дефинитиван . Он га може и променити . 14.5 . Ограничење п умањење
накнаде штете у случају повреде уговора . - Поверилац има право на накнаду штете коју
је дужник у време закључења уговора морао предвидети као могућу последицу
повреде уговора , а с обзиром на чињенице које су му тада биле познате или морале
бити познате ( чл . 266. ст . 1. 300 ) . Критеријум процене предвидљивости је
апстрактан , а не конкретан . Утврђује се у односу на пажњу која се у правном промету
захтева од просечног дужника , а не од својства и могућности конкретног дужника . За
непредвидљиве штетне последице повреде уговора дужник не одговара .

15. Престанак обавеза из уговора у привреди

15.1 Престанак обавете непуненем . - Обавече и уговора у привреди престају на исти

начин као и обавезе из других уговора . Због тога hемо се ограничити на то да укажемо
само на оне начине престанка обавеза који су од scher практичног значаја за привредне
односе . У пракси , обавезе из уговора у привреди најчешће престају испуњењем . То је
редовни начин престанка обавеза . 14 15.2 . Престанак обавезе услед немогућности
испуњева . - Обавеза из уговора у привреди може да престане и због тога што је њено
испуњење постало немог упе . Реч је о накнадној немогућности испунена , дакле о
немогућности која је наступила после заслучена уговора . Јер , обавеза није ни настала
ако је још у часу заклучена уговора и но испув било немогуће ( чл . 46 , ст . 2. 300 ) . Кад
се разматрају поспелине престанка обавеза из уговора у привреди успел немогупности
виховог испунена , треба правити разлику између две ситуације . Прво , немогућност
испун на уговорне обавезе може наступити из унижа за које дужник не одговара . Друго
, могуће су и такве ситуације у којима је дужник одговоран за немогућност испуњавања
обавеза. 15.3 . Споразумпи раскид уговора . -Обавезе из уговора у привреди могу
престати и споразумним раскидом уговора . Исто онако као што су биле слободне да
заклуче уговор и да му одреде садржину , уговорне стране могу сагласношћу својих
воља раскинути уговор који су заклучиле . Приликом споразумног раскида уговора
уговорне стране треба да прецизирају да ли уговор раскидају само за будућност , тако
да вегово деј ство престаје тренутком раскида , или се раскид односи и на прошлост
( ab initio ) , тако да се сматра да уговор није ни био заклучен . У овом другом случају
свака уговорна страна дужна је да врати другој уговорној страни оно што је примила од
ње на име испуњења уговора Ако није друкчије уговорено , споразумни раскид нема
ретроактивно дејство . Оно што је извршено , у принципу се узима да је пуноважно
извршено . тако да не долази до повраћаја 200 Дужник се ослобађа оних обавеза које
још нису доспеле до момента раскида . 15.4. Једнострани одустанак од уговора . - У
одређеним ситуацијама обавезе из уговора у привреди могу престати и изјавом воље
само једне уговорые стране . Такие ситуације можемо поделити у две групе . Отказани
уговорни однос престаје кад истекне отказни рок одређен уговором , а ако такав рок
није одређен уговором , однос престаје по истеку рока одређеног законом , или
обичајем , односно истеком примереног рока ( чл . 358. ст . 4.300 ) . У свим таквим
случајевима кад уговор у привреди престаје изјавом воље једне уговорне стране , та
воља мора на сигуран начин бити саопштена другој уговорној страни . У ту сврху по
правилу се користи препоручено писмо . Отказ једног уговора у привреди изјавом воље
једне уговорне стране дејствује само за будућност. 15.5 . Престанак уговора на основу

12
закона . - Законом може бити одређено да ће у одређеној ситуацији дејство уговора
престати . Тако , кад је испуњење обавезе у одређеном року представљало битни
састојак уговора ( тзв фиксни уговор ) па дужник није испунио обавезу у том року ,
уговор се раскида по самом закону . 15.6 . Раскид уговора одлуком суда . Суд може
због промењених о колности изрећи раскид уговора на захтев заинтересоване уговорне
стране . 15.7 . Протек времена . - Још један начин како могу престати обавезе из уговора
у привреди је протек времена . Наиме , ако је један уговор у привреди закључен на
одређено време , а уговорне стране нису пре истека тог времена постигле сагласност о
његовом продужењу , истеком времена на које је уговор био закључен његово дејство
престаје . 15.8 . Застарелост . - За застарелост потраживања из уговора у привреди важе
општа правила о застарелости , али су рокови застарелости краћи .

13