13.11.2016.

POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA

Pretplata (http://www.kmsoft.rs/sr/cenovnik/zahtev-za-predracun)Prijava (/sr/prijava.html)D (http://www.kmsoft.rs/sr/izdanja/zahtev-za-demo)

lat (http://bazapropisa.net/sr/index.php?srblang=latinica) | (http://bazapropisa.net/sr/index.php?srblang=cirilica)

(/sr/)
Baza je aurirana:07.11.2016. zakljuno sa Javnim glasilom 90/2016 od 04.11.2016.

POSEBANKOLEKTIVNIUGOVOR
ZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
("Sl.glasnikRS",br.5/2014(http://slg.bazapropisa.net/522012014/22162posebankolektivniugovorzajavna
preduzecaukomunalnojdelatnostigradapozarevca.html))

1.OSNOVNEODREDBE

lan1.

Ovim posebnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) u skladu sa Zakonom ureuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni), javnih
preduzea u komunalnoj delatnosti (u daljem tekstu: poslodavac), zatita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata i poslodavaca i meusobni
odnosi osnivaa i poslodavaca.

Ovaj ugovor zakljuuje se izmeu osnivaa i reprezentativnih sindikata organizovanih u komunalnoj delatnosti za teritoriju grada Poarevaca (u daljem tekstu: potpisnici ) u ime
svih zaposlenih u preduzeima komunalne delatnosti na teritoriji grada.

lan2.

Osniva je grad Poarevac.

Zaposleni je lice koje je u skladu sa Zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.

Poslodavac je javno komunalno preduzee, koje je osnovano za proizvodnju, isporuku i pruanje komunalnih proizvoda i usluga, preduzea kojima je povereno obavljanje
komunalne delatnosti od interesa za grad Poarevac kao i druga u skladu sa odlukom osnivaa.

lan3.

Komunalne delatnosti su delatnosti koje su odreene Zakonom o komunalnim delatnostima, Zakonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa, i
Odlukom Skuptine grada o odreivanju komunalnih delatnosti i predstavljaju nezamenljiv uslov ivota i rada graana i drugih subjekata u gradu Poarevcu.

lan4.

Osniva je obezbedio preduzeima, koja je osnovao i kojima je poverio vrenje komunalne delatnosti, materijalne, tehnike i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne
delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vrenje delatnosti i preduzima mere na unapreenju komunalnih
delatnosti.

Poslodavci prate izvrenje posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada, obraunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrivanje visine zarade utvrenih
Zakonom i ovim ugovorom.

U sluaju poremeaja procesa rada, poslodavci obezbeuju zaposlenima sredstva za isplatu zarada najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet
Republike Srbije.

Ukoliko je, zbog poremeaja procesa rada ugroeno obavljanje komunalne delatnosti u gradu Poarevcu, a poslodavac nije u mogunosti da obezbedi zaposlenima sredstva za
isplatu zarada najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, osniva preuzima obavezu iz prethodnog stava donoenjem posebne
Odluke.

lan5.

Ovaj ugovor neposredno se primenjuju i osnov je za zakljuivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca, u preduzeima iz lana 2. ovog ugovora.

Svoje specinosti, na osnovu osnovne delatnosti, poslodavci e regulisati kolektivnim ugovorom.

lan6.

Ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrenih
zakonima, Optim kolektivnim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom grane na nivou Republike.

2.RADNIODNOSI

lan7.

Radni odnos moe da zasnuje lice koje ispunjava opte uslove utvrene Zakonom i optim aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.

Zaposleni zasniva radni odnos zakljuivanjem ugovora o radu.

lan8.

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapozar 1/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
Poslodavac je duan da zaposlenom omogui da po uslovima i na nain propisan zakonom i kolektivnim ugovorima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa
radom.

Poslodavac je duan da po zahtevu zaposlenog za zatitu prava omogui sindikalnoj organizaciji, u preduzeu ili van preduzea, uvid u primenu kolektivnih ugovora i
ostvarivanje prava zaposlenih.

2.1.ZASNIVANjERADNOGODNOSA

lan9.

Radni odnos zasniva se zakljuivanjem ugovora o radu po uslovima propisanim u Zakonu, a u skladu sa kolektivnim ugovorima.

Ugovor o radu zakljuuju poslodavac i zaposleni na neodreeno ili odreeno vreme u skladu sa Zakonom.

lan10.

Prijem novozaposlenih moe da se vri po prethodno dobijenoj saglasnosti od Gradskog vea grada Poarevca, na osnovu obrazloene potrebe za novim zapoljavanjem koje
daje poslodavac.

lan11.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predvienih Zakonom, ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

lan12.

O pojedinanim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca odluuje direktor.

2.2.RADNOVREME

lan13.

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 asova nedeljno.

Radni dan traje 8 asova a radna nedelja traje pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvruje direktor poslodavca.

Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova moe se utvrditi i klizno radno vreme na poetku odnosno zavretku radnog dana.

lan14.

Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od jedne radne nedelje nou.

Zaposleni moe da radi nou due od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

lan15.

Zaposleni moe zasnovati radni odnos i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na
radu i ostvarenim rezultatima rada.

lan16.

Puno radno vreme se skrauje zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i po zdravlje tetnim poslovima.

Skraivanje radnog vremena se vri srazmerno tetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specinosti poslova i zadataka osnovne
delatnosti poslodavca a najvie 10 asova nedeljno.

Poslovi na kojima se skrauje puno radno vreme utvruju se optim aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova u skladu sa zakonima i drugim propisima.

Zaposleni koji rade skraeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.

lan17.

Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je
neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji nije planiran ( u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne moe da traje due od osam asova nedeljno, niti due od etiri asa dnevno po zaposlenom.

lan18.

Direktor poslodavca, u skladu sa Zakonom, moe vriti i preraspodelu radnog vremena posebnim reenjem i to:

kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeenja potrebnog obima i kvaliteta usluga;

u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korienja sredstava rada;

zbog racionalnog korienja radnog vremena u cilju izvravanja odreenih poslova u utvrenim rokovima.

2.3.ODMORIIODSUSTVA

2.3.1.Godinjiodmor

lan19.

Duina godinjeg odmora zaposlenog utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava prema sledeim kriterijumima i to:

1. Po osnovu strune spreme:

1) zaposlenom sa VSS, VS za 5 radnih dana,

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapozar 2/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
2) zaposlenom sa VKV za 4 radna dana,

3) zaposlenom sa SSS za 3 radna dana,

4) zaposlenom sa KV za 2 radna dana,

5) zaposlenom sa NK za 1 radni dan.

2. Po osnovu uslova rada:

1) za rad na radnim mestima sa poveanim rizikom za 3 radna dana,

2) za redovan rad subotom, nedeljom i rad u smenama za 2 radna dana,

3) za radnike koji rade na naroito tekim poslovima u veoma nepovoljnim uslovima rada ( u vodi, na hladnoi, pod zemljom, na izuzetno visokim temperaturama i sl.) za 5
radnih dana.

3. Po osnovu radnog iskustva:

1) zaposlenom od 25 do 30 godina rada provedenih u radnom odnosu za 4 radna dana,

2) zaposlenom od 15 do 25 godina rada provedenih u radnom odnosu za 3 radna dana,

3) zaposlenom od 5 do 15 godina rada provedenih u radnom odnosu za 2 radna dana,

4) zaposlenom do 5 godina rada provedenih u radnom odnosu za 1 radni dan.

4. Po osnovu invalidnosti za 5 radnih dana.

5. Po osnovu brige o deci i lanovima ue porodice:

1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom za 2 radna dana, a za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan;

2) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina za 3 radna dana, s tim to se ovaj broj dana uveava za po 2 radna dana za svako naredno dete mlae od 14 godina;

3) zaposlenom koji se stara o lanu ue porodice koji je ometen u razvoju, ima teko telesno oteenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan za 5 radnih dana.

Godinji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog lana ne moe da se koristi u trajanju duem od 30 radnih dana.

Zaposleni sa navrenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu odnosno sa 55 godina ivota ima pravo na godinji odmor u trajanju od 30 radnih dana.

lan20.

Zaposlenom se moe odobriti korienje godinjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje tri radne
nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

lan21.

Raspored korienja godinjeg odmora utvruje direktor poslodavca prema planu korienja godinjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada
poslodavca.

Reenje o korienju godinjeg odmora donosi direktor poslodavca u pisanoj formi i uruuje zaposlenom.

lan22.

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godinji odmor, ima pravo na naknadu tete u visini 100% zarade koju je ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem je
poslodavac odluio da zaposleni zbog potrebe rada preduzea ne moe da koristi godinji odmor za kalendarsku godinu, odnosno u visini plate koju ostvari za mesec u kome
se, saglasno zakonu, najkasnije moe koristiti godinji odmor za kalendarsku godinu.

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi drugi deo godinjeg odmora ima pravo na naknadu tete koja se utvruje tako to se iznos utvren na nain u stavu 1. ovog
lana umanjuje za srazmeran broj iskorienih dana godinjeg odmora.

Naknada tete iz st. 1. i 2. ovog lana utvruje se reenjem u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva.

Isplata tete dospeva u roku od 8 dana od dana donoenja reenja iz stava 3. ovog lana.

Zaposleni kome se na lini zahtev promeni utvreno vreme korienja godinjeg odmora ili kome se zbog potrebe rada preduzea ne odobri korienje godinjeg odmora u
drugo vreme i zaposleni koji ne podnese pisani zahtev da mu se odobri korienje godinjeg odmora nema pravo na naknadu tete po osnovu nekorienja godinjeg odmora
zbog krivice poslodavca.

2.3.2.Plaenoodsustvo

lan23.

Direktor poslodavca je duan da zaposlenom omogui plaeno odsustvo u ukupnom trajanju do 7 radnih dana u kalendarskoj godini u sledeim sluajevima:

1) stupanja u brak 5 radnih dana

2) poroaja supruge ili usvojenje deteta 5 radnih dana

3) poroaj drugog lana ue porodice 1 radni dan

4) smrti lana ue porodice (brani drug, deca, roditelji zaposlenog) 5 radnih dana

5) smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana

6) smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre branog druga zaposlenog i smrti lica koje ive u zajednikom domainstvu sa zaposlenim 2 radna dana 2 radna dana

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapozar 3/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
7) tee bolesti lana ue porodice 5 radnih dana

8) selidbe sopstvenog domainstva:

a) na podruju istog naseljenog mesta 2 radna dana

b) van podruja mesta stanovanja 3 radna dana

9) polaganja ispita u okviru strunog usavravanja ili Obrazovanja 7 radnih dana

10) otklanjanje posledica u domainstvu zaposlenog izazvanih viom silom 3 radna dana

11) korienja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti 7 radnih dana

12) uestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim Takmienjima 37 radnih dana

13) dobrovoljnog davanja krvi, raunajui i dan davanja Krvi 2 radna dana

14) pripreme za odlazak na odsluenje vojnog roka (izuzev civilnog sluenja) 3 radna dana

lanovima ue porodice, u smislu Ugovora, smatraju se: suprunik i vanbrani partner, dete roeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik, hranjenik i drugo lice prema kome
zaposleni ima zakonsku obavezu izdravanja.

Izuzetno, u sluajevima iz stava 1. ta. 1, 2, 4, 7, 11. i 13. ovog lana ukupan broj radnih dana koji se koriste kao plaeno odsustvo u toku kalendarske godine uveava se za broj
dana koji je utvren kao vreme odsustva u svakom od tih sluajeva.

Plaeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priloio odgovarajuu dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za
korienje plaenog odsustva).

lan24.

Zaposlenom se moe odobriti plaeno odsustvo u trajanju duem od pet dana, a najvie do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u sluaju: polaganja strunog ispita ili
ispita kojim se stie neposredno vii stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, uea u studijskim ili ekspertskim
grupama i drugim oblicima strunog usavravanja.

2.3.3.Neplaenoodsustvo

lan25.

Ako odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvravanje poslova radnog mesta na koje je rasporeen moe mu se odobriti neplaeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:

1) radi kolovanja, specijalizacije ili drugog vida strunog obrazovanja i usavravanja (magistratura, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu do 30 dana;

2) radi negovanja lana ue porodice do 5 dana;

3) radi obavljanja linih poslova do 7 radnih dana;

4) za sluaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu 2 radna dana.

Pravo zaposlenog na neplaeno odsustvo i duina njegovog trajanja utvruje se reenjem direktora.

Za vreme neplaenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako Zakonom nije drugaije predvieno.

2.4.BEZBEDNOSTIZDRAVLjENARADU

lan26.

Poslodavac i zaposleni su duni da se u procesu rada pridravaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu i opteg kolektivnog ugovora.

Poslodavac je duan da obezbedi propisane uslove zatite zaposlenih, a u postupku primene mera zatite na radu obavezno je uee predstavnika sindikata.

lan27.

Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi lina zatitna sredstva i opremu, sredstva za linu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad,
odravanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zatite od tetnih uticaja za ivot i zdravlje zaposlenih, polazei od specinosti svakog preduzea.

Poslodavac je duan da optim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povreivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz obavezu informisanja sindikata.

Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored optih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zatite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti
poslodavca.

Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za sluaj smrti ili invaliditeta a visinu premije osiguranja utvruje nadzorni odbor poslodavca.

lan28.

Zaposleni su duni da se obue za primenu mera zatite na radu i za pruanje pomoi ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po ivot i zdravlje, da se podvrgavaju
redovnim i vanrednim preventivno zdravstvenim pregledima, svoje znanje i praktinu sposobnost u pogledu radne i ivotne sredine stalno da usavravaju, obavljanjem svojih
poslova spreavaju zagaivanje radne i ivotne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridravaju propisa o zatiti na radu.

lan29.

Zaposleni je odgovoran ako ne koristi ili suprotno nameni koristi sredstva i opremu line zatite, nepravilno rukuje njima i ne odrava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne
obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti ivot drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.

lan30.

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapozar 4/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac moe u skladu sa nansijskim mogunostima da izdvaja sredstva, za korienje organizovanog rekreativnog odmora i
prevenciju radne invalidnosti, a zaposleni su duni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi reprezentativni sindikat.

lan31.

Poslodavac je duan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za sluaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne
sposobnosti, radi obezbeenja naknade tete.

lan32.

Zaposleni ima pravo na naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja nastalog na radu kod poslodavca.

Postojanje i visina tete, okolnosti pod kojima je teta nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako se nadoknauje utvruje se u skladu sa zakonom.

3.ZARADE,NAKNADAZARADEIDRUGAPRIMANjA

3.1.ZARADA

lan33.

Zaposleni imaju pravo na odgovarajuu zaradu, koja se sastoji iz:

zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;

zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slino);

drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim optim aktima;

3.1.1.Zaradazaobavljeniradivremeprovedenonaradu

lan34.

Zarade se obraunavaju i isplauju na osnovu planirane mase sredstava za zarade, u skladu sa zakonom i godinjim Programom poslovanja poslodavca, na koji saglasnost daje
osniva.

lan35.

Masu sredstava za zarade ine:

1. osnovna zarada;

2. naknade zarada;

3. druga primanja koja imaju karakter zarada.

lan36.

Zarada zaposlenog za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvruje se na osnovu:

1. osnovne zarade;

2. dela zarade za radni uinak;

3. uveane zarade.

3.1.2.Osnovnazarada

lan37.

Osnovna zarada zaposlenog utvruje se na osnovu:

vrednosti radnog asa;

koecijenta poslova radnog mesta;

mesenog fonda ostvarenih asova rada.

lan38.

Vrednost radnog asa utvruje se godinjim planom poslovanja i programa rada na koji saglasnost daje osniva, a najkasnije do kraja decembra tekue godine za narednu
godinu.

Ukoliko se u toku poslovne godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrena vrednost radnog asa iz stava 1. ovog lana, utvrena vrednost radnog
asa moe se promeniti u skladu sa izmenjenim okolnostima u okviru raspoloive mase.

Utvrena vrednost radnog asa, u smislu stava 2. ovog lana, ne moe biti nia od cene radnog asa koju utvrdi Socijalno ekonomski savet u Republici Srbiji.

lan39.

Koecijent poslova radnog mesta utvruje se na osnovu, odgovornosti u radu, strune spreme, sloenosti poslova i uslova rada.

Elementi za utvrivanje koecijenta poslova radnih mesta iz prethodnog stava deniu se metodologijom koju donosi Poslodavac i reprezentativni sindikat.

Vrednost koecijenta poslova svih radnih mesta u preduzeu kretae se u rasponu od 1 do 6, izmeu najniih i najviih koecijenata.

lan40.

Novani iznos osnovne zarade zaposlenog, koji se ugovara ugovorom o radu, obraunava se mnoenjem vrednosti radnog asa za tekui mesec, koecijenta posla radnog
mesta i mesenog fonda asova rada.

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapozar 5/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
Novani iznos osnovne zarade utvren ugovorom o radu zaposlenog menja se u zavisnosti od promene vrednosti radnog asa i mesenog fonda asova rada u mesecu za koji
se obraunava zarada.

3.1.3.Deozaradezaradniuinak

lan41.

Osnov za utvrivanje rezultata rada zaposlenog je rezultat rada na radnom mestu i radni uinak zaposlenog.

Ukupna masa za raspodelu zarada zaposlenima po osnovu rezultata rada i radnog uinka moe se vriti iz sredstava izdvojenih za zarade u godinjem Programu poslovanja, i
ine najvie do 1% od utvrene mase zarada za tekui mesec.

lan42.

Osnovna zarada zaposlenog moe se uveati do 30% po osnovu posebnih rezultata rada.

Uveanje stimulacija osnovne zarade zaposlenima vri se na osnovu Odluke o raspodeli zarade kod poslodavca.

Rezultat rada zaposlenog utvruje direktor na obrazloeni predlog rukovodioca zaposlenog.

3.2.UVEANAZARADA

lan43.

Osnovna zarada zaposlenog uveava se i to:

1. za rad na dan dravnog i verskog praznika, koji je po zakonu neradni dan 120% od osnovice;

2. za rad nou (rad koji se obavlja od 22 do 6 asova narednog dana), ako takav rad nije uraunat pri utvrivanju vrednosti koecijenta radnog mesta 30% od osnovice;

3. za prekovremeni rad u koji se ne uraunava radno vreme unapred odreeno na osnovu izvrenja godinje preraspodele vremena 26% od osnovice;

4. za rad u smeni ukoliko nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade najmanje 26% od osnovice;

5. za rad nedeljom, ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade najmanje 15% od osnovice.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uveanje zarade u smislu stava 1. ovog lana po vie osnova, procenat ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova
uveanja.

lan44.

Osnovna zarada zaposlenog uveava se, u visini do 0,5% za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, raunajui i sta osiguranja sa uveanim trajanjem.

lan45.

Kod utvrivanja rasporeda zaposlenih za rad na dan dravnog i verskog praznika, za rad nou, u smeni ako proces rada to zahteva, vodie se rauna da se obezbedi raspored
rada, tako da svaki radnik iz osnovne delatnosti u toku godine bude ukljuen za obavljanje rada po ovim osnovama.

lan46.

Za sluaj oekivanih vanrednih situacija u poslovanju, poslodavac moe odrediti deurstvo van radnog vremena (pasivno deurstvo).

Zaposleni kojem je naloeno pasivno deurstvo, ima pravo na uveanje osnovne zarade u iznosu do 5 asova njegovog efektivnog rada za tekui mesec za svaka 24 asa
pasivnog deurstva.

3.3.NAKNADAZARADE

lan47.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% osnovice za obraun naknade utvrene zakonom, i to za vreme:

1. korienja godinjeg odmora;

2. plaenog odsustva utvrenog zakonom i ovim ugovorom;

3. odsustva sa rada u dane dravnog i verskog praznika, koji su po zakonu neradni;

4. prekida rada do koga je dolo naredbom nadlenog dravnog organa ili nadlenog organa poslodavca,

5. za koje odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog nesprovoenja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa propisima koji
reguliu bezbednost i zdravlje na radu;

6. vojne vebe i odazivanja na poziv vojnih i drugih dravnih organa, ako to zakonom nije drugaije odreeno;

7. odlaska na sistematske i specijalistike preglede na koje je upuen od strane poslodavca;

8. prisustvovanja sednicama dravnih organa i njenih tela, sednicama organa sindikata u svojstvu lana;

9. strunog usavravanja na koje je upuen od strane poslodavca.

lan48.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad prouzrokovane boleu do 30 dana, i to u visini 70% osnovice za
obraun naknade utvrene zakonom, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene zakonom.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad prouzrokovane povredom van rada do 30 dana, i to u visini 65%
osnovice za obraun naknade utvrene zakonom, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene zakonom.

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapozar 6/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
3.4.DRUGAPRIMANjA

3.4.1.Drugaprimanjakojaimajukarakterzarade

Naknadazaishranuutokurada

lan49.

Zaposleni ima pravo na mesenu naknadu za trokove ishrane u toku rada.

Mesena naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog lana isplauje se po isteku meseca istovremeno sa konanom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu
zaposlenog za tekui mesec.

Regreszakorienjegodinjegodmora

lan50.

Zaposleni ima pravo na regres za korienje godinjeg odmora u visini 1/12 meseno od proseno isplaene neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije za
decembar mesec prethodne godine.

Zaposleni koji ima pravo na godinji odmor u trajanju kraem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godinji odmor ima pravo na srazmerni
iznos regresa.

3.4.2.Drugaprimanjakojanemajukarakterzarade

Otpremninapovodompenzionisanja

lan51.

Zaposleni kome prestane radni odnos zbog odlaska u penziju ima pravo na otpremninu u visini 3 zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplauje
otpremnina, s tim to ona ne moe biti nia od 3 prosene zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konano objavljenom podatku republikog organa za poslove statistike
na dan isplate.

Solidarnapomozaposlenima

lan52.

Zaposleni ima pravo na solidarnu pomo za sluaj:

1) due ili tee bolesti zaposlenog ili lana njegove ue porodice;

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili lana njegove ue porodice;

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;

4) nastanak tee invalidnosti zaposlenog;

5) nabavke lekova za zaposlenog ili lana njegove ue porodice;

6) pomo maloletnoj deci zaposlenog za sluaj smrti zaposlenog roditelja;

7) pomo zaposlenom za sluaj smrti lana ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog, u visini neoporezivog iznosa;

8) mesenu stipendiju tokom redovnog kolovanja za decu zaposlenog koji izgubi ivot u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je rasporeen u visini 100% prosene
neto zarade u privredi Republike Srbije.

Visina pomoi u toku godine, u sluajevima utvrenim u stavu 1. ta. 16. ovog lana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije u skladu sa obezbeenim sredstvima, a
najvie do visine tri prosene neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove
statistike.

Poklondecizaposlenog

lan53.

Poslodavac moe da obezbedi deci zaposlenog starosti do 10 godina poklon za Novu godinu ili Boi, u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se
ureuje porez na dohodak graana.

Jubilarnanagrada

lan54.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu povodom godinjice neprekidnog rada u preduzeu, i to:

za 10 godina u visini 1 zarade,

za 20 godina u visini 1,5 zarade;

za 30 godina u visini 2 zarade;

za 40 godina u visini 3 zarade.

Zaradom u smislu stava 1. ovog lana smatra se prosena neto zarada po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadlenog
za poslove statistike.

lan55.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu povodom godinjice rada osnivanja preduzea u iznosu koji se utvrdi u Programima poslovanja za tu godinu.

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapozar 7/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
lan56.

Poslodavac moe, u skladu sa zakonom i usvojenim godinjim planom, da uplauje zaposlenima dobrovoljno penzijsko osiguranje.

3.5.MINIMALNAZARADA

lan57.

Usled poremeaja poslovanja poslodavca, zaposlenima se moe isplaivati minimalna zarada.

Minimalna zarada za standardni uinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednaava sa punim radnim vremenom za zaposlene u komunalnim preduzeima
isplauje se u visini minimalne zarade utvrene Odlukom Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije.

lan58.

Poslodavac, minimalnu zaradu iz prethodnog lana, moe isplaivati na osnovu posebne odluke Nadzornog odbora donete uz miljenje reprezentativnog sindikata.

Prilikom donoenja odluke, poslodavac e zajedno sa reprezentativnim sindikatima, precizirati rokove za isplatu razlike izmeu isplaene minimalne zarade i zarade zaposlenog
koju bi ostvario na poslovima na kojima je rasporeen.

Rokzaisplatuzarada

lan59.

Zarada se isplauje u sledeim rokovima:

akontacija za tekui mesec do 20-og u tekuem mesecu; konaan obraun zarade do 5-og u narednom mesecu za prethodni mesec;

ili jednokratno do 20-og u mesecu za prethodni mesec.

Zaradapripravnika

lan60.

Zarada pripravnika utvruje se u visini od 80% od osnovne zarade za odgovarajue poslove za koje se pripravnik osposobljava.

3.6.NAKNADATROKOVA

lan61.

Zaposleni ima pravo na naknadu trokova i to:

1) za prevoz na rad i sa rada u visini cene mesene pretplatne karte u javnom saobraaju;

2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji dnevnicu u visini od 5% prosene zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije prema poslednjem konanom
objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike;

3) za noenje na slubenom putovanju, prema podnetom raunu, osim u hotelu prve kategorije;

4) za prevoz u obavljanju slubenog putovanja u visini cene prevoza za odobreno sredstvo prevoza sa trokovima naknade za rezervaciju mesta u prevoznom sredstvu i
prevoza prtljaga;

5) za korienje telefona, telefaksa i interneta u slubene svrhe na slubenom putu u visini stvarnih trokova;

6) za vreme provedeno na slubenom putovanju u inostranstvu dnevnica u visini utvrenoj propisom Vlade Republike Srbije;

7) za korienje sopstvenog automobila za obavljanje slubenog posla u visini od 10% propisane cene za litar pogonskog goriva po preenom kilometru;

8) za poveane trokove smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosene zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije prema poslednjem
konanom objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, a ako nije obezbeen smetaj i ishrana i trokove ishrane i smetaja.

lan62.

Zaposleni ima pravo na mesenu pretplatnu kartu za dolazak na rad i povratak sa rada za relacije gde javni prevoznik omoguava kupovinu istih.

Za relacije na kojima javni prevoznik ne omoguava kupovinu mesene pretplatne karte zaposleni ima pravo na nadoknadu trokova prevoza u novcu i to u visini stvarnih
trokova, pod uslovom da zaposleni stanuje na udaljenosti veoj od 1,5 km od radnog mesta.

Stvarni troak se utvruje na osnovu broja dana dolaska na rad i odlaska sa rada i iznosa cene pojedinane karte na linije i rastojanju koje zaposleni koristi a za koje ne postoji
mesena pretplatna karta.

Ako na istoj relaciji prevoz obavlja vie prevoznika pri utvrivanju stvarnih trokova prevoza uzima se iznos cene pojedinane karte onog prevoznika koji ima najniu cenu.

Zaposleni koji nema mogunost da pri dolasku na rad i odlasku sa rada koristi javni prevoz jer na konkretnoj relaciji nema organizovanog javnog prevoza, ima pravo na
naknadu trokova u novcu u visini cene mesene pretplatne karte u javnom saobraaju za slinu relaciju, a na osnovu potvrde javnog preduzea.

lan63.

Poslodavac po pravilu vri naknadu trokova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada kupovinom mesene pretplatne karte na poetku meseca za naredni mesec, za
relacije gde je to omogueno.

Izuzetno, na zahtev zaposlenog, poslodavac moe doneti odluku da isplatu vri u novcu u visini cene mesene pretplatne karte.

lan64.

Poslodavac je duan da od ovlaenih prevoznika obezbedi potvrde o ceni pojedinanih karata i pretplatnih karata.

Zaposleni je duan da poslodavcu da izjavu o mestu stanovanja i prevoza koji koristi za dolazak na rad i odlazak sa rada.

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapozar 8/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA

4.UEEUUPRAVLjANjU

lan65.

Reprezentativni sindikati uestvuje u postupku statusnih promena preduzea, a posebno svojinske transformacije ili ugovaranja koncesija preduzea, i ima pravo davanja
miljenja i predloga, uz potovanje primedbi, predloga i sugestija ostalih sindikata kod poslodavca.

lan66.

Nadzorni odbor donosi Pravilnik o reavanju stambenih potreba zaposlenih uz miljenje reprezentativnih sindikata.

lan67.

Poslodavac e ovlaenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzea omoguiti da, po zahtevu zaposlenog za zatitu prava, izvri uvid u primenu
kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije reen u postupku pred organima preduzea.

5.PRESTANAKPOTREBEZARADOMZAPOSLENIH

lan68.

Gradsko vee grada Poarevca, poslodavci i reprezentativni sindikati formiraju Komisiju za socijalni dijalog na nivou grada Poarevca, koju ine po tri predstavnika osnivaa,
poslodavca i reprezentativnih sindikata.

Zadatak ove komisije je da pripremi Sporazum o racionalizaciji broja zaposlenih u javnim preduzeima, programe unapreenja poslovanja osnovne delatnosti i utvrivanje
kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvrilaca u osnovnoj delatnosti.

lan69.

Ukoliko doe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici kolektivnih ugovora u preduzeima su duni da
potuju proceduru propisanu Zakonom o radu i donesu Program za reavanje vika zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju.

U sluaju prestanka potrebe za radom zaposlenih u smislu stava 1. ovog lana, poslodavac i predstavnici reprezentativnih sindikata obavezuju se da donesu Socijalni program
za materijalno zbrinjavanje zaposlenih kojima prestaje radni odnos.

Ovim socijalnim programom se obezbeuju prava na isplatu otpremnine koje ne mogu biti ispod nivoa koji je utvrdila Vlada Republike Srbije.

lan70.

Poslodavac i predstavnici reprezentativnih sindikata utvrivae dogovorom broj zaposlenih za ijim je radom prestala potreba.

U Programu poslovanja prilikom utvrivanja politike zaposlenosti, poslodavci su obavezni da predvide potreban broj zaposlenih potujui princip produktivnosti i planirajui
poveanje obima poslova i proirenje obima delatnosti, na osnovu potreba korisnika i odluka Osnivaa.

Poslodavac i predstavnici reprezentativnih sindikata se obavezuju, da na osnovu elemenata iz st. 1. i 2. ovog lana, donesu Program racionalizacije broja zaposlenih, polazei od
specinosti poslova komunalne delatnosti.

lan71.

Ukoliko doe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena, pri predlaganju i utvrivanju zaposlenog za ijim je radom
prestala potreba, odreivanje kriterijuma za proglaavanje tehnolokog vika utvrivae poslodavac i reprezentativni sindikat.

Pri predlaganju i utvrivanju zaposlenog za ijim je radom prestala potreba primenjivae se kriterijumi iz zakona i kolektivnih ugovora, i to posebno u sluaju kada zaposleni
ostvaruju jednake rezultate u radu na istim poslovima.

Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vie od 25 godina rada, bez njegove saglasnosti ne moe prestati radni odnos usled tehnolokih unapreenja,
ekonomskih tekoa ili organizacionih promena.

6.NAKNADATETE

lan72.

Zaposleni je odgovoran za tetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokuje poslodavcu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran ja za deo tete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi deo tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu nadoknauju u
jednakim delovima.

Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, za tetu odgovaraju solidarno.

Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala i ko je tetu prouzrokovao utvruje posebna komisija koju obrazuje poslodavac, u skladu sa optim aktom i ovim
ugovorom.

lan73.

Postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu, pokree se reenjem.

Direktor je duan da donese reenje o pokretanju postupka za utvrivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj teti ili linog saznanja
da je prouzrokovana teta.

Prijava iz stava 2. ovog lana, naroito, sadri: ime i prezime zaposlenog koji je tetu prouzrokovao, vreme i nain izvrenja tetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni
prouzrokovao tetu i predlog rukovodiocu da pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu.

lan74.

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapozar 9/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
Reenje o pokretanju postupka za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu donosi se u pisanom obliku i naroito sadri: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je
zaposleni rasporeen, vreme, mesto i nain izvrenja tetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvrio tetnu radnju.

Direktor obrazuje komisiju i zakazuje raspravu o odgovornosti zaposlenog za nastalu tetu.

lan75.

Visina tete utvruje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.

Ako se visina tete ne moe utvrditi u tanom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne
trokove, visinu naknade tete utvruje komisija u paualnom iznosu, procenom tete ili vetaenjem preko strunog lica.

lan76.

Kada komisija utvrdi injenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog direktor donosi reenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi tetu ili se oslobaa od
odgovornosti.

lan77.

Direktor moe zaposlenog obavezati da tetu nadoknadi u novcu ili, ako je to mogue, popravkom ili dovoenjem oteene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja
tete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi tetu, zaposleni je duan da da pismenu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi tetu ili u utvrenom roku od dana davanja izjave da pristaje da tetu nadoknadi, istu ne nadoknadi, o teti odluuje nadleni sud.

lan78.

Direktor moe u opravdanim sluajevima, delimino osloboditi zaposlenog od naknade tete koju je prouzrokovao, osim ako je tetu prouzrokovao namerno.

Predlog za oslobaanje od naknade tete moe podneti zaposleni.

Pri donoenju odluke o deliminom oslobaanju od naknade tete, direktor e ceniti rad i ponaanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni naknadom tete bio doveden u teak
materijalni poloaj.

lan79.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu nadoknadi tetu, u skladu sa zakonom, optim aktom i ovim ugovorom.

Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili tete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi tete, zaposleni ima pravo na
naknadu tete pred nadlenim sudom.

lan80.

Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao tetu treem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, duan je da poslodavcu
nadoknadi iznos isplaene tete.

7.NAINREAVANjASPOROVA

lan81.

Ukoliko nastane spor u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i trajk, smatra se da
je nastao kolektivni radni spor.

U sluaju spora iz stava 1. ovog lana primenjivae se odredbe Zakona o mirnom reavanju radnih sporova, odnosno propis koji donese ministar nadlean za poslove rada, a
precizirae se u kolektivnim ugovorima kod poslodavaca.

lan82.

Ukoliko nastane spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao individualni radni spor.

U sluaju spora iz stava 1. ovog lana primenjivae se odredbe Zakona o mirnom reavanju radnih sporova.

Procedura i postupak sporazumnog reavanja individualnog radnog spora regulisae se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

8.USLOVIZARADSINDIKATA

lan83.

Poslodavac je duan da, u skladu sa zakonom, zaposlenima omogui sindikalno organizovanje i sprovoenje aktivnosti usmerenih na poboljanju njihovih uslova rada i
ukupnog ivotnog poloaja.

Sindikat ne moe biti rasputen ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.

lan84.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogui delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora i to:

da pokree inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od znaaja za materijalni i socijalni poloaj zaposlenih i uslove rada;

da se informie o pitanjima koja su od znaaja za materijalni i socijalni poloaj zaposlenih;

da se poziva sa dostavljenim materijalima, da prisustuje sednicama na kojima se razmatraju miljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odluuje o
pojedinanim pravima zaposlenih.

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapoz 10/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
lan85.

Poslodavac je duan:

da sindikatu obezbedi korienje prostorija bez plaanja naknade i pruanje potrebnih strunih, administrativnih i tehnikih usluga neophodnih za njegov rad, kao i izradu
zavrnog rauna;

da omogui predsedniku-povereniku reprezentativnog sindikata, predstavniku reprezentativnog sindikata na nivou Grada ili Republike izabranog u organe Sindikalne centrale
da profesionalno obavlja funkciju, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme
prima naknadu zarade;

da predsedniku sindikalne podrunice i sindikalnom povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvren broj plaenih asova meseno za obavljanje
njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne jednu polovinu od plaenih asova koji se obezbeuju za predsednika tog sindikata;

da predsednicima sindikalnih organizacija i sindikalnim poverenicima drugih ( ne reprezentativnih ) sindikata sporazumno obezbedi broj plaenih asova meseno za
obavljanje funkcija, u skladu sa zakonom;

da predstavnicima sindikata omogui informisanje zaposlenih, isticanjem obavetenja na odreenim mestima, pristupanim zaposlenima i za to odreena;

da predstavnicima sindikata omogui odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;

da se miljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donoenja odluka od znaaja za materijalni, ekonomski i socijalni poloaj zaposlenih, i da se u odnosu na
njih opredeli;

da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Nadzornog odbora, a predsednike drugih sindikata na sednice, kada se razmatraju inicijative upuene od strane
tih sindikata ili odluuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.

lan86.

Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dunost, za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi
ostvario na poslovima na koje je rasporeen.

lan87.

Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i dve godine po prestanku
funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u nadzornom odboru poslodavca,
predsedniku, lanovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.

Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, poslodavac moe da mu otkae ugovor o radu.

lan88.

Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeu duni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzea i da ne remeti propisanu
radnu disciplinu.

Poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca zalagae se za najvei mogui stepen meusobne saradnje, uvaavanja, demokratskog dijaloga i razumevanja.

9.PRAVONATRAJK

lan89.

Nain organizovanja i sprovoenja trajka vri se u skladu sa Zakonom o trajku i Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

trajkom se ne sme ugroziti pravo na ivot, zdravlje i linu sigurnost.

lan90.

Osniva svojim aktom utvruje minimum procesa rada za vreme trajanja trajka za sva javna komunalna preduzea.

Poslodavac je duan da o utvrenom minimumu procesa rada obavesti sve korisnike preko sredstava javnog informisanja, imajui u vidu da preduzea komunalne delatnosti
pruaju proizvode i usluge koje su nezamenljiv uslov ivota i rada.

lan91.

Ukoliko se zbog neobezbeenja prava, iz ovog ugovora i kolektivnih ugovora kod poslodavaca organizuje trajk, sprovodie se u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u njemu
uestvuju obezbedie se prava u skladu sa zakonima.

10.PRELAZNEIZAVRNEODREDBE

lan92.

Uesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlaenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.

lan93.

Za praenje primene i tumaenje odredbi ovog ugovora nadlena je komisija koju imenuje gradonaelnik grada, a sainjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.

lanovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava Komisije.

Komisija je obavezna da potpisnicima svakih 6 meseci dostavlja izvetaj o primeni ovog ugovora.

Zakljuci i tumaenja doneti na Komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuu snagu za sve uesnike u zakljuivanju kolektivnih ugovora kod poslodavaca.

lan94.

Ovaj ugovor se zakljuuje na tri godine.

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapoza 11/12
13.11.2016. POSEBANKOLEKTIVNIUGOVORZAJAVNAPREDUZEAUKOMUNALNOJDELATNOSTIGRADAPOAREVCA
Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru zaponu najkasnije 60 dana pre isticanja roka na koji je ovaj ugovor zakljuen.

Pripremu predloga Ugovora vri komisija ili radna grupa koju formira gradonaelnik na predlog potpisnika.

lan95.

Vaenje ovog ugovora moe prestati i pre roka iz lana 94. sporazumom svih uesnika ili otkazom samo jedne ugovorne strane.

U sluaju otkaza ovoj ugovor se primenjuju najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, s tim to su uesnici duni da postupak pregovaranja o razreenju spornih pitanja
zaponu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja otkaza.

Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zakljuivanja novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.

lan96.

Izmene i dopune ovog ugovora vre se na nain i po postupku na koje je i zakljuen.

lan97.

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona i Opteg kolektivnog ugovora.

lan98.

Na osnovu ovog ugovora, kolektivni ugovori kod poslodavaca, uz potovanje svih odredbi , moraju da se potpiu u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog ugovora.

lan99.

Ovaj ugovor objavie se u Slubenom glasniku Republike Srbije po izvrenoj registraciji u nadlenom ministarstvu za poslove rada.

lan100.

Ovaj ugovor stupa na snagu i primenjuju se osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.

Gradski odbor Sindikata zaposlenih

u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije

za grad Poarevac

Broj 72

U Poarevcu, 17. septembra 2013. godine

Predsednik,

Boban Martinovi, s.r.

Grad Poarevac

Gradsko vee grada Poarevca

Broj 023-28

U Poarevcu, 16. septembra 2013. godine

Predsednik,

Miomir Ili, s.r.

2005 - 2016 K&M soft d.o.o. - Sva prava zadrana.

http://bazapropisa.net/sr/29zakonodavstvo/kolektivniugovori/8437posebankolektivniugovorzajavnapreduzecaukomunalnojdelatnostigradapoz 12/12