СИНДИКАТ РАДНИКА ГРАЂЕВИНАРСТВА

И ИНДУСТРИЈЕ ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА СРБИЈЕ

ОГЛЕДНИ ПРИМЕРАК КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА КОД ПОСЛОДАВЦА

ЗА ДЕЛАТНОСТ ГРАЂЕВИНАРСТВА И ИНДУСТРИЈУ ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА СРБИЈЕ

Б Е О Г Р А Д , септембар 2008.

1
 НА ОСНОВУ ЧЛАНА 3, 240. И 248. ЗАКОНА О РАДУ, ("Сл. гласник РС" бр. 24/2005, 61/2005),

РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ КОД ПОСЛОДАВЦА , (у даљем тексту: синдикат)

(_____________________________________________),
(назив синдиката)
И
ПОСЛОДАВАЦ ___________________________________,
(назив предузећа, односно предузетника)

ЗАКЉУЧУЈУ:

КОЛЕКТИВНИ УГОВОР КОД ПОСЛОДАВЦА

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овај колективни уговор закључује послодавац и репрезентативни синдикат код

послодавца. У име послодавца колективни уговор потписује директор односно
предузетник, а у име синдиката овлашћени представник синдиката.

Члан 2.

Овим колективним уговором код послодавца уређују се права, обавезе и

одговорности из радног односа, поступак преговарања и закључивања колективног
уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за
запосленог и послодавца у складу са законом, другим прописом и колективним уговором
више правне снаге (Општим колективним уговором, Посебним колективним уговором за
грађевинарство и индустрију грађевинског материјала Србије и Посебним колективним
уговором за извођење радова у иностранству).
Учесници овог уговора су сагласни да ће преузимати мере у циљу
остваривања услова за примену одредаба овог уговора.

Члан 3.

На права, обавезе и одговорности из рада и по основу рада, која нису уређена

овим колективним уговором, непосредно се примењују одговарајуће одредбе: Закона и
колективних уговора више правне снаге из члана 2. овог уговора.
Одредбе овог колективног уговора примењују се на све запослене код послодавца.
Поред права, обавеза и одговорности која су регулисана овим колективним
уговором и прописима из става 1 овог члана, права, обавезе и одговорности, уређују се и
уговором о раду, који закључују запослени и послодавац у писаном облику.

2
 Члан 4.

Овај колективни уговор, други општи акти послодавца и уговор о раду не могу да
садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови
рада, од права и услова који су утврђени законом, Општим и гранским колективним
уговором.
Овим колективним уговором и уговором о раду, могу да се утврде већа права и
повољнији услови рада, од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису
утврђена законом, осим ако законом није другачије одређено.

Члан 5.

Ако поједине одредбе овог колективног уговора утврђују неповољније услове рада
од услова утврђених законом, примењују се одредбе закона.
Поједине одредбе уговора о раду којима су утврђени неповољнији услови рада од
услова утврђених законом и овим колективним уговором, односно које се заснивају на
нетачном обавештењу од стране послодавца о појединим правима, обавезама и
одговорностима запосленог – ништавне су.
Ништавност Уговора о раду утврђује се пред надлежним општинским судом. Право
да се утврди ништавност Уговора о раду не застарева.

Члан 6.

Преговоре за закључење колективног уговора, као и за измене и допуне

колективног уговора, води преговарачки тим, састављен од представника послодавца и
представника синдиката, а који не морају искључиво бити из реда запослених.
Ако код послодавца има више репрезентативних синдиката, образује се одбор за
преговоре. Број чланова одбора одређују репрезентативни синдикати, сразмерно броју
чланова.
У поступку преговарања ради закључивања овог колективног уговора
репрезентативни синдикат је дужан да сарађује са синдикатом у који је укључено најмање
10% запослених код послодавца, ради изражавања интереса запослених који су
учлањени у тај синдикат.

Члан 7.

Одредбе овог колективног уговора примењују се и ако код послодавца из

делатности грађевинарстава и ИГМ-а, ниједан од синдиката не испуњава услове
репрезентативности, у ком случају у складу са законом закључују споразум о удруживању
како би заједно испунили услов репрезентативности и стекли легитимитет за учествовање
у закључивању колективног уговора.

Члан 8.

Ако се у току преговора у року од 45 дана од започињања преговора не постигне

сагаласност за закључивање колективног уговора учесници могу да образују арбитражу
за решавање спорних питања.
Арбитража из става 1. овог члана мора да донесе одлуку у року од 15 дана од дана
образовања. Пред арбитражом се износе спорна питања, односно питања око којих није
постигнута сагласност.

3
 Арбитражу чине по један члан кога одреде стране у спору и један непристрасни
члан који је стручан у области колективног преговарања и закона, а одређују га стране у
спору, спразумно.
Чланови арбитраже могу бити из реда стручњака за одређена питања из области
радних односа и не морају бити запослени код послодавца, учесника колективног уговора.
Одлука арбитраже је коначна и обавезује учеснике колективног уговора.
Начин рада, и одлучивања арбитраже, као и дејсто одлуке арбитраже одређују
учесници колективног уговора, одлуком о формирању арбитраже.

Члан 9.

Учесници у закључивању колективног уговора, могу да поднесу предлог агенцији

за учешће миритеља у колективном преговарању у циљу пружања помоћи и спречавања
настанка спора у складу са Законом о мирном решавању радних спорова ( Сл. гл. РС
125/2004).
Члан 10.

Представници синдиката и послодавца, који учествују у преговарању и

закључивању колективног уговора морају да имају овлашћења својих органа.

II ОСНОВНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ

Члан 11.

Запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на

удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, мирно
решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и
изражавање својих ставова о битним питањима из области рада.
Запослени, односно представник запослених, због активности из става 1.
овог члана не може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији положај у
погледу услова рада, ако поступа у складу са законом и колективним уговором.

Члан 12.

Запослени је дужан:
1) да савесно и одговорно обавља послове на којима ради;
2) да поштује организацију рада и пословања код послодавца, као и услове
и правила послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног
односа;
3) да обавести послодавца о битним околностима које утичу или би могле
да утичу на обављање послова утврђених уговором о раду;
4) да обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот
и здравље и за настанак материјалне штете.

Члан 13.

Послодавац је дужан да:

1) запосленом за обављени рад исплати зараду, у складу са законом,
општим актом и уговором о раду;
2) запосленом обезбеди услове рада и организује рад ради безбедности и
заштите живота и здравља на раду, у складу са законом и другим прописима;

4
 3) запосленом пружи обавештење о условима рада, организацији рада,
правилима из члана 15. тачка 2. Закона и правима и обавезама који произлазе из прописа
о раду и прописа о безбедности и заштити живота и здравља на раду;
4) запосленом обезбеди обављање послова утврђених уговором о раду;
5) затражи мишљење синдиката у случајевима утврђеним законом, а код
послодавца код кога није образован синдикат од представника кога одреде запослени.

Члан 14.

Послодавац и запослени дужни су да се придржавају права и обавеза утврђених

законом, колективним уговором и уговором о раду.

III ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Члан 15.

Одлуку о потреби заснивања радног односа доноси директор.

Лице са којим се заснива радни однос мора да испуњава услове предвиђене
законом, као и услове за рад на одређеним пословима, предвиђене Правилником о
организацији и систематизацији послова, који доноси директор.
Правилником о организацији и систематизацији послова утврђује се:
организациони делови код послодавца ,врста послова, врста и степен стручне спреме и
други, посебни услови за рад на тим пословима.
Послодавац је обавезан да синдикату, потписнику овог колективног уговора,
достави Правилник из става 3. овог члана, као и његове измене и допуне.
Послодавац је обавезан:

- да лице са којим жели да заснује радни однос обавести која документа треба да
достави, ради доказивања да испуњава услове за послове које треба да
обавља;
- да од лица које заснива радни однос за рад на пословима са посебним условима
рада прибави доказе о потребној здравственој способности од стране надлежне
здравствене установе.

Члан 16.

Послови на којима се уводи пробни рад утврђују се општим актом о

организацији и систематизацији послова. Пробни рад се не може уговорити са
приправником.
За време пробног рада, послодавац и запослени могу да откажу уговор о
раду са отказним роком.
Отказни рок из предходног става овог члана, износи 15 радних дана.
Послодавац нема право да на истим пословима више пута заснива радни однос са
пробним радом ако се утврди да тиме врши злоупотребу заснивања радног односа на
неодређено време.

5
 Члан 17.

Обавеза послодавца је да најмање два пута годишње доставља

репрезентативним синдикатима код послодавца списак са именима запослених у
претходном периоду.
Послодавац је обавезан да репрезентативним синдикатима омогући увид у
остваривање законске обавезе пријављивања запосленог на обавезно социјално
осигурање.

Уговор о раду

Члан 18.

Радни однос заснива се уговором о раду.

Уговор о раду закључују запослени и послодавац.
Уговор о раду сматра се закљученим кад га потпишу запослени и директор,
односно предузетник.
Уговор о раду може да потпише и запослени кога овласти директор, односно
предузетник.

Члан 19.

Уговор о раду закључује се пре ступања запосленог на рад, у писаном облику.

Ако послодавац са запосленим не закључи уговор о раду у складу са ставом 1.
овог члана, сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном
ступања на рад.

Члан 20.

Уговор о раду садржи:

1) назив и седиште послодавца;
2) име и презиме запосленог, место пребивалишта, односно боравишта
запосленог;
3) врсту и степен стручне спреме запосленог;
4) врсту и опис послова које запослени треба да обавља;
5) место рада;
6) начин заснивања радног односа (на неодређено или одређено време);
7) трајање уговора о раду на одређено време;
8) дан почетка рада;
9) радно време (пуно, непуно или скраћено);
10) новчани износ основне зараде и елементе за утврђивање радног
учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог;
11) рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има
право;
12) позивање на колективни уговор, односно правилник о раду који је на
снази;
13) трајање дневног и недељног радног времена.
Уговором о раду могу да се уговоре и друга права и обавезе (нпр: додатак по
основу рада на терену, решавање стамбених потреба запослених, дошколовавање на
захтев запосленог, дужина приправничког стажа, дужина годишњег одмора и др.).

6
 Уговор о раду са послодавцем, поред садржине прописане Законом о раду, може
да садржи и:
ƒ услове и околности под којима запослени може бити распоређен на друге
послове код послодавца;
ƒ радне обавезе запосленог;
ƒ право на посебне стимулације у случају надпросечних резултата рада;
ƒ право на даље стручно усавршавање.

Члан 21.

Приправнички стаж траје:

- на пословима за које се тражи висока стручна спрема – најдуже 9
месеци,
- на пословима за које се тражи виша стручна спрема – најдуже 6 месеци,
- на пословима за које се тражи средња стручна спрема – најдуже 3
месеца.
Уговором о раду утврђује се дужина приправничког стажа.
Приправник остварује сва права и обавезе из радног односа и има право на зараду
у висини 80% основне зараде, утврђене за послове за које се оспособљава, као и накнаде
трошкова и друга примања у складу са овим Уговором и Уговором о раду.
Директор својим решењем одређује начин оспособљавања приправника.
Приправнички стаж може трајати и краће, али не краће од половине
одређеног стажа из претходно става овог члана, ако се са приправником заснива
радни однос, о чему одлуку доноси директор.
Приправнички стаж утврђен у смислу ст. 2 овог члана, продужава се за време
које је приправник, у складу са законом, Општим колективним уговором и овим
Колективним уговором, био одсутан са рада, ако је то одсуство трајало дуже од 30
дана.

Члан 22.

На питања којима се регулишу: услови за заснивање радног односа, ступање на

рад, пробни рад, радни однос на одређено време, радни однос за обављање послова са
повећаним ризиком, радни однос са непуним радним временом, радни однос за
обављање послова ван просторија послодавца и радни однос са кућним помоћним
особљем, примењују се одредбе Закона о раду.
Напомена: Учесници овог колективног уговора могу се споразумети да се поједина
питања из овог члана уреде овим колективним уговором.

Члан 23.

Радни однос на одређено време са запосленим послодавац може да заснује у

случају:
- замене запосленог који је привремено одсутан (боловање, рад у
иностранству, обављање државне и друге јавне функције, одслужење војног
рока и сл.);
- привременог повећања обима рада;

7
 - обављања посла, који по својој природи, траје одређено време (сезонски
послови, послови на одређеним пројектима, специјализација запослених и
сл.;
- ангажовања приправника ради оспособљавања за самостални рад.

Члан 24.

Послови који се обављају са повећаним ризиком утврђују се општим актом о

организацији и систематизацији послова.
Послодавац је дужан да, пре заснивања радног односа на пословима из
предходног става, прибави од радника доказ о утврђеној здравственој способности
за рад на тим пословима, од стране надлежне здравствене установе.
Ако запослени у току обављања послова са повећаним ризиком, изгуби
здравствену способност за рад на тим пословима, послодавац је дужан да таквом
запосленом обезбеди рад на другим одговарајућим пословима.

Члан 25.

Радни однос може да се заснује и за рад са непуним радним временом на

одређено и неодређено време.
Послови са непуним радним временом утврђују се општим актом о
организацији и систематизацији послова.
Запослени који ради са непуним радним временом има сва права из радног
односа код послодавца, сразмерно времену проведеном на раду, ако законом није
другачије одређено.

Члан 26.

Радни однос може да се заснује за обављање послова ван просторија

послодавца.
Уговор о раду којим се заснива радни однос из ст. 1. овог члана поред
одредби из Закона о раду, садржи и мере заштите на раду које је дужан да
обезбеди послодавац запосленом и другим лицима ако обављају послове са
запосленим у име и за рачун послодавца.

IV ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ

Члан 27.

Послодавац је дужан да запосленом омогући образовање, стручно

оспособљавање и усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог
начина и организације рада.
Запослени је дужан да се у току рада образује, стручно осподобљава и усавршава
за рад, јер је то императив успеха у раду запосленог у условима сталног и брзог научног и
технолошког развоја.

8
 Послодавац не може да упути запосленог на образовање, стручно оспособљавање
и усавршавање за послове за које се на основу налаза надлежног здравственог органа
утврди да запослени за обављање тих послова не поседује здравствене способности.
Трошкови образовања, стручног оспособљавања и усавршавања обезбеђују се из
средстава послодавца и других извора, у складу са законом и општим актом.
У случају да запослени прекине образовање, стручно оспособљавање или
усавршавање, дужан је да послодавцу накнади трошкове, осим ако је то учинио из
оправданих разлога.

V РАДНО ВРЕМЕ, ОДМОРИ И ОДСУСТВА СА РАДА

Радно време

Члан 28.

Радни дан може да траје дуже од 8 часова, само ако послодавац изврши
прерасподелу радног времена или ако је запослени на захтев послодавца дужан да ради
прековремено, у складу са законом.
Пуно радно време запосленог млађег од 18 година не може бити дуже од 35
часова недељно, нити дуже од 8 часова дневно.

Члан 29.

Радно време на пословима са повећаним ризиком скраћује се за 10 часова

недељно.

Члан 30.

Прековремени рад се организује и обавља у складу са законом.

Послодавац је дужан да запосленог обавести о увођењу прековременог рада,
најкасније 48 сати пре отпочињања таквог рада, изузев у случају наступања више силе и
случајева чије је дејство слично дејству више силе.
Запослени је дужан да ради прековремено у случају наступања више силе само
док она траје, како би се спречила или отклонила штета за послодавца, а у свим осталим
случајевима запослени може да ради прековремено, непрекидно и најдуже 30 дана.
Ако је запослени радио прековремено, непрекидно месец дана, таквом запосленом
се не може наредити прековремени рад пре истека 30 дана, од дана престанка
прековременог рада.
Прековремени рад не може да траје дуже од 8 часова недељно, нити дуже од 4
часа дневно по запосленом.
Ако запослени за време прековременог рада обавља друге, мање сложене
послове има право на зараду утврђену уговором о раду, ако је то за њега повољније.

9
 Члан 31.

Радна недеља траје, по правилу, пет радних дана, а дневно радно време, по
правилу, осам часова.
Време потребно за припрему, сређивање и чишћење места рада, као и друге
специфичне активности везане за сваки процес рада, који спадају у дневно радно
време утврђује послодавац.
Распоред радног времена, у оквиру радне недеље и радног дана, утврђује
послодавац.
Изузетно од став 1. овог члана, ако се код послодавца рад на појединим
пословима обавља у сменама, ноћу, односно ако то захтева природа и организација
рада, послодавац може радну недељу организовати на други начин.
Послодавац је дужан да обавести запосленог о распореду и промени
распореда радног времена, најмање седам дана пре почетка рада.

Члан 32.

Прерасподела радног времена врши се у складу са законом, с тим да

запослени који ради у прерасподели има право на одмор у току сваког радног дана,
сразмерно дневном радном времену.

Члан 33.

Прерасподела радног времена врши се када то захтева организација посла,

природа делатности, боље и рационалније коришћење средстава рада, извршење
одређених послова у утврђеним роковима и други разлози.
Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време
запосленог, у периоду од шест месеци у току календарске године, у просеку не буде
дуже од пуног радног времена.
У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже
од 60 часова недељно.

Члан 34.

Одлуку о прерасподели радног времена доноси директор, или од њега

овлашћени запослени, у складу са Законом.
О прерасподели радног времена послодавац је дужан писаним путем да
обавести запослене, како би запослени могли да остваре своја права по овом
основу.
Послодавац је дужан да о извршеној прерасподели радног времена води
посебну евиденцију за сваког запосленог месечно.
Месечну евиденцију о извршеној прерасподели радног времена послодавац
доставља сваком запосленом.

10
 Члан 35.

Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом.

За обављени рад у прерасподели радног времена, запослени има право на
слободне дане.

Члан 36.

Забрањена је прерасподела радног времена запосленом млађем од 18

година живота.
Запосленима који раде скраћено радно време, запосленој жени за време
трудноће и родитељу са дететом млађим од три године живота или дететом са
тежим степеном психофизичке ометености, може се извршити прерасподела радног
времена само уз писмену сагласност запосленог.

Члан 37.

Рад који се обавља у времену од 22 часа до 06 часова наредног дана, сматра

се радом ноћу.
Ноћни рад послодавц може да уведе само под условима и на начин утврђен
Законом.
Запослена жена, за време трудноће и запослени родитељ са дететом млађим
од три године живота или дететом са тежим степеном психофизичке ометености,
може да ради ноћу само уз њихову писмену сагласност.
Ако запослена жена, за време трудноће или запоселни родитељ са дететом
млађим од три године живота или дететом са тежим степеном психофизичке
ометености, одбије да да писмену сагласност за рад ноћу, због тога не може да трпи
никакве штетне последице.
У случају да послодавац, при увођењу радног времена из става 1 овог члана
не поступи у складу са Законом и овим Колективним уговором, а посебно у односу
на заштићене категорије запослених, синдикат је дужан да о томе упозори
послодавца и по потреби предузме друге законом утврђене мере (обавести
инспекцију рада и више органе синдиката).

Члан 38.

Послодавац је дужан да пре увођења ноћног рада затражи и мишљење

репрезентативног синдиката основаног код тог послодавца. Ако код послодавца ниједан
синдиката нема статус репрезентативности, мишљење из става 1. овог члана даје
синдикат који има највећи број чланова, односно постојећи синдикат.
Ако код послодавца није организован синдикат, мишљење из става 1. овог члана
даје репрезентативни Синдикат радника грађевинарства и ИГМ-а Србије.

Члан 39.

Послодавац је дужан да на захтев синдиката или другог овлашћеног

представника запослених омогући увид у податке у вези прековременог рада,
прерасподеле радног времена и ноћног рада.

11
Одмори и одсуства

Члан 40.

Запослени има право на дневни и недељни одмор у складу са законом и овим

колективним уговором.
Запослени који ради дуже од 10 часова дневно има право на одмор у току рада у
трајању од 60 минута.

Члан 41.

За сваку календарску годину рада, запослени има право на годишњи одмор у

трајању утврђеном овим колективним уговором, а најмање 20 радних дана.
Дужина годишњег одмора утврђује се зависно од дужине стажа осигурања, услова
рада и других критеријума, утврђених овим колективним уговором.
Дужина годишњег одмора одређује се тако што се законски минимум од 20 радних
дана увећава:
- по основу стручне спреме - ____радних дана.
- по основу сложености и одговорности послова које обавља - до ____
радних дана,
- по основу радног искуства : за ___ година - 1 радни дан, а највише ____
радних дана,
- по основу рада на пословима са посебним условима рада - од ____ до
____ радних дана,
- по основу инвалида рада и ратног војног инвалида - ____ радних дана,
- по основу самохраног родитеља са дететом до 14 година живота - ____
радних дана,
- по основу родитеља који има више од троје деце до 14 година - ____
радних дана,
- по основу родитеља са двоје деце до 7 година живота - ____ радних
дана,
- по основу рада ноћу, __ радни дан
- рад суботом и недељом, __ радни дан
Директор може, по основу посебног залагања на раду, увећати годишњи одмор
запосленом још за ____ радних дана.

Члан 42.

Директор или лице на које он пренесе своја овлашћења, утврђује време

коришћења годишњег одмора запосленима планом о коришћењу годишњег одмора за
сваку календарску годину уз претходну консултацију запосленог.
Овлашћење из става 1, директор може пренети на више запослених
(руководиоцима радних целина).
Решење о годишњем одмору доставља се запосленом најкасније 15 дана пре
датума одређеног за коришћење годишњег одмора. Ако послодавац не достави
запосленом решење, сматра се да је запосленом ускраћено право на годишњи одмор.

12
 Запослени коме је ускраћено право на годишњи одмор у смислу става 3. овог
члана има право на накнаду штете у висини просечне зараде остварене у претходна три
месеца.
Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора, ако
то захтева потреба посла, најкасније 5 радних дана пре дана одређеног за коришћење
годишњег одмора..
Ако због измене времена коришћења годишњег одмора запослени претрпи штету,
послодавац је дужан да му исту надокнади, ако запослени докаже да је штета настала.

Члан 43.

При утврђивању дужине годишњег одмора радна недеља рачуна се као пет радних
дана.
Празници који су нерадни дани у складу са законом, одсуство са рада уз накнаду
зараде и привремена спреченост за рад у складу са прописима о здравственом
осигурању не урачунавају се у дане годишњег одмора.
Ако запослени за време коришћења годишњег одмора привремено спречен за рад
у смислу прописа о здравственом осигурању – има право да по истеку те спречености за
рад настави коришћење годишњег одмора.

Члан 44.

Послодавац је дужан да запосленом у случају престанка радног односа изда

потврду о искоришћеном броју дана гопдишњег одмора.

Члан 45.

Запослени има право на дванаестину годишњег одмора (сразмеран део) за месец

дана рада у календарској години:
1) ако у календарској години у којој је први пут засновао радни однос нема
шест месеци непрекидног рада;
2) ако у календарској години није стекао право на годишњи одмор због
прекида радног односа дужег од 30 дана у смислу члана 68, став 2. Закона о раду.

Члан 46.

Годишњи одмор може да се користи у два дела.

Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од
најмање три радне недеље у току календарске године, а други део најкасније до 30. јуна
наредне године.
Запослени који је испунио услов за стицање права на коришћење годишњег
одмора у смислу члана 31. овог колективног уговора, а није у целини или делимично
искористио годишњи одмор у калдендарској години због одсутности са рада ради
коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге
детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

Члан 47.

Запослени има право у току календарске године, да користи плаћено одсуство уз

накнаду зараде, до 7 радних дана, у следећим случајевима:
- склапање брака - 3 радна дана,

13
 - порођај супруге - 5 радних дана,
- усвојење детета - 4 радна дана,
- смрт члана уже породице - 5 радних рада,
- тежа болест члана уже породице - 5 радних дана,
- селидба домаћинства - 2 радна дана,
- смрт брата, сестре, родитеља, као и лица која живе у заједничком
домаћинству са запосленим - 3 радна дана,
- неговање члана уже породице (у складу са чланом 61. став 2 Закона о
раду),
- добровољно давање крви - 2 радна дана,рачунајући дан давања крви,
- отклањање штетних последица у домаћинству, проузрокованих
елементарним непогодама - 2 радна дана,
- припрема за одслужење или дослужење војног рока - 2 дана,
- обављање приватних послова - 2 радна дана,
- коришћење организованог рекреативног одмора у циљу превенције
инвалидности - 5 радних дана,
- полагање стручног испита - 2 радна дана
- и у другим случајевима, у складу са споразумом са послодавцем,
- неговање члана уже породице – до 7 радних дана
- селидба сопственог домаћинства на подручју истог насељеног
места - 1 радни дан
- селидба сопственог домаћинства из једног у друго насељено место
- 3 радна дана
- учешће на радничко-спортским такмичењима – 2 радна дана
- коришћење организованог рекреативног одмора у циљу превенције
инвалидности - 7 радних дана.

Поред права на одсуствово из става 1. овог члана, запослени има право на још :
пет радних дана због смрти члана уже породице и ___ радних дана због добровољног
давања крви.

Члан 48.

Запослени има право на неплаћено одсуство под условом да се не ремети процес

рада послодавца, у следећим случајевима:
- неговање тешко оболелог члана уже породице – до 3 месеца у току
календарске године, на предлог надлежног здравственог органа;
- бањско лечење запосленог о спственом трошку – до 15 дана у календарској
години.
Послодавац запосленом може одобрити неплаћено одсуство у случајевима:
- посета сродницима и другим лицима која живе у иностранству – до 30
радних дана у календарској години;
- обављање неопходних приватних послова у земљи и иностраству који се
без одсуствовања запосленог са рада не могу извршити – до 30 дана у
календарској години;
- припремање и полагање стручних испита – до 30 дана у календарској
години;
- учествовање у културно-уметничким, спортским и другим јавним
приредбама, скуповима и такмичењима – до 30 дана у календарској години

14
 - и другим случајевима.
У случајевима коришћења неплаћеног одсуства из алинеје 1 и 5 овог члана, запослени
има право на уплату доприноса здравственог и пензионог осигурања.

VI ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 49.

Општа заштита, заштита материнства, породиљско одсуство, одсуство са рада

ради неге детета, одсуство са рада ради посебне неге детета и друге особе, врши се у
складу са одговарајућим одредбама Закона о раду.

Члан 50.

Образује се одбор за безбедност и заштиту живота и здравља запослених на раду

код послодавца (у даљем тексту одбор за заштиту).
Одбор из става 1. овог члана има пет чланова од којих по два члана именује
синдикат и послодавац, а петог члана споразумно утврђују синдикат и послодавац из
реда стручних лица из области заштите живота и здравља запослених .
Одбор разматра следећа питања.
1. стање у области безбедности и заштите живота и здравља на раду
2. повреде на раду са аспекта узрока и предлаже послодавцу мере за њихово
отклањање,
3. опремљеност средствима личне заштите и стање тих средстава и предлаже
средства која треба додатно набавити,
4. информације о извршавању решења надлежних органа у овој области,
5. информацију о спроведеној контроли средстава која су у функцији безбедности
и заштите живота и здравља на раду,
6. мере које се предузимају ради побољшања услова рада на пословима,
7. мере које треба предузети приликом отварања нових послова,
1. даје предлоге за предузимање додатних мера безбедности и заштите живота и
здравља на раду на појединим пословима и локацијама због промењених
услова и околности, а у циљу побољшања услова рада,
2. прати примену законских прописа, одредаба колективних уговора и аката о
безбедности и заштити живота и здравља на раду и припрема иницијативе,
сугестије и предлоге ради измена истих,
3. утврђује предлог послова са повећаним ризиком, као и предлог мера заштите
које треба предузети на тимпословима.
Послодавац је дужан да члановима Одбора за заштиту дозволи слободно и
непосредно вршење њихове функције, као и да омогући редовно стручно оспособљавање
за вршење послова заштите на раду на рачун послодавца.
Представници запослених из става 1 овог члана уживају посебну заштиту коју има
представник синдиката, сагласно закону и колективном уговору.

15
 Члан 51.

Запослени може да одбије да ради ако Одбор за заштиту, утврди да не постоје

услови безбедности рада, заштита живота и здравља, да постоји загађење радне и
животне средине и ако запосленом или другим запосленима непосредно прети опасност
по живот и здравље.
У случају из става 1. овог члана, запослени не чини повреду радне обавезе и
повреду радне дисциплине због које се може отказати уговор о раду.

Члан 52.

Послодавац се обавезује да колективно осигура раднике по основу смрти услед

незгоде, трајног инвалидитета и смрти услед болести за 24 часа.

Члан 53.

Послодавац је обавезан да обезбеди средства за превенцију радне инвалидности

и рекреативни одмор запослених.
Формира се фонд код послодавца за превенцију радне инвалидности и
рекреативни одмор у који послодавац уплаћује средства у износу од 2% на масу
средстава исплаћених на име зарада.
Уплата средстава из става 2. овог члана врши се сваког месеца приликом исплате
зарада запослених.
Део средстава из става 2. овог члана користе се и за сношење ванредних
трошкова лечења запослених.
Посебним правилником регулисаће се начин и услови коришћења средстава
фонда за превенцију радне инвалидности и рекреативни одмор запослених.
Правилник из става 4. овог члана сагласно доносе директор и надлежни орган
синдиката.
Фондом из става 2. овог члана управља Управни одбор од 3 члана од којих 2 члана
именује синдикат, а једног члана директор.

Члан 54.

Послодавац је обавезан да на свој терет, за запослене уплаћује премију за

добровољно додатно пензијско осигурање:
Висину премије за осигурање из става 1. овог члана споразумно утврђују учесници
овог колективног уговора.
Ако учесници колективног уговора не утврде висину премије из става 1. овог члна
послодавац је обавезан да за сваког запосленог, приликом исплате зараде, сваког месеца
уплати премију за добровољно додатно пензијско и инвалидско осигурање у најнижем
износу утврђеном ко д осигуривача.

Обавештење о привременој спречености за рад

Члан 55.

Запослени је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привреме
спречености за рад у смислу прописа о здравственокм осигурању, о томе достави
послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

16
 У случају теже болести, уместо запосленог, потврду послодавцу достављају
чланови уже породице или друга лица са којима живи у породичном домаћинству.
Ако запослени живи сам, потврду је дужан да достави у року од три дана од дана
престанка разлога због којих није могао да достави потврду.
Лекар је дужан да изда потврду из става 1. овог члана.
Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада у
смислу става 1. овог члана, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу
ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом.

VII ЗАРАДЕ, НАКНАДА ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА

Члан 56.

Запослени има право на одговарајућу зараду која се утврђује у складу са законом

и уговором о раду.
Запосленом се гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности
који остварује код послодавца.

Члан 57.

Запослени има право на :

• зараду за обављени рад и време проведено на раду
• зараду по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде,
бонуси и сл.)
• друга примања по основу радног односа у складу са општим актом и Уговороам о
раду
Под зарадом се сматра зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из
зараде ( бруто зарада).

Члан 58.

Зарада за обављени рад и време проведено на раду састоји се од :

- основне зараде,
- дела зараде за радни учинак и
- увећане зараде.

Члан 59.

Основна зарада запосленог утврђује се у новчаном износу на основу услова

утврђених правилником о организацији и систематизацији, потребних за рад на
пословима за које је запослени закључио уговор о раду и времена проведеног на раду.
Услови за утврђивање основне зараде у складу са Правилником о организацији и
систематизацији су :
• степен стручне спреме
• сложеност и одговорност (врста посла)
• и други посебни услови, уколико су за обављање појединих послова утврђени
Правилником из става 1. овог члана.

17
 Члан 60.

Основна зарада запосленог представља производ коефицијента посла који

запослени обавља и износа основне зараде за најједноставнији посао код послодавца.
Коефицијент посла који запослени обавља зависи од врсте и степена стручне
спреме, сложености и одговорности и других посебних услова .
Коефицијенти послова се одређују по групама послова и то:

Групе Сложеност и захтев стручности Коефицијент

послова
I Не захтева се стручност (неквалификован радник) 1.00
Подразумева једноставан рутински рад који не захтева
посебно образовање
II Захтева се стручна оспособљеност у трајању од шест од (1.20)____
месеци (I) степен
Подразумева мање сложене послове, односно рад помоћу
једноставних средстава за рад за која су довољна писана
упутства
III Захтева се стручна оспособљеност у трајању од шест (1.40)____
месеци до две године (II) степен
Подразумева средње сложене послове на којима се рад
понавља уз повремену појаву нових послова
IV Захтева се стручност која се стиче средњим образовањем (1.80)____
у трајању од две до три године ( квалификовани радник III
степен)
Подразумева сложеније и разноврсније послове за чије
обављање су потребне консултације у њиховом
извршавању
V Захтева се стручност која се стиче средњим образовањем (2.00)____
у трајању од четири или више година (IV степен)
Подразумева сложеније послове који захтевају већи
степен самосталности у извршавању
VI Захтева се стручност која се стиче специјализацијом на (2.30)____
основу стручности средњег образовања (ВКВ радник V
степен)
Подразумева специјализиване сложене послове који
захтевају већи степен самосталности у извршавању
послова)
VII Захтева се стручност која се стиче вишим образовањем (2.80)____
(VI степен)
Подразумева сложене послове који захтевају већи степен
самосталности у извршавању послова и појаву више
разноврсних послова
VIII Захтева стручност која се стиче факултетским односно (3.20)____
високим образовањем ( VII степен)
Подразумева сложене послове који захтевају потпуну
самосталност у извршавању послова и појаву више врста
сложених послова
IX Захтева се стручност која се стиче магистратуром или (3.50)____
специјализацијом (VII-1 степен)
Подразумева сложене послове који захтевају потпуну
самосталност у извршавању послова)
X Захтева се стручност које се стиче докторатом наука (4.00)____
(VIII степен)

18
 Подразумева изразито сложене послове који захтевају
потпуну самосталност и појаву разноврсних сложених
послова

АЛТЕРНАТИВА:

Групе
Сложеност и захтев стручности Коефицијент
послова
Не захтева се стручност (неквалификован радник)
I Подразумева једноставан рутински рад који не захтева 1.00 – 1.50
образовање
Захтева се стручна оспособљеност у трајању од шест
месеци до 2 године (I и II степен-ПК радник)
II Подразумева рад на мање сложеним и средње 1.30 – 1.80
сложеним пословима, на којима се рад понавља уз
повремену појаву нових послова.
Захтева се стручност која се стиче образовањем у
трајању од две до четири године ( III и IV степен-КВ
III радник). 1.70 - 2.00
Подразумева послове сложеније и разноврсније који
захтевају већи степен самосталности у извршавању.
Захтева се стручност која се стиче образовањем у
IV трајању од четири године (IV степен – КВ радник). 1.90 – 2.30
Подразумева сложеније послове.
Захтева се стручност која се стиче специјализацијом
на основу средњег образовања (ВКВ радник) и
стручност која се стиче вишим образовањем (V и VI
V степен).
2.20 - 3.00
Подразумева специјализиване сложене послове и
послове који захтевају већи степен самосталности.
Захтева стручност која се стиче факултетским
образовањем (VII степен).
VI Подразумева потпуну самосталност у извршавању
2.80 - 3.50
послова.
Захтева се стручност која се стиче магистратуром (VII
VII 1 степен). 3.30 – 3.80
Подразумева изразиту самосталност и посебна знања.
Захтева се стручност која се стиче докторатом.
VIII Подразумева изразито сложене послове.
3.60 - 4.50

Члан 61.

Основна зарада за најједноставнији посао утврђује се преговорима између

послодавца и синдиката за период од 3 месеца (алтернатива 6 месеци) полазећи од
следећег:
- износа основне зараде за најједноставније послове у претходном месецу;
- основне зараде за најједноставније послове утврђене посебним
колективним уговором за грађевинарство Србије;
- достигнутог нивоа зарада и њиховог односа према зарадама код других
послодаваца у истој грани;
- раста трошкова живоtа;
- учешћа зарада у трошковима пословања и

19
 - оствареног и планираног финансијско-пословног резултата и планираног
кретања основне зараде за најједноставније послове у току године.
Учесници колективног уговора се обавезују да ће најкасније 15 дана пре истека
рока за који је уговорена основна зарада за најједноставнији посао отпочети преговоре за
утврђивање основне зараде за најједноставнији посао.
У случају да учесници колективног уговора не приступе преговорима, основна
зарада за најједноставнији посао увећава се за износ раста трошкова живота уколико су
исти порасли 3% и више.
Алтернатива 1, става 1. овог члана:
Основна зарада за најједноставнији посао утврђује се у висини __________%
просечне зараде по запосленом у привреди Републике Србије, према последњем
званичном објављеном податку надлежног органа за статистику, а који се примењује од
дана објављивања овог податка у Службеном гласнику Републике Србије.
Алтернатива 2, става 1. овог члана:
Основна зарада за најједноставнији посао утврђује се у висини минималне зараде.

Члан 62.

Учесници овог Колективног уговора преговарају за утврђивање нове основне

зараде за најједноставнији посао, пре истека рока на који је уговорена, ако дође до
раста трошкова живота од 10% и више.

Члан 63.

Врста и степен стручне спреме, као један осд услова за утврђивање основне
зараде , вреднује се на основу званично признате врсте и степена стручне спреме коју
поседује запослени као што су: нижа стручна спрема, ПK,КВ, ВКВ, ССС, ВШС, ВСС-1,
ВСС-2 и оспособљености запосленог за обављање одређених послова.

Члан 64.

Врста послова који се обављају код послодавца, вреднују се на основу:

сложености, одговорности и услова рада под којима се послови обављају.
По основу сложености и одговорности, послови се вреднују полазећи од
најједноставнијих послова (чистачице, курир, физички радник и др.) до најсложенијих
послова и послова који се мере степеном самосталности у обављању, руковођење
процесом рада у зависности од делатности којом се послодавац бави.
Други посебни услови су посебна знања и способности предвиђени правилником о
организацији и систематизацији за обављање одређених послова, као што су радне
способности, положен стручни испит, знање страног језика, нарочите здравствене
способности, објављени радови и др.

Члан 65.

Изузетно способном, стручном и креативном запосленом и запосленом који у

дужем временском периоду постиже изузетне резултате у раду, директор може утврдити
већу основну зараду од основне зараде посла који запослени обавља.

20
 Члан 66.

Под временом проведеним на раду подразумевају се ефективни часови рада у

одређеном месецу, у оквиру пуног радног времена, прековременог рада или
прерасподеле.

Део зараде по основу радног учинка

Члан 67.

Основна зарада запосленог коригује се по основу дела зараде за радни учинак.

Део зараде за радни учинак зависи од послова које запослени обавља и утврђује
се на основу квалитета и обима послова које запослени обавља, као и односа запосленог
према радним обавезама.

Члан 68.

Радни учинак на основу остварења индивидуалних норми утврђује се за запослене

који раде по нормираним по радним листама за обављене часове рада.
Остварење норме исказује се процентом остварења норме, с тим што се основна
зарада посла које запослени обавља увећава сразмерно проценту пребачаја, односно
умањује сразмерно проценту подбачаја норме.
Умањење основне зараде посла који запослени обавља по основу подбачаја
норме може износити највише (- 20%)_____ одсто од основне зараде посла утврђене
овим колективним уговором, односно уговорм о раду.
Отваривање пребачаја норме преко (20%) и подбачаја преко (10%) подлежу
преиспитивању.

Члан 69.

Радни учинак по сонову резулатата рад запосленог утврђује се за запослене који

раде на пословима где нису утврђени нормативи и стандарди рада, односно док се не
утврде.
Оцена резултата рада утврђује се на основу:
1. квалитета обављеног посла
- остваривање уштеда у материјалу и времену,
- поштовања радне и технолошке дисциплине,
- _______________________________________
2. Обима обављеног посла са посебни освртом на:
- благовремено извршавање радних налога, послова и радних задатака,
- ангажовање на додатним и другим пословима у циљу потпуније
искоришћености радног времена.
- _________________________________________
3. Односа запосленог према радним обавезама са посебним освртом на:
- залагање на раду,
- изражену самоиницијативност и савесност у обављању радних задатака и
послова
- остваривање добрих међуљудских односа.
- _________________________________________________

21
 Оцену резулата рада запосленог утврђује непосредни руководилац уз накнадну
сагласност директора или директор.
Оцену резултата рада за руководиоце утврђује директор.
Оцена резулатата рада сходно ставу 1. овог члана исказује се у износу од (-20%)
___одсто до (+20 %)___ одсто од основне зараде запосленог на ефективним часовима
рада у укупном износу по свим основама.

Члан 70.

Директор може дати посебну оцену рада – групни стимуланс групи запослених или
организационој целини у случају остваривања изванредних резулата рада или извршења
радних обавеза у посебно утврђеном року или пре рока.

Члан 71.

Укупна зарада запосленог може се кориговати стимулансима по основу остварења

месечних планова рада, односно планираних послова и радних задатака послодавца,
пословне функције, погона, радне јединице, службе и одељења.

Увећана зарада

Члан 72.

Запослени има прво на увећану зараду и то:

• за рад на дан празника који је нерадан дан , 130% од основице
• за рад ноћу и рад у сменама, 30% од основице, ако такав рад није вреднован при
утврђивању основне зараде,
• за рад суботом и недељом 110% од основице,
• за прековремен рад 30% од основице,
по основу времена проведеног на раду, за сваку пуну годину рада остварену у
радном односу 0,5% од основице. *
• за рад у условима опасности од механичких повреда (нпр. 20%) од основице
• за рад на високој температури за ____ од основице

• за рад у буци, под вибрацијама, у условима могућег потреса за ___ од основице

• за рад у условима хемијских, физичких штетности, опасност од јонизујућих и
нејонизујућих зрачења за ____ од основице
• за рад на високим и ниским температурама за ___ од основице.
• за рад у тунелима за ___ од основице.
• и друго.
Ако се истовремено стекну услови по више основа, утврђених у ставу 1 овог члана,
проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа
увећања.
Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са овим
колективним уговором и уговором о раду.

*
Изменама и допунама Закона о раду, увећање од 0.5% смањено је на 0.4%. Уколико је у
колективном уговору предвиђено 0.5%, нема законских сметњи да се решење задржи као
исправно, сходно члану 8. став 2. Закона о раду.

22
 Члан 73.

Зарада се запосленом исплаћује у два дела и то:

• први део у висини од 40% основне цене рада запосленог, 1- ог у месецу за
претходни месец;
• други део, у висини разлике између обрачунате пуне зараде и исплаћеног првог
дела зараде, 15- тог у месецу, за претходни месец.
Ако први или петнаести у месецу пада у суботу, исплата се врши дан раније (у
петак), а ако пада у недељу, исплата се врши дан касније (у понедељак).
Послодавац ће уз сваку исплату зараде и накнаду зараде, запосленом доставити
обрачун, из којег се види основ за исплату, износ уплаћених пореза и допринодса из
зараде, извршене обуставе и износ зараде који се исплаћује запосленом.
Послодавац је дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није
извршио исплату зараде, односно накнаде зараде.
Уз обрачун из става 4. овог члана послодавац је дужан да запосленом достави и
обавештење да исплата зараде осносно накнада зараде, није извршена и разлоге због
којих није извршена исплата.
Обрачун зараде, односно накнаде зараде,из става 2. овог члана послодавац је дужа н да
запосленом достави најдоцније до краја масеца за претходни месец.

Члан 74.

Минимална зарада се уговара Уговором о раду између запосленог и послодавца.

Запослени има право на пун износ минималне зараде ако је остварио стандардни
учинак и пун фонд часова рада.
Ако је уговорена зарада у висини минималне, запослени има право на увећану
зараду по основу прековремног рада , рада на дан празника који је нерадан дан, рада у
сменама, рада у отежаним условима и минулог рада, у складу са овим колективним
уговором. Минимална зарада исплаћује се у висини утврђеној за месец у коме се врши
исплата.

Зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца

Члан 75.

Уколико послодавац по завршном рачуну оствари добит, обавезан је да најмање

10 одсто добити исплати запосленима по основу њиховог доприноса успеху послодавца
сразмерно учешћу његове годишње зараде у укупном годишњем фонду зарада.
У укупан годишњи фонд зарада из става 1. овог члана не узимају се у обзир
накнаде зараде запослених.

Накнада зараде

Члан 76.

Запослени има право на накнаде зараде у складу са законом и овим колективним

уговором.

23
 Члан 77.

За време одсуствовања са рада због привремне спречености за рад до 30 дана

запослени остварује накнаду у висини 70 % просечне зараде остварене у претходна три
месеца, пре месеца у коме је наступила привремена спреченост за рад.

Члан 78.

Запослени има право на накнаду зараде најмање у висини 70% просечне зараде у
претходна три месеца, с тим што не може бити мања од минималне зараде утврђене у
складу са овим законом, за време прекида рада до којег је дошло без кривице
запосленог, најдуже 45 радних дана у календарској години.

Члан 79.

Запослени има право на накнаду зараде за време прекида рада до кога је дошло
наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због
необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег
обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица у висини
просечне зараде остварене у претходна три месеца.
Уговораом о раду могу се утврдити и други случајеви у којима запослени има
право на накнаду зараде

Члан 80.

Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду зараде, у висини просечне

зараде коју је остварио у претходна три месеца у складу са овим колективним уговором ,
у случају:
• давања крви, ткива и других делова тела,
• стручног оспособљавања и усавршавања, ради потребе процеса рада код
послодавца,
• присуствовања седницама државних органа, органа управе и локалне
самоуправе, привредне коморе и удружења послодаваца, органа
управљања и других органа послодавца, органа синдиката у својству члана,
уз достављање позива послодавцу.

Друга примања која немају карактер зараде

Члан 81.

Послодавац је дужан да запосленом исплати:

1. Отпремнину при одласку у пензију у висини __________ просечне зараде
(према закону најмање у висини три просечне зараде).
2. Накнаду трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти члана уже
породице (брачни друг и деца запосленог) а члановима уже породице у случају
смрти запосленог све у висини погребних трошкова по приложеном рачуну, а
према уобичајеном начину сахране.
У случају да код послодавца ради више чланова уже породице, помоћ остварује
само један члан.

24
 3. Накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења у висини
претрпљене штете.
Запослени има право да се обрати надлежном суду или арбитру за мирно
решавање спорова, ако му послодавац није надокнадио штету или је штету
делимично надокнадио, због повреде на раду, односно професионалног обољења.

Члан 82.

У складу са Колективним уговором код послодавца, запослени имају право на:

1. јубиларну награду за 10, 20 и 30 година непрекидног стажа код послодавца
(укључујући и бенефицирани радни стаж и радни стаж у предузећима која су
припојена послодавцу). Висину јубиларне награде утврђује директор предузећа .
2. солидарну помоћ у случају дуже или теже болести запосленог или члана уже
породице (брачни друг и деца), набавке лекова за запосленог или члана уже
породице, здравствене рехаблитације запосленог или члана уже породице и
елементарне непогоде. Висина помоћи износи ...... динара.
3. поклон деци запосленог поводом новогодишњих или божићних празника у висини
неопорезивог износа за ове намене.

Члан 83.

Запослени има право на примања која имају карактер зараде, и то:

1. регрес за коришћење годишњег одмора, ако запослени има право на годишњи
одмор у трајању од најмање 20 радних дана, у висини 75% просечне месечне
зараде по запосленом у привреди Републике Србије, према последњем
објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, а
сразмерни део регреса за коришћење годишњег одмора, ако запослени нема
право на коришћење годишњег одмора у трајању од 20 радних дана;
2. за месечну исхрану у току рада, у висини од 15% од просечне месечне зараде по
запосленом у привреди Републике Србије према последњем објављеном податку
републичког органа надлежног за послове статистике;
3. на додатак по основу рада на терену у висини од 3% просечне месечне зараде по
запосленом у привреди Републике Србије, према последњем објављеном податку
републичког органа надлежног за послове статистике.

Накнада трошкова

Члан 84.

Запослени има право на накнаду трошкова, и то:

1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном
саобраћају;
2) за време проведено на службеном путу у земљи;
3) за време проведено на службеном путу у иностранству, најмање у висини
утврђеној посебним прописима;
4) смештај за исхрану за рад и боравак на терену, ако послодавац није запосленом
обезбедио смештај и исхрану без накнаде.

25
 Члан 85.

Запослени има право на пола дневнице уколико на службеном путу проведе дуже
од 8 часова, а на пуни износ дневнице уколико на службеном путу проведе дуже од 12
часова.Ако службено путовање траје више дана, поред права на пуну дневницу,
запослени има право и на 50% дневнице за сваки нови започети дан ако је у том дану
провео више од 4 а мање о 8 часова на путу, односно на пуну дневницу ако је у том дану
провео више од 8 часова на путу.
Под новим започетним даном сматра се време преко сваких навршених 24 часа
службеног пута.

Члан 73.

Накнада трошкова превоза припада запосленом само за дане проведене на раду.

Право на теренски додатак и право на дневницу за службено путовање се
међусобно искључују.
Право на накнаду трошкова превоза и право на накнаду на исхрану у току рада
имају лица која обављају волонтерски рад као и лица која су на стручном усавршавању
код послодавца.

Члан 86.

Запослени има право на дневницу за службено путовање у иностранство у износу,

под условима и на начин утврђен посебним прописима. (Уредба о издацима за службено
путовање и селидбе у иностранство који се савезним органима и савезним
организацијама признају у материјалне трошкове).

Члан 87.

Запослени има право на накнаду трошкова за смештај и исхрану за рад и боравак

на терену ако послодавац није обезбедио смештај и исхрану без накнаде.
Висина накнаде за трошкове смештаја износи од _____ динара до _____ динара, а
ако се приложи рачун, у висини плаћеног рачуна.
Висина накнаде за трошкове исхране износи ____ динара по једном радном дану.
При упућивању запосленог на рад на терену, послодавац решењем утврђује
конкретан износ у границама из претходног става у зависности од места где се радник
упућује.
При утврђивању висине накнаде из овог члана полази се од тога да предвиђена
висина треба да покрије стварне трошкове запосленог и да стварни трошкови зависе где
се обавља рад на терену.
Исплата накнаде за смештај и исхрану из овог члана врши се пре одласка
запосленог на терен, а може се обезбеђивати унапред, седмично, петнаестодневно или
месечно.

Члан 88.

Под радом на терену сматра се рад који се по својој природи изводи ван места
редовног запослења у трајању дужем од 15 дана непрекидно, а до 15 дана запослени има
право на накнаду за службено путовање.

26
 Да би остварио право на накнаду трошкова за смештај и исхрану за боравак на
терену, потребно је да запослени ради на терену и борави на терену.
Ако запослени ради на терену, али сваки дан одлази и враћа се с посла кући, није
испуњен услов за остваривање права на накнаду трошкова.
Ако се теренски рад обавља у пребивалишту запосленог, запослени нема право на
накнаду трошкова.

Члан 89.

Послодавац може (алтернатива: „дужан је“) да по завршном рачуну из добити

издвоји део средстава за решавање стамбених питања запослених .
Начин решавања стамбених питања запослених регулише се посебним
Правилником који доноси Управни одбор послодавца.

VIII ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 90.

Послодавац је дужан да донесе програм решавања вишка запослених ( у даљем тексту:

програм) , ако утврди да ће због технолоких, економских или организационих промена у
оквиру пеиода од 30 дана доћи до престанка потребе за радом запослених на неодређено
време и то за најмање:
1. (10) запослених код послодавца који има у радном односу више од 20, а мање од
100 запослених на неодређено време;
2. 10% запослених код код послодаваца који има у радном односу најмање 100, а
највише 300 запослених на неодређено време ;
3. 30 запослених код послодавца који има у радном односу преко 300 запослених на
неодређено време.
Програм је дужан да донесе и послодавац који утврди да ће доћи до престанка потребе
за радом најмање 20 запослених у оквиру пеиода од 90 дана, из разлога наведених у
ставу 1. овог члана , без обзира на укупан број запослених код послодавца.

Члан 91.

Послодавац је дужан да пре доношења програма у сарадњи са репрезентативним

синдикатом код послодавца и републичком организацијом надлежном за запошњавање,
предузме одговарајуће мере за ново запошљавање вишка запослених.
Послодавац, без обзира на број запослених и број оних којима намерава да откаже
уговор о раду, дужан је да у претходном поступку утврђивања вишка запослених сагледа
и утврди промене и мере за пословну и економско-финансијску консолидацију, сагласно
прописима о приватизацији, реструктуирањупривредних друштаваи социјалном програму.
Ако није дошло до промена у смислу става 2. овог члана (технолошких,
организационих и економских), послодавац не може приступити утврђивању вишка
запослених.

Члан 92.

Послодавац је дужан да репрезентативном синдикату и републичкој организацији

надлежној за запошљавање достави предлог програма најкасније 8 дана од дана
утврђивања предлога програма ради давања мишљења.

27
 Члан 93.

Синдикат је дужан да достави мишљење на предлог програма у року од 15 дана

од дана достављања предлога програма.
Приликом давања мишљења на програм решавања вишка запослених синдикат
разматра, заузима став и даје оцену, нарочито о томе:
1. да ли постоје разлози за утврђивање вишка запослених ( да ли је стварно дошло
до технолошких, економских или организационих промена).
2. у односу на укупан број запослених, да ли је правилно утврђен број запослених
који су вишак сходно члану 75. овог колективног уговора
3. да ли су утврђени критеријуми којима се може исказати вишак у односу на потребе
послодавца и економско-социјалне статусе запослених.
4. да ли је послодавац програмом предложио законом утврђене мере за решавање
вишка запослених као што су: запошљавање, премештај на друге послове, рад код
другог послодавца, преквалификација или доквалификација , непуно радно време и
друге мере .
5. да ли су обезђена средства за решавање социјално-економског положаја вишка
запосленох
6. да ли је послодавац поступио сходно члану 157. Закона о раду према коме
критеријум за утврђивање вишка запослених не може да буде одсуствовање
запослених са рада због привремене спречеаности за рад, породиљскког одсуства,
неге детета и посебне неге детета.

Члан 94.

При утврђивању критеријума за утврђивање вишка, послодавац је дужан да од

запослених затражи да се добровољно изјасне да ли прихватају вишак уз отпремнине
или једнократне новчане накнаде у складу са социјалним програмом; да критеријуме
утврди полазећи од остварених резултата рада, имовног стања запоселних, издржаваних
чланова домаћинства на школовању и односа запосленог према радним обавезама
(синдикат може навести и друге критеријуме којие код послодавца примењују).

Члан 95.

У случају да се запослени изјасни односно добровољно прихвати да буде

проглашен као вишак запослених и то послодавац прихвати, добровољно изјашњавање
запосленог и пристанак послодавца да запосленом престане радни однос као вишку нема
карактер споразумног престанка радног односа.

Члан 96.

Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду запосленом који је проглашен

вишком исплати отпремнину у висини од ______ зараде запосленог за сваку навршену
годину рада у радном односу, без обзира код кога је послодавца био у радном односу
уписаном у радну књижицу. ( Законом је утврђена отпремнина најмање у висини збира
трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу за првих 10
година проведених у радном односу и четвртине зараде запосленог за сваку наредну
навршену годину рада у радном односу преко 10 година проведених у радном односу).

28
 Зарадом у смислу става 1. овог члана сматра се просечна месечна зарада
запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује
отпремнина.
За време проведено на раду за које није исплаћена зарада запосленом за
утврђивање просечне зараде узима се обрачуната,а неисплаћена зарада.
У време одсуствовања са рада кад запослени прима накнаду зараде (боловање,
плаћено одсуство) као основица за утврђивање просечне зараде узима се основна зарада
увећана за минули рад, или исплаћене накнаде уколико је то за запосленог повољније.

Члан 97.

Послодавац је дужан да у отказу уговора о раду због престанка потребе за

његовим радом, унесе да запослени остварује право на новчану надокнаду и на пензијско
и инвалидско осигурање и здравствену заштиту код службе за запошљавање у складу са
прописима о запошљавању.

Члан 98.

Заштиту отказа по основу вишка имају:

- запослени који је члан савета запослених, представник запослених и члан Одбора
за безбедност и здравље на раду, члан управног или надзорног одбора код
послодавца
- председник синдикалне организације код послодавца ( ако је код послодавца
основано више синдиката, председник сваког синдиката ужива ову заштиту)
- именованом и изабраном синдикалном представнику у складу са овим
колективним уговором.
- инвалиду рада који је инвалидност стекао радом код тог послодавца, без његове
сагласности,
- запосленој са 30 односно мушкарцу са 35 и више година стажа осигурања,
- запосленој жени са дететом до 2 године живота чији је укупан месечни приход по
члану домаћинства до висине минималне зараде.
Послодавац може, на предлог репрезентативног синдиката, или на молбу
запосленог, без обзира на резултате основних критеријума, да не донесе или да
одложи одлуку о престанку радног односа за следеће категорије запослених:

1. инвалиду рада
2. самохраном родитељу са дететом до 7 година живота и родитељу са дететом са
посебним потребама
3. тешко оболелом запосленом (карцином, инфаркт, епилепсија, леукемија и сл.)

Члан 99.

Ако запослени остварују једнаке резултате рада примењује се критеријум

имовног стања запосленог, које се утврђује на основу:

29
 ƒ оствареног прихода по члану заједничког породичног домаћинства, по
основу зараде, других примања и прихода од имовине у периоду од годину
дана,
ƒ тржишне вредности непокретности коју у својини има запослени или члан
његовог породичног домаћинства.

Имовно стање запосленог утврђује надлежни орган послодавца на основу

исправа надлежних органа.
Предност има запослени са мањим приходима по члану заједничког
породичног домаћинства, односно са мањом тржишном вредношћу непокретности
коју запослени или члан његовог породичног домаћинства има у својини.

Члан 100.

Запослени је дужан да послове на које је распоређен извршава савесно,

благовремено и квалитетно и да поштује радну дисциплину утврђену овим
Колективним уговорм, општим актом код послодавца, односно уговором о раду, а
посебно:
1. да чува имовину послодавца и да са њом поступа са пажњом доброг
стручњака, радника и домаћина;
2. да чува углед послодавца, његових органа и овлашћених лица, сходно акту
послодавца којим се уређује радна дисциплина;
3. да посао на који је распоређен, обавља на месту, на начин и у време ккако је
утврђено општим и посебним актима послодавца;
4. да послове врши савесно и ажурно, у складу са правилима струке;
5. да се придржава мера безбедности и здравља на раду;
6. да рационално користи радно време и средства за рад;
7. да извршава одлуке и налоге органа послодавца, овлашћеног лица и
непосредног руководиоца.

Отказ представнику запослених

Члан 101.

Послодавац је дужан да представнику запослених који је утврђен коа вишак

обезбеди неко од права из члана 155., став1. тачка 5. (преквалификација,
доквалификација, премештај на друге послове или код другог послодавца).
Уколико представник запослених не прихвати да ради на другим пословима,
послодавац може да му откаже уговор о раду уз претходну сагласност Министарства
надлежног за послове рада.
Министарство ће у случају из става 2. овог члана ценити да ли је у свему
спроведен поступак утврђивања вишка и критеријуми. Ако оцени да је представник
запослених неоправдано одбио да ради на другим пословима, Министарство може да да
сагласност за отказ уговора о раду.

30
IX КЛАУЗУЛА ЗАБРАНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ

Члан 102.

У зависности од врсте посла који запослени обавља, уговором о раду утврђује се

важење забране конкуренције на територији општине, више општина, града, региона,
републике и државне заједнице.

X НАКНАДА ШТЕТЕ

Члан 103.

Запослени је одговоран за штету коју је на раду или у вези са радом, намерно или
крајњом непажњом, проузроковао послодавцу у складу са законом. Ако штету
проузрокује више запослених, сваки запослени је одговоран за део штете коју је
проузроковао.
Ако се за запосленог из става 2. овог члана не може утврдити део штете коју је
проузроковао сматра се да су сви запослени подједнако одговорни и штету надокнађују у
једнаким деловима.
Ако је више запослених проузроковало штету кривичним делом са умишљајем, за
штету одговарају солидарно.
Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је штету
проузроковао и како се надокнађује, утврђује послодавац у складу са Законом о раду и
овим колективним уговором.
Директор или запослени кога он овласти покреће решењем поступак за
утврђивање одговорности запосленог за штету у року од 5 дана од дана пријема пријаве
о проузрокованој штети или личног сазнања да је штета проузрокована послодавцу и
одређује лице за спровођење поступка.
Пријава из претходнога става садржи;
- име и презиме запосленог који је штету проузроковао
- време, место и начин извршења штетне радње
- доказе који указују да је запослени проузроковао штету и
- предлог за покретање одговорности запосленог за штету.
Решење о покретању поступка за утврђивање одговорности запосленог за штету,
садржи:
- име и презиме запосленог
- послове које запослени обавља
- време, место и начин извршење штетне радње
- доказе који указују да је запослени извршио штетну радњу
- име и презиме лица одређеног за спровођење поступка
Висина штете утврђује се на основу тржишне или књиговодствене вредности ствари.
Ако се висина штете не може одредити на овај начин или би утврђивање њеног износа
проузроковало несразмерне трошкове, висина накнаде штете утврђује послодавац у
паушалном износу, проценом штете или вештачењем.
Лице одређено за спровођење поступка, када утврди све чињенице и околности од
утицаја на одговорност запосленог, предлаже директору да донесе решење којим се
запослени обавезује да надикнади штету или се ослобађа од одговорности.

31
 Решењем којим се запослени обавезује да надокнади штету, одређује се начин и рок
надокнаде штете.
Запослени је дужан да по пријему решења, да писану изјаву да ли прихвата или не
прихвата да надокнади штету.
Ако запослени не прихвати да надокнади штету, о штети одлучује надлежни суд.
Послодавац може, у оправданим случајевима делимично или потпуно ослободити
запосленог од накнае штете, осим ако је штету проузроковао намерно.
Предлог за ослобађање од накнаде штете може поднети и запослени.
При доношењу одлуке о делимичном ослобађању од накнаде штете, послодавац ће
ценити рад и понашање запосленог, као и да ли би запослени са накнадом штету био
доведен у тежак материјални положај.
У случају да се накнада штете коју проузрокује запослени, утврђује у паушалном
износу, полази се од утицаја штете на процес рада, извршавање радних обавеза
запосленог и обавеза послодаваца, као иод материјалног стања запосленог .
Ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, послодаавц је
дужан да надокнади штету.

XI ИЗМЕНА УГОВОРА О РАДУ

Измена уговорених услова рада

Члан 104.

Послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (у даљем тексту
анекс уговора):
1. ради премештаја на други одговарајући посао, због потребе процеса и
организације рада;
2. ради премештаја у друго место рада код истог послодавца.
3. ради упућивања на рад на одговарајући посао код другог послодавца
4. Ако је заосленом који је проглашен вишком послодавац обезбедио мере за
запошљавање сходно члану 155. став1. тачка 5. Зaкона о раду.
5. у случају промене новчаног износа основне зараде и елемената за утврђивање
радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и других примања запосленог, рокова
за исплату зараде и других примања на које запослени има право и позивање на
колективни уговор односно правилник о раду који је на снази.

Члан 105.

Уз понуду за закључивање анекса уговора послодавац је дужан да запосленом у

писаном облику достави и разлоге за понуду, рок у коме запослени треба да се изјасни о
понуди и правне последице које могу да настану одбијањем понуде.
Запослени је дужан да се изјасни о понуди за закључивање анекса уговора у року
који одреди послодававц, а који не можебити краћи од осам радних дана.
Сматра се да је запослени одбио понуду за закључивање анекса уговора ако се не
изјасни у року из става 2. овог члана.
Ако запослени прихвати понуду за закључивање анекса уговора, задржава право да пред
надлежним судом оспорава законитост тог уговора.

32
Премештај у друго место рада

Члан 106.

Запослени може да буде премештен у друго место рада:

1. ако је делатност послодавца такве природе да се рад обавља у местима ван седишта
послодавца, односно његовог организационог дела;
2. ако је удаљеност од места у коме запослени ради до места у које се премешта на рад
мања од 50 км и ако је организован редован превоз који омогућава благовремени
долазак на рад и повратак са рада и обезбеђена накнада трошкова превоза у висини
цене превозне карте у јавном саобраћају.
Запослени може да буде премештен у друго место рада ван случајева из става 1. овог
члана само уз свој пристанак.

Упућивање на рад код другог послодавца

Члан 107.

Запослени може да буде привремено упућен на рад код код другог послодавца
најдуже годину дана на одговарајући посао:
- ако је привремено престала потреба за радом запосленог
- ако је дат у закуп пословни простор
- ако је закључен уговор о пословној сарадњи
Запослени може да буде привремено упућен у друго место рада, у смислу става 1.
овог члана, ако су испуњени услови из члана 97. став 1. тачка 2. овог колективног уговора.
За време док ради код другог послодавца запосленом ће мировати права и обавезе из
радног односа код послодавца који га је упутио на рад.
По истеку рока, на који је упућен на рад, а најдуже од 15 дана, запослени има право да
се врати на рад код послодавца код кога је радио пре упућивања.

XII ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Отказ од стране послодавца

Члан 108.

Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани

разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе
послодавца, и то:
1) ако запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и
способности за обављање послова на којима ради;
2) ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим
актом или уговором о раду;
3) ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца,
односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код
послодавца;
4) ако запослени учини кривично дело на раду или у вези са радом;
5) ако се запослени не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана
истека рока на неплаћено одсуство или мировање радног односа у смислу овог
закона;

33
 6) ако запослени злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за
рад;
7) ако запослени одбије закључење анекса уговора о раду у смислу члана 94.
став 1. тач. 1 – 4. овог колективног уговора;
8) ако запослени одбије закључење анекса уговора о раду у вези зараде, накнаде
зараде, увећане зараде и других примања запослених;
9) ако услед технолошких, економских или организационих промена престане
потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Члан 109.

Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 108. тач. 1 –
6. овог колективног уговора запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за
отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање пет радних дана од дана достављања
упозорења да се изјасни на наводе из упозорења.
У упозорењу из става 1. овог члана послодавац је дужан да наведе основ за
давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок
за давање одговора на упозорење.
Ако постоје олакшавајуће околности или ако природа повреде радне обавезе или
непоштовање радне дисциплине није довољан разлог за отказ уговора о раду,
послодавац може у упозорењу да запосленог обавести да ће му отказати уговор о раду
ако поново учини исту или сличну повреду, без поновног упозорења.
Послодавац је дужан да упозорење достави на мишљење синдикату чији је
запослени члан.
Синдикат је дужан да достави мишљење у року од пет радних дана од дана
достављања упозорења, а ако код послодавца није организован синдикат, а упозорење се
доставља представнику запослених.

Члан 110.

Престанак радног односа због неостваривања резултата рада и способности

запосленог уредиће се у складу са законом.

Члан 111.

Повреде радне обавезе због којих се може отказати уговор о раду запосленом су:
1. Неизвршавање одлука и налога директора или налога непосредног руководиоца;
2. Непридржавање односно несровођење одлука донетих од стране органа
послодавца;
3. Давање нетачних података који су утицали на донешење одлука органа
послодавца;
4. Нетачно евидентирање и приказивање радног времена и резулатата рада у
намери да се за себе или за неког другог запосленог оствари већа зарада, као и
нетачно евидентирање и приказивање извршених услуга;
5. Наплате услуга мимо ценовника или испостављања нетачног износа рачуна;
6. Непријављивање повреда радних обавеза најкасније у року од три дана од дана
сазнања;
7. Непридражавање императивних одредаба статута и општих аката послодавца и
овог колективног уговора
8. Ускраћивање давања, односно неовлашћеног давања података или давање
нетачних података овлашћеним лицима;

34
 9. Прибављање личне и материјалне користи и примање поклона и других
погодности у вези са радом послодавца, а на штету послодавца;
10. Неблаговремено, несавесно и немарно извшавање радних дужности и обавеза;
11. Незаконитог располагања средствима;
12. Злоупотреба положаја и прекорачење овлашћења;
13. О давање пословне, службене или друге тајне утврђене законом или општим
актом;
14. Ометање једног или више запослених у процесу рада којим се отежава
извршавање радних обавеза;
15. Нецелисходно и неодговорно коришћење средстава рада ;
16. Фалсификовање новчаних и других докумената;
17. Повреде радне обавезе која представља кривично дело.
Уговором о раду не могу се предвиђати друге повреде радних обавеза.

Члан 112.

За отказ уговора о раду по основу повреде радне обавезе морају да буду

испуњени следећи услови:
- да су повреде радне обавезе утврђене уговором о раду и овим колективним
уговором,
- да постоји кривица запосленог.
Повреда радне обавезе постоји када је запослени учини на раду или у вези са
радом (да постоји функционална веза између забрањеног понашања запосленог и
штетних последица на раду).
Ако нема кривице запосленог, без обзира на учињену повреду радне обавезе,
нема ни одговорности запосленог.
Кривица запосленог постоји ако је констатовано да је повреда радне обавезе
учињена умишљајем или из нехата.
Послодавац је дужан да у сваком конкретном случају утврди одговорност ако
сматра да је запослени учинио повреду радне обавезе.
Одговорност се смањује или искључује ако се утврди да је дошло до повреде
радне обавезе због принуде, крајње нужде, нужне одбране или заблуде.

Члан 113.

Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду, ако не поштује радну

дисциплину, односно ако је понашање запосленог такво да не може да настави рад код
послодавца.
Послодавац својим актом утврђује шта се сматра повредом радне дисциплине, у
смислу става 1.овог члана, као што су:
1. неоправдано закашњење на посао
2. неоправдано напуштање радног места и беспослено кретање и задржавање
пословном простору
3. недолично понашање према странкама, корисницима услуга послодавца
4. изласка са посла пре завршеног радног времена, без сагласности
непосредног руководиоца
5. изазивање нереда и туче
6. доласка на рад у напитом стању и употребе алкохола за време рада.

35
 Члан 114.

Ако се откаже уговор о раду запосленом услед вишка, послодавац не може на

истим пословима да запосли друго лице у року од шест месеци од дана престанка радног
односа.
Ако пре истека рока из става 1. овог члана настане потреба за обављањем истих
послова, предност за закључивање уговора о раду има запослени коме је престао радни
однос.

Споразумни престанак радног односа

Члан 115.

У случају да се запослени и послодавац споразумеју о престанку радног односа,

послодавац је дужан да пре потписивања споразума запосленог писаним путем обавести
о томе да споразумним раскидом радног односа нема право на новчану накнаду по
основу незапослености.

Члан 116.

Споразум склопљен усмено, у заблуди, под принудом или претњом не производи

правно дејство, нити обавезује стране које су се споразумеле.

Члан 117.

Уколико запослени није користио годишњи одмор за календарску годину у којој му

престаје радни однос, може са послодавцем да се споразуме да му радни однос престане
пошто искористи одишњи одмор у целости или део. У том случају запосленом престаје
радни однос по истеку годишњег одмора.

Члан 118.

Послодавац и запослени могу да се споразумеју да се у случају споразумног

престанка радног односа исплати одређена новчана накнада.

Отказ од стране запосленог

Члан 119.

Запослени је дужан да писменим путем обавести послодавца да жели да му

престане радни однос (усмено дата изјава не производи правно дејство, нити послодавац
на основу тако дате изјаве може да предузме радње – да донесе решење којим констатује
отказ уговора о раду).
Запослени није дужан да наведе разлоге због којих даје отказ уговора о раду.
Када је у питању отказ уговора о раду, због повреде обавеза од стране послодавца
утврђених законом, колективним уговором и уговором о раду, запослени може да наведе
разлоге отказа како би евентуално у спору пред судом могао лакше да оставари одређена
права која му је послодавац ускратио, односно није обезбедио, и има сва права из радног
односа као у случају да му је незаконито престао радни однос.

36
 Члан 120.

Ако суд правоснажном одлуком утврди постојање одређене повреде обавезе од

стране послодавца која је била основ за давање отказа, запослени има право:
- да се врати на рад, ако то захтева;
- на накнаду штете у висини изгубљене зараде и друга примања која му припадају
према закону, општем акту и уговору о раду
- на уплату доприноса за обавезно социјално осигурање.
Уколико запослени не прихвати да се врати, тада је обавеза послодавца да
запосленом само надокнади штету због изгубљене зараде и друга примања и уплати
доприносе за обавезно социјално осигурање.

Члан 121.

Оправданим разлогом за отказ уговора о раду од стране послодавца не сматра

се:
1) привремена спреченост за рад услед болести, несреће на раду или
професионалног обољења,
2) коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и
одсуства са рада ради посебне неге детета;
3) одслужења или дослужења војног рока,
4) чланство у политичкој организацији, синдикату, пол, језик, национална
припадност, социјално порекло, вероисповест, политичко или друго уверење
или неко друго лично својство запосленог,
5) деловање у својству представника запослених, у складу са овим законом,
6) обраћање запосленог синдикату или органима надлежним за заштиту права из
радног односа у складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Посебна заштита од отказа уговора о раду

Члан 122.

Послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду док се налази на

одсуству са рада ради неге детета , одсуства са рада због посебне неге детета за време
трудноће и за време породиљског одсуства.
Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у
неповољан положај представника запослених за време обављања функције и годину
дана по престанку функције, ако представник запослених поступа у складу са законом,
општим актом и уговором о раду, и то:
1) члану савета запослених и представнику запослених у управном и надзорном
одбору послодавца;
2) председнику синдиката код послодавца,
3) именованом или изабраном синдикалном представнику.
Ако представник запослених из става 2. овог члана не поступа у складу са
законом, општим актом и уговором о раду, послодавац може да му откаже уговор о раду.
Послодавац може уз сагласност министарства да откаже уговор о раду
представнику запослених из става 2. овог члана који је проглашен вишком ако одбије
понуђени посао.

37
XIII ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПОЈЕДИНАЧНИХ ПРАВА

Члан 123.

Запосленом се у писаном облику доставља решење о остваривању права, обавеза

и одговорности са образложењем и поуком о правном леку.
Против решења којим је повређено право запосленог или када је запоселени
сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени
члан, ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом.
Рок за окретање спора је 90 дана од дана достављања решења, односно сазнања
за повреду права.
Запослени који је покренуо спор код суда да утврди да му је незаконито престао
радни однос, има право да до окончања главне расправе поднесе захтев да се врати на
рад.
Ако суд одлучи да се запослени врати на рад, запослени поред враћања на рад
стиче право да му послодавац исплати накнаду штете у висини изгубљене зараде и друга
примања која му припадају по Закону, општем акту и уговору о раду и уплати доприносе
за обавезно здравствено и пензионо осигурање.
Ако запослени у смислу става 4. овог члана не захтева да се врати на рад, има
право да суду поднесе захтев да му се исплати накнада штете у износу од највише 18
зарада у зависности од: времена проведеног у радном односу, година живота запосленог
и броја издржаваних чланова породице.

Члан 124.

Спорна питања из радног односа између послодавца и запосленог могу се

решавати споразумно на захтев послодавца или запосленог преко арбитра.
Арбитра споразумно одређују стране у спору из реда стручњака у области која је
предмет спора.
Рок за покретање поступка пред арбитром јесте три дана од дана достављања
решења запосленом.
Арбитар је дужан да донесе одлуку у року од десет дана од дана подношења
захтева за споразумно решавање спорних питања.
За време трајања поступка пред арбитром због отказа уговора о раду, запосленом
мирује радни однос.
Ако арбитар у року из става 5. овог члана не донесе одлуку, решење о отказу
уговора о раду постаје извршно.
Одлука арбитра је коначна и обавезује послодавца и запосленог.
Запослени незадовољан одлуком арбитра има право да против решења којим је
повређено његово право покрене спор пред надлежним судом у року од 90 дана од
достављања решења.

Члан 124.а

У случају отказа уговора о раду и исплате минималне зараде, запослени може да

се определи за мирно решавање радног спора подношењем предлога Агенцији за мирно
решавање радних спорова.
Решење арбитра о мирном решавању радног спора је правоснажно и извршно
даном достављања странама у спору.

38
XIV СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 125.

Синдикат код послодавца може да се оснује у складу са Статутом Синдиката

радника грађевинарства и ИГМ-а Србије.
Синдикат из става 1. овог члана уписује се у Регистар у складу са Законом и
другим прописом.

Члан 126.

Запослени приступа синдикату потписивањем приступнице.

Послодавац је дужан да зпосленом који је ћчан синдиката наи ме синдикалне чланарине
одбије износ од зараде на основу његове писмене изјаве и да тај износ уплати на
одговарајући рачун синдиката.

Члан 127.

Синдикат је дужан да достави послодавцу акт о упосу у регистар синдиката и

одлуку о избору председника и чланова органа синдиката, у року од осам дана од дана
достављања акта и упису синдиката у регистар, дносно од дана избора органа синдиката.

Члан 128.

Синдикат има право да буде обавештен од стране послодавца и економским и радно-

социјалнимпитањима од значаја за положај запослених, односно чланов синдиката.

Услови за рад синдиката

Члан 129.

Послодавац је дужан да репрезентативном синдикату обезбеди, без накнаде

трошкова:
1. административно–техничке услове за рад, коришћење телефона, телефакса,
машине за куцање и рачунање, рачунара, апарата за копирање и умножавање, за
обављање послова везаних за основну синдикалну активност,
2. потребан радни простор коришћење сале за састанке,
3. употребу возног парка за обављање својих активности у складу са могућностима
послодавца,
4. огласни простор ради истицања обавештења и информација,
5. обрачун и наплату чланарине из зараде на рачун синдиката.
6. Израду биланса о материјално финансијском пословању синдиката.
7. _____________________________________________________

39
 Члан 130.

Послодавац обезбеђује председнику репрезентативног синдиката (поверенику) 50

плаћених часова месечно за обаваљање његових функција,а члановима одбора
(повереништва) и осталим овлашћеним представницима овлашћеног синдиката као и
представницима запослених по 20 плаћених часова месечно за обављање њихових
функција.

Члан 131.

Председник репрезентативног синдиката (повереник) за време вршења функције у

синдикату може да буде особођен обављања послова за које је закључио уговор о раду,
за које време остварује зараду као да ради.

Члан 132.

Представницима синдиката које одреди Одбор синдиката (повереништво),

омогућује се одсуствовање са посла ради присуствовања синдикалним конференцијама,
седницама, састанцима и конгресима, као и семинарима и саветовањима ради
оспособљавања.
Представницима репрезентативног синдиката у складу са ставом 1. овог члана,
који одлазе ван свог места боравка и рада, издају се налози за службена путовања на
терет послодавца.

Члан 133.

Овлашћени представници репрезентативног синдиката, односно овлашћени

представници запослених, пре коришћења плаћених часова за обављање синдикалних
активности, обавезни су да благовремено обавесте неосредног руководиоца.
Председник синдиката (повереник), дужан је да води уредну евиденцију о
коришћењу часова одсуства са рада за чланове одбора и синдикалне поверенике и да за
свако одсуство изда одговарајућу писану потврди ради правдања одсуства са рада.
Потврда из става 2. овог члана доставља се непосредном руководиоцу
запосленог.

Члан 134.

Овлашћени представници репрезентативног синдиката и овлашћени представници

запослених, у смислу овог колективног уговора су:
1. председник синдиката код послодавца (повереник)
2. члан одбора (повереништва) синдиката
3. члан надзорног одбора синдиката
4. члан вишег органа синдиката и савеза синдиката
5. именовани или изабрани синдкални представник (поверник, носилац функције у
синдикалној подружници и др)
6. члан савета запослених
7. представник запослених у управном одбору послодавца
8. прдствник запослених у надзорном одбору послодавца
9. представник запослених за безбедност и заштиту живота и здравља запослених

40
 Овлашћени представник синдиката, односно овлашћени представник запослених који
у складу са законом и овим колективним уговором одсуствује са рада због обављања
синдикалних активности, има право на накнаду зараде за период одсуства са рада у
висини просечне зараде које је остварио у претходна три месеца.

Члан 135.

Председник синдиката (повереник), овлашћени представник синдиката и овлаћени

представник запослених, за време обављања функције и _____(годину) дана по
престанку функције, ако поступа у складу са законом и колективним уговором, не може да
се распореди на друге послове, ако је то за њега неповољније, или да се на други начин
стави у неповољнији положај.
Одредбе става 1. овог члана не односе се на представнике синдиката и
запослених који не показују потребна знања и способности на пословима које обављају, у
складу са уговором о раду, или не остварују одговарајуће резултате рада.

Члан 136.

Послодавац је дужан да председнику репрезентативног синдиката (поверенику)

који има преко (150) ___ чланова, за време мандата обезбеди исплату зараде у висини
зараде коју оствари за обављање послова предвиђених уговором о раду , увећану за
(30%) ___%.
Председнику репрезентативног синдиката (поверенику) који има преко (200)_____
чланова, послодавац је дужан да омогући да не обавља послове предвиђене уговором о
раду , а да прима накнаду зараде у висини зараде остварене у претходна три месеца.

Члан 137.

Синдикални представник овлашћен за колективно преговарање, односно одређен

за члана одбора за колективно преговарање, има право на плаћено одсуство за време
преговарања.
Синдикални представник који је одређен да заступа запосленог у радном спору са
послодавцем пред арбитром или судом има право на плаћено одсуство са рада за време
заступања.

Члан 138.

Синдикални представник који одсуствује са рада ради обављања синдикалне

функције, због колективног преговарања и заступања запосленог пред арбитром или
судом, има право на накнаду зараде у висини просечне зараде остварене у претходна 3
месеца.

Репрезентативност синдиката код послодавца

Члан 139.

Синдикат код послодавца сматра се репрезентативним:

1. ако је основан и делује на начелима слободе синдикалног организовања и деловања;
2. ако је независан од државних органа и послодавца;
3. ако се финансира претежно из чланарине и другиха сопствених извора

41
4. ако је у синдикат учлањено 15% запослених од укупног броја запослених код
послодавца;
5. ако је уписан у регистар у складу са законом и другим прописом.
Приликом утврђивања репрезентативности на основу броја чланова, приоритет има
последња потписана приступница синдикату.

Члан 140.

Утврђивање репрезентативности синдиката и преиспитивање утврђене

репрезентативности врши се у складу са законом.

Члан 141.

Репрезентативни синдикат има:

1. право на колективно преговарање и закључивање колективног уговора на
одговарајућем нивоу;
2. право на учешће у решавању колективних радних спорова;
3. право на учешће у раду трипартитних и мултипартитних тела на одговарајућем
нивоу;
4. друга права у складу са законом.

XV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 142.

Ако код послодавца није основан синдикат, зарада, накнада зараде и друга
примања запослених могу да се уреде споразумом.
Споразум се сматра закљученим када га потпишу директор, односно предузетник и
представник савета запосленинх или запослени који је добио овлашћење од најмање 50%
од укупног броја запослених код послодавца.
Споразум престаје да важи даном ступања на снагу колективног уговора.

Члан 143.

Колективни уговор се закључује на одређено време, али не дуже од три године.

По истеку рока из става 1. овог члана, колективни уговор престаје да важи, ако се
учесници колективног уговора другачије не споразумеју најкасније 30 дана пре рока
истека важења колективног уговора. (то значи дасе учесници морају споразумети за
продужење важења овог колективног уговора, али не дуже од три године).

Члан 144.

Важење колективног уговора пре истека рока из члана 147. овог колективног
уговора, може престати споразумом или отказом.
Споразум из става 1. овог члана закључује се у писаном облику и обухвата све
учеснике колективног уговора. Ако неко одустане или не пристаје, споразума нема, а
колективни уговор остаје да важи.
Отказ овог колективног уговора може дати сваку учесник у писаном облику.
У случају отказа колективни уговор се примењује најдуже шест месеци рачунајући
од дан акада је отказ дат.

42
 Учесници су дужни да поступак преговарања за закључењe новог колективног
уговора започну најкасније у року од 15 дана од дана давања отказа.

Решавање спорова

Члан 145.

Учесници овог колективног уговора обавезни су да предмет спора у вези са

применом овог колективног уговора упуте на решавање арбитражи
Стране у спору, односно надлежни органи страна у спору, у року од 15 дана од
дана настанка спора, својом писаном одлуком именују арбитражу и достављају писани
затев за решавање спора. Захтев садржи : предмет спора, и предлоге за његово
решавање са образложењима. Уз захтев се прилажу изјаве учесника о обавезности
одлуке арбитраже, исправе и друга акта на основу којих арбитража може да посредује у
решавању спорних питања.
Арбитража има непаран број чланова
У саставу арбитраже улази подједнак број представника страна у спору који се
бирају из категорије непристрасних стручњака за области које су предмет спора и један
арбитар кога стране у спору одреде споразумно, који је и председник арбитраже.
Арбитража доноси одлуке већином гласова арбитара.
Арбитар не може бити уздржан.
Арбитража је дужна да одлуку донесе у року од 15 дана од дана достављања
захтева за решавање спора.
Одлука арбитраже је обавезујућа ако се пред почетак сваке арбитраже с тим
сложе стране у спору.
Обавезна одлука арбитраже замењуе одговарајуће одредбе колективног уговора у
вези којих је дошло до спора, односно постаје његов саставни део.
За рад арбитра стране у спору могу споразумно одредити накнаду.

Члан 146.

Послодавац сходно члану 3. Закона о раду има право да Правилником о раду,

односно уговором о раду уреди права, обавезе и одговорности из радног односа само у
следећим случајевима:
1. ако код послодавца није основан синдиката или ниједан синдикат не испуњава
услове репрезентативности или није закључен споразум о удруживању у складу са
овим законом ;
2. ако ниједан учесник колективног уговора не покрене иницијативу за почетак
преговора ради закључивања колективног уговора;
3. ако учесници колективног уговора не постигну сагласност за закључивање
колективног у говора у року од 60 дана од дана започињања преговора;
4. ако синдикат, у року од 15 дана од дана достављања позива за почетак
преговора за закључивање колективног уговора, не прихвати иницијативу
послодавца;
У случају из става 1. тачка 3. овог члана учесници колективног уговора дужни су
да наставе преговоре у доброј вољи.
Правилник о раду доноси управни одбор, а код послодавца код кога није
образован управни одбор-директор, односно лице које води полове у правном лицу у
складу са законом (у даљем тексту директор).Код послодавца који нема својство правног

43
лица правилник о раду доноси послодавц или лице које он овласти ( у даљем тексту :
предузетник).
Правилник о раду престаје да важи даном ступања на снагу колективног уговора.

Члан 147.

Потписници овог колективног уговора именују по два члана Комисије која даје
мишљење и тумачење овог колективног уговора.

Члан 148.

Овај колективни уговор је састављен у пет истоветних примерака од којих свака

страна задржава по два, а један примерак се архивира код послодавца.
Овај колективни уговор се објављује на огласној табли послодавца, односно у
интерном гласилу послодавца и ступа на снагу осмог дана од дана објављивања.

Члан 149.

Ступањем на снагу овог колективног уговора престаје да важи појединачни

колективни уговор послодавца број ________ од ____________ године, односно
правилник о раду послодавца, број ________ од _____________ године.
Овај колективни уговор објаљен је на огласној табли послодавца, односно
интерном гласилу послодавца_______2005. год

ЗА ПОСЛОДАВЦА ПРЕДСТАВНИК РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ

ДИРЕКТОР СИНДИКАТА

_______________________ _____________________________

44