1.

Pojam Ustava
Ustav je najviši pravni akt svake države. On uređuje sistem vlasti, svojinu, radne odnose, slobode,
prava i dužnosti građana, socijalna i druga pitanja.

- Postupak za promenu i donošenje Ustava

Ustav donosi ustavotvorni organ ili skupstina.

Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih
poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150 000 birača. O promeni Ustava odlučuje
Narodna skupština, koja je dužna da akt o promeni ustava stavi na republički referendum radi
potvrđivanja. Promena Ustava je usvojena ako je na referendumu za promenu glasala većina
izašlih birača. Akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština. Ustav ne
može biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

- Ljudska prava i slobode

Ustavom se jemče ljudska i manjinska prava i slobode. Pred Ustavom i zakonom svi su
jednaki. Zabranjena je diskriminacija po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti,
porekla, veroispovesti, političkog i drugog opredeljenja, starosti, invaliditeta itd.

Neka od osnovnih ljudskih prava i sloboda su:

Ljudski život i dostojanstvo su neprikosnoveni

Fizički i psihički integritet je nepovrediv.

Niko ne može biti držan u ropstvu. Zabranjen je svaki oblik trgovine ljudima kao i
prinudni rad i seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje ljudi.

Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost.

Svako ima pravo da se slobodno kreće, misli i da se izražava kao i da bude istinito i
blagovremeno obavešten o pitanjima od javnog značaja.

Svako ima pravo da se obrazuje da radi kao i da štrajkuje

- Odnos Ustava i drugih pravnih normi

Niži pravni akti od Ustava su zakoni. Zakonima se određuju pojedine oblasti kao npr.
radni odnosi, zdravstvena zaštita, penzije, porezi itd. Zakoni moraju biti u saglasnosti sa
ustavom. Saglasnost zakona sa ustavom naziva se ustavnost. Zakone takođe donosi
skupština.
Niži pravni akti od zakona su podzakonski akti. Ove akte donosi vlada ili organ uprave.
Podzakonski akti moraju biti u skladu sa zakonima i to se naziva zakonitost akata.

2. Zasnivanje radnog odnosa i ugovor o radu

Radni odnos je pravni odnos dobrovoljno zasnovan između zaposlenog i poslodavca u
cilju obavljanja odeđenih poslova i ostvarivanja prava na odgovarajuću zaradu. Radni
odnos može se zasnovati sa licima koja imaju najmanje 15 godina života uz pismenu
saglasnost roditelja do 18 godina života.

Ugovor o radu je akt kojim se zasniva radni odnos. Zaključuje se u pisanom obliku i njime
se uređuju prava i obaveze poslodavca i zaposlenog. Smatra se zaključenim kada ga
potpišu direktor i lice koje zasniva radni odnos - zaposleni.

Ugovor o radu sadrži: naziv i sedište poslodavca, ime i prezime zaposlenog, podatke o
zanimanju zaposlenog, vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja, mesto rada,
dan početka rada, radno vreme, zaradu.

Ugovor o radu zaključuje se na oderđeno ili neodređeno vreme.

- Rad na neodređeno vreme

Ako ugovorom nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se da je zaključen na

neodređeno vreme.

- Rad na određeno vreme

Radni odnos na određeno vreme zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno i
to za sezonske poslove ili povećanje obima posla. Može trajati maksimalno 2 godine.

izuzetno može trajati i duže od 2 godine ukoliko se zasniva radi zamene zaposlenog ili
radi rada na nekom projektu.

Radni odnos na određeno vreme prestaje istekom roka na koji je zasnovan, ali ukoliko
zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka na koji je ugovor na
određeno vreme zasnovan, njegov radni odnos prerasta u radni odnos na neodređeno
vreme.

Radnik koji radi na određeno vreme ima sva prava kao i radnik koji radi na neodređeno
vreme.

3. Odmori i odsustva
Zaposleni ima pravo na odmor u toku rada (pauza), odmor između dva radna dana,
nedeljni odmor i godišnji odmor.

Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku radnog dana u trajanju
od 30 min, ukoliko radi skraćeno radno vreme ima pravo na pauzu od 15 min a ako radi
duže od punog radnog vremena ima pauzu najmanje 45 min.

Zaposleni ima pravo na dnevni odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju
najmanje 12 sati neprekidno.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju najmanje 24 sata neprekidno. Po

pravilu se koristi nedeljom, ali može biti i bilo koji drugi dan ako potrebe posla to
zahtevaju.

- Godišnji odmor

Zaposleni stiče pravo na godišnji odmor posle mesec dana neprekidnog rada. Zakonski
minimum za godinu dana rada je 20 dana. Do navršenih godinu dana staža radnik ima
pravo na srazmerni godišnji odmor- dvanestinu godišnjeg odmora za svaki mesec rada u
kalendarskoj godini. Godišnji odmor može biti uvećan po osnovu uslova rada, stručne
spreme, radnog iskustva itd. Praznici koji su neradni dani, plaćeno odsustvo i bolovanje
ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Godišnji odmor se koristi u dva dela, prvi u
trajanju od najmanje 3 nedelje a drugi najkasnije do 30. juna naredne godine.

- Plaćeno odsustvo

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade- plaćeno odsustvo u

trajanju ukupno 7 radnih dana u toku kalendarske godine i to u slučaju: sklapanja braka,
porođaja supruge, teže bolesti člana porodic, smrti člana uže porodice itd.

- Neplaćeno odsustvo

Poslodavac može zaposlenom odobriti i neplaćeno odsustvo. Za vreme odsustva bez

naknade zarade zaposlenom miruju prava i obavezeZaposleni ima pravo na dnevni
odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju najmanje 12 sati neprekidno.

Zaposleni ima pravo na dnevni odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju
najmanje 12 sati neprekidno. Takođe ima pravo na dnevni odmor između dva uzastopna
radna dana u trajanju najmanje 12 sati neprekidno.

- Mirovanje radnog odnosa

Zaposlenom miruju prava i obaveze usled:

 1. odlaska u vojsku

2. upućivanja na rad u inostranstvo

3. upućivanja na rad kod drugog poslodavca

4. izbora ili imenovanja na funkciju

5. izdržavanja kazne zatvora ali samo u trajanju do 6. meseci

4. Porodiljsko odsustvo
Porodiljsko odsustvo traje do navršenih 3 meseca od dana porođaja, a posle toga žena
ima pravo na odsustvo radi nege deteta do isteka 1 godine od dana početka porodiljskog
odsustva. Naknada zarade jednaka je visini prosečne plate za predhodnih 12 meseci.
Porodilja kopja je bila u radnom odnosu 18 i više meseci primace 100% plate.

Za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva poslodavac ne može zaposlenoj dati otkaz bez
obzira da li je zaposlena na određeno ili neodređeno vreme.

5. Ugovori van radnog odnosa

Ugovori van radnog odnosa su :

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima - zaključuje se radi obavljanja

poslova koji imaju privremeni karakter i ne mogu trajati duže od 120 dana u
kalendarskoj godini. Ovakav ugovor može zaključiti nezaposleno lice, zaposleno
lice koje radi nepuno radno vreme i penzioner.

Ugovor o delu - poslodavac može zaključiti ovakav ugovor samo za poslove koji nisu
iz njegove delatnosti. Ovakav ugovor može zaključiti nezaposleno lice, zaposleno
lice koje radi nepuno radno vreme i penzioner.

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju - poslodavac može zaključiti sa

nezaposlenim licem radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog
ispita ili sa licem koje želi da se stručno usavrši odnosno da obavi specijalizaciju.

Dopunski rad - zaposleni koji radi puno radno vreme kod jednog poslodavca može da
zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem za najviše jednu
trećinu radnog vremena.
6. Načela zdravstvene zaštite
Zdravstvena zaštita je delatnost društva koja ima za cilj :

očuvanje i unapređenje zdravlja građana

sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti

blagovremeno lečenje

Načela zdravstvene zaštite su:

Načelo pristupačnosti i sveobuhvatnosti - zdravstvena zaštita mora biti dostupna

svim građanima

Načelo pravičnosti - zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu prilikom

pružanja zdravstvene zaštite

Načelo kontinuiranosti - podrazumeva neprekidnu zdravstvenu zaštitu svim

građanima u svakom životnom dobu.

Načelo stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite

Načelo efikasnosti zdravstvene zaštite - podrazumeva postizanje najboljih rezultata

uz najniži utrošak sredstava

7. Prava pacijenata
Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite - svaki pacijent ima pravo na dostupnu
zdravstvenu zaštitu bez bilo kog vida diskriminacije (mesto stanovanja, finansijske
mogućnosti, vrstu oboljenja itd.)

Pravo na informacije i obaveštenje - svaki pacijent ima pravo na sve vrste informacija
vezane za njegovo zdravstveno stanje.

Obaveštenje treba da obuhvati:

dijagnozu i prognozu bolesti

kratak opis predloženih medicinskih mera

vrstu i verovatnoću rizika

dejstvo lekova i moguće posledice njihovog dejstva

 uvid u troškove lečenja

Pravo na slobodan izbor izabranog lekara (doktora medicine, doktora stomatologije,

ginekologa i pedijatra) ali i izbor predloženih medicinskih procedura.

Pravo na privatnost i poverljivost informacija (ličnih informacija koje je saopštio

zdravstvenom radniku kao i onih koje se tiču njegovog zdravstvenog stanja)

Pravo na samoodlučivanje i pristanak - Pacijent ima pravo da slobodno odlučuje o

svemu što se tiče njegovog života i zdravlja, osim kada to ugrožava njegov ili život
drugih ljudi. Bez pristanka nad njim se ne može preduzeti nikakva medicinska
procedura.

Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju

Pravo na tajnost podataka - podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u lične

podatke i predstavljaju službenu tajnu. Službenu tajnu su dužni da čuvaju svi
zdravstveni radnici i saradnici kao i druga lica zaposlena u zdeavstvenim
ustanovama.

Pravo na prigovor - Pacijent kome je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu ili

ukoliko nije zadovoljan pruženom zdravstvenom uslugom može podneti prigovor
zaštitniku pacijentovih prava u zdravstvenoj ustanovi ili opštini.

Pravo na naknadu štete - Ukoliko pacijent pretrpi štetu na svom telu ili mu se
zdravstveno stanje pogorša usled stručne greške zdravstvenog radnika ima pravo
na naknadu štete.

8. Organi zdravstvene ustanove

Organi zdravstvene ustanove su:

Direktor - organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdravstvenu

ustanovu. Direktor se imenuje na period od 4 godine. Bira se na osnovu javnog
konkursa koji raspisuje upravni odbor. Mora imati minimum završenu visoku
školsku spremu i 5 godina radnog iskustva iz oblasti zdravstvene zaštite. (ne mora
biti zdravstvene struke)

Upravni odbor - donosi statut zdravstvene ustanove i druge akte, donosi program
rada i razvoje, donosi finansijski plan, raspisuje konkurs za izbor direktora itd.
Upravni odbor u domu zdravlja, apoteci i zavodu za javno zdravlje ima 5 članova,
od kojih su 2 člana iz zdravstvene ustanove a 3 člana su predstavnici osnivača
 (najčešće iz opštine).
Upravni odbor u bolnici, klinici, institutu, klinicko-bolnickom centru ima 7
članova, 3 iz zdravstvene ustanove, a 4 su predstavnici osnivača.
Upravni odbor odlučuje ako je prisutno više od polovine članova upravnog
odbora i to većinom glasova.
Članovi upravnog odbora biraju se na period od 4 godine.

Nadzorni odbor - obavlja nadzor nad radom i poslovanjem zdravstvene ustanove.

Nadzorni odbor u domu zdravlja, apoteci i zavodu za javno zdravlje ima 3 člana,
od kojih je 1 član iz zdravstvene ustanove a 2 člana su predstavnici osnivača
(najčešće iz opštine).
Nadzorni odbor u bolnici, klinici, institutu, klinicko-bolnickom centru ima 5
članova, 2 iz zdravstvene ustanove, a 3 su predstavnici osnivača.
Nadzorni odbor odlučuje ako je prisutno više od polovine članova nadzornog
odbora i to većinom glasova.
Članovi nadzornog odbora biraju se na period od 4 godine.

9. Stručni organi zdravstvene ustanove

Stručni organi zdravstvene ustanove su:

stručni savet - savetodavno telo direktora i upravnog odbora, čine ga zdravstveni

radnici sa visokom stručnom spremom

stručni kolegijum - stručno telo koje razmatra i usvaja stručne stavove Doma zdravlja.

etički odbor - stručno telo koje prati pružanje i sprovođenje zdravstvene zaštite na
načelima profisionalne etike. Njeni članovi su iz redova zaposlenih zdravstvenih
radnika i građana sa završenim pravnim fakultetom.

komisija za unapređenje kvaliteta rada - stručno telo koje se stara o stalnom

unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite.

10. Pripravnički staž i stručni ispit zdravstvenih radnika

Pripravnički staž je praktičan rad pod nadzorom ovlašćenog zdravstvenog radnika -
mentora, kojim se zdravstveni radnik osposobljava za samostalni rad. Mentor mora imati
minimum 5 godina radnog iskustva na poslovima za koje se pripravnik obučava.

Pripravnički staž za zdravstvene radnike sa srednjom stručnom spremom traje 6 meseci.

Plan i program pripravničkog staža propisuje ministar.
 Po isteku pripravničkog staža zdravstveni radnici dužni su da polože stručni ispit u roku
od 12 meseci od dana završetka pripravničkog staža pred komisijom.

11. Dopunski rad zdravstvenih radnika

Zdravstveni radnik koji radi puno radno vreme, može obavljati dopunski rad van radnog
vremena kod svog poslodavca, odnosno kod drugog poslodavca. Dopunski rad može se
obavljati za poslove koji nisu obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili ako
drugačije ne može da obezbedi odgovarajuće zdravstvene radnike (za deficitarna
zanimanja).

Zaposleni koji radi puno radno vreme može da zaključi ugovor o dopunskom radu u
ukupnom vremenu koje ne može biti duže od jedne trećine punog radnog vremena.

12. Vrste penzija

Starosna penzija

kada navrši 65 (muškarac), odnosno 62 (žena) godina života i namanje 15 godina

radnog staža. (Do 2032 god. ova granica bice izjednačena za muškarce i žene na
65 godina života.)

kada navrši 40 (muškarac), odnosno 38 (žena) godina staža i najmanje 57 godina

života. (do 2024 god. ova granica biće pomerena na 60 godina i za muškarce i za
žene)

2. Invalidska penzija

Pravo na invalidsku penziju ima osiguranik kod koga je došlo do potpunog gubitka radne
sposobnosti usled povrede na radu ili profesionalne bolesti ali i usled invalidnosti nastale
povredom ili bolešću van rada, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili rehabilitacijom. (za
ove van rada potrebno je da osiguranik ima minimum 5 godina radnog staža)

3. Porodična penzija

Pravo na porodičnu penziju ostvaruju članovi porodice umrlog osiguranika koji je imao
najmanje 5 godina radnog staža, ali ukoliko je smrt osiguranika nastala kao posledica
povrede na radu članovi porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez obzira na godine
staža osiguranika. Članovima porodice smatraju se: bračni drug, deca i roditelji koje je
osiguranik izdržavao.