1.

Ustav (podela vlasti) i zakonitost

Ustav je najviši pravni akt jedne države i njime se uređuju osnovna pitanja jedne države (uređenje, vlast,
svojina, sloboda.Ustavnost znači da zakoni moraju biti u skladu sa ustavom.
USTAV REPUBLIKE SRBIJE: Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive.
Podela vlasti u Republici Srbiji?
Uređenje vlasti se zasniva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos ove tri grane vlasti se
zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna.

2.LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Pred zakonom su svi ljudi jednaki I zabranjen je svaki vid diskriminacije vecine nad manjinom.
Ljudska prava su:
-Svako ima pravo da dostojanstvo
-Svako ima pravo na slobodu I bezbednost
-Svako ima pravo na slobodu kretanja, javnog okupljanja, na medije
-Svako ko je poslovno sposoban (>18god) ima pravo da bira I da bude biran
-Prava na slobodu misli, savesti, uverenja I veroispovesti, nacionalnu pripadnost
-Pravo na rad I strajk
-Pravo na sklapanje I raskidanje braka
-Pravo na slobodu odlucivanja radjanja
Manjinska prava su:
1. Ravnopravnost pred zakonom I jednaka zakonska zastita
2. Pravo da ne budu diskriminisani
3. Zabranjeno je nasilje
4. Pravo na kulturu I prosvetna udruzenja

3.Republički organi i njihova nadležnost

1. Narodna skupstina R Srbije
2. Predsednik Republike
3. Vlada
4. Ustavni sud Srbije
5. Vrhovni kasacioni sud Srbije- Najvisi sud RS (svi ostali sudovi su ispod njega, sediste u BG )
6. Rebulicko javno tuzilastvo

4.Narodna skupština
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakoodavne vlasti.
Čini je 250 narodnih poslanika koji se biraju na izborima, tajnim glasanjem, a mandat im traje 4 godine. RS.
Narodna skupština je nadležna da:
● donosi i menja ustav
● odlučuje o promeni granice RS
● odlučuje o ratu i miru
● proglašava ratno i vanredno stanje
● bira Vladu
● donosi zakone
● usvaja budžet i završni račun RS

5.Predsednik
Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.Mandat mu traje 5 godina od momenta
poaganja zakletve. Niko ne moze vise od 2 puta da bude biran za predsednika Republike. Predsednik
Narodne skupstine moze da zamenjuje predsednika Republike najduze 3 meseca
Ima sledece nadležnost :
● predstavlja RS u zemlji i inostranstvu
● ukazom proglašava zakone
● predlaže Narodnoi Skupstini kandidata za predsednika Vlade
● postavlja ambasadore RS
6.Vlada
Vlada je nosilac izvršne vlasti u RS.
Vladu cine predsednik Vlade, jedan ili više podpredsednika i ministri
Vlada ima sledece nadležnosti :
● utvrđuje i vodi politiku
● izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupšine
● donosi uredbe
● prati rad organa drzave.
● usmerava i usklađuje rad ministarstava
Vlada je odgovorna narodnoj Skupstini za politiku SRB

7. Teritorijalna organizacija Republike Srbije

U okviru teritorijalnog uredjenja RS ustav predvidja autonomne pokrajine I jedinice lokalne
samouprave.
Jedinice lokalne samouprave su : opstine gradovi I grad Beograd.

8. Savet ministara
Savet ministara obavlja zakonodavnu fuknciju,zajedno sa Evropskim parlamentom,sta znaci da zajedno sa
svim usvaja zakonske akte u propisama zakonodavnom postupku.

9.UGOVOR O RADU -

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu koji zaključuju poslodavac i zaposleni. Ugovor o radu se može
zaključiti na određeno ili neodređeno vreme. Ugovor o radu se zaključuje u pisanom obliku, pre stupanja
zaposlenog na rad.

10.Prava iz radnog odnosa, prava na naknadu za rad. RADNI ODNOS

RADNI ODNOS – dobrovoljno radjen izmedju posladavca I zaposlenog lica.

Prirudni rad je zabranjen.
Poslodavac je domace ili strano pravo/fizicko lice koje zaposljava jedno ili vise lica.
Zaposleni – fizicko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.Ima pravo na :
• bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu
• zdravstvenu zaštitu
• zaštitu u slučaju bolesti
• starosti
• pravo na zaradu
• pravo na ucesce u pregovorima
Nezaposleni: je lice od 15-65god koje nije zasnovalo radni odnos,vodi se na evideciju neraposlenog I aktivno
trazi radni odnos.
Ima pravo da:
-Slobodno bira zaposljenje
-informise se u nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje
Ima obavezu da:
ne dobija ponudjeno odgovarajuce zaposlenje

RADNI ODNOS- pravni odnos dobrovoljno radjen izmedju poslodavca i zaposlenika

UGOVOR O DELU- ugovor van radnog odnosa. Gde radnik nema status zaposlenog.

11. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

15 god najmanje -ako je manje od 18god potrebna saglasnost roditelja ili staratelja.

12. Zasnivanje radnog odnosa

Poslodavac I zaposleni putem ugovora o radnu zasnivau radni odnos I medjuju medjusobna prava I obaveze.
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života.

13.Vrste rada van radnog odnosa

Privremeni i povremeni poslovi
Za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj
godini poslodavac može da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
-nezaposlenim licem
-zaposlenim koji radi nepuno radno vreme
-korisnikom starosne penzije

-Ugovor o delu
Radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca.

-Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

Radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita.

-Dopunski rad
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može u pisanom obliku da zaključi ugovor o
dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

14.Radni odnos na određeno vreme

Radni odnos na određeno vreme se zasniva kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu,
privremeno povećanje obima rada i sl. i može da traje najduže 12 meseci.

14. Rad van radnog odnosa – Volonterski rad- Ugovor o delu

15. Pripravnici/ pripravnik

Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci I osposobljava za samostalan
rad.Pripravnik zasniva radni odnos na odredjeno vreme (najduze godinu danna). Ima pravo na zaradu I sva
druga prava iz radnog odnosa.

16. Radno vreme (pojam i vrsta) 5dana-8h-40h nedeljno.

Radno vreme je period vremena koji je zaposleni dužan da provede na radu,radi obavljanja poslova za koje
je zasnovao radni odnos. Radna nedelja traje 5 radnih dana po 8h iznosi 40h nedeljno.Poslodavac je duzan
da izvesti o rasporedu radnog vremena najmanje 7 dana pre.

17. Preraspodela radnog vremena

Vrsi se tako da ukupno radno vreme zaposleno u periodu od 6 meseci ne bude duze od punog radnog
vremena.
Ne moze da traje duze od 60h nedeljno
Sustina je da se u jednom periodu radi duze, a u drugom krace.
Ne smatra se prekovremenim radom.
Nocni rad u smenama 22-6 ujutru. Poslodavac je duzan da obezbedi izmenu smena.Zaposle ne moze da radi
nepresano nocu duze od nedelju dana.

18.Prekovremeni rad-
-Je rad duzi od punog radnog vremena. Na zahtev poslodavca, zaposleni je duzan da radi duze,od punog
radnog vremena u slucaju vise sile.
Ne moze da traje duze od 8h nedeljno
Zaposleni ne mogu da rade 12h dnevno

19. Odmor i odsustvo

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog
rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji
odmor, niti mu se to pravo može zameniti novčanom naknadom.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i
ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.

Odmor u toku dnevnog rada: zaposleni koji radi najmanje 6h dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog
dana 30min.
Zaposleni koji rade duze oh 4h i manje od 6h imaju pravo na odmor 15min.
Zalposleni koji radi 10h dnevno ima pravo na 45min.

DNEVNI ODMOR- zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12h neprekidno u okviru u 24h.

NEDELJNI ODMOR- zaposleni ima pravo ma nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24h neprekidno.
Nedeljni odmor se po pravilu koristi nedelju.

PLACENO ODSUSTVO- zaposleni imaju prava na placeno odsustvo u ukupnom trajanju od 5 radnih dana
u toku kalendarske godine: u slucaju sklapanje braka, porodjaja supruge.
Imaju pravo na jos 5 radnih dana- zbog smrti clana porodice(uze porodice)
I 2 dana za dobrovljnog davanja krvi.

NEPLACENO ODSUSTVO - poslodavac moze da odobri odsustvo bez nakadne zarade. Slucajevi i trajanje
nisu zakonski odredjeni.

20. Godišnji odmor

Zposleni imaju pravo ma godisnji odmor u skladu sa zakaon o radu. Zaposleni stice pravo na koriscenja
godisnjeg odmora posle mesec dana ne prekidnog rada od dana osiguranja radnog odnosa. Zaposleni ima
pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana u kalendarskoj godini. Godišnji odmor može
da se koristi u 2 dela, s tim što se prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od 3 nedelje koristi u kalendarskoj
godini, a drugi deo godišnjeg odmora najkasnije do 30.juna naredne godine.

21. Naknada za rad

Naknadu isplacuje poslodavac.
Zaposlenik ima pravo na naknadu zarade i za vreme odsustovanja sa rada, zbog privremene sprecnosti za rad
do 30-najmanje 65% prosecne zarade.

22.Prestanak radnog odnosa-

Radni odnos prestaje:
- istekom roka na koji je zasnovan;
- kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
- sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
- otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
- na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina;
- smrću zaposlenog i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

23.Pravni lek, pouka o pravnom leku

Redovni pravni lekovi / Pravni lek
Predstavljaju institute procesno prava i nalaze svoju upotrebu u kricnom,preksajnom postupku. Imaju prava
da traze preispitivanje sudskih odluka i odluka upravnih organa.

24.Ostvarivanje i zaštita prava radnika

Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih?
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa
obrazloženjem i poukom o pravnom leku.

25.Kolektivni ugovor
Kolektivni ugovor se zaključuje kao opšti, poseban i kod poslodavca.
Opšti = zaključuje se na nivou Republike i odnosi se na sve poslodavce i sve zaposlene.
Posebni = zaključuje se za određenu grupu.(npr. za zdravstvo). Ne mogu se utvrđivati nepovoljnija prava i
obaveze zaposlenih i poslodavaca
Kod poslodavca = zaključuje se kod poslodavca, u okviru preduzeća/ustanove gde se obavlja rad. Zaključuje
se i za svaku zdravstvenu ustanovu.

26.Zakon o radu
Radni odnos nastaje kao dobrovoljni odnos izmedju zaposlenog i poslodavca, a njegovu sadrzinu cine prava,
obaveze, i odgovornosti zaposlenih i poslodavca.

27.Radna knjižica
Je javna isprava koju izdaje opstinska uprava. Radnu knjizicu morate imati prilikom stapanja u radni odnos
sa poslodavcem.
- u radnu knjizicu, se unose licni podaci, podaci o skolskoj spemi, podaci o poslodavcu, radni staz.

28. Prava pacijenta

-pravo na dostupnost zdravstvene zaštite,
-pravo na informaciju
-pravo na bezbednost
-pravo na obaveštenje
-pravo na slobodan izbor,
-pravo na privatnost
-na pristup medicinskoj dokumentaciji
-Primarnu zdravstvenu zastitu u Dom Zdravlja, gradjani istvaruju preko izabranog lekara.
-Izabrani lekar vodi potpunu evidenciju (medicinsku dokumentaciju) o pacijentu.

29. Zdravstvene ustanove (vrste, delatnosti i nivoi)

Vrste zdravstvenih ustanova su:
1. - dom zdravlja
2. - apotekarska ustanova
3. - bolnica (opšta i specijalna)
4. - zavod na primarnom nivou
5. - zavod za javno zdravlje
6. - klinika
7. - institut
8. - kliničko-bolnički centar
9. - klinički centar.
10. -univerzitetski klinicki centar
- Ustanove koje su iskljucivo u drzavnom vlasnistvu su one koje :
-obavljaju hitnu medicinsku pomoc
-proizvodnja seruma I vakcina
-pato-annatomske obdukcije

30. Privatna praksa

Vrste:
- ordinacija lekara/stomatologa
- poliklinika
- laboratorija
- apoteka
-ambulanta.
Uslovi:
-Polozen drzavni ispitanit
-zavrsen fakultet
-polozen strucni ispit
-zdravstveno je spodoban
-dobio licencu sa samostalni rad
-izvrsio upis u komoru
 31. Osnivanje drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti
Uslovi:
– Zdravstveni radnici
– odgovarajuca oprema
– odg kolicinna lekova

Zdravstvena delatnost je delatnost koje obezbeđuje zdravstvena zastita radjana.

32.Farmaceutska zdravstvena delatnost

Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata:
- promociju zdravlja
- racionalizaciju troškova
- praćenje neželjenih reakcija na lekove
- izbegavanje interakcija ne lekova
– izradu galenskih, I magistralnih lekova

33. Primarna, sekundarna i tercijerna zdravstvena delatnost

Primarna:
-zdravstveno vaspitanje
-kontrola malinih bolesti
-bolesti usta I zuba
-posete
-hitna

Sekundarna:
-Dijagnostika
-terapija
-nega I smestaj u bolnicama

Tercijerna:
-naučnoistraživačku delatnost
-obrazovana delatnos

34. Dom zdravlja, delatnost

-Je zdravstvena ustanova koja obezbedjuje
U domu zdravlja obavlja se
-preventivna zdravstvena zaštita za sve kategorije stanovnika,
-hitna medicinska pomoć, opšta medicina
-zdravstvena zaštita žene i dece,
-zdravstvena zastita iz oblasti opste medicine.

35. Apoteka
Apoteka je zdr ustanova u kojoj se izradjuju I izdaju lekovi I lekovite preparate. U apoteci se vrsi
promocija zdravlja I zdravstveno vaspitanje, savetovanje promet na malo lekova I medicinskih
sredstava, izrada magistralnih lekova.

36. Zavod za zaštitu zdravlja (vrste zavoda)

Zavod je zdravstvena ustanova koja obavlja zadravstvenu detaljnost na primarnom nivou
zdravstvene zastite. Vrste :

37. Bolnica
Bolnica je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost na sekundarnom nivou, kao nastavak
dijagnostike, lečenja i rehabilitacije u domu zdravlja, ili kada su zbog složenosti i težine oboljenja
potrebni posebni uslovi , opreme, smeštaja i lekova. Bolnica može biti opšta i specijalna.
 Specijalna bolnica?
Za odredjenne kategorije stanovnika, odnosno obolelima od odredjenih bolesti. (mora imati :
laboratoriju, apotekarsku delatnost, etc .. )

38. Klinika i institut (sličnosti i razlike) .

Klinika je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i
stacionarnu zdravstvenu delatnost iz određene grane medicine, odnosno stomatologije, kao i
obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost.
Institut: isto kao klinika samo što može obavljati delatnosti iz jedne ili više grana medicine ili
stomatologije.

39. Klinički centar

Je zdravstvena ustanova koja obavlja specijalisticko konsultativno I stacionarnu zadravstvenu delatnost na
tercijarnom nivou zdravstvene zastite.

40. Zavod za javno zdravlje

Prati i analizira zdravstveno stanje stanovnista, higijensku-epidemiolosku situaciju i faktore rizika iz zivotne
sredine. Analizira zdravstene probleme i rizike po zdravlje stanovnista

41. Organi zdravstvenih ustanova (predsednik, direktor, upravni i nadzorni odbor)

Direktor – mandat 4 god moze biti izabaran najvise 2x za redom
Upravni odbor-donosi program rada i razvoja i finanski plan
Nadzarni odbor – sporovdi nadzor nad radom 24h
Predsednik - Mandat mu traje 5 godina od momenta poaganja zakletve

42. Direktor zdravstvene ustanove

Organizuje rad. Predstavlja zdravstenu ustanovu i odgovoran je za zakonist rada.
Moze biti imenovano lice: Doktor medicine, doktor stomatologije, magistar farmacije.
-najmanje 5god radnog iskustva.

43. Stručna tela na nivou republike

1) Zdravstveni savet Srbije -Narodna skupstina bira clanove,ima 15. Mandat traje 5 godina.
2)Eticki odbor Srbije- Clanove imenuie Vlada, i ima ih 9 clanova
3) Republičke stručne komisije -obrazuje je ministar nadležan za poslove zdravlja.Clanovi su drugi
zdravsteni radnici iz oblasti medicine, stomatologije i farmacije.

44. Sredstva za rad zdravstvenih ustanova

Zdravstvena ustanova ostvorauje sredstva za rad iz javnih prihoda :
-Budzet RS
-prihoda nastalih upotreba javnih sredstva.

45. Prodaja sedativa u privatnim apotekama

- Na recept!
- Uz izvestaj lekara specijaliste!
Zabranjnjo bez.

46. Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici

Zdravstveni radnik u zavisnosti od nivoa obrazovanje:
a)Doktor medicine, doktor stomatologije, maigistar farmacije – (integrisane akademske studije)
b)Medicinska sestra,zdravstveni tehnicar- srednja skola zdravstvene struke
Zdravstveni saradinci : je lice koje nema steceno srednje/visoko obrazovanje zdravstvene struke a koje
ucestvuje u obavljanju odredjenih poslova zdravstvene zastite.

47. Licenciranje – LICENCA

Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence zdravstvenim radnicima jeste postupak koji sprovodi nadležna
komora. Licenca je javna isprava.Ceo posao oko lincence obavlja nadlezna KOMORA (njen direktor). Izdaje
se na 7 god.
Dobijanje licence: - da je zdravstveni radnik upis u imenik komore.
-da nije osudjen za nedelo
-obavljen staz i polozen drzavni ispit.
Obnavljanje licence: -60 dana pre isteka roka, na svakih 7 god
-uz dokaz o spovedenom postupku kontinuirane edukacije
Oduzimanje licence: - Komora zdr radniku oduzima licencu:
-ako je ne obnovi
-ako napravi gresku, i time nanese stetu pacijentu
-ako je sudski kaznjen
-zloupotreba zdravstvenog obrazovanja

48. Akreditacija
Vlada osniva Agencija za akreditaciju. Agencija je samostalna i ima sledece obaveze:
-izdavanje sertifikata, utvrdjuje standard za akreditaciju
(Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije je organizacija koju osniva Vlada )

49. Zdravstvena inspekcija i nadzore

Zdravstenni inspektor: duzan je da postupa svesno i da podatke do kojih dodje cuva kao sluzbenu tajnu.On
treba da ima:
-visoku strucnu spremu ili zavrsen pravni fakultet.
-najmanje 3god radnog staza u struci.
Farmaceutska inspekcija : vrsi nadzor nad prometom leka i izradu magistalnih preparata.

50. Komora
Komora zdravstvenih ustanova Srbije je udruzenje zdravstvenih ustanova osnovnih od strane Republike,
autonomne pokrajine ili lokalne samouprave.
Za koga je obavezno članstvo u komori?
Članstvo u komori je obavezno za sve
-doktore medicine,
-doktore stomatologije,
-diplomirane farmaceute,
-diplomirane farmaceute medicinske biohemije,
-medicinske sestre i zdravstvene tehničare,
Clanstvo je obavezno za zdravstvemog radnika.

Koji su organi komore?

Organi komore su:
- skupština
- nadzorni odbor
- upravni odbor
- direktor
-sekretar komore
Direktor predstavlja komoru,upravlja njime i podnosi godisnje izvestaje.
Poslovi komora
- vrši upis zdravstvenih radnika u imenik
- utvrđuje visinu članarine za članove komore
– izdaje legitimaciju i identifikacioni broj (ID) članovima komore koji imaju licencu

51. Apoteka i apotekarska ustanova

52. Oblici organizovanja apotekarske delatnosti

OBLICI ORGANIZOVANJA APOTEKARSKE DELATNOSTI
Sedište apotekarske ustanove, kao i njeni ogranci, mogu u svom sastavu imati ORGANIZACIONE
JEDINICE to su :
-apotekarska jedinica
-apotekarska stanica
 -centralni magacin
-galenska laboratorija apoteke
-kontrolna laboratorija

53. Zdravstveno osiguranje RFZO

-je sistem za POKRIVANJE TROŠKOVA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE preko doprinosa ili poreza,
koji se uplaćuju u zajednički fond ili zavod zdravstvenog osiguranja ZA SVE.
RFZO -Republicki fond za zdravstveno osiguranje.
ZO- je sistem za pokrivanje troskova preko doprinosa ili poreza koji se uplacuju u zajednicki fond.

54. Vrste zdravstvenog osiguranja- ZO- je sistem za pokrivanje troskova preko doprinosa ili poreza
koji se uplacuju u zajednicki fond.
1. OBAVEZNO zdravstveno osiguranje (je osiguranje kojima se obezbeđuje novčane naknade
zdravstvena zaštita).
Ovi obuhvata :
-povrede na radu,
-profesionalne bolesti,
-bolesti i povreda van rada.
2. DOBROVOLJNO je zdr osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani, odnosno koji se nisu
uključili u obavezno zdravstveno osiguranje.

55. Obavezno osiguranje (finansiranje, prava…)

Obavezno zdravstveno osiguranje se obezbeđuje obavezom PLAĆANJA DOPRINOSA za obavezno
zdravstveno osiguranje.
Troškove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose OSIGURANICI.
-pravo na zdr.zastitu
-pravo na novčanu naknadu
-prava iz obaveznog zdr osiguranja koriste ova osigurana lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani
slučaj.

56. Osigurana lica (osiguranici) - 25 kategorija (Ko su osiguranici u smislu Zakona o

zdravstvenom osiguranju?Osiguranici su fizička lica koja su obavezno osigurana i to)

1. Lica u radnom odnosu- privredno društvo, državni organi

2.Civilna lica sa službi u Vojsci Srbije
3. Izabrana, imenovana ili postavljena lica, koja za svoj rad ostvaruju zaradu;
4.Lica koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van
prostorija poslodavca
5.Lica koja u skladu sa zakonom kojim se utvrđuje rad obavljaju poslove kućnog pomoćnog
osoblja;
6.Drzavljani RS koji su na teritoriji RS zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i
ustanova ;
7.Zaposleni upućeni na rad u inostranstvo;
8.Zaposleni roditelji, usvojitelj, hranjtelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrsi 3 god ;
9.Zaposleni u inostranstvo koji nemaju kod stranog poslodavac zdravstveno osiguranje
10.Stranac koji je osnovao odnos sportisti , sveštenici ;
21.Poljoprivrednjci
23.Javni beleznik
25.Lica koja primaju penziju
28.Strani državljani za vreme školovanja

57. Obaveznici zdravstvenog osiguranja

-Obaveznik doprinosa je osiguranik, poslodavac ili isplatilac prihoda na čiji teret se plaća doprinka
-osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da se obračuna, odnosno
plati doprinos u svoje ime u svoju korist ili u svoje ime i korist osiguranika.
.
 58. Zdravstveni radnici i osiguranje

59. Prava iz (obaveznog) zdravstvenog osiguranja

-pravo na troškove prevoza
-pravo na zdravstvenu zaštitu
-pravo na novčane naknade

60. Participacije
– Finansira se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Oslobođenje od plaćanja participacije imaju :
a) ratni vojni invalidi
b) civilni invalidi rata
c) slepa lica i trajno nepokretna
d) lica koja ostvaruje novčanu naknadu za tuđu pomoć
e) dobrovoljni davaoci krvi
f) socijalno ugrožene kategorije

61. Privremena sprečenost za rad

Za ostvarivanje prava na naknadu zarade sprecenosti za rad odlučuje poslodavac ako se naknada zarade
isplaćuje na teret filijale.
Prvih 30 dana isplaćuje poslodavac, a posle u svakom slučaju matična filijala.

62. Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad

To se dešava u slučaju da je
-zbog bolesti ili povrede nastale na radu
- zbog bolesti ili povrede nastale van rada
- zbog bolesti i komplikacije trudnoce
-zbog nege bolesnog clana uze porodice .

63. Stručno medicinski organi u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja

Izabrani lekar
-doktor medicine ili doktor med.specijalista opšte medicine, specijalista medicine rada ;
doktor medicine specijalista pedijatarije
-doktor medicine specijalista ginekologije
-doktor stomatologije
-Osigurano lice moze imati samo jednog izabranog lekara iz grana medicine navedenih ;
-Izabrani lekar je dužan da primi svako lice koje ga izabere;

Izabrani lekar :
-organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja osiguranih lica
-obavlja preglede i dijagnostiku
-određuje način i vrstu lečenja
-ukazuje hitnu medicinsku pomoć
-propisuje lekove i medicinska sredstva

65.LEKARSKA KOMISIJA
Prvostepena lekarska komisije :
-sastoji se od 2 člana i potrebnog broja zamenika koji imenuje direktor Republičkog fonda ;
-daje ocenu i utvrđuje privremenu sprecenost za rad
-odlučuje o opravdanosti propisivanja medicinskih sredstva
-utvrđuje zdravstveno stanje osiguranika
-utvrđuje povredu na radu
Drugostepena lekarska komisija :
-sastoji se od 3 člana i potrebnog broja zamenika koje imenuje direktor Republičkog fonda;
-daje ocenu po prigovoru osiguranog lica, odnosno poslodavac na ocenu koje je dala prvostepena komisija ;
-daje ocenu o produzenju prava na naknade zarade.
 66. Učešde osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite
Upravni odbor Fonda utvrđuje visinu učešća osiguranih lica u troškovima korišćenja zdr.zastite
Težina bolesti, visina troškova ispitivanja i lečenja i imovno stanje
Ličnom učešću u troškovima ne podležu:
-žene u toku trudnoće
-deca do 15-te godine
-oboleli od zaraznih bolesti

67. Organizacije zdravstvene zaštite kroz područje matične filijale

68. Organizacije zdravstvene zaštite kroz područje van matične filijale

-kad izabrani lekar oceni da Osigurano lice ne može da se obezbedi odgovarajuća zdravstvena zaštita u
zdravstvenoj ustavi na području matične filijale, duzan je da izda uput za najbližu odgovarajuću zdr.ustanovu
van područja matične filijale.

69. Ostvarivanje prava na farmaceutsku zdravstvenu zaštitu

70. Ostvarivanje prava na lekove (propisivanje)

-osiguranom se obezbeđuje lek I koji nije na listi lekova, a neophodan je za lečenje.

71. Medicinska dokumentacija

MEDICINSKA DOKUMENTACIJA i evidenciju se vode upisivanjem podataka u osnovnu medicinsku
dokumentaciju i pomoćna sredstva za vođenje evidencije ;
-zdravstveni karton, stomatooloski karton, karton obavezne imunizacije, istorija bolničkog lečenja.

72. Prava iz penzionog i invalidskog osiguranja

1. Za slučaj starosti :
-pravo na starosnu penziju
-pravo na povremenu starosnu penziju
2. Za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju
3. Za slučaj smrti- pravo na porodičnu penziju
4. Za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povrede na radu ili profesionalnom bolešću-pravo na
novčanu naknadu
5. Za slučaj potrebe za pomoć i negu drugog lica - pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu
drugog lica.

73. Vrste penzija

1.Starosna penzija
2. Invalidska penzija
3. Porodična penzija
4. Novčana naknada za povrede na radu
5. Nega drugog lica
6. Određene kategorije ( policijska lica, zaposleni u Ministarstvu, pripadnici BiA, vojska, sudije iz Poreske
policije..)

74. Ko ostvaruje prava na porodičnu penziju?

Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice:
-umrlog osiguranika koje je navršio najmanje 5god staza osiguranja
- umrlog korisnika starosne invalidske -supružnik ili bračni partner
- deca
- roditelji
- dete do 15 godine ili :
-dete do 20-ako pohađa srednju
- dete do 26-ako pohađa fakultet (DETE :))))

75. Penzioni staž

( računar se Vreme koje je osiguraniku proveo na radu, računa se i vreme kada je bio odsutan)
- na osnovu koga se stiču i ostvaruju prava iz penzionog i invalidskog osiguranja obuhvata:
1.Vreme koje se računa u staž osiguranja i poseban staž prema odredbama zakona
2.Vreme koje je kao staž osiguranja i poseban staž računato penzijski staž prema propisima koji su bili na
snazi.

76.AGENCIJA ZA LEKOVE (ALIMS)

je nadležana da:
- izdaje dozvole za lek, odlučuje o izmeni i dopuni, obnovi i prenosu, kao i prestanku važenja dozvole za lek;
-vrši upis medicinskog sredstva u Registar, odlučuje o izmeni i brisanju medicinskog sredstva iz Registra;
-rši upis u registar tradicionalnih biljnih lekova, u registar homeopatskih.
-izdaje dozvole za sprovođenje kliničkog ispitivanja leka
-prati neželjene reakcije na lekove
-uverenje za izvoz lekova
-odobrava uvoz određenih lekova za određenog pacijenta
-vrši kategorizaciju lekova
*Cilj da lekovi budu kvalitetni efikasni bezbedni dostupni organi ALIMS upravni odbor i direktor

Šta je farmakopeja?
Farmakopeja je zbirka propisanih normi i standarda za supstance i izradu lekova kojima se određuje
njihova identifikacija, karakteristike, kvalitet, način pripremanja i analiza.

77. Lek
Lek je proizvod koji se stavlja u promet u određenoj jacini, farmaceutskom obliku i pakovanju a koji sadrži
supstanca ili kombinaciju supstanci za koje se pokazao da ima svojstva da leči ili sprečava bolesti sadržaj
-supstanci humanog, životinjskog, biljnog porekla, hemijskog porekla.

78. Lekovi – dozvola za stavljanje u promet

Da bi lek dobio dozvolu on mora biti farmaceutski (farmaceutsko-hemijsko-biološki), farmakološko-
toksikološki i klinički ispitan. Dozvolu za lek izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).
Dozvola za lek se izdaje na 5godina.

79. Izdavanje lekova

1.Lekovi koji se izdaju samo na recept na Rp- lekovi koji se izadaju samo na osnovnu vazeceg recepta od
lekara
2.Leovi koji se izdaju bez Rp- OTC -(malu toksičnost, veliku terapijsku sirinu, pacijentu poznate indikacije)

80. Farmakovigilanca
Naučna disciplina koja obuhvata aktivnosti vezane za otkrivanje razumevanje procenu i prevenciju
neželjenih dejstva lekova.
-nijedan lek nije bezbedan
-nijedan lek nije oslobodjen rizika

81. Proizvodnja i promet lekova

Proces proizvodnje i svaki Postupak koji se primenjuje u proizvodnji lekova od prijema polaznih materijala
izrade pakovanja u unutrašnje pakovanje..
-ICH regulativa
- kvalitet, efikasnost i bezbednost
82. Proizvodnja pomodnih lekovitih sredstava

83. Medicinska sredstva (podela)

-Svaki instrument, aparat, uređaj i proizvod koji se primenjuje na ljudima i životinjama (utvrđivanje
dijagnoze prevencije praćenja) - dijagnostičko medicinsko sredstvo "in vitro" reagens, proizvod reagensa,
instrument aparatura..

84. Recept-Recept? Postupak diplomiranog farmaceuta?

Recept je pismeni zahtev lekara,lekara stomatologa ili veterinara da se u apoteci izradi ili izda lek. Recept je
licna isprava i vazi samo za osobu cije je ime na receptu i za lek koji je propisan.
Jednim receptom se može propisati samo jedan lek i samo za jedno lice. On mora da sadrži naziv i šifru leka,
farmaceutski oblik, količinu leka, način upotrebe, šifru dijagnoze, potpis lekara sa identifikacionim brojem,
datum izdavanja recepta, ime, prezime i adresu korisnika i matični broj.

Rok u kome može da se podigne na recept propisan narkotik je 7 dana od datuma propisivanja leka na recept.
-na kome je propisan antibiotik mora se realizovati u roku od 3 dana od dana propisivanja na recept.
-na kome je propisan lek sa D liste mora se realizovati u roku od 30 dana od dana propisivanja.
Ako apoteka nema propisan lek, farmaceut može da izda lek istog sastava, jačine i pakovanja koji se u
prometu nalazi pod drugim imenom, ako uz objašnjenje, na to pristane lice kome je lek propisan.
Postupak diplomiranog farmaceuta je da prvo proveri da li je pacijentu zdravstvena knjizica overena, zatim
da uporede podatke o pacijentu (ime prezime lbo) koji su napisani na receptu sa onnim u zadravstvenoj
knjizici,koji je lek u pitanju i doziranje, da li ima pecat lekara i zdravstvene ustanove u kojoj je izdat recept,
datum i izdavanja recepta, proveri se ostale recepte ako ih pacijent ima i eventualno ako se uoace neke
kontradiktornosti da reagujemo, pozovem lekara si kazem sta sam primetila.

85. Izdavanje recepta

Lekovi se propisuju izdavaju na lekarski recept .Lek čiji je režim izdavanja na recept izdaje farmaceut koji
ima odobrenje za samostalni rad u apoteci ili bolničkoj apoteci u skladu sa zakonom .
Farmaceut može da izda samo ukoliko je taj lek propisan u skladu sa zakonom

86. Kontrola lekova

Agencija vrši kontrolu kvaliteta lekova na osnovu laboratorijske kontrolei procene dokumentacije o
kvalitetu leka u skladu sa zakonom.
Kontrola analize vrši se :
1.Laboratorijskim ispitivanjem ;
2.Ocenom sertifikata analize kvaliteta leka koji izdaje proizvođač ili stručno telo

87. Uništavanje lekova

Lekovi,polazne supstance kao i drugi materijal kojima je istekao rok upotrebe ili za koje je utvrđena
neispravnost kao i lekovi kojima je zabranjen promet moraju se uništiti u skladu sa zakonom :
-uništavanje propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja
-pravno,fizičko lice koje je u skladu sa zakonom obavlja proizvodnju dužan je da organizuje uništavanje
lekova

88. Uništavanje rastvora

89. Sanitarna inspekcija

Poslovi sanitarnog nadzora obuhvataju mere inspekcijskog i zdravstvenog nadzora, koje se preduzimaju sa
ciljem zaštite zdravlja stanovništva, i to:
- inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa
- kontrola ispunjenosti sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova
- zdravstveni nadzor nad namirnicama i predmetima opste upotrebe
– zdravstveni nadzor na granici pri uvozu namirnica i predmeta opste upotrebe
–

91.Raspoređivanje zaposlenih
Poslodavac može da ponudi izmenu ugovornih uslova rada:
-radi premeštanja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa
- radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca
- radi unapređivanja rada kod drugog poslodavca
-poslodavac je dužan da zaposlenom do dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži razlog rok i pravne
posledice.

92.Da li poslodavac može radnika da rasporedi na radno mesto za koje je potrebna niža stručna
sprema i bez saglasnosti radnika?
Samo uz pristanak!
93.Razlike klinike i instituta
Klinika mora, a institut može i ne mora da obavlja stacionarnu zdravstvenu delatnost.
Apoteka i bolnička apoteka, razlike
Razlika je u nivou zdravstvene zaštite: apoteka je na primarnom a bolnička na sekundarnom i tercijarnom
nivou.

94.Kako postupate kad dobijete Rp u ruke?

-pravi ili lažni (falsifikovani)
- ime leka količina leka dijagnoza doziranje način upotrebe
-farmaceut ne izdaje lek na recept ako:
-stručno proceni da bi lek mogao da ugrozi zdravlje korisnika leka
-recept ne sadrži podatke propisane odredbama ovog pravilnika
-ne izdaje ako je recept propisan suprotno odredbama zakona

97.Pravo pacijenta na obaveštenje

Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika dobije obaveštenje koje mu je potrebno kako bi
doneo odluku da pristane ili ne na predloženo medicinsku meru.
Obaveštenje obuhvata:
- dijagnozu i prognozu bolesti
-kratak opis i korist od predložene medicinske mere vreme trajanja i moguće posledice
- vrstu i verovatno ću mogućih rizika - alternativne metode lečenja dejstvo leka lekova
-zdravstveni radnik dužan je dati pacijentu i bez traženja.

98.Stručni savet
-je savetodavni organ direktora i upravnog odbora zdravstvene ustanove.
-članovi stručnog saveta su zdravstveni radnici sa stručnim visokim obrazovanjem
U radu stručnog saveta učestvuje glavna sestra:
- razmatra i odlučuje o pitanjima stručnog rada zdravstvene ustanove
-donosi godišnji program
-predlaže mere

100.Državni praznici
Pravo na plaćeno odsustvo sa rada zaposleni imaju za vreme državnih i verskih praznika.
Državni praznici
1. Nova godina (1.i 2.januar) NERADNO
2. Božić(7.januar) NERADNO
3. Sveti Sava ( 27 januar) RADNO
4. Dan drzavnosti (15-16 februar ) RADNO/ NERADNO
5. Praznik rad (1.2.3 maj ) RADNO NERADNO
6. Dana pobede (9.maja) RADNO
7. Prvi da Ramazana (13 maj ) – RADNo
8. Dan primirja u prvom svetskom ratu (11.novembar)
9. Bozic (25 Decembar )

101.Promena ustava
– predlog za promenu ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih
poslanika Predsednik Republike Vlada i najmanje 150.000 birača
- o promeni ustava odlučuje Narodna skupština

102.Gradonačelnik
-je funkcioner (najčešće politički funkcioner) koji se nalazi najčešće na čelu lokalni zajednica ili lokalne
samouprave odnosno čelnik njene izvršne vlasti
-rukovodi gradom kao jedinicom lokalne samouprave
103.Bolnička apoteka
Bolnicka apoteka obavlja apotekarsku delatnost:
- pripremu lekova visokog rizika odnosno centralizovano primenu citotoksični terapije analizu i evoluciju
upotrebe lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava
- konsultacije u vezi terapije
Bolnička apoteka može u svom sastavu imati i organizovane jedinice :
-galensku i kontrolnu laboratoriju
Apoteka i bolnička apoteka, razlike
Razlika je u nivou zdravstvene zaštite: apoteka je na primarnom a bolnička na sekundarnom i tercijarnom
nivou.

104.Telesna oštedenja u okviru prava iz penzijskog osiguranja

Telesno oštećenje postoji kada kod osiguranika nastane gubitak bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost
pojedinih organa ili delova tela što otežava normalno aktivnost organizma
Osiguranik stiče pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje ukoliko je telesno oštećenje prouzrokovano
povredom na radu ili profesionalnom bolešću i koje iznosi najmanje 30%
Oštećenja razred stana prema težini.

105.Ustavnost i zakonitost
- pojam ustavnosti podrazumeva da u jednoj državi postoji osnovna društvena pravna pravila utvrđena
ustavom kao najvišim pravnim aktom te države.
- zakonitost podrazumeva postupanje svih institucija i državnih organa na osnovu i u okviru zakona i to se
naziva još i principom legaliteta.
- zakonitosti podrazumeva da su svi pravni akti niži od zakona
Ustavnost i zakonitost -Svi zakoni proističu iz Ustava, a iz njih podzakonski akti koji svi zajedno slede
Ustav.

106.Sudovi u republici Srbiji

-Sudove opšte nadležnosti
-Sudove posebne nadležnosti
1 Sudovi opste nadležnosti :
-osnovi sudovi - prvostepeni Sudovi opšte nadležnosti građani od ovog suda mogu da steknu međunarodnu
pravnu pomoć u postupcima za krivična dela
-viši sud sud za krivična dela
-Apelacioni sud
-kasacioni sud
2 Sudovi posebne nadležnosti
- Privredni sudovi završavanje sporova nastale tokom privrednog poslovanja
-privredni apelacioni sud
-Prekršajni sud
-prekršajni apelacioni sud
-upravni sud

107.Nivoi zdravstvene zaštite

109.Prava zaposlenih
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu
zaštitu, prava po osnovu bolesti ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene
nezaposlenosti i dr.

110.Podela državnih organa

1.Prema svojim FUNKCIJAMA drzavni organi se dele na : zakonodavne, izvršne i sudske.;
2.Po SASTAVU drzavni organi se dele na INOKOSNE gde odluku u visenju sudske funkcije donosi
pojedinac (npr predsednik republike, ministar) ;
3.Prema TERITORIJALNOJ nadležnosti državni organi se dele na LOkAlne, to su organi nadležni za deo
teritorije npr opštinska poreska uprava i Centralni obavljaju nadležnost na celoj teritoriji države npr poreska
uprava;
4.Prema NAČINU osnivanja drzavni organi se dele na Birokratske -npr skupština bira vladu.;
5.Prema POSEDOVANJU fizičke sile državni organi se dele na Oruzne gde spava vojska i policija, i civilne
gde spadaju ostali državni organi.

111.Lista lekova (ko propisuje, gde se objavljuje…)

- upravni odbor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
1. A lekovi koji se propisuju i izdaju na obrasc lekarskog recepta
2. A1 lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji ima terapijsku paralelu
3. B lekovi koji se primenjuju u toku ambulantskog odnosno bolničkog lečenja u zdravstvenim ustanovama
4. C lekovi sa posebnim režimom
5.D lekovi koji nemaju dozvolu u RS a neophodani su u dijagnostiici I terapiji - neregistrovani lekovi.

112.Skraceno radno vreme 114.Šta je nepuno radno vreme? RADNO VREME

Radno vreme zaposlenog može biti: puno, nepuno i skraćeno radno vreme.
Puno radno vreme po pravilu iznosi 40h nedeljno.
Nepuno radno vreme je kraće od punog radnog vremena.
Skraćeno radno vreme se uvodi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na kojima se i
pored primene mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog nije
moglo otkloniti.

113.Ko izdaje uverenje zdravstvenom radniku za samostalni rad?

-ministarstvo zdravlja - na osnovu državnog ispita.

116.Pravo pacijenta na naknadu zarade u toku privremene sprečenosti za rad (procenat za rad koji
dobija svaka kategorija)
Pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada do 30 dana, zaposleni ostvaruje:
• u visini od 65% od prosečne zarade u prethodna 3 meseca, s tim da ne može biti niža od
minimalne zarade, ako je u pitanju bolest ili povreda van rada.
• u visini od 100% prosečne zarade u prethodna 3 meseca, ako je u pitanju povreda na radu ili
profesionalna bolest.

117.Pravo pacijenta na privatnost

Pacijent ima prava na poverljivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku
koje se odnose na stanje njegovog zdravlja dijagnostike i terapijske procedure
-zabranjeno je da zdravstveni radik odnosno zdravstveni saradnik saopsti drugim licima licne informacije.

118.Ko mogu sve biti zdravstveni radnici?

119.Prava farmaceuta na specijalizacije

Zdravstveni radnik sa završenim integrisanim akademskim studijama zdravstvene struke može se stručno
usavršavati-specijalizirati, pod uslovom da je završio pripravnicki staz i položio strucni ispit.

120.Ko sve može da radi u apoteci, farmaceutskoj industriji?

Magistar farmacije, diplomiranj farmaceut, farmaceut ili farmaceutski tehničar, tehničari za industrijsku
farmaceutsku tehnologiju (u industriji).

121.Ko sve može da obavlja FZD? Mogu li pravnici?

-magistar farmacije
-diplomirani farmaceut

122.Ugovor o delu
Ugovor o delu je rad VAN radnog odnosno, koji poslodavac može da zaključi sa drugim licem. Vrsta
ugovora, odnosno tip ugovora gde radnik nema status zaposlenog.
123.Mirovanje
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se sticu na radu i po osnovu rada osim prava i obaveza za koje je
zakonom opstim aktom, odnosno ugovorom o radu drugačiji određeno, ako odsustvuje sa rada zbog :

124.Ekonomsko uređenje i javne finansije

Ekonomsko uređenje u RS pociva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodni
preduzetnistva, samostalnih privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
JAVNE FINANSIJE
-sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti RS, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave
obezbeđuje se iz poreza i drugih prihoda.
BUDŽET-RS, autonomne pokrajine i lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi
prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti.

125.Prava deteta
Dete je svako ljudsko biće od rođenja do navršenih 18god;
-Pravo na nediskriminaciju
- Pravo na ostvarivanje najboljeg interesa, prava i fizicka lica duzna su da utvrde mišljenje deteta.
- Pravo na mišljenje i uvažavanje mišljenja
- Pravo na život
- Pravo na opstanak i razvoj
- Pravo na dostojanstvo

126.Hitna medicinska pomoc

-hitno medicinsko zbrinjavanje licima kojima je zbog bolesti, stradanja ili ozleda ugrožen život ;
-hitnu pomoć obavljaju zdravstveni radnici koji poseduju edukaciju.

127.Fondovi
Fond je institucija koja ulaže novac ulagača ;
Ulagač (investitor) uplaćuje određenu sumu novca.

128.Kako je definisana Srbija po 1. članu Ustava?

Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji žive u njoj,zasnovana na vladavini prava i
socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodna i pripadnost
evropskim principima i vrednostima.

129.Ko je obavezan da se zdravstveno osigura? Pitanje 56

130.Ko je obavezan da upladuje socijalno i penzijsko osiguranje? Pitanje 55-56

131.Zaštitnik prava građana

Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave.
Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.Njega bira skupština većinom glasova svih
narodnih poslanika.

132. Grad
Grad je jedinica lokalne samouprave koja ima više od 100.000 stanovnika. Veliko I stalno urbano naselje.

133.Vojska
Vojska je oruzana sila jedne države, koja je namenjena za odbranu zemlje od spoljnog neprijatelja, kao i za
izvršavanje drugih zadataka koje joj dodeli državno rukovodstvo.

134.Povremeni i privremeni poslovi

Ugovor gde se sa radnikom ne zasniva radni odnos. Ovakav ugovor je vremenski ograničen i najduži period
koliko traje je 120 radnih dana;
-radnik nema status zaposlenog lica ;
-po ovom ugovoru radnici nemaju ista prava kao kad se zasniva radni odnos.
135.Načela zdravstvene zaštite
- Načelo poštovanja ljudskih prava i vrednosti prava deteta u zdravstvenoj zaštiti (obezbeđivanje najvišeg
mogućeg standarda ljudskih prava)
- Načelo pravičnosti zdravstvene zaštite (zabranu diskriminacije)
- Načelo sveobuhvatnosti zdr zastite
-Načelo kontinuiranosti zdr zaštite
- Načelo stalnog unapređenja kvaliteta
-Načelo efikasnosti zdr zaštite

136. Plan mreže

Planom mreže se utvrđuju broj, struktura, kapaciteti i prostorni raspored Zdr ust.

137.Prava iz osnovnog osiguranja

-pravo na prigovor i zaštitu svojih prava i interesa.

138.Tajnost podataka
Podaci koji zaposleni u Narodnoj banci Srbije i ovlašćena lica na bilo koji način saznaju a odnose se na
nadzor finansijskog stanja i zakonitosti poslovanja subjekta nadzora, drugi podaci o činjenicama i
okolnostima za koje su saznali u vezi sa obavljanjem poslova, kao i dokumentima koji sadrže takve podatke
određuju se i stite kao tajni podaci sa oznakom tajnosti POVERLJIVO ili INTERNO.

OSIGURANJA LICA - Od posledica nesrećnog slučaja obuhvata dobrovoljno osiguranje lica od posledica
nesrećnog slučaja.

INVALIDSKA PENZIJA- invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne
sposobnosti.

139.Akreditacija
Vlada osniva Agencija za akreditaciju. Agencija je samostalna i ima sledece obaveze:
-izdavanje sertifikata, utvrdjuje standard za akreditaciju
(Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije je organizacija koju osniva Vlada )

140.Kliničko ispitivanje leka?

Kliničko ispitivanje leka je ispitivanje leka na ljudima da bi se utvrdila klinička i farmakološka dejstva leka,
odnosno da bi se identifikovala svaka neželjena reakcija na lek, njegova resorpcija, distribucija, metabolizam
i izlučivanje.

142.ZDRAVSTVENA ZASTITA
Zdravstvena zastita je organizovana I sveobuhvatna delatnost drustva sa ciljem da se ostvari najvisi
moguci nivo ocuvanja zdravlja gradjana I porodice.

142. Pravo na zadravstvenu zastitu:

-gradjanin kao I stani drzavljanin I lice bez drzavljastva koje je stalno nastanjeno ili privremeno boravi u RS,
ima pravo na zdravstenu zastitu u skaldu sa zakonom

ZDRAVSTVENA KNJIZICA- je isprava o ZO (kojom se dokazuje svojstvo osiguranog lica).

Zdravstvenom knjizicom osiguranici ostvaruju pravo na ZZ. Dobija se prilikom prijave na ZO, u nadleznoj
filijaliji. Sadrzi: ime, prezime, datum rodjenja, LBO I broj zdravstvene knjizice (broj ZO).
-isprava o osiguranju
-potvrda o osiguranju
*RADNA KNJIZICA-zaposlen je ima I predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. To je javna
isprava koju izdaje opstinska uprava. Zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

KUCNO LECENJE-osiguranom licu u terminalnoj fazi bolesti, nepokretnom, tj pokrenom uz pomoc

drugih lica obezbedjuje se kucno lecenje. Izabrani lekar odredjuje vrstu I duzinu kucnog lecenja I prati
njegovo sprovodjenje.
PATRONAZA-je sastavni deo primarne zdravstvene zastite I u nadleznosti je DZ. Bavi se ocuvanjem I
unapredjenjem zdravlja I podizanjem opste zdravstvene kulture stanovnistva. Cilj je doprineti
unapredjenju zdravlja I sprecavanju bolesti, pruzanjem ZZ korisnicima zdravstvenih ustanova, kao I
podsticanje na ocuvanje I unapredjenje zdravlja.

VRSTE LEKOVE
GOTOV LEK- se u određenoj jačini, obliku, pakovanju stavlja u promet i pod zaštićenim imenom.

MAGISTRALNI LEK- je izrađen u apoteci na osnovu recepta za određenog pacijenta.

GALENSKI LEK - se izrađuje u Galenskoj laboratoriji apoteke u skladu sa vezecim farmakopejama I

magistralnim formulama za odredjenog pacijenta ili korisnika te apoteke.

TRADICIONALNI LEK- je izraz tradicije iako može da bude zasnovan na naučnim principima i izraz je
tradicije.

HOMEOPATSKI LEK-je proizvod izrađen od biljnih (životinjskih, mineralnih porekla)

Zaštita žena, zaštita zaposlenih – postoje opšta i posebna zaštita zaposlenih

1.Opšta zaštita.Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu.

2.Zastita licnih podataka. Zaposleni ima pravo da njegovi podaci budu obrisani ili da se isprave netacni
podaci.
3.Zastita omladine.Zaposleni mlađi od 18 godina ne mogu da rade : teški fizički poslovi, radovi pod
zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na
njihovo zdravlje
4.Zastita materinstva: Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.Ima
pravo na placeno odsustvo radi pregleda u vezi trudnoce.
5.Zastita osoba za invaliditetom. - prema radnoj sposobnosti.
6.Porodiljsko odustvo. Zaposlena zena ima pravo na odsustvo zbog trudnoce u trajanju od 365 dana. Po
isteku porodiljistog odsustva zena ima pravo na dve godine oddustva sa rada radi nege deteta.
7.Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. 5god zivota, 8 meseci neprekidno I najduze 5 god