1.

Izvori radnog prava- medjunarodni I unutrasnji izvori

Medjunarodni izvori radnog prava su : Ujedinjene nacije,odnosno njeni glavni organi poput : Generalna
supstina, Savet bezbednosti, Ekonomski i socijalni savet, Starateljski savet, Meunarodni sud pravde i
Sekretarijat. Za oblast rada i socijalnog osiguranja, poseban znaaj ima Ekonomski i socijalni savet.
Takodje,znacajan izvor radnog prava je I univerzalna deklaracija o pravima coveka koja okvir itavog
korpusa ljudskih prava: pravo na rad, zadovoljavajue uslove rada i zatitu; pravo na jednaku zaradu,itd
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ustanovljava: pravo na rad,
slobodu izbora i ouvanje zaposlenja; pravo na pravine i povoljne uslove rada; slobodu sindikalnog
organizovanja i delovanja,itd
Unutrasnji izvori radnog prava su ustav,zakoni I podzakonski akti,kolektivni ugovor,pravilnik o radu I
drugi opsti akti I individualni ugovori. Ustav u sferi rada proklamuje: jednakost svih pred zakonom,
zabarnu neposredne i posredne diskriminacije; zabranu ropstva i poloaja slinom ropstvu,itd..
Sto se zakona tice,postoji maticni zakon I posebni zakon o radu. Matini zakon o radnim odnosima je
Zakon o radu. On ima karakter ogteg zakona koji vai za sve zaposlene i poslodavce, ako posebnim
zakonom nije drugaije odreeno. Tamo gde posebnih zakona nema, Zakon o radu ima potpunu
indirektnu primenu. Posebni zakon je Zakon o dravnim slubenicima koji je najznaajniji, i koji se
primenjuje u svim organima drave, ukoliko za neki organ nije drugaije propisano.
Podzakonski akti vlade su uredbe, odluke i uputstva, a podzakonski akti resornog ministra se donose kao
pravilnici, koji imaju najvei znaaj. Njima se utvruju nain i postupak registrovanja ugovora o radu za
obavljanje poslova van prostorija poslodavaca; sadrina radne knjiice; nain voenja registra sindikata i
udruenja poslodavaca,itd
Kolektivni ugovori su izvori prava jedino u oblasti rada i pojavili su se krajem XIX veka. Kolektivni
ugovor zakljuuju udruenja radnika i udruenja poslodavaca, ali oni deluju i prema samim radnicima i
samim poslodavcima kao destinatorima.
2. Rezimi radnog odnosa
Postoje 3 rezima : opsti rezim,rezim u drzavnim organima I rezim u organima pokrajine I lokalne
samouprave.
Opsti rezim odnosa ustanovljen je Zakonom o radu. To je matini zakon u oblasti rada, jer vai za sve
zaposlene i sve poslodavce, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno. Postoje 2 primene :
Integralna u privrednim drutvima, poslovnim bankama, drugim finansijskim organizacijama, i
osiguravajuim drutvima
Supsidijarna u radnim sredinama za koje vae posebni propisi, kao to su dravni organi, organi
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
U dravnim organima vai poseban reim ustanovljen Zakonom o dravnim slubenicima. Ovaj reim
se primenjuje u ministrastvima, posebnim organizacijama, sudovima,..
U odnosu na Zakon o radu, Zakon o dravnim slubenicima je poseban zakon lex specialis. Ali postoje i
posebni zakoni u odnosu na njega: npr. Zakon o ureenju sudova. Oni sadre u veoj ili manjoj meri
odredbe o radnim odnosima, koje se prema Zakonu o radu odnose kao lex specialissimus. Te odredbe
imaju najjau pravnu snagu, pa derogiraju i poseban i matian zakon.
U organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave vai poseban reim, ustanovljen Zakonom o
dravnim slubenicima. Prema tim odredbama u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave
shodno se primenjuju odredbe Zakona o radnim odnosima u dravnim orgamma. Prava, obaveze i

odgovornosti koja nisu ureena Zakonom o radnim odnosima u dravnim organima, ureena su matinim
Zakonom o radu ije se odredbe primenjuju subsidijamo i rezidualno.
3.Pojam I vrste radnog odnosa
Radni odnos je dobrovoljni pravni odnos zaposlenog i poslodavca, sa pravima, obavezama i
odgovornostima utvrenim zakonom, kolektivnim ugovorom ili drugim aktom.
Radni odnos se po pravilu zasniva na neodreeno vreme, pa je to zato osnovni oblik radnog odnosa.
Postoje i posebni oblici radnog odnosa: radni odnos na odreeno vreme, radni odnos uz probni rad,
pripravniki radni odnos, odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom, radni odnos sa nepunim
radnim vremenom, radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i radni odnos sa kucnim
pomocnim osobljem
4. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Postoje opsti, posebni I specijalni uslovi za zasnivanje radnog odnosa.
Opsti uslov mora da ispunjava svako ko eli da zasnuje radni odnos, bez obzira na poslove koje e
obavljati. Taj uslov je uzrast od 15 godina I on ima ulogu da stiti lica od rada koja nisu u stanju da ga
bioloski podnesu.
Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa se utvruju zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i
sistematizaciji poslova. Od posebnih uslova, Zakon imenuje samo strunu spremu,a drugi posebni uslovi
su : radnu sposobnost, radno iskustvo, poloen struni ispit.
Specijalni uslovi za zasnivanje radnog odnosa utvreni za maloletna lica, invalidna lica i strance.
Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja,
usvojioca ili staratelja, ali samo ako takav rad ne ugroava zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako
takav rad nije zabranjen zakonom.
Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovom i na nain utvren Zakonom o radu, ako posebnim
zakonom nije drukije odreeno.
Strano lice moze da zasnuje radni odnos smao ako ispunjava opste I posebne uslove kao I nas
drzavaljanin, ali pritom mora imati : Odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak I
Odobrenje za zasnivanje radnog odnosa
5. Nacin za zasnivanje radnog odnosa
Nain zasnivanja radnog odnosa tie se radnji koje se preduzimaju, i akata koji se zakljuuju ili donose u
postupku sticanja statusa zaposlenoga. Postupak zasnivanja radnog odnosa se svodi na : pregovaranje
radnika I poslodavca, zakljucenje ugovora o radu I stupanje zaposlenog na rad.
Pri pregovaranju, radnik I poslodavac su duzni da upoznaju jedan drugog sa obavezama I duznostima
koje imaju jedan prema drugom.
Kada je u pitanju ugovor o radu, mora se napomenuti da je on formalan, dvostruko obavezujuci,
teretan, komutativan, sa trajnom prestatacijom, intuitu persone, kauzalan I individualan.

6.Sudska zastita povodom radnog odnosa

Prema Zakonu o sudovima, sporove o zasnivanju radnog odnosa reavaju u prvom stepenu optinski
sudovi. Ako poslodavac onemogui radnika da po zakljuenju ugovora o rad stupi na rad, ovaj moe
traiti da mu sud omogui poetak rada, pa se tada se javlja spor o zasnivanju radnog odnosa. Lice koje je
stupilo na rad, a nije zakljuilo ugovor o radu smatra se da je zasnovalo radni odnos na neodreeno

vreme. Radnik koji je zakljuio ugovor o radu, a nije stupio na rad odreenog dana, po Zakonu o radu se
smatra da radni odnos nije ni zasnovao.
7.Katalog osnovnih prava I obaveza iz radnog odnosa
Osnovna individualna prava zaposlenih su :
Pravo na odgovarajuu zaradu se ostvaruje zavisno od obavljenog rada i vremena provedenog na radu.
Pravo na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu
Pravo na posebnu zatitu odreenih kategorija zaposlenih se odnosi na: ene u trudnoi, maloletne
radnike, invalide, kao i na zaposlene koji puzaju negu detetu
Pravo na zdravstvenu zatitu
Pravo na zatitu linog integriteta
Pravo na socijalnu sigurnost zbog bolesti, gubitka radne sposobnosti ili starosti
Pravo na materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti
Osnovna kolektivna prava zaposlenih su :
pravo na udruzivanje I pravo na kolektivno pregovaranje
Osnovne obaveze zaposlenih su :
dunost savesnog i odgovornog obavljanja poslova
dunost potovanja organizacije i uslova rada
dunost obavetavanja poslodavaca o okolnostima bitnim po porces rada
dunost obavetavanja poslodavca o rizicima u procesu rada
Osnovne obaveze poslodavca su :
dunost da zaposlenima iplati zaradu za obavljeni rad
dunost da zaposlenima osigura bezbednost u radu i zatiti im ivot i zdravlje
dunost da zaposlene obavesti o uslovima i organizaciji rada, pravilima rada i poslovanja
dunost da zaposlenima obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu
8.Zabrana diskriminacije
Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja trae zaposlenje i zaposlenih, s
obzirom na pol, jezik, rasu, starost, trudnou, itd Odnosi se na na neposrednu I posrednu
diskriminaciju. Neposredna diskriminacija je svako postupanje uzrokovano povredom bilo kog
zatienog svojstva kojim se subjekt zatite stavlja u nepovoljniji poloaj u odnosu na drugog.
Posredna diskriminacija postoji kada odreena naizgled neutralna forma, kriterijum ili praksa stavlja
stavlja subjekat zatite u nepovoljniji poloaj u odnosu na drugog.
9.Rasporedjivanje zaposlenih
Zakon o radu propisuje posebne uslove za rad na odreenim poslovima koji se utvruju pravilnikom o
organizaciji I sistematizaciji. Prvobitno rasporeivanje se dogaa jo u postupku zasnivanja radnog
odnosa, a podudara se sa stupanjem na rad. Prema Zakonu o radu, poslodavac moe da ponudi
zaposlenom izmenu ugovora o radu zbog potreba procesa I organizacije rada. . Ako zaposleni prihvati
ponudu i novelirani ugovor potpie, prihvatio je i nove uslove, a ako ne privhati moze da rizikuje da
dobije otkaz.
10.Radno vreme
Radno vreme je vreme koje zaposleni provodi na radu.Postoji :
puno radno vreme 40 sati nedeljno ako nije zakonom drugacije propisano
nepuno radno vreme - radno vreme zaposlenih koji rade krae od punog radnog vremena i ostvaruju

prava srazmerno vreme provedenom na radu

skraceno radno vreme - Zaposleni radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim poslovima,
najvise 10 sati nedeljno
prekovremeni rad - rad dui od punog radnog vremena. On se odreuje kao radna obaveza kada postoje
odreeni uslovi, ali se mora voditi rauna o ogranienju u pogledu trajanja.
raspored radnog vremena - Rasporedom radnog vremena poslodavac rasporeuje na radne dane,
zavisno od broja dana u radnoj nedelji i broja asova u radnom danu.
preraspodela radnog vremena - Preraspodela radnog vremena je atipina raspodela radnog vremena.
Mogua je pod odreenim uslovima, na odreen nain, uz odreena ogranienja. Poslodavac moe da
izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, racionalnije
korienje radnog vremena, kao i izvrenje odreenog posla u utvrenim rokovima. Radno vreme se
rasporeuje simetrino, tako da u svakoj radnoj nedelji zaposleni radi puno radno vreme, a moze I
asimetricno tako da u jednoj nedelji zaposleni ima manje,a u drugoj nedelji vise od punog radnog
vremena.
nocni I smenski rad
11.Godisnji odmori
Godinji odmor uivaju svi zaposleni, bez obzira na reim radnog odnosa i koriste ga u skladu sa
Zakonom o radu. Godinji odmor je plaeni odmor, tako da za vreme njegovog trajanja zaposlenom
pripada naknada zarade. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa dui od
30 radnih dana, stie pravo da koristi godinji odmor posle est meseci neprekidnog rada. Duina
godinjeg odmora zavisi od zakonskog minimuma i autonomno utvrenih kriterijuma. Za svaku
kalendarsku godinu, zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom ili
ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
12.Odmori I odsustva
Zakon o radu poznaje sledee odmore i odsustva:
odmor u toku dnevnog rada puni,skraceni I produzeni odmor
dnevni odmor - Zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje
12 asova neprekidno
nedeljni odmor - Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje
24 asa neprekidno
godisnji odmor - Godinji odmor uivaju svi zaposleni, bez obzira na reim radnog odnosa i koriste ga u
skladu sa Zakonom o radu. Godinji odmor je plaeni odmor, tako da za vreme njegovog trajanja
zaposlenom pripada naknada zarade.
Zadovoljavanju privatnih potreba i ispunjenju javnih obaveza slue:
placeno odsustvo -plaeno odsustvo je odsustvo sa rada uz naknadu zarade. Plaeno odsustvo se
ostvaruje u svakoj kalendarskoj godini, pa se iz godine u godinu obnavlja, bez obzira da li je u prethodnoj
godini iskorieno ili ne
neplaceno odsustvo - Neplaeno odsustvo je odsustvo bez naknade zarade. Poslodavac moe zaposlenom
da odobri odsustvo bez zarade, a sluajevi ovog odsustvovanja nisu zakonom odreeni, ali mogu biti
odreeni optim aktom ili ugovorom o radu.
odusstvo zbog mirovanja radnog odnosa - Mirovanje radnog odnosa je stanje u kome radni odnos
postoji, ali se prava i obaveze iz tog odnosa ne vre dok se ne aktiviraju. Ovo se moze desiti zbog :

sluzenja vojnog roka, rada u inostranstvu, privremno upucivanje na rad kod drugog poslodavca, izbor na
javnu funkciju I izdrzavanje kazne zatvora.
13.Opsta zastita na radu
Njen zadatak je da osigura bezbedne uslove rada i sauva zdravlje zaposlenih. Tom zadatku slue propisi
o: pravu na zatitu, dunosti zatite, ouvanju zdravlja i zatiti na opasnim poslovima. Mere zatite mogu
biti: prethodne, opte i posebne.
Prethodne mere - se preduzimaju pre nego to poslodavac otpone sa radom i tiu se projektovanja i
osiguravanja radnog prostora, orua za rad, i sredstava zatite na radu
Opste mere - se odnose se na sve zaposlene, a tiu se: funkcionalnosti radnog prostora, orua za rad,
opte opremljenosti, itd
Posebne mere - se odnose samo na zaposlene koji obavljaju teke i naporne poslove ili rade pod
posebnim i oteanim uslovima.
14.Zastita materinsta,omladine I roditeljstva
Zaposleni koji je mlai od 18 godina ne moe da radi na poslovima koji iskazuju naroito teak fiziki
rad; rad pod zemljom, vodom ili na velikoj visini,itd.. Posebnu zatitu.od naroito tekog rada, rada pod
zemljom ili na velikoj visini, uivaju i zaposleni od 18. do 21. godine ivota, ali samo na osnovu nalaza
nadlenog zdravstvenog organa. Trokove lekarskog pregleda i pribavljanja nalaza snosi poslodavac
Trudnica u toku itave trudnoe ne moe da radi na poslovima koji su po nalazu nadlenog dravnog
zdravstvenog organa tetni po njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naroito na poslovima koji zahtevaju npr.
podizanje tereta. Zaposlena ena za vreme prve 32 nedelje trudnoe ne moe raditi prekovremeno i nou,
ali samo ako bi takav rad bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje njegnog fetusa.
Jedan od roditelja sa detetom mlaim od 3 godine moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz
pisanu saglasnost. Bez te saglasnosti ne moe se izvriti preraspodela njegovog radnog vremena.
Samohrani roditelj koji ima dete do 7 godina ivota ili dete koje je teak invalid, moe da radi
prekovremeno ili nou samo uz svoju pisanu saglasnost.
Usvojilac, hranitelj ili staratelj takoe moe da radi prekovremeno ili nou, a preraspodela radnog
vremena je takoe uslovljena njegovom saglasnou

15.Zastita invalida,licnih podataka

Zatita od inavlidnosti ima dve dimenzije. Jedna se odnosi na zaposlene kod kojih je invalidnost ve
nastala. Druga se odnosi na zaposlene kojima invalidnost preti.
Zatita zaposlenih koji su ve invalidi: ovde je poslodavac duan da zaposlenom invalidu rada obezbedi
obavijanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zatita pre nastupanja invalidnosti: zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i
inavlidskom osiguranju, utvreno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odreenim poslovima,
poslodavac je duan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajueg posla.
Zatitu linih podataka zaposlenih reguliu odredbe Zakona o radu. One se tiu: sadrine zatite,
dostupnosti podataka i rada sa podacima.
Sadrinu zatite obrazuju prava zaposlenog: 1) da vri uvid u dokumente sa linim podacima, koji se
uvaju kod poslodavca; 2) da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog znaaja za poslove koje
obavlja; 3) da trai ispravljanje netanih podataka.

Dostupnost podataka je strogo ograniena i kontrolisana. Ti podaci ne mogu da budu dostupni treem
licu, osim u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom.
Rad sa podacima moe biti poveren samo zaposlenom koga ovlasti direktor. Ako je poslodavac
preduzetnik, onda je davanje ovlaenja za rad sa podacima u njegovim rukama.
Zaposleni su zatieni i pravom da odsustvuju sa rada u sluaju privremene nesposobnosti za rad usled
bolesti. Ovo pravo se esto zloupotrebljava. Zato je i uveden mehanizam za zatitu od zloupotrebe
bolovanja. Lekar koji otvori bolovanje je duan da izda potvrdu o privremenoj spreenosti za rad
zaposlenog. Privremenu spreenost za rad reguliu propisi zdravstvenog osiguranja. Zaposleni je duan
da poslodavcu dostavi potvrdu lekara, najkasnije u roku od tri dana. U sluaju tee bolesti, potvrdu o
bolovanju, mogu dostaviti i lanovi ue porodice ili druga lica sa kojima zaposleni ivi u porodinom
domainstvu. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada, moe da
podnese zahtev nadlenom zdravstvenom, organu radi utvrivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog.
16.Zarada I obracun zarade
Zarada se ostvaruje iskljuivo radom. Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u
skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Zakon o radu zaposlenima garantuje jednaku
zaradu za rad iste vrednosti kod istog poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad koji
iziskuje isti stepen strune spreme, istu radnu sposobnost, istu odgovornost i isti fiziki i intelektualni
angaman. Vrste zarade: zarada ima dva vida: zarada za obavljeni rad i minimalna zarada.
Obraun zarade: poslodavac je duan da zaposlenom dostavi obraun zarade i naknade prilikom svake
isplate. Uz obraun dostavlja i obavetenje u kome konstatuje da zaradu, odnosno naknadu zarade nije
isplatio i navodi razlog zbog kojeg isplata nije izvrena. Obraun sa obavetenjem dostavlja se najkasnije
do kraja meseca, za prethodni mesec. Kada je isplata zarade izostala, obraun slui kao dokaz da je
poslodavac u dunikoj docnji prema zaposlenom.
17.Naknada zarade I druga primanja
Naknada zarade se ostvaruje bez rada, u sluajevima koji su odreeni zakonom ili autonomnim aktima.
Zakonski sluajevi su odreeni zakonom, i svrstavaju se u grupne i pojedinane sluajeve. Grupni
sluajevi se odnose na: neradne dane praznika, godinji odmor, plaeno odsustvo, vojnu vebu i
odazivanje na poziv dravnog organa. Pojedinani sluajevi se tiu: privremene spreenosti za rad,
neskrivljenog prekida rada i nareenog prekida rada.
U druga primanja spadaju lina primanja zaposlenog koja nisu ni zarada ni naknada zarade. Njih moemo
svrstati u grupu trokova i grupu potraivanja. Trokovi:
Naknada za dolazak na rad, Dnevnice za slubeni put po zemlji, Dnevnice za slubeni put u inostranstvu,
Terenski dodatak, Naknada za ishranu tokom rada, Regres za godinji odmor
Potraivanja: ovde spadaju primanja koja su utvrena kao pravo, i primanja koja su utvrena kao
mogunost.
U primanja koja su utvrena kao pravo spadaju :
otpremnina,naknada za pogrebne usluge.
U primanja koja su utvrena kao mogunost spadaju :
praznicni pokloni, premija za dobrovoljno osiguranje, jubilarna nagrada, solidarna pomoc.