Драгомир Кутлија, дипл.

правник

РАДНИ ОДНОСИ И РАДНИ ОДНОСИ

У УПРАВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Бањалука, новембар 2009. године

А УВОДНИ ДИО

Радни односи уопште и радни односи у управи Републике Српске имају своје
упориште у Уставу, закону и подзаконским актима, али и у аутономним, недржавним
изворима радног права.
„Аутономни, недржавни извори радног права су колективни уговор и правилник о
раду“( Жељко Мирјанић, Радни односи, књига 1., Бањалука 2004. година), а којима се
ближе разрађују права по основу рада и њихов обим, као и начин и поступак остваривања
тих права.
Анекс 4 Општег оквирног споразума за мир у БиХ (Дејтонски устав) у члану III
став 1 утврђује десет области које су у надлежности институција БиХ, и то: спољна
политика; спољно трговинска политика; царинска политика; монетарна политика;
финансирање установа и међународних обевеза БиХ; политика и прописи за усељавање,
избјеглице и азил; провођење кривичних закона на међународном плану и између
ентитета, укључујући ту и односе са Интерполом; увођење и рад средстава за међусобне и
међународне комуникације; регулисање саобраћаја између ентитета и контрола ваздушног
саобраћаја (Др Владимир Лукић и др Витомир Поповић, Документи: Дејтон – Париз,
Институт за међународно право и међународну пословну сарадњу, Бањалука 1996.
године). У истом члану Анекса 4 став 3 (а) утврђено је да „све државне функције и
овлашћења која овим Уставом нису изричито додијељења институцијама БиХ припадаће
Ентитетима“.
Из предњег произилази да су радни односи у надлежности ентитета, али у пракси
постоји уставни принцип „територијалног важења“ (Жељко Мирјанић, Радни односи,
књига 1., Бањалука 2004. година ) закона из области радних односа, и то:
- закони из надлежности Парламентарне скупштине БиХ;
- закони које доноси Народна скупштина Републике Српске;
- закони из надлежности Парламента ФБиХ, и
- закони које доноси Скупштина Брчко дистрикта БиХ.

Уз напријед наведено, а у складу са Анексом 10 Општег оквирног споразума за мир

у БиХ ове законе може доносити и ОХР (Канцеларија Високог представника у БиХ).
Устав Републике Српске (члан 39-44) гарантује свим грађанима Републике Српске
право на рад и слободу рада, слободу синдикалног организовања и дјеловања, као и право
на штрајк под условима утврђеним законом. Исто тако, Устав Републике Српске је
одредио да „Република уређује и обезбјеђује радне односе, заштиту на раду, запошљавање,
социјално осигурање и друге облике социјалне заштите...“ ( Види члан 68 - Амандман
XXXII Устава Републике Српске)

2
1. РАДНИ ОДНОС – ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

1.1. Појам и битни елементи радног односа

Радни однос има више дефиниција, а у суштини представља правни однос заснован
између разних чинилаца у циљу функционисања тог рада. У претходној Југославији радни
однос је подразумијевао међусобни однос радника у организацији и заједници који радник, у
остваривању права рада друштвеним средствима, успоставља са другим радницима заједнички
утврђујући права и обавезе.
Промјеном својинских односа радни однос је добио своју реалнију дефиницију која у
суштини такав однос сврстава у уговорени однос између радника и послодавца.
У претходном социјалистичком правном систему постојали су бројни институти заштите права
радника што је у пренормираном обиму права радника обезбјеђивало исту судбину и радника
и нерадника. Радни однос на неодређено вријеме је био правило заснивања радног односа, а
само изузетно радни однос се заснивао на одређено вријеме.
У данашњим условима одговорни односи у области рада представљају почетак у
утврђивању нових правила и процедура запошљавања, сводећи радни однос на одређено
вријеме чинећи га на тај начин транспарентним и подложним тржишту рада. Напуштају се
заштитни механизми унапријед загарантованих права радника и уводи општи колективни
уговор о основним правима запослених, односно посебни (грански) колективни уговори за
поједине области. Земље у транзицији принуђене су да због изражених проблема запошљавања
доносе програме социјалног збрињавања незапослених лица.
У данашњем позитивном законодавству посебним законима су уређени радни односи
запослених у државној управи и локалној самоуправи, а општи прописи о раду на запослене у
јавној управи примјењује се као супсидијарни прописи. Према тим прописима под радним
односом се подразумијева однос између радника и послодавца, односно скуп права и обавеза
између двије уговорне стране по основу рада која се заснивају уговором о раду између радника
с једне стране и послодавца с друге стране. За државне службенике у државној управи и
административне раднике у локалној самоуправи радни однос представља скуп права и
обавеза између тих категорија запослених и државе, односно јединице локалне самоуправе као
послодавца, који се заснива на основу управног акта надлежног органа. За остале запослене у
јавној управи, а који немају статус државног службеника радни однос се заснива уговором о
раду са правима и обавезама из општих прописа о раду.
Радни однос као уставна категорија заснива се на слиједећим елементима:
- то је добровољан однос;
- то је однос између двије странке – послодавац и радник;
- у том односу постоји економскo-финансијски смисао за обављање одређених
послова како од стране радника, тако и од стране послодавца;
- радно – правни смисао радног односа је у остваривању права и извршавању обавеза
обе странке, а која се стичу на раду и по основу рада;
- радни однос подразумијева постојање субординације између послодавца и радника,
како правне, тако и економске.

1.2. Радно мјесто

Радно мјесто је је скуп општим актом утврђених послова које, у процесу рада, обавља
радник у радном односу, који има стручну спрему потребну за вршење таквих послова, а

3
испуњава и друге опште и посебне услове.
Ако скуп послова обухваћен општим актом, у овом случају Правилником, садржи и
послове на којима радник има посебна овлашћења, а у вези с тим и посебне одговорности,
или ако радно мјесто по закону повлачи одређену функцију или положај, ријеч је о радницима
са посебним овлашћењима или о руководећем радном мјесту.
У области заштите на раду под радним мјестом се подразумијева мјесто
намијењено за обављање послова код послодавца (у објекту или на отвореном, као и на
привременим и помоћним градилиштима, објектима, уређајима, саобраћајним средствима
и сл.) у којем радник борави или има приступ у току рада и који је под непосредном или
посредном контролом послодавца.
Од ове дефиниције треба разликовати и дефиницију радне средине која у суштини
подразумијева простор у којем се обавља рад и који укључује радна мјеста, радне услове,
радне поступке и односе у процесу рада.

1.3. Радно искуство

Радно искуство је искуство стечено радом и у раду, у обављању одређених функција и

послова у дужем временском периоду. У правном поретку узима се у обзир код конкурса за
пријем (избор), а нарочито долази до изражаја код минулог рада (када се оно узима у обзир за
одговарајући износ у остваривању права на плату).

1.4. Радни стаж

Радни стаж у изворном значењу означава приправништво, односно вријеме које неко
мора послије завршеног школовања да проведе у својству приправника, да би протеком тог
времена и по положеном прописаном (стручном) испиту, могао да буде распоређен на послове,
односно радне задатке за које се припремао. Сама ријеч стажист (стажер), којом се означава
лице које је завршило одговарајућу школу и припрема се за самостални позив, код нас се
задржала у пракси у области здравства.
Иначе ријеч стаж, код нас се, по правилу, употребљава као термин који има много шире
значење. Тако, ријеч стаж код нас означава протек одређеног прописаног или општим актом
утврђеног времена послије кога радник у радном односу стиче одређена права којима јс основ
или услов радни однос. Тек ближим означавањем о ком се протеку времена ради добија се
одређени појам који се код нас употребљава у правној терминологији.
Приправник или стажиста, како је вeћ напријед речено, означава лице са високом,
вишом или средњом стручном спремом, које први пут заснива радни однос са циљем да се за
вријеме трајања приправничког стажа оспособи за самосталан рад на одређеним пословима,
односно радним задацима из своје струке.
Радни стаж (стаж осигурања) означава временски период, који не мора бити непрекидан, у
ком је радник био у радном односу.

1.5. Стручна спрема

Стручна спрема радника је у ствари оспособљеност радника за вршење одређених

послова односно заиимања. Стручна спрема се стиче:
- у стручним школама организованим за један или више степени
стручног образовања;

4
 - у центрима за стручно образовање и специјално усавршавање;
- у установама високог школства - на факултетима и високим
школама, на којима се послије завршених студија могу стицати
магистратура или специјалност (мастерс) и докторске титуле.

Наше законодавство познаје: нижу стручну сирему (основно образовање), средњу стручну
спрему (трећи и четврти стспен), вишу стручну спрему (шести степен) и високу стручну
спрему (седми - 1 и 2, и осми степен). Уз то постоји припрема стручних кадрова за
непосредан рад у производњи са степеном квалификованог и висококвалификованог радника.
Под стручном спремом за рад у државној управи подразумијева се школска спрема,
приправнички стаж и положен стручни испит.
Формално стручна спрема, посебно школска спрема је претпоставка за успјешно
вршење одређених послова и задатака и посебан услов за заснивање радног односа.
Република Српска је провела реформу образовања, а у току је заживљавање Болоњског
процеса на државним и приватним факултетима и високом школама, односно
универзитетима.

1.6. Стручни испит

Стручни испит је начин провјеравања стручне способности радника за вршење

одређених послова, односно задатака, било да се ради о лицима која су запослена у органима
државне управе или у друтим органима и организацијама. Положен стручни испит
представља обично и стручну квалификацију за стицање одговарајућег степена стручности,
односно за вршење сложенијих послова и задатака, па самим тим и за остваривање веће
плате. Поједностављено речено, стручни испит представља у својој суштини комисијску
провјеру споја теорије и праксе по истеку приправничког стажа, као и оцјену способности за
самостално вршење послова и задатака конкретног радног мјеста.
Стручни испит за рад у управи Републике Српске се полаже у два дијела, писмени и усмени,
а о положеном стручном испиту Агенција за државну управу издаје увјерење, као јавну
исправу за доказивање испуњавања посебног услова за заснивање радног односа и стицање
статуса државног службеника.
Влада Републике Српске својом Уредбом ближе утврђује услове и начин полагања
стручног испита за рад у управи Републике Српске, а Агенција за државну управу доноси
Програм за полагање стручног испита и организује његово полагање.
Државни службеници и намјештеници у институцијама БиХ, као и државни
службеници и намјештеници у институцијама ФБиХ опредијелили су се за јавни испит
(тестирање) и стручни испит (интервју). Брчко Дистрикт се опредијелио за исти приступ
стручном испиту као и Република Српска. На сва три нивоа власти у БиХ постоји међусобно
признавање положених стручних и јавних испита.

1.7. Радно вријеме

Радно вријеме је временски период у току 24 часа у коме је радник обавезан да врши
посао или радни задатак на који је распоређен.
Запослени у државним органима и изабрана, односно постављена лица, раде у радно
вријеме прописано одлуком Владе.
Општим прописима о раду ближе се уређује пуно радно вријеме, непуно радно

5
вријеме, прековремени рад, прерасподјела радног времена, ноћни рад и допунски рад.

1.8. Радна књижица

Радна књижица је јавна исправа (доказ) о стручној спреми радника за обављање

послова, односно радних задатака одређеног занимања, о радном стажу (времену проведеном
на раду код послодавца) и појединим правима којима је основ или услов радни однос
(пензија, инвалиднине и др.).
Радник који је засновао радни однос мора имати радну књижицу ако први пут ступа у
радни однос. Радну књижицу издаје надлежни орган у локалној управи (општина – град).
У БиХ и Републици Српској радна књижица садржи податке о: називу локалне
заједнице на чијем је подручју издата, регистарском броју и серији, мјесту и датуму издавања,
имену и презимену, датуму и мјесту рођења, завршеној школи односно стручном
оспособљавању и усавршавању, радном односу прије издавања (ако га има), накнадно
признатом стажу, времену проведеном изван радног односа које се признаје као пензијски
стаж.
Приликом заснивања радног односа радник предаје радну књижицу послодавцу и
она код послодавца остаје за све вријеме трајања радног односа, а раднику се о томе, на његов
захтјев, издаје потврда.
У радну књижицу забрањено је уносити негативне податке о раднику.
Послодавац је дужан да раднику врати уредно попуњену радну књижицу даном
престанка радног односа.
Послодавац не може задржати радну књижицу радника ни у случају ако према
раднику има било какво потраживање, нити може у радну књижицу уписивати било какве
друге податке, осим времена које је радник провео у радном односу код њега.

1.9. Послови запошљавања

Пословима запошљавања у смислу важећих законских прописа сматрају се:

- посредовање у запошљавању,
- јавно обавјештавање о могућностима и условима запошљавања,
- савјетовање о избору посла (професионална оријентација),
- стручно оспособљавање и припрема за запошљавање,
- провођење програма запошљавања,
- обављање организационих, стручних, административних и других
послова у вези са остваривањем права незапослених лица на
новчане накнаде, стручно оспособљавање, здравствену заштиту и
друга права.

1.10. Носиоци функције запошљавања

Јавна овлашћења, као и организационе, стручне и друге послове у области

запошљавања у Републици Српској обавља Завод за запошљавање.
Послове запошљавања који се односе на посредовање у запошљавању, савјетовање
за избор занимања и оспособљавање и припрему за запошљавање, поред наведеног Завода,
могу обављати и друга правна и физичка лица (агенције) под условом да су оспособљене
за обављање тих послова.

6
1.11. Осигураници и пензијски стаж

Осигураницима се сматрају лица која су обавезно осигурана на пензијско и

инвалидско осигурање у надлежном фонду, као и лица којима је, у складу са законом,
признато својство осигураника у добровољном осигурању.
Пензијски стаж означава одређени временски период проведен у осигурању, по чијем
се протеку, уз испуњавање друтих законом утврђених услова, стичу права из или по основу
пензијског осигурања.

1.12. Стаж осигурања

Стаж осигурања је вријеме које је осигураник провео послије навршене петнаесте године
живота у обавезном и добровољном осигурању, као и стаж који је докупљен у складу са
законом. (Види члан 27-34 Закона о пензијско инвалидском осигурању - „Службени гласник
Републике Српске“, број 106/05 и 20/07)

1.13. Стаж осигурања са увећаним трајањем

Стаж осигурања са увећаним трајањем рачуна се инвалидним лицима са тјелесним

оштећењем преко 70%, војним и цивилним инвалидима од I-IV групе, као и слијепим и
нервно обољелим лицима без обзира на проценат тјелесног оштећења и то на начин да се
сваких дванаест мјесеци рада рачуна као 15 мјесеци стажа осигурања. Стаж осигурања са
увећаним трајањем рачуна се и осигуранику који ради на нарочито тешким и по здравље
штетним радним мјестима која својим прописом утврђује Влада Републике Српске(Види
члан 35-41 Закона о пензијско инвалидском осигурању - „Службени гласник Републике
Српске“, број 106/05 и 20/07), с тим што степен увећања стажа осигурања може износити
највише до 50%.

1.14. Посебан стаж

Посебан стаж означава одређене временске периоде, који се иако није проведен у
радном односу, признаје за остваривање права из пензијског осигурања или других
законом утврђених права. За овај стаж нико не уплаћује увећане доприносе из чега
произилази да се ради о својеврсном начину признања државе за учешће њених грађана у
рату или њеном стварању.
Овај стаж се рачуна у двоструком трајању.
Овдје треба разликовати бенефицирани од посебног стажа осигурања у двоструком
трајању. Наиме, бенефицирани стаж је стаж осигурања са увећаним трајањем, када се због
посебних услова рада (нпр. овлашћено службено лице у унутрашњим пословима) за једну
годину рада раднику признаје 16 мјесеци стажа осигурања. Овај стаж је право радника или
обавеза послодавца у смислу увећане плате доприноса за пензијско осигурање. Због тога се
бенефицирани стаж узима у обзир приликом обрачуна плате по основу минулог рада.
Посебан стаж осигурања у двоструком трајању је преузета категорија из
социјалистичког правног система и углавном јс то стаж осигурања за учеснике рата. За овај
стаж нико не уплаћује увећане доприносе. Посебни стаж је у предвиђсном поступку право

7
радника, али не и обавеза послодавца. Наведено право радник може да користи, ако то жели,
код испуњавања услова за одлазак у пензију, односно наведени стаж се приписује по вољи
радника у стаж осигурања. Изузетак је ако послодавац по захтјеву радника овај стаж признаје
у минули рад као основ за обрачун илате.

1.15. Заштита и здравље на раду

Заштита и здравље на раду обухватају скуп организованих мјера и активности

усмјерених на стварање услова који обезбјеђују: безбједност на раду, спречавање и
отклањање опасности и штетности које могу проузроковати повреде на раду,
професионална и друга обољења и оштећења здравља радника на раду, заштиту здравља и
радне способности радника, као и посебна заштита малољетних радника ради очувања
њиховог несметаног психофизичког развоја; посебна заштита жена од ризика који би
могли угрозити остваривање материнства; посебна заштита инвалида и професионално
обољелих лица од даљег оштећења здравља и умањења њихове радне способности и
посебна заштита старијих радника ради очувања њихове радне способности примјерене
њиховој животној доби.

1.16. Колективни уговор

Колективним уговорима (општи, грански и појединачни) ближе се уређују обим и

начин остваривања права и обавеза из радног односа у складу са законом, поступак
колективног уговарања, састав и начин рада тијела овлашћених за мирно рјешавање
колективних спорова између радника и послодаваца, међусобни односи учесника у
закључивању колективних уговора и друга питања од значаја за уређивање односа између
радника и послодаваца.
Законом се ближе уређује обавезност примјене колективног уговора, територијално
и персонално важење колективних уговора, форма и временско важење колективних
уговора, јавно објављивање колективних уговора и рјешавање спорова. (Види члан 158-169
Закона о раду – пречишћени текст, „Службени гласник Републике Српске“, број 55/07).

8
2. РАДНИ ОДНОС ПО ОПШТИМ ПРОПИСИМА О РАДУ

2.1. Прописи о раду

Радно законодавство БиХ је специфично по начину свога настајања, с обзиром на то

да је већину закона из ове области доносио ОХР (Канцеларија Високог представника), а
Парламентарна скупштина БиХ је те исте законе у предвиђеној процедури потврђивала.
Овим законима су уређени радни односи запослених:
а) у државној служби у институцијама БиХ ,
б) намјештеника у институцијама БиХ,
в) у корпорацијама, удружењима и фондацијама БиХ, и
г) у јавним предузећима БиХ.
Република Српска је самостално, а само дјеломично уз учешће ОХР, заокружила
своје радно законодавство, доношењем закона из слиједећих области:
а) рад и запошљавање уопште;
б) запошљавање и рад у ентитетској државној, односно јавној управи и локалној
самоуправи;
в) заштита на раду и здравствено осигурање;
г) запошљавање страних држављана, као и лица без држављанства;
д) пензијско и инвалидско осигурање;
ђ) евиденција о свим напријед наведеним областима;
е) оснивање савјета радника и права на штрајк,и
ж) инспекцијски надзор из области рада и запошљавања.

2.2. Закључивање и примјена уговора о раду

Уговор о раду не може закључити лице које није навршило 15 година живота и које
нема општу здравствену способност за рад. За лица млађа од 18, а старија од 15 година
живота, поред посједовања опште здравствене способности, потребна је и сагласност
законског заступника за закључивање уговора о раду.
Прије закључивања уговора о раду, као и за вријеме рада радника, послодавац може
одредити да се изврши провјеравање оспособљености лица које тражи запослење, односно
радника за руковање средствима рада, као и средствима заштите на раду.
Исто тако, послодавац може лице које тражи запослење, уз његову сагласност, као и
радника у радном односу упутити на допунско оспособљавање за руковање средствима
рада и средствима заштите на раду.

2.2.1. Врсте и трајање уговора о раду

Уговор о раду може се закључити на неодређено или на одређено вријеме, а ако у

уговору није назначено вријеме трајања сматра се да је исти закључен на неодређено
вријеме.
Уговор о раду на неодређено вријеме не може се закључити на дужи период од двије
године.
Уговор о раду на одређено вријеме може се закључити у слиједећим случајевима: за
извршавање послова који трају до 6 мјесеци; привременог повећања обима посла; замјене
одсутног радника до годину дана и обављање посла чије је трајање унапријед одређено

9
природом и врстом посла.
Закључени уговор о раду на одређено вријеме послодавац може, уз сагласност
радника, продужити али најдуже до двије године од дана закључивања уговора о раду на
одређено вријеме. Ако радник по истеку рока трајања уговора о раду, уз изричиту или
прећутну сагласност послодавца настави да ради, сматраће се да је радник засновао радни
однос на неодређено вријеме.
Ако се радник, након прекида рада због истека рока из уговора о раду више пута
запошљава код истог послодавца на основу уговора о раду на одређено вријеме и на тај
начин оствари 24 мјесеца рада у току посљедње три године сматра се да је засновао радни
однос на неодређено вријеме.

2.2.2. Форма и садржај уговора о раду

Уговор о раду, у правилу, закључује се у писменом облику, а садржи сљедеће

податке: назив и сједиште послодавца; основни подаци о раднику; датум ступања радника
на рад са радним мјестом на којем се радник запошљава; плата, новчана накнада и друга
примања по основу рада; дужина годишњег одмора, као и трајање уговора за уговоре о
раду на одређено вријеме и роковима за отказивање уговора о раду закљученог на
неодређено вријеме.

2.2.3. Пробни рад

Пробни рад је радни однос на неодређено вријеме са раскидним условом.

Уговором о раду може се предвидјети пробни рад радника у трајању до три мјесеца,
а споразумом овај рок се може продужити још за три мјесеца. Послодавац и радник могу
да откажу уговор о пробном раду и прије истека рока на који је уговор закључен уз
отказни рок од седам дана.
Пробни рад се оцјењује с обзиром да је смисао пробног рада провјера стручних и
људских квалитета радника од стране послодавца у временском трајању пробног рада.
Начин спровођења и оцјењивања резултата пробног рада ближе се уређује колективним
уговором и општим актом послодавца.
За вријеме пробног рада радник има сва права из радног односа.

2.2.4. Приправници

Послодавац може закључити уговор о раду са приправником на онолико времена

колико траје приправничи стаж прописан за одговарајући степен школске спреме.
Приправнички стаж за лица са средњом стручном спремом траје 6 мјесеци, а за лица
са вишом и високом стручном спремом дванаест мјесеци.
Приправником се сматра лице које је завршило средњу школу, вишу школу или
факултет, које први пут заснива радни однос у том занимању и које треба положити
стручни испит, а потребно му је претходно стажирање у његовој струци.
По истеку приправничког стажа приправник полаже стручни испит. Приправник
има сва права из радног односа као и остали запослени.
У правилу, радни однос приправника је радни однос на одређено вријеме.

10
2.2.5. Волонтери

Волонтером се сматра лице које је завршило средњу, вишу школу или факултет које
први пут ступа у однос са послодавцем и без закључивања уговора о раду (волонтерски
рад) ради полагања стручног испита и стицања радног искуства у оквиру његове стручне
спреме.
Волонтерски рад може трајати онолико времена колико је, према закону, за одређен
степен школске спреме предвиђено трајање приправничког стажа.
Волонтер има право на здравствено осигурање у складу са прописима који се односе
на незапослена лица, право на дневни одмор у току рада, као и између два узастопна радна
дана.
У оквиру мјера заштите на раду волонтер има право на осигурање за случај несреће
на послу.

2.2.6.Обављање привремених и повремених послова

Уговор о обављању привремених и повремених послова може се закључити под

условом: да су привремени и поверемени послови утврђени у колективном уговору или
правилником о раду; да не представљају послове за које се закључује уговор о раду на
одређено или неодређено вријеме са пуним или непуним радним веременом и да не траје
дуже од 60 дана у току календарске године.
Законодавац је предвидио и закључивање уговора о раду за обављање послова ван
просторија послодавца, обављање послова кућног помоћног особља и обављање послова
директора. (Види члан 34-40 Закона о раду – пречишћени текст, „Службени гласник
Републике Српске“, број 55/07)

2.3. Радно вријеме

Према важећем законодавству радно вријеме може бити пуно радно вријеме, непуно
радно вријеме, а изузетно послодавац може увести и прековремени рад радника.

2.3.1. Пуно и непуно радно вријеме и прековремени рад

Пуно радно вријеме радника износи 40 часова у седмици. Пуно радно вријеме се од-
ређује седмично, што значи да се четрдесет часова распоређује на радне дане, с тим што
треба имати у виду да радна седмица може имати шест односно пет радних дана.
Раданик може закључити уговор о раду с пуним радним веременом само с једним
послодавцем.
Послодавац је дужан да изврши распоред радног времена радника за 30 наредних
дана и да такав распоред огласи на начин који је приступачан свим радницима.
Радно вријеме радника који ради на радним мјестима и пословима на којима, и поред при-
мјене одговарајућих мјера и средстава заштите на раду, постоје повећана штетна дејства на
здравље радника, скраћује се сразмјерно том штетном дејству. По овом основу радно ври-
јеме може бити скраћено највише до 10 часова седмично, о чему одлучује министарство
надлежно за послове рада на захтјев послодавца, заинтересованог радника, инспектора ра-
да или синдиката, а на основу стручне анализе издате од стране овлаштене научне или
стручне организације.

11
 Овакво радно вријеме (скраћено радно вријеме) у погледу права радника сматра се
пуним радним временом.
Послодавац с радником може закључити уговор о раду са непуним радним време-
ном. Међутим, радник може закључити уговор о раду са непуним радним временом са ви-
ше послодаваца, и да на тај начин остварује пуно радно вријеме од 40 часова седмично. За
рад са непуним радним временом радник остварује плату и друга права из радног односа
сразмјерно радном времену одређеном уговором о раду.
У случају непланираног повећања обима посла, отклањања посљедица временских
непогода, хаварија на средствима рада, пожара, земљотреса, епидемија и других несрећа,
радник је дужан, на захтјев послодавца, радити дуже од пуног радног времена. Рад који се
обавља дуже од пуног радног времена представља прековремени рад.
Прековремени рад не може трајати више од 10 часова седмично. Изузетно радник
може добровољно, на захтјев послодавца, радити прековремено још највише до 10 часова
седмично.
У току календарске године радник не може радити прековремено више од 150 часо-
ва.
Ако потреба за прековременим радом траје више од три седмице непрекидно, или
више од 10 седмица укупно у току календарске године, послодавац је дужан да о томе оба-
вијести надлежног инспектора рада.
За вријеме прековременог рада раднику се увећева плата у складу са колективним
уговором, правилником о раду и уговором о раду, с тим што то увећање не може бити
мање од 30% у односу на плату за исти број часова рада у редовном радном времену.
Прековремени рад је забрањен: радницима млађим од 18 година живота; трудним же-
нама и мајкама са дјететом до три године живота; самохраном родитељу или усвојиоцу
дјетета млађег од шест година живота; инвалиду са 70% и више тјелесног оштећења, као и
раднику слабог здравља коме би, према мишљењу надлежног љекара, прековремени рад
могао погоршати здравствено стање.

2.3.2. Прерасподјела радног времена, ноћни рад и допунски рад

Ако природа и потребе посла захтијевају пуно радно вријеме, на појединиом рад-
ним мјестима, може се прерасподијелити тако да у једном дијелу године радно вријеме
буде дуже, а другом дијелу сразмјерно краће, с тим да у току календарске године не може
износити више од 40 часова просјечно седмично.
Прерасподјелом пуног радног времена може се у једном дијелу године увести радно
вријеме најдуже до 52 часа, а на сезонским пословима најдуже до 60 часова седмично.
Дуже радно вријеме у једном дијелу године од пуног радног времена не сматра се
прековременим радом.
Дневно радно вријеме рачуна се за пунољетне раднике од 6 до 22 часа.
Под ноћним радом, сматра се рад између 22 часа и шест часова нареднога дана.
За раднике млађе од 18 година, ноћним радом сматра се рад између 20 часова и 6
часова наредног дана, а ако су запослени у индустрији од 19 часова до 7 часова наредног
дана.
Радницима млађим од 18 година забрањен је ноћни рад. Изузетно, ноћни рад за рад-
нике млађе од 18 година може се увести само у случају отклањања посљедица више силе,
хаварије и заштите интереса Републике, на основу сагласности инспектора рада.

12
 Трудницама почев од шестог мјесеца трудноће и мајкама са дјететом до једне годи-
не живота забрањен је ноћни рад.
Радник који је закључио уговор о раду с пуним радним временом може, без
сагласности послодавца, закључити уговор о раду са још једним послодавцем за рад до
половине радног времена, под условом да се радно вријеме радника код тих послодаваца
временски не подудара и да се не ради о обављању послова из дјелатности које обавља
послодавац са којим је закључио уговор о раду с пуним радним временом.

2.3.3. Једнократно и двократно радно вријеме, рад у смјенама

Дневно радно вријеме може се организовати као једнократно и двократно. Једно-

кратно радно вријеме се остварује односно реализује у континуитету (нпр. од 8 до 16 часо-
ва). Двократно радно вријеме се остварује и реализује у два дијела на начин да се дневни
фонд радних часова остварује уз одговарајући прекид (нпр. од 8 до 12 часова и од 14 до 18
часова).
Двократно радно вријеме је карактеристично за одређене врсте дјелатности, као
што су: комуналне, саобраћај, угоститељство и разне врсте услужних дјелатности. Из
предњег произилази да су у питању дјелатности које су изражене као свакодневне потребе
грађана и које се са двократним радом најбоље могу задовољити, односно обављати. У не-
ким дјелатностима због специфичног карактера производње, организационе и социјалне
природе посла као и због економских потреба и условљавања, радно вријеме се може орга-
низовати у смјенама.
Овакав вид кориштења радног времена подразумијева да се одговарајућа дјелатност
или одговарајућа врста посла континуирано обавља, чиме се обезбјеђује максимално кори-
штење основних и других средстава. Наиме, у појединим дјелатностима рад у смјенама је
условљен техничко-технолошким карактеристикама процеса рада (топљење метала, хемиј-
ска индустрија и слично), те би сваки прекид рада могао да проузрокује огромне штете за
ту дјелатност. Послодавац код којег се рад обавља у смјенама треба обезбиједити замјену
смјена, тако да запослени не може радити искључиво ноћу.

2.4. Одмори и одсуства

Једно од основних права из радног односа је и право на одмор. Према важећем

законодавству постоје четири врсте одмора, и то: дневни одмор у току радног времена,
дневни одмор између два узастопна радна дана, седмични одмор и годишњи одмор.

2.4.1. Одмор у току радног времена

Радник који ради с пуним радним временом у једнократном трајању има право на
одмор у току радног времена у трајању од 30 минута. Распоред кориштења овог одмора
врши послодавац. Одмор у току рада се не може организовати нити користити на почетку
и на крају радног времена, јер се његова сврха у тим случајевима не би могла да оствари.
Вријеме одмора у току рада урачунава се у пуно радно вријеме, што подразумијева да и у
току одмора радник има сва права, обавезе и одговорности као да ради.
Смисао овог одмора је да се радник психофизички одмори за наставак процеса
рада.

13
 Изузетно, послодавац може радницима, чија природа посла то омогућава, одобрити
да на крају радне седмице искористе још један час дневног одмора у току радног времена.

2.4.2. Дневни одмор између два узастопна радна дана

Радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од
најмање 12 часова непрекидно.
Радник запослен у пољопривреди и на сезонским пословима између два узастопна
радна дана има право на најмање 10 часова одмора непрекидно.
Малољетни радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању
од 12 часова непрекидно.

2.4.3. Седмични одмор

Радник има право на седмични одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно,

према унапријед одређеном распореду. Уколико је неопходно да радник ради на свој сед-
мични дан одмора, послодавац је дужан да накнадно у договору са радником одреди када
ће радник искористити дан седмичног одмора.

2.4.4. Годишњи одмор

Радник који има најмање шест мјесеци непрекидног рада има право на годишњи од-
мор у трајању од најмање 18 радних дана, а малољетни радник у трајању од најмање 24
радна дана. За испуњење услова од шест мјесеци непрекидног рада, неће се сматрати
прекидом рада одсуствовање радника са рада за које је радник, у складу са законом и ко-
лективним уговором и правилником о раду, остваривао накнаду плате.
Радник који ради на пословима са посебним условима рада има право на годишњи
одмор најмање у трајању од 30 радних дана.
Годишњи одмор раднику увећава се за по 1 дан за сваке 3 навршене године радног
стажа и у другим случајевима утврђеним колективним уговором.
Радник који нема најмање шест мјесеци непрекиднног рада, има право на годишњи
одмор у трајању од најмање једног дана за сваки навршени мјесец рада.
У годишњи одмор се не урачунавају периоди кориштења одсуствовања с рада по
другим основама, па се за то вријеме кориштење годишњег одмора прекида, с тим што се у
таквим случајевима радник споразумијева са послодавцем о кориштењу остатка годишњег
одмора.
Ако је код послодавца рад организован у мање од шест дана у седмици, код
одређивања висине годишњег одмора сматраће се да је радно вријеме распоређено на шест
радних дана у седмици.
Правило је да радник користи годишњи одмор без прекидања, али послодавац, по-
лазећи од потребе процеса рада, може одлучити да радник користи годишњи одмор у два
дијела. Послодавац се може споразумјети са радником да радник користи годишњи одмор
и у више од два дијела, с тим што један дио годишњег одмора мора износити непрекидно
најмање двије седмице.
Пошто послодавац има изричито право да утврђује распоред кориштења годишњег
одмора радника, он може узети у обзир и оправдане жеље радника у вези времена кори-
штења годишњег одмора.

14
 Радник се не може одрећи права на годишњи одмор, а послодавац не може раднику
ускратити право на годишњи одмор, нити му може на име неискориштеног годишњег
одмора исплатити накнаду.
Послодавац је дужан да раднику омогући да неискориштени дио годишњег одмора
искористи најдаље до краја мјесеца јуна наредне календарске године. Изузетак су радници
који раде на пословима наставе у образовним установама који користе годишњи одмор за
вријеме школског распуста.
Радник за вријеме кориштења годишњег одмора има право на накнаду плате у
висини пуне плате као да је за то вријеме био на раду, а право на регрес остварује у складу
са колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду.

2.4.5. Плаћено и неплаћено одсуство

Радник има право да, уз накнаду плате, одсуствује с посла најмање пет радних дана
у календарској години: у случају ступања у брак, порођаја супруге, теже болести или
смрти члана породице, као и у другим случајевима одређеним колективним уговором и
правилником о раду.
Чланом породице сматрају се брачни и ванбрачни супружници, њихова дјеца,
пасторчад, дјеца узета под старатељство и друга дјеца без родитеља узета на издржавање,
мајка, отац, очух, маћеха, усвојилац, дјед и баба по мајци и оцу, браћа и сестре.
Послодавац на захтјев радника може одобрити плаћено одсуство дуже од пет дана у
току календарске године у оправданим случајевима, које радник наводи у свом захтјеву.
Послодавац је дужан раднику, на његов захтјев, одобрити одсуство с рада до три да-
на у току календарске године ради задовољења његових вјерских, односно национално-
традиционалних потреба, без права на накнаду плате.
Неплаћено одсуство раднику може се одобрити и у случајевима као што су: обавља-
ње неодложних личних и породичних послова; припремање и полагање испита на факулте-
ту или другој образовној институцији; стручног усавршавања у иностранству; њега тешко
обољелог члана уже породице. Према Општем колективном уговору неплаћено одсуство
по овим основама може износити до 3 мјесеца, осим у случајевима стручног усавршавања
у иностранству које може трајати до једне године. За вријеме неплаћеног одсуства права и
обавезе радника по основу радног односа мирују, а радник може сам сносити трошкове
пензијско-инвалидског осигурања.

2.4.6. Празници

Законодавац може утврдити празнике и славе као нерадне дане у које не раде
државни органи, предузећа и друге институције, као и право на накнаде радницима за те
дане.

2.4.7. Мировање радног односа

Мировање радног односа подразумијева да права, обавезе и одговорности из радног

односа нису у одређеном временском периоду активни, иако тај однос постоји. Услови за
мировања радног односа су:

15
 - да је дошло до спријечености радника да ради у законом предвиђеним случаје-
вима, и
- да је та спријеченост временски ограничена.
Раднику који је закључио уговор о раду на недоређено вријеме права и обавезе из
радног односа мирују:
- за вријеме служења војног рока (резервни састав);
- за вријеме обављања јавне функције у државном органу или организацији,
јавној служби, синдикату или политичкој организацији (реизборна функција);
- у свим случајевима коришћења права по основу неплаћеног одсуства;
- издржавање казне затвора до шест мјесеци.

Послодавац је дужан да омогући повратак на посао раднику након истека разлога за

мировање радног односа у роковима утврђеним законом, Колективним уговором и
Правилником о раду.
По повратку на рад, радник има право на исто радно мјесто на ком је радио прије миро-
вања радног односа или друго радно мјесто, које одговара његовој стручној спреми одре-
ђене врсте занимања, знању и способности.
Ако послодавац, због економских разлога, промијењене организације и технологије
рада и пословања, у случају мировања радног односа због одслужења војног рока и
реизборне јавне функције не може вратити радника на ранији или на други одговарајући
посао, отказује уговор о раду раднику са правом радника на отпремнину у складу са
законом.

2.5. Заштита радника

Заштита радника на раду је уставно начело и једно од основних права радника по

заснивању радног односа. Под заштитом на раду се подразумијева општа заштита на раду
(превентивне мјере, дужности и одговорности послодавца, права и дужности радника),
посебна заштита радника (малољетних радника, жена, инвалида рада и болесних радника),
као и заштита права радника.

2.5.1. Заштита на раду

Послодавац је дужан да омогући раднику да се, у року од 30 дана од дана ступања

на рад, упозна са прописима о радним односима и прописима о заштити на раду,
укључујући и права и обавезе које произилазе из колективног уговора и правилника о
раду. Ако радник рукује средствима рада чије коришћење може угрозити живот или здра-
вље људи као и околину у којој радник ради, послодавац је дужан да прије отпочињања ра-
да радника провјери да ли је радник оспособљен за руковање тим средствима и њиховим
кориштењем. Једна од основних обавеза послодавца односно право радника по основу пра-
ва на заштиту радника на раду је да послодавац осигура радника од посљедица несреће на
раду код осигуравајућег друштва односно код осигуравајуће организације. У контексту
тих права послодавац је дужан да обезбиједи радницима здравствено осигурање, пензиј-
ско-инвалидско осигурање и осигурање од незапослености.

16
 Послодавац је одговоран и за посљедице несреће на раду које су наступиле због не-
исправности објеката, машина, уређаја и других материјалних средстава која се користе у
процесу рада, као и због неовлаштеног и нестручног руковања тим средствима чиме чини
прекршај за који је предвиђена одговарајућа казна. Поред одговорности за прекршај,
послодавац одговара и за материјалну штету према раднику, у складу са општим
правилима о одговорности и накнади штете.
Уколико нису обезбијеђене одговарајуће мјере заштите на раду, или постоји непо-
средна пријетња или опасност по здравље радника, или ако таква опасност пријети другим
лицима, радник може да одбије да ради, и у том случају је дужан да одмах обавијести по-
слодавца, а према потреби и надлежног инспектора рада.
Поред напријед наведених права, радник има обавезу да се при раду користи одго-
варајућим средствима рада или средствима заштите на раду, јер у супротном одговара за
повреду радних дужности.

2.5.2. Превентивне мјере, дужности и одговорности послодавца, права и дужности радника

Превентивне мјере у остваривању заштите и здравља на раду обезбјеђују се

примјеном савремених техничких, здравствених, образовних, социјалних, организационих
и других мјера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља
запослених или њиховог свођења на најмању могућу мјеру ради спречавања несрећа и
повреда здравља, а које произилазе, повезане су или се дешавају током рада, смањивањем
потенцијалних узрока и ризика у радној средини. Позитивно законодавство ближе уређује
наведене превентивне мјере од пројектовања, изградње, кориштења, одржавања,
производње и стручног оспособљавања у изградњи радног простора, опремања, средстава
рада, па до обучавања оних који заснују радни однос са послодавцем.
Послодавац има у области заштите на раду опште и посебне дужности, као и
обавезу оспособљавања радника за безбједан и здрав рад радника. Опште дужности
послодавца превентивног карактера се огледају у обезбјеђивању оних мјера заштите и
здравља на радном мјесту и у радној средини које обезбјеђују да радни процес буде
прилагођен могућностима радника, да не угрожавају заштиту и здравље радника,
избјегавање ризика и давање предности колективним над појединачним мјерама заштите и
здравља на раду. У оквиру ових мјера послодавац је дужан да донесе акт о процјени ризика
за сва радна мјеста у радној средини и да утврди начин и мјере за његово отклањање.
Општим актом послодавца утврђује се обим права, обавеза и одговорности у
области заштите и здравља на раду. Мјере опште заштите на раду подразумијевају и
обавезу послодавца да запосленом обезбиједи употребу средстава и опрему за личну
заштиту на раду.
Посебне дужности послодавца огледају се у обавези послодавца да у року од осам
дана обавијести надлежну инспекцију о почетку свог рада, о раду и свакој промјени
технолошког поступка којим се мијењају услови рада зависно од дјелатности којом се
бави.
Оспособљавање радника за безбједан и здрав рад послодавац обавља теоријски и
практично. Провјера теоријске и практичне оспособљености запосленог за безбједан и
здрав рад обавља се на радном мјесту. Периодичне провјере оспособљености за безбједан
и здрав рад радника који ради на радном мјесту са повећаним ризиком врши се на начин и
по поступку утврђеним актом о процјени ризика.

17
 Већ је наведено да радник има право да се прије почетка рада упозна са мјерама
затите и мјерама на раду на пословима или на радном мјесту на које је распоређен, као и да
се оспособљава за њихово провођење. Исто тако, радник има право да у законом
предвиђеним случајевима, а због необезбјеђивања неадекватних мјера заштите и здравља
на раду, одбије да ради. Ако послодавац не отклони неправилности радник се може
обратити надлежној инспекцији рада.
Радник је дужан да примјењује прописане мјере за безбједан и здрав рад, да
намјенски користи средства за рад, да користи прописана средства за личну заштиту на
раду и да са њима пажљиво рукује како не би угрозио себе и заштиту и здравље других
радника. Исто тако радник је дужан да сарађује са послодавцом како би се провеле
прописане мјере за заштиту и здравље на пословима на којима ради.

2.5.3. Посебна заштита радника

Држава која жели бити чланица Организација Уједињених нације и Европске уније
мора у своје национално законодавство уградити стандарде из међународних уговора, па и
конкретно из области радних односа.
Жене и материнство, малољетни радници, инвалидни и болесни радници су катего-
рије запослених које већ традиционално у радним законодавствима уживају посебну за-
штиту. Овакав вид заштите је преузело и наше позитивно законодавство.

2.5.3.1. Посебна заштита жена и материнства

Жена не може бити распоређена на рад у подземним дијеловима рудника осим у

случајевима ако је запослена на руководећем радном мјесту које не захтијева физички рад,
или у службама здравствене и социјалне заштите. Од ове забране изузимају се и случајеви
када запослена жена мора повремено боравити у подземним дијеловима рудника ради
стручне обуке и оспособљавања, или када треба обавити одређени посао који не захтијева
физички рад.
У остваривању посебне заштите жене, послодавац не може одбити да прими у рад-
ни однос жену због тога што је трудна, нити јој може отказати уговор о раду због трудноће
или због тога што користи породиљско одсуство.
На основу налаза и препоруке надлежног доктора медицине, жена за вријеме труд-
ноће и док доји дијете може бити привремено распоређена на друге послове ако је то у ин-
тересу очувања њеног здравља или здравља дјетета. Ако послодавац није у могућности да
жени обезбиједи распоред на други посао на основу налаза и препоруке доктора медицине,
жена има право на одсуство са рада, уз накнаду плате. Накнада плате не може бити мања
од накнаде коју би жена остваривала да је остала на свом радном мјесту.
У склопу права, која произилазе из посебне заштите жене и материнства, послода-
вац жену трудницу и мајку дјетета до двије године не може распоредити на друго мјесто
рада без њеног пристанка. Такође, жена за вријеме трудноће, порођаја и његе дјетета, има
право на породиљско одсуство у трајању од једне године непрекидно. За близанце и свако
треће и наредно дијете има право на породиљско одсуство у трајању од 18 мјесеци непре-
кидно.
Жена може на сопствени захтјев и препоруке доктора медицине, отпочети кориште-
ње породиљског одсуства 28 дана прије дана порођаја.

18
 Ако жена роди мртво дијете или ако дијете умре прије истека породиљског одсу-
ства, жена има право на породиљско одсуство онолико времена колико је, по оцјени овла-
штеног доктора медицине, потребно да се жена опорави од порођаја и психичког стања
изазваног губитком дјетета, а најмање 45 дана од дана порођаја, односно губитка дјетета.
Отац дјетета има право на породиљско одсуство у договору с мајком након протека
60 дана од дана рођења дјетета као и сва права која има мајка у вези са његом дјетета, од-
суствовања са посла због његе и старања о дјетету. Отац ова права може користити ако
мајка напусти дијете, ако умре или ако из других оправданих разлога није у стању да се
брине о дјетету.
Ово право имају, поред оца и усвојилац дјетета, као и друга лица којима је надле-
жни орган старатељства повјерио дијете на његу и старање.
Након истека породиљског одуства један од запослених родитеља има право да
ради са половином пуног радног времена за вријеме док дијете не наврши двије године
живота, уколико је дјетету, према налазу овлашћеног доктора медицине потребна појачана
њега. Ако су родитељи дјетета умрли, или су дијете напустили, или су непознати, или се из
других оправданих разлога не могу старати о дјетету, право на рад са половином радног
времена има запослени усвојилац дјетета или лице коме је надлежни орган старатељства
повјерио дијете на старање и његу.
За вријеме кориштења породиљског одсуства жена има право на накнаду плате у
висини просјечне плате коју је остварила у току посљедња три мјесеца прије отпочињања
породиљског одсуства, с тим што се плата мјесечно усклађује са растом просјечних плата
у Републици.
Ако жена није остварила плату за свих посљедњих шест мјесеци, накнада плате из-
носи у висини просјечне плате коју је жена требала остварити у складу са колективним
уговором и правилником о раду, прије отпочињања породиљског одсуства. Накнаду плате
за вријеме породиљског одсуства жена остварује на терет Јавног фонда за дјечију заштиту
Републике.

2.5.3.2. Посебна заштита малољетних радника

Малољетна лица, тј. радници млађи од 18 година уживају посебну заштиту у рад-
ном односу. У нашем позитивном радном законодавству та заштита се огледа у сљедећем:
- радник млађи од 18 година не може бити распоређен да ради на нарочито
тешким физичким пословима и на радовима који се обављају под земљом
или под водом као и на другим пословима који би могли да представљају
повећан ризик по његов живот, здравље и психофизички развој,
- забрањен им је ноћни рад и прековремени рад,
- за најмање шест мјесеци непрекидног рада малољетни радник има најмање
24 радна дана годишњег одмора
- малољетни радник има право на дневни одмор између два узастопна радна
дана у трајању од 12 часова непрекидно.

2.5.3.3. Посебна заштита болесних и инвалидних радника

Инвалидни радници код којих је дошло до трајних промјена у здравственом стању и

до умањења радне способности, имају посебну заштиту на раду и у вези са радом.

19
Посебна заштита инвалидних радника је предвиђена у међународним конвенцијама и пре-
порукама као и у нашем радном законодавству.
Законодавац је прописао да раднику који је повријеђен на послу или је оболио од
професионалне болести, послодавац не може отказати уговор о раду за вријеме док је
здравствено неспособан за рад, без обзира да ли је радник са послодавцем закључио уговор
о раду на неодређено или одређено вријеме.
Ако је радник закључио уговор о раду на одређено вријеме, период здравствене
спријечености за рад не урачунава се у вријеме трајања уговора.
Радник који је након лијечења и опоравка оспособљен за рад има право да се врати
на послове које је обављао прије настанка здравствене спријечености за рад, или на друге
послове који одговарају његовим стручним и радним способностима.
Ако послодавац нема могућности да радника који је повријеђен на послу или је обо-
лио од професионалне болести распореди на други одговарајући посао, радник остварује
право у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Радник код кога,
након лијечења и опоравка од повреде на раду или професионалне болести, остану
посљедице по здравље има предност у односу на остале раднике код остваривања права на
стручно оспособљавање и усавршавање. Ако надлежна служба Јавног фонда за пензијско-
инвалидско осигурање, након окончаног лијечења и опоравка радника, код њега утврди
преосталу радну способност или опасност од наступања инвалидности, послодавац је ду-
жан да га распореди на други посао, који одговара његовој радној способности. Преостала
радна способност радника не може представљати разлог за отказ уговора о раду.

2.5.3.4. Привремена спријеченост за рад

Радник је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене
спријечености за рад, о томе достави послодавцу потврду надљежног љекара.
Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада исти може
да поднесе захтјев надлежном органу здравствене установе ради утврђивања здравствене
способности радника.

2.6. Заштита права радника

О правима и обавезама радника из радног односа, у складу са законом, колективним

уговором и уговором о раду одлучује послодавац или друго лице одређено статутом или
актом о оснивању.
Ако радник сматра да му је послодавац повриједио право из радног односа може
поднијети захтјев послодавцу да му омогући остваривање тог права и то у року од
тридесет дана од дана сазнања за повреду права, а најкасније у року од три мјесеца од дана
учињене повреде.
Послодавац је дужан да одлучи о захтјеву радника у року од тридесет дана од дана
постављања захтјева, а ако у том року не одлучи сматраће се да је захтјев прихваћен.
Радник који сматра да му је послодавац повриједио право из радног односа може да
поднесе тужбу надлежном суду за заштиту тог права, а право на подношење тужбе није
условљено претходним обраћањем радника послодавцу за заштиту права.

20
 Тужбу за заштиту права радник може поднијети у року од једне године од дана
сазнања за повреду права, а најдаље у року од три године од дана учињене повреде.
Радник се може обратити надлежном инспектору рада, независно од напријед наведених
поступака, ради заштите својих права у року од три мјесеца од дана сазнања за учињену
повреду, а најкасније у року од шест мјесеци од дана учињене повреде.

2.7. Плате и накнаде

Радник остварује право на плату у складу са колективним уговором, општим актом

послодавца и уговором о раду. Послодавац не може раднику исплатити мању плату од оне
која је утврђена напријед наведеним актима.
Према важећим законским рјешењима (Види члан 90-96 Закона о раду – пречишћени
текст, „Службени гласник Републике Српске“, број 55/07) најнижа плата у Републици
Српској, као основ за потраживање радника, као и начин њеног остваривања и
усклађивања утврђује се Општим колективним уговором, као минимум социјалне
сигурности радника.
Увећање плате по основу отежаних услова рада, радног стажа, прековременог рада,
рада ноћу, рада у дане празника и светковина и другим данима у које се по закону не ради
ближе се уређује колективним уговорима и општима актом послодавца.
Накнаде плате за вријеме коришћења годишњег одмора, државног празника,
привреме спријечености за рад због повреде на раду или професионалне болести, као и за
вријеме прекида рада због пропуста послодавца да предузме одговарајуће мјере заштите на
раду, износи у висини од 100% просјечне плате коју је радник остварио у одговарајућем
претходном периоду, или од плате коју би остварио да је био на раду.
Прописима о здравственом осигурању ближе се уређују услови за остваривање
права на накнаду плате за вријеме привреме спријечености за рад због болести и повреда,
трајање права на накнаду, као и висина и начин остваривања права на накнаду плате.
Колективним уговорима и актима послодавца ближе се уређују случајеви и услови
за остваривање права на накнаду плате, висина накнада, начин исплате и друга питања у
вези са остваривањем права радника на накнаду плате.
Послодавац не може, без сагласности радника или без правоснажне одлуке
надлежног суда, своје или туђе потраживање према раднику наплатити обустављањем од
плате или накнаде плате, а само на основу правоснажне одлуке суда може одбити највише
до 50% на име обавезе законског издржавања, а за остале обавезе радника највише до 1/3
плате, односно накнаде плате.
Појединачне исплате плата нису јавне.

2.8. Одговорност за повреде обавеза из уговора о раду и метеријална одговорност

Радник је дужан да се на раду придржава обавеза прописаних законом,

колективним уговором, општим актом послодавца и уговором о раду и да своје радне
обавезе извршава на начин који неће онемогућавати или ометати друге раднике у
извршавању њихових радних обавеза.
За повереде радних обавеза радник је одговоран послодавцу. Ако је повредом
радних обавеза причињена материјална штета послодавцу или трећем лицу, и ако је
учињена повреда истовремено кривично дјело или прекршај радник је одговоран
материјално, односно кривично и прекршајно.

21
 Позитивно законодавство под тежом повредом радних обавеза подразумијева такво
понашање радника на раду или у вези са радом којим се наноси озбиљна штета интересима
послодавца, као и понашање радника из кога се основано може закључити да даљи рад
радника код послодавца не би био могућ. Полазећи од напријед наведене дефиниције
послодавац може да једнострано раскине уговор о раду с радником ако радник учини
сљедеће теже повреде радних обавеза:
- одбијање радника да извршава своје радне обавезе одређене уговором о раду;
- крађа, намјерно уништетење, оштећење или незаконито располагање
средствима послодавца, као и наношење штете трећим лицима коју је
послодавац дужан надокнадити;
- злоупотреба положаја, са материјалним или другим штетним посљедицама по
послодавца;
- одавање пословне или службене тајне;
- намјерно онемогућавање или ометање других радника да извршавају своје
радне обавезе, чиме се ремети процес рада код послодавца;
- насилничко понашање према послодавцу, другим радницима и трећим лицима
за вријеме рада;
- коришћење алкохолних пића или дрога за вријеме радног времена;
- неоправдан изостанак с посла у трајању од три дана у току календарске године;
- давање нетачних података и доказа о чињеницама битним за закључивање
уговора о раду;
- насиље на основу пола, дискриминације, узнемиравање и сексуално
узнемиравање радника и мобинга;
- свако друго понашање радника којим се наноси штета интересима послодавца
или из кога се основано може закључити да даљи рад радника код послодавца
не би био могућ.

Законодавац напушта дефиницију лакше повреде радне обавезе, али предвиђа да ће

послодавац писмено упозорити радника ако радник учини пропуст у раду или у вези са
радом, који не сматра напријед наведеним тежим повредама радних обавеза. Уколико
радник и поред датог упозорења понови исти или други пропуст, такво поновљено
понашање сматраће се тежом повредом због које се може отказати уговор о раду.
Колективним уговором и актом послодавца ближе се уређује покретање, вођење и
застарјелости поступка за утврђивање повреде радних обавеза.
Законодавац под појмом материјалне одговорности подразумијева одговорност
радника који на раду или у вези са радом, намјерно или из крајње непажње, причини
материјалну штету послодавцу, правном или физичком лицу.
Ако штету послодавцу проузрокује више радника, сваки од њих одговара за дио штете
коју је проузроковао, а ако се не може утврдити појединачна одговорност у смислу висине
причињене штете, сматра се да су сви подједнако одговорни и штету надокнађују у
једнаким дијеловима. Ако је више радника проузроковало штету кривичним дјелом, за
штету одговарају солидарно.
Законодавац предвиђа и могућност утврђивања накнаде штете у паушалном износу, а
посебно прописује да за штету коју радник на раду или у вези са радом причини трећем
лицу солидарно одговарају и радник и послодавац, с тим што послодавац има право да по
извршеној надокнади трећем лицу захтијева да му радник надокнади исплаћени износ.

22
 На питање надокнаде штете причињене на раду и у вези са радом примјењују се
прописи о облигационим односима, а колективним уговором и општим актом послодавца
утврђују се услови и случајеви у којима се радник може ослободити од обавезе да
надокнади причињену штету.

2.9. Забрана дискриминације и право на штрајк

Новина у реформисаном радном законодавству је и увођење принципа забране

дискриминације радника, као и лица која траже запослење.
Дискриминација може бити непосредна и посредна.
Непосредна дискриминација је свако поступање којим се лице које тражи
запослење, као и радник, ставља у неповољнији положај у односу на друга лица у истој
или сличној ситуацији.
Посредна дискриминација постоји када одређена, наизглед неутрална одредба,
правило или пракса, ставља или би ставила у неповољнији положај у односу на друга лица
која траже запослење или запосленог радника, због одређене особине, статуса,
опредјељења или убјеђења.
Дискриминација није дозвољена у односу на:
- услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла;
- услове рада и сва права из радног односа;
- образовање, оспособљавање и усавршавање;
- напредовање у послу, отказ уговора о раду.

Није дозвољена дискриминација заснована по основу пола у поступку запошљавања,

трајања радног односа и отказа уговора о раду осим законом предвиђених случајева. Исто
тако, није дозвољено узнемиравање и сексуално узнемиравање, насиље по основу пола,
као и системско злостављање радника од стране послодавца и других запослених (мобинг).
Мобинг је специфичан облик понашања на радном мјесту, којим једно или више лица
систематски, у дужем временском периоду, психички злоставља или понижава друго лице
с циљем угрожавања његовог угледа, части, људског достојанства и интегритета.
Послодавац је дужан предузети мјере ради спречавања дискриминације, а не смије
предузимати никакве мјере према раднику због тога што се жалио на дискриминацију.
У случајевима постојања дискриминације лице које тражи запослење, као и радник може
да покрене пред надлежним судом поступак за накнаду штете.
Право радника на штрајк уређено је, организује се и води у складу са посебним
Законом, а послодавац и синдикат су дужни предузети све мјере у циљу отклањања узрока
који доводе до штрајка. Наведену обавезу послодавац и синдикат утврђују гранским и
појединачним колективним уговорима водећи рачуна о специфичностима сваке гране и
дјелатности.

2.10. Престанак радног односа

Теорија радног права познаје престанак радног односа: по сили закона, без воље
радника и по вољи радника.
Позитивно законодавство на сличан, али у детаљима и на различит начин,
прописује услове за престанак радног односа запослених по општим прописима о раду у
односу на запослене у јавној управи.

23
 2.10.1. Престанак уговора о раду

Уговор о раду престаје да важи:

а) смрћу радника,
б) споразумом послодавца и радника,
в) отказом уговора од стране послодавца или радника,
г) када радник наврши 40 година пензијског стажа или 65 година живота и најмање 20
година стажа осигурања,
д) са даном достављања послодавцу правоснажног рјешења о потпуном губитку радне
способности радника,
ђ) истеком рока важења уговора о раду на одређено вријеме,
е) ако радник буде осуђен на безусловну казну затвора или на мјеру безбједности,
васпитну или заштитну мјеру у трајању дужем од 3 мјесеца – са даном почетка извршења
казне, односно мјере, ако због извршења мјере радник мора одсуствовати с рада,
ж) на основу одлуке надлежног суда која има за посљедицу престанак радног односа
радника – са даном утврђеним судском одлуком,
и) са даном престанка рада послодавца, односно са даном почетка примјене привремене
мјере забране рада послодавцу изречене од стране надлежног суда на период дужи од три
мјесеца.

Ако уговор о раду престаје по сили закона, због испуњавања услова за

пензионисање, раднику који је остварио посебан стаж у двоструком трајању послодавац је
дужан да тај дио стажа рачуна у једноструком трајању, ако то радник захтијева.

2.10.2. Отказ уговора о раду од стране послодавца

Послодавац може отказати уговор о раду раднику:

а) ако радник изврши тежу повреду радних обавеза,

б) ако се из економских, организационих и технолошких разлога укаже потреба за
престанком рада радника,
в) ако радник с обзиром на своје стручне и радне способности, не може успјешно
извршавати радне обавезе из уговора о раду,
г) ако се радник, у року од пет радних дана, од дана истека неплаћеног одсуства или
мировања права из радног односа, не врати на рад.

Разлози под б) и в) за отказ уговора о раду подразумијевају обавезу послодавца да

је покушао, али да не може раднику обезбиједити други одговарајући посао. Отказ уговора
о раду послодавац доставља раднику у писменом облику уз навођење разлога због којих
отказује уговор.
Због отказа уговора о раду радник може покренути спор пред надлежним судом, а
ако сматра да се очигледно ради о незаконитом отказу уговора о раду, радник може од
надлежног суда тражити да донесе одлуку о његовом привременом враћању на посао до
окончања спора.
Послодавац не може раднику отказати уговор о раду за вријеме трудноће,
породиљског одсуства, родитељског одсуства и скраћеног рада ради његе дјетета.

24
 Од отказа уговора о раду од стране послодавца треба разликовати институт
удаљења радника са рада. Наиме, ако је радник затечен у вршењу радњи за које се
основано сумња да представљају кривично дјело или да угрожавају имовину веће
вриједности, послодавац може радника удаљити с рада и прије отказивања уговора о раду.
Удаљење радника по овом основу може трајати најдуже до три мјесеца у ком року је
послодавац дужан да одлучи о одговорности радника. Ако је против радника покренут
кривични поступак, удаљење траје до окончања кривичног поступка, с тим што
послодавац може и другачије одлучити. За вријеме удаљења радник има право на накнаду
плате у висини од 50% просјечне плате коју је остварио у посљедњих 6 мјесеци.

2.10.3. Отказ уговора о раду од стране радника

Радник има право да послодавцу откаже уговор о раду ако послодавац изврши
повреду својих обавеза које произилазе из уговора о раду, ако су те повреде теже природе
па се с разлогом не може очекивати да радник настави рад код послодавца, као и у случају
када радник жели да прекине радни однос код послодавца. Рок за отказ уговора о раду од
стране радника је најдаље 15 дана од дана када је сазнао да је послодавац извршио повреду
обавеза из уговора о раду.
Отказ уговора о раду радник доставља послодавцу у писменом облику уз навођење
разлога због којих отказује уговор.

2.10.4 Отказни рок

Радник има право код престанка радног односа на отказни рок изузев ако му радни
однос престаје због теже повреде радне обавезе и недоласка на посао у року од пет дана од
дана истека неплаћеног одсуства или мировања права из радног односа.
Отказни рок не може бити краћи од 15 календарских дана, ако отказ уговора о раду
даје радник, нити краћи од 30 календарских дана ако отказ уговора о раду даје послодавац.
Отказни рок почиње тећи од дана уручења отказа раднику, односно послодавцу.
Случајеви и услови за отказни рок, трајање отказног рока, дужина отказног рока за
раднике са дужим радним стажом и друга питања у вези са правима и обавезама радника и
послодавца за вријеме отказног рока, ближе се уређују колективним уговором, општим
актом послодавца и уговором о раду у складу са законом.

2.10.5. Отпремнина

Раднику који је закључио уговор о раду на неодређено вријеме, а којем радни однос
престаје отказом уговора о раду од стране послодавца, након најмање двије године
непрекидног рада код послодавца, послодавац је дужан да исплати отпремнину, изузев ако
му радни однос престаје због теже повреде радне обавезе и недоласка на посао у року од
пет дана од дана истека неплаћеног одсуства или мировања права из радног односа.

25
 Висина отпремнине утврђује се колективним уговором, општим актом послодавца и
уговором о раду, зависно од дужине рада радника код послодавца. Отпремнина не може
бити мања од 1/3 просјечне мјесечне плате радника исплаћене у посљедња три мјесеца
прије престанка уговора о раду, за сваку навршену годину рада код послодавца.

2.10.6. Програм збрињавања вишка радника

Послодавац који запошљава више од 15 радника, а који у периоду од три наредна

мјесеца има намјеру да, због смањења обима посла и других економских, технолошких и
организационих разлога, откаже уговор о раду најмање 10% од укупног броја запослених,
али не мање од пет радника, дужан је да се о томе консултује са савјетом радника, или ако
код послодавца није успостављен савјет радника са синдикатима који представљају
најмање 10% запослених радника.
Обавеза је послодавца да у писменој форми савјет радника, односно синдикат
обавијести о:
- разлозима за престанак рада радника;
- броју и квалификацијама радника којима треба да престане радни однос;
- мјерама којима би се могло избјећи отказивање уговора о раду свим или
одређеном броју радника (распоредом на друго радно мјесто,
преквалификацијом, скраћивањем радног времена и сл.),
- мјерама којима би се омогућило запошљавање радника код других послодаваца.
У циљу заштите радника којима је отказан уговор о раду, законодавац је створио
обавезу послодавцу да ако у року од једне године од дана престанка радног односа
радника намјерава да врши ново запошљавање са истим стручним квалификацијама
понуди запослење отпуштеним радницима.

2.11. Казнене и остале мјере

Закон о раду (Види члан 180-198 Закона о раду – пречишћени текст, „Службени
гласник Републике Српске“, број 55/07) је због непоштивања истог од стране послодавца
прописао новчане казне у износу од 1.000,00 до 15.000,00 КМ.
Исто тако овим законом је утврђено да радник који се на дан 31.12.1991. године
налазио у радном односу код послодавца, чије је сједиште било на садашњој територији
Републикe Српске, а који сматра да му је радни однос незаконито престао код тог
послодавца, почев од тог датума па до дана ступања на снагу Закона, има право, да у року
од три мјесеца од дана ступања на снагу истог, поднесе захтјев за остваривања права на
отпремнину.

НАПОМЕНА: С обзиром да стручни испит за рад у управи Републике Српске чине

писмени и усмени дијелови из предмета Радни односи и радни односи у управи Републике
Српске, као и да се писмени дио састоји из рјешавања практичног задатка, уз ово поглавље
се дају и практични примјерци слиједећих уговора:

26
_______________________
(Назив - фирма послодавца)

_______________________
(Сједиште послодавца)

Број:________________/ ______
Датум:________________године

На основу члана 10. став 4. и члана 19. став 2. Закона о раду („Службени гласник Републике
Српске", бр. 38/00 и 40/00), закључује се

УГОВОР О РАДУ
на неодређено време

Послодавац ___________________________________________________________________________________,
(назив-фирма и сједиште посло давца)
прима на рад радника ____________________________, са завршеном школом ___________________________
и стручним називом __________________________________, односно научним степеном,__________________
са мјестом пребивалишта (боравишта) у _________________________.

Радник се прима на рад на неодређено вријеме, у складу са Законом о раду, колективним уговором групације
_____________________ и правилннком о раду послодавца.

Радник ступа на рад дана ____________ и распоређује се на радно мјесто, односно послове __________________.

Радно вријеме радника износи _____________ часова у радној седмици и распоређује се: (у петодневној,
односно шестодневној радној седмици, једнократно, двократно, у смјенама -одговарајуће подвући).

Плата радника за редован рад одређује се у износу од ______ конвертибилних марака нето мјесечно и
исплаћује се до десетог датума у мјесецу за протекли мјесец.

Увећање плате по основу резултата рада, прековременог рада, рада ноћу, рада на дане празника, као и
накнаде плата по свим основама и право на одморе, одсуства, заштита на раду, заштигу права из радног односа
и сва друга права по основу рада која нису посебно уређена овим уговором, радник остварује у складу са
одговарајућим одредбама Закона о раду, колективног уговора и правилника о раду послодавца, с којима је
радник упознат приликом закључивања овог уговора.

Право на здравствено осигурање и право на пензијско и инвалидско осигурање радник остварује од дана
ступања на рад до дана престанка радног односа у складу са законом и општим актима Фонда здравственог
осигурања Републике Српске и Фонда зо пензијско и инвалндско осигурање Рспублике Српске.

Послодавац ће за радника, у складу са прописима из става 1. ове тачке уговора, поднијети пријаву на
здравствено и на пензијско и инвалидско осигурање у року од осам дана од дана ступања радника на рад.

Послодавац може раднику отказати овај уговор:

- ако радник изврши тежу повреду радних обавеза,
- ако се из економских, организационих и технолошкик разлога укаже потреба да радинку престане
рад, под условом да послодавац не располаже другим одговарајућим радним мјестима на које би
радник могао бити распоређен.
- ако радник не извршава обавезе из овог уговора,

27
 - ако се радник, у року од 30 дана од дана истека плаћеног одсуства или мировања права из радног
односа, не врати на посао.

У случајевима из алинеја 2 и 3 ове тачке радник има право на отказни рок у трајању од 30 дана, ако
колективним уговором није другачнје одређено.

Радник може послодавцу отказати овај уговор ако послодавац изврши повреду својих обавеза према
раднику које су такве природе и тежине да се с основом може очекивати да би даљи рад радника код послодавца
био немогућ.
Отказ уговора у смислу става 1. ове тачке радник може дати уз отказни рок од 15 дана, ако
колективним уговором није другачије одређено.

Овај уговор закључен је дана ____________ године у __________________.

Један примјерак уговора уручен је раднику прије ступања на рад.

Уговорне стране:

Радник: За послодавца:

28
_______________________
(Назив - фирма послодавца)

_______________________
(Сједиште послодавца)

Број:________________/ ______
Датум:________________године

На основу члана 10 став 4 и члана 19 став 2 Закона о раду („Службени гласник Републике Српске",
бр, 38/00 и 40/00), закључује се

УГОВОР О РАДУ
на одређено вријеме

Послодавац ___________________________________________________________________________________,
(назив-фирма и сједиште посло давца)
прима на рад радника ____________________________, са завршеном школом ___________________________
и стручним називом __________________________________, односно научним степеном,__________________
са мјестом пребивалишта (боравишта) у _________________________.

Радник се прима на рад на одређено вријеме, ради: (извршења посл ова који трају одређено вријеме, односно
ради замјене одсутног радника - одговарајуће подвући).

Радник ступа на рад дана ___________________ и распоређује се на радно мјесто, односно послове
_________________________________________.

Радно вријеме радника износи ________ часова у радној седмици и распоређује се: (у петодневној, односно
шестодневној радној седмици, једнократно, двократно, у смјенама -одговарајуће подвући).

Плата радника за редован рад одређује се у износу од ________конвертибилних марака нето мјесечно и
исплаћује се до десетог датума у мјесецу за протекли мјесец.

Увећање плате по основу резултата рада, прековременог рада, рада ноћу, рада на дане празника, као и
накнаду плате и друге новчане накнаде и право на одморе, одсуства, заштиту на раду, заштиту права из
радног односа и друга права по основу рада која нису посебно уређена овим уговором, радник остварује у
складу са одговарајућим одредбама Закона о раду, колективног уговора и правилникао раду послодавца.

Право на здравствено осигурање и право на пензијско и инвалидско осигурање радник остварује од дана
ступања на рад до дана престанка радног односа, у складу са законом и општим актима Фонда здравственог
осигурања Републике Српске и Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске.Послодавац
ће за радника, у складу са прописима из става 1 ове тачке уговора, поднијети пријаву на здравствено и на
пензијско осигурање и инвалидско осигурање у року од осам дана од дана ступања радника на рад.

Раднику престаје рад с даном извршења посла из овог уговора, и то ________године, односно с даном
повратка радника на рад кога је радник из овог уговора замјењивао.

Овај уговор закључен је дана ______________ године у __________________.

Један примјерак уговора уручен је раднику прије ступања на рад.

Уговорне стране:

Радник: За послодавца:

29
_________________________
Назив - фирма наручиоца посла

____________________________
Сједиште наручиоца посла

Број:__________/_______
Датум:________________године

На основу члана 34 став 4 Закона о раду („Службени гласник Републике Српске", бр. 38/00 и 40/00),
закључује се

УГОВОР О ОБАВЉАЊУ ПОВРЕМЕНИХ

И ПРИВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА

Уговорне стране:

1) Наручилац посла: _________________________________________

(Назив - фирма и сејдиоште наручиоца посла)

2) Извршилац посла:____________________са стручном спремом:______________из ___________________.

Уговорне стране споразумјеле су се о сљедећем:

Наручилац посла повјерава извршиоцу посла обављање слиједећих послова који се, у складу са законом,
сматрају повременим или привременим пословима:

Извршилац посла обављаће послове из тачке 1, овог уговора:

а) у пословним објектима и средствима рада наручиоца посла;
б) у својим просторијама и сопственим средствима рада (о дговарајуће означити).

Наручилац посла ће извршиоцу посла ставити на располагање потребну документацију која је неопходна за
обављање послова из тачке 1 овог уговора, а извршилац посла је обавезан да ту документацију користи и
чува у складу са њеном намјеном и да податке садржане у њој чува као пословну тајну.
Извршилац посла не може без одобрења наручиоца посла износити ван одговарајућих радних просторија
наручиоца посла документацију из става 1 ове тачке уговора.

Послове из тачке 1 овог уговора извршилац посла ће обавити у року од _____ дана, и то у времену од
_________ до ______________.
Извршилац посла дужан је да преузети посао обави квалитетно, у складу са одговарајућим прописима и
правилима струке.

Извршилац посла је дужан да одмах након извршења посла о томе обавијести овлашћено лице наручиоца
посла и да му преда средства рада и документацију коју је користио при раду. Примједбе на обављени посао
(у погледу квалитета, количине, рока извршења и др.), овлашћено лице наручиоца посла може дати у
писменом облику, а може се споразумјети са извршиоцем посла да се обављени посао одради у накнадном
року.
Ако наручилац посла буде захтијевао прераду или веће измјене у извршеном послу које нису садржане у тачки
1. овог уговора, извршилац посла има право на сразмјерни износ накнаде за тај допунски посао, што ће се
уредити анексом овог уговора.

За извршење послова из тачке 1 овог уговора наручилац посла ће извршиоцу посла исплатити износ од _____
конвертибилних марака једнократно, у року од 15 дана од дана извршења посла, односно у износу од
____________конвертибилних марака мјесечно, до 5-ог у мјесецу за протекли мјесец, и то:

30
 а) у готову новцу;
б) у корист жиро-рачуна извршиоца посла, број ______код банке__________________.

Ако извршилац посла обави уговорени посао након истека рока из тачке 4. овог уговора, наручилац посла ће
му умањити накнаду за 0,5% за сваки дан закашњења, ако се наручилац и извршилац посла другачије не
споразумију.

У случају спора по овом уговору, надлежан је Основни суд.

Овај уговор закључен је дана___________ у ______________________ .

Примјерак уговора задржава свака уговорна страна.

Извршилац посла: За наручиоца посла:

31
_______________________
(Назив - фирма послодавца)

_______________________
(Сједиште послодавца)

Број:________________/ ______
Датум:________________године

На основу члана 10 став 4 и члана 19 став 2 и члана 29 став 1 Закона о раду („Службени гласник
Републике Српске", бр. 38/00 и 40/00), закључује се

УГОВОР
о обављању приправничког стажа

1. Послодавац _____________________________________________________________, прима на обављање

(назив-фирма и сједиште посло давца)
приправничког стажа ___________________________, са завршеном школом ___________________________
(Име и презиме приправника)
и стручним називом ____________________, односно научним степеном __________________, са мјестом
пребивалишта (боравишта) у _____________________, ради оспособљавања за самосталан рад и полагање
стручног испита, односно ради стицања одговарајућег радног искуства приправника.

2. Приправник ће обављати приправнички стаж у времену од __________________ до ________________.

Приправнички стаж ће приправник обављати према програму прописаном у складу са законом или општим
актом послодавца, под надзором непосредног руководиоца организационе јединице у којој се обавља
одговарајући дио приправничког стажа.
Приправник је дужан да води дневник рада, у који уписује послове на којима ради, врсту радне праксе у којој
учествује и друге податке од значаја за оспособљавање за самосталан рад. Дневник рада овјерава непосредни
руководилац из става 2 ове тачке угавора, најмање једном у току радне седмице.

3. Приправник, за вријеме приправничког стажа, остварује право на плату и друга права по основу рада, у
складу са Законом о раду, колективннм уговором и правнлником о раду послодавца.
За. Приправник обавља приправнички стаж волонтерски, с правом на ограничено радно вријеме, заштиту на
раду, здравствено оситурање и пензијско и инвалидско осигурање за случај повреде на раду или
професионалне болести.
Напомена: Заокружнти тачку по којој приправник обавља стаж.

4. Послодавац може приправнику отказати овај уговор и прије истека рока његовог важења, ако приправник
не извршава своје радне обавезе и друге обавезе које произлазе из овог уговора.

5. Овај уговор престаје да важи истеком рока из тачке 2 овог уговора.

Ако се приправник оспособљава за самосталан рад ради заснивања радног односа код послодавца, дужан је да у
року од 30 дана од дана истека приправничког стажа положи стручни или други одговарајући испит, у складу
са законом или општим актом послодавца.
Ако приправник у року из става 2 ове тачке уговора положи стручни, односно други одговарајући испит,
надлежни орган послодавца може донијети одлуку о пријему тога радника на рад на неодрећено вријеме, о
чему се закључује посебан уговор.

6. Овај уговор закључен је дана ______________ године у __________________.

Један примјерак уговора уручен је раднику прије ступања на рад.

Уговорне стране:
Радник: За послодавца:

32
______________________
(Назив - фирма послодавца)

_______________________
(Сједиште послодавца)

Број:________________/ ______
Датум:________________године

На основу члана 10 став 4 и члана 19 став 2 и члана 22 Закона о раду („Службени гласник Републнке
Српске", 6р. 38/00 и 40/00), закључује се

УГОВОР О ПРОБНОМ РАДУ

1. Послодавац _____________________________________________________________, прима на пробни рад

(назив-фирма и сједиште послодавца)
радника _______________________________, са завршеном школом ______________________________ и
стручним називом ____________________________, односно научним степеном ____________________са
мјестом пребивалишта (боравишта) у _____________________.

2. Пробни рад радника траје укупно _______________ мјесеци и _____________ дана, и то од ____________
до ________________године.

3. Радник се за вријеме пробног рада распоређује на радно мјесто, односно на послове

________________________________________ .
Раднику ће, за вријеме пробног рада, издавати радне налоге, непосредни руководилац организационе
јединице у чијем се саставу налази радно мјесто на које је радник распоређен. Исти руководилац ће пратити
резултате рада радника и о томе, након истека пробног рада, поднијети извештај органу послодавца
надлежном за доношење одлуке о пријему радника на рад.

4. Радно вријеме радника износи _____________ часова у радној седмици и распоређује се: (у петодневној,
односно шестодневној радној седмици, једнократно, двократно, у смјенама - одговарајуће подвући).

5. Плата радника за редован рад одређује се у износу од _______конвертибилних марака нето мјесечно и
исплаћује се до десетог у мјесецу за протекли мјесец.

6. Увећање плате по основу резултата рада, прековременог рада, рада ноћу, рада на дане празника, као
накнаду плате и друге новчане накнаде по свим основама, право на одморе, одсуства, заштиту на раду,
заштиту права из радног односа и друга права по основу рада која нису посебно уређена овим уговором,
радник остварује у складу са одговарајућим одредбама Закона о раду, колективног уговора и правилника о
раду послодавца, с којима је радник упознат приликом закључивања овог уговора.

7. Право на здравствено осигурање и право на пензијско и инвалидско осигурање радник остварује од дана
ступања на рад до дана престанка радног односа, у складу са законом и општим актима Фонда здравственог
осигурања Републике Српске и Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске.

Послодавац ће за радника, у складу са прописима из става 1. ове тачке уговора, поднијети пријаву на
здравствено и на пензијско и инвалидско осигурање у року од осам дана од дана ступања радника на рад.

8. Ако орган послодавца надлежан за одлучивање о пријему радника на рад, након истека пробног рада, а на

33
основу извештаја непосредног рутоводиоца из тачке 2 став 2 овог уговора, оцијени да је радник, за вријеме
пробног рада, задовољио на пословима радног мјеста, радник ће бити распоређен на неодређено вријеме на то
радно мјесто, о чему ће се закључити посебан уговор о раду.

Раднику који, на основу оцјене непосредног руководиоца из тачке 3 став 2 овог уговора, не задовољи на
пословима радног мјеста за вријеме пробног рада, престаје радни однос с даном истека рока из уговора о
пробном раду.

9. Послодавац, као и радник, могу отказати овај уговор и прије истека пробног рада.

10. Овај уговор закључен је дана ______________ године у __________________.

Један примјерак уговора уручен је раднику прије ступања на рад.

Уговорне стране:

Радник: За послодавца:

34
3. РАДНИ ОДНОС ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОЈ УПРАВИ

3.1. Увод

Под радним односом у државним органима подразумијева се однос по основу рада

који заснива државни службеник са органом државне управе у складу са законом.
Положај запослених у управи Републике Српске, ФБиХ, Брчко дистрикту и
институцијама БиХ знатно се разликује у односу на положај запослених у савезној,
републичкој и општинској управи бивше Југославије, због чега је у овом дијелу потребно у
краћим цртама указати на политички и правн оквир и концепт јавне управе у дејтонској
БиХ - у чему је реформа државне управе, искуства Републике Српске са Агенцијом за
државну управу Републике Српске, незаобилазна тема. (Драгомир Кутлија, Зборник
реферата са другог Међународног научног скупа „Модернизација државне управе у
свјетлу европских интеграција“, Бањалука 2006. године)
Бројне су дефиниције јавне управе, а поготово јавне и државне управе, као што су
бројни и аутори из земаља насталих распадом бивше Југославије. И поред такве бројности
у данашњим транзиционим условима тешко је дефинисати јавну управу у условима када се
све више под таквом управом подразумијева модерна јавна управа.

Захтјеви који се постављају пред модерну управу су:

- ефективно провођење и остваривање циљева Владе уз вршење стручних

послова за представничка тијела,
- утврђивање управне политике у чему је тежиште на ефикасном управљању
и доношењу општих и појединачних правних аката,
- рационално организовање ради извршавања и примјене закона и других
прописа у оквирима, Уставом и законом утврђених овлашћења.

Какав је утицај управе на политику једне земље није предмет овог Приручника, али
треба разликовати општу политику државе од управне (јавне) политике као садржине и
начина рада органа управе. Политичари се баве политиком износећи жеље грађана, а
државни службеници се баве управним радом на основу закона, рјешавајући права и
обавезе грађана и привреде. А то упућује на закључак да јавну управу треба
деполитизовати како због утицаја политике не би долазило до неједнаке примјене закона.
Правни основ јавне управе зависи од државног уређења, али све земље у транзицији
уставом власт дијеле на законодавну, извршну и судску. Савремена схватања улоге
извршне власти траже од државне управе да буде демократска, ефикасна и успјешна,
посебно у заштити интереса грађана.
Из тих разлога се и управно законодавство земаља у транзицији усклађује са
прописима Европске уније у оној мјери у којој је то и могуће. Доносе се закони о влади,
државној управи, локалној самоуправи, о општем управном поступку, о министарствима, о
државним службеницима, о управним споровима, као и други закони и прописи ради
стварања правног оквира за модерну и ефикасну јавну управу.
У реформи државне управе Републике Српске, прва од четири компоненте реформе
је законодавно-правни оквир.

35
 Правни оквир у великој мјери одређује шта је јавна управа. Системи јавне управе у
земљама у транзицији - нова управна легислатива ствара се под утицајем европско-
континенталног и англосаксонског концепта јавне управе.
Европско-континентални правни систем је примјеренији земљама у транзицији с
обзиром на то да све земље без изузетка припадају континенталној школи. Истина, нужно
је било избацивање идеолошких предзнака и утицаја напуштеног, али раније врло
раширеног социјалистичког правног система. Овај концепт јавне управе је стручњацима
земаља у транзицији разумљив и близак.
Англосаксонски правни систем посматра управни систем флексибилније, судске
одлуке су значајни извори права, што повољније утиче на брзину прилагођавања система
права односима у реалном животу.
Илустрације ради потребно је навести једну чињеницу која говори о различитости
ова два правна система.
Наиме, према неким подацима у земљама европско-континенталног правног
система на руководећим мјестима у јавној управи налази се у просјеку око 50% стручњака
правне струке, док у јавној управи Велике Британије само је 4% руководилаца правне
струке.
«Постоје тенденције стварања мјешовитих система при чему би нови правни
системи, у свим земљама транзиције носили нека обиљежја оба водећа свјетска правна
система.» ( проф. др Драгољуб Кавран, Библиотека «Реформа државне управе», књига 5
2003. године)
Иако су различите дефиниције јавне управе у земљама у транзицији су прихваћени
принципи:
- да се јавна управа заснива на уставу, законима, уредбама, наредбама,
правилницима и другим општим актима,
- да је јавна управа од стране извршне и законодавне власти уствари потребна
структура органа и организација чија је основна функција тумачење и
примјена закона и општих правила на појединачне случајеве уз постојање
судске контроле,
- да је јавна управа усмјерена на општи (јавни) интерес,
- да у јавној управи пружање услуга корисницима и потпомагање и
олакшавање економског развоја (сервис грађана и привреде) је на првом, а
контролна функција на другом мјесту,
- да организацију јавне управе прати информатичка технологија изградњом
веза успостављене управе организације са корисницима њених услуга.

Од бројних дефиниција јавне управе нама је најближа дефиницја проф. др

Драгољуба Каврана који каже да је: «јавна управа систем органа, организација, тијела и
међузависан скуп надлежности, послова и задатака специфично повезан и вођен са циљем
примјене правних норми, организационих инструмената, метода управљања, процеса и
процедура ради испуњавања мандата изабране власти, Скупштине и њене Владе.» ( проф.
др Драгољуб Кавран, Библиотека «Реформа државне управе», књига 5 2003. године)
Из наведене дефиниције могу се разликовати четири основне функције јавне
управе, и то: услужна, регулативна, организаторска и извршна.
Процеси транзиције произвели су потребу за бројним реформама, а у реформи јавне
управе ови процеси захтијевају снажну политичку подршку, нову стратегију обуке и
развоја људских ресурса запослених у управи, нова знања и вјештине, нове технологије у

36
запошљавању, нови кодекс у понашању државних и јавних службеника, али и развој новог
платног система. Достизање ових циљева захтијева вријеме, енергију, добро планирање и
јавни менаџмент. Због непостојања властитих искустава у реформи јавне управе, потребно
је користити достигнућа земаља које су кроз тај процес прошле прије уласка у чланство
Европске уније.

3.2. Агенција за државну управу

У оквиру наведеног реформског процеса успостављена је Агенција за државну

управу Републике Српске као самостална управна организација, одговорна Влади
Републике Српске са надлежностима утврђеним Законом о административној служби у
управи Републике Српске.
У свом петогодишњем раду Агенција за државну управу је у складу са чланом 6
наведеног Закона постала препознатљива по својим резултатима, а оправдала је и разлоге
свога постојања( Види страну 137-145 часописа „Модерна управа“ број 1/2008).
Агенција је:
1. установила јединствена правила и процедуре за избор, постављење и именовање
државних службеника,
2. припремила и предложила Влади Кодекс државних службеника,
3. планирала и проводила запошљавања државних службеника на захтјев органа
државне управе,
4. предложила начин и програм полагања стручних испита за пријем кандидата у
државну управу,
5. огласила, на захтјев органа државне управе, упражњена радна мјеста,
6. утврдила карактер јавне конкуренције и провеђења поступка јавне конкуренције
кандидата за пријем у државну управу,
7. припремила и водила Централни регистар кадрова,
8. припремила и проводила програме обуке и стручног усавршавања државних
службеника,
9. утврђивала и промовисала највише стандарде, правила и процедуре у руковођењу
органима државне управе,
10. одговорила на све захтјеве законодавне и извршне власти,
11. подносила Влади РС годишње извјештаје о свом раду за претходну и план рада за
наредну годину,
12. обављала и друге послове у складу са Законом.

Агенција за државну управу извршава своје, Законом утврђене надлежности. Њене

активности за протеклих пет година од актуелне, и претходне три владе у посљедњих пет
година оцијењене су успјешним. Активности Агенције добиле су позитивну оцјену у
провођењу реформе државне управе Републике Српске и у документу „Јавна управа – наш
програм“ – који је усвојио Управни одбор Савјета за имплементацију мира у БиХ.
На сједници Савјета за имплементацију мира у Бриселу 28. марта 2003. године
предсједавајући Савјета министара и предсједници ентитетских Влада су јавно обећали и
потписали да ће јавну управу учинити економичнијом и боље организованом, да ће новац
пореских обвезника трошити економично и транспарентно, да ће обезбиједити да државна
служба буде професионална и да представља грађане којима служи, као и да јавна управа
функционише у складу са најбољом праксом Европске уније. О испуњавању наведених

37
обећања у Републици Српској изнијети су конкретни подаци, у чему Влада Републике
Српске, Министарство управе и локалне самоуправе и ова Агенција, имају велике заслуге.
Влада Републике Српске је подржала Стартегију за реформу јавне управе у БиХ уз
два услова. Први услов је да наведена Стратегија са Акционим планом 1 морају
поштовати уставно-правно уређење БиХ, а други услов је да се мора полазити од
достигнутог у реформи на сва три нивоа власти до доношења Стратегије. Што се
Републике Српске тиче, Стратегија за реформу јавне управе у БиХ је истински приоритет
уз поштивање чињенице да у БиХ постоје четири администартивна независна система: на
нивоу БиХ, у ентитетима БиХ, и дистрикту Брчко. Реформа јавне управе је потребна ради
грађана, а не како се често истиче ради испуњавања услова из већ раније поменуте
Студије. Предуслов за успјешну реформу је пуна деполитизација управе и јасна воља да
реформа успије.
Дејтонским мировним споразумом успостављен је институционални оквир за БиХ
као државну заједницу састављену од два равноправна ентитета и три конститутивна
народа. Улога и функције државних и ентитетских институција биле су оквирно
дефинисане. Влада Републике Српске је у октобру 2000. године потписала заједничку
изјаву са Амбасадором Уједињеног Краљевства у БиХ о институционалној подршци
провођења Акционог плана реформе државне управе у Републици Српској. Министарство
за међународни развој из Велике Британије је ангажовао Пројектни тим Колеџа за државну
управу из Лондона који су чинили експерти за реформу државне управе и стручњаци за
поједина специфична питања. У планираном периоду од три године стручњаци наведеног
Колеџа су пружали помоћ Министарству управе и локалне самоуправе, а касније и
Агенцији за државну управу, по њеном оснивању, у писању нове легислативе односно
законодавно-правне компоненте реформе, ревидирању сложене административне
структуре, увођењу нових принципа руковођења људским потенцијалима и успостави
информационог менаџмента. Постављен је и стратешки циљ у оквиру ове дугорочне
подршке, а који се огледао у обезбјеђивању стабилне административне структуре
засноване на струци и професији, политички независне, која треба да служи свакој
демократски изабраној влади, грађанима и привреди Републике Српске. Подршка у првој
фази је истекла 31.12.2003. године и оцјењена је од стране Владе Републике Српске као
врло успјешна. У току 2004. и 2005. године вођене су активности на изради дизајна за
наставак институционалне подршке Влади Републике Српске, па је у складу са ДФИД-
овом стартегијом за Балкан потписан пројектни споразум о подршци реформи јавне управе
БиХ укључујући и наставак подршке Влади Републике Српске у реформи државне управе.
Прва фаза је трајала 3,5 године, а друга фаза ће трајати 2 године уз напомену да је
пројектни меморандум предвидио другу фазу у трајању од 27 мјесеци са могућности
продужења за 24 мјесеца. Постигнути резултати из прве фазе институционалне подршке су
оцијењени успјешнијим од њеног продужетка због тога што је било кашњења у припреми
друге фазе и именовању сталног техничког савјетника и директора пројекта, а и споријег
препознавања локалних прилика. Али оно што стоји као резултат сарадње између
Агенције за државну управу, Колеџа за државну управу као консултанта из прве фазе и
Националне школе за управу из Лондона као консултанта из друге фазе, јесте лидерска
позиција Републике Српске у БиХ у области јавне управе. Изнијети резултати о
успјешности Агенције у њеном петогодишњем раду несебично су праћени активностима
инстакнутих експерата из Уједињеног Краљевства због чега је и настао препознатљиви
слоган Агенције „Радимо заједно за бољу државну управу“.

38
 Опредјељујући се за екпериментално–пројективну стартегију, Влада Републике
Српске затражила је подршку Владе Уједињеног Краљевства, што се у пракси потврдило
као оправдана одлука. Ово из разлога што се у БиХ није размишљало о реформи јавне
администрације све док Европска комисија није то питање поставила као један од 16
услова у Студији изводљивости за улазак БиХ у Европску унију. Овакво опредјељење даје
за право онима који сматрају да је Република Српска лидер у овој области, како по
времену приступања реформи, тако и по постигнутим резултатима.
Подршка реформи јавне управе западног Балкана је централни дио стратегије
DFID-a. Подршка Влади Републике Српске у реформи државне управе од стране DFID-a
одвија се кроз двије фазе. Прва фаза је подразумијевала пројекат реформе према којем је
2003. година била година успостављања републичких органа управе, 2004. година
стављања успостављене државне управе у функцију, 2005. година је била година у којој
новоорганизоване структуре оставрују промјене, а 2006. година је била година ревизије
свих компоненти у реформи. Друга фаза је у континуитету наставак прве фазе, уз
истовремено пружање подршке и Савјету министара БиХ у овој области, а у оквиру
Статегије за реформу јавне управе БиХ.
Достигнуто у реформи државне управе Републике Српске, у најкраћем, огледа се у
сљедећем: реализована је прва компонента (законодавно-правни оквир) доношењем
четири закона, три уредбе, четири правилника, Кодекса, двије стратегије и одговарајућих
акционих планова; ревидирана је сложена административна структура и смањен број
министарстава, односно извршена је рационализација њихове унутрашње организације;
заједно са Колеџом за државну управу из Лондона, Националном школом за управу из
Уједињеног Краљевства, Европском комисијом, УНДП и Центром за међународни развој у
Болоњи, отпочела је реализација треће компоненте реформе – обука и развој људских
потенцијала; тестиран је Централни регистар државних службеника, извршено његово
повезивање са свим републичким институцијама, ради његове експлоатације и дневне
ажурности, а омогућено је и електронско пријављивање на јавне конкурсе; створене су
законске претпоставке за заустављање политичког покровитељства у поступку
запошљавања државних службеника, јавни конкурси за нова запошљавања су постали
стварност, а рад изборних (конкурсних) комисија даје очекиване резултате, приводи се
крају ревизија законитости у запошљавњу државних службеника, а створене су
нормативне претпоставке за оцјењивање, напредовање, али и дисциплинску и материјалну
одговорност државних службеника.
Треба нагласити да су до сада у пракси идентификовани и многобројни проблеми
који успоравају процес реформе, као што су насљеђе прошлости, изгубљено повјерење
грађана, отпор реформи, финансијске импликације, повремени неспоразуми са партнерима
у реформи (још увијек је политика изнад права).
Досадашња пракса је потврдила сличности, али и разлике на сва три нивоа власти у
БиХ. Циљеви реформе су исти што у најкраћем значи да сви желе професионалну,
стручну, трајну, политички непристрасну, одговорну, етичну и национално избалансирану
јавну управу која има за циљ да постане сервис грађана и привреде, односно пружање
бољих услуга пореским обвезницима. На сва три нивоа власти су успостављене Агенције
за државну управу/службу; законодавно-правни оквир је сличан, успостављени су
централни регистри државних службеника, а обука и развој људских потенцијала
смјештена је у средиште реформе.

39
 Различитости у реформи се могу посматрати кроз подршку; почетак
имплементације реформе; приступ обиму реформе; плате, издвајања за јавну потрошњу и
обиму овлашћења Агенција.
Република Српска је неспорно лидер у овој области, јер је прва кренула у реформу
државне управе, истина на ужем плану, док је Федарација у ту реформу кренула знатно
касније, али на ширем плану. Драстична разлика је и у издвајању за јавну потрошњу.
Према прелиминарној студији коју су радили независни консултанти из Лондона, по
захтјеву Свјетске банке и Европске комисије у 2003. години у јавној потрошњи БиХ на
административне трошкове институција државе БиХ односило се 3,2%, на ФБиХ 67% , а
на Републику Срспку 30%, или у истој години по глави становника издвајања за јавну
потрошњу у ФБиХ су већа за 35% него у Републици Српској. Иако не располажемо
званичним подацима сигурно је у 2007. години ово стање знатно другачије с обзиром на
то, да се због преноса овлашћења на нивоу БиХ формирао гломазан административни
апарат, а ентитетски је остао исти, или се, чак, и повећао. Било како било, истина је да
Република Српска има рационалније организовану и јефтинију јавну управу од остала два
нивоа власти у БиХ.

3.3. Важеће законодавство за радне односе државних службеника

Радни односи државних службеника и намјешетеника у институцијама БиХ уређени

су:
- Законом о државној служби у институцијама БиХ, који је донио ОХР (Канцеларија
Високог предтавника), а потврдила Парламентарна скупштина БиХ,
- Закон о раду у институцијама БиХ, и
- Закон о платама и накнадама запослених у институцијама БиХ.

ФБиХ је донијела сличне законе по угледу на законодавство које важи за државне

службенике и намјештенике у институцијама БиХ, а Брчко Дистрикт је усвојио властиту
законодавну регулативу из ове области.
У Републици Српској су донесени реформски закони из области радних односа
запослених у јавној управи, и то:
- Закон о административној служби у управи Републике Српске;
- Закон о државним службеницима, („Службени гласник Републике Српске“,
бр. 118/08)
- Закон о републичкој управи, („Службени гласник Републике Српске“, бр.
118/08)
- Закон о радним односима у државним органима, (Овај Закон се није
примјењивао на државне службенике у вријеме важења Закона о
административној служби у управи Републике Српске, већ на остале
запослене у органима државне управе Републике Српске, а стављен је ван
снаге Законом о државним службеницима)
- Закон о локалној управи и самоуправи, и
- Закон о платама запослених у органима управе.

На запослене у јавној управи супсидијарно се примјењује и Закон о раду, као општи

пропис о раду, и то на она питања која нису уређена напријед наведеним посебним
законима.

40
 Кодексом понашања државних службеника Републике Српске се дефинишу
смјернице, методе примјене и процедурална правила која промовишу успостављање и
одржавање стабилне административне службе, која ужива општу друштвену подршку, те
изражава врлине и унутрашње вриједности, које с једне стране утврђују у сажетом приказу
идеала државног службеника, а с друге стране помажу при обликовању достојног лика
државног службеника, а у исто вријеме и посвећеност јавним интересима, влади и
запосленим сарадницима.
Кодекс није пропис већ етички акт, а због његовог непоштивања може се
зауставити напредовање у служби.
Кодекс има три дијела, и то:
- у првом дијелу Кодекса утврђују се правила за државног службеника у
смислу неспојивости, сукоба интереса и политичког дјеловања,
подразумијевајући и забране као антикоруптивне мјере,
- у другом дијелу Кодекса утврђују се обавеза, али и забране државног
службеника везане за однос према радним колегама, радним обавезама и
странкама,
- у трећем дијелу Кодекса утврђују се правила понашања државног
службеника која се односе на његов приватни живот, однос према јавности
и уздржавање од оних понашања која би могла имати негативан утицај на
његов и углед државног органа у којем ради.
Допунама Кодекса понашања државних службеника („Службени гласник Републике
Српске бр. 83/09) овај етички акт претворен је у пропис на начин што прописује да је
„руководилац републичког органа управе дужан да покрене иницијативу за вођење
дисциплинског поступка у случају повреде Кодекса за понашање државног службеника
које штети угледу службе“. Уз наведено допунама Кодекса ближе се прописују мјере за
антикоруптивно понашање државних службеника у управи Републике Српске.

3.4. Радна мјеста државних службеника

Радна мјеста у државној служби су: помоћник министра, секретар министарства, ру-
ководилац републичке управе и републичке управне организације, замјеник и помоћник
руководиоца републичке управе и републичке управне организације, главни републички
инспектор и секретар Агенције, инспектор, интерни ревизор, стручни савјетник, руководи-
лац унутрашње организационе јединице (одјељења, одсјека, бироа, групе, писарнице, рачу-
новодства), виши стручни сарадник, и стручни сарадник. Влада посебном уредбом
утврђује категорије државних службеника у оквиру набројаних радних мјеста, као и
њихова звања и критеријуме за аналитичку процјену радних мјеста. Из напријед наведеног
произилази да се не сматрају државним службеницима министри и замјеници министара.
Државни службеници не могу бити оснивачи, нити се налазити у органима политичких
странака, нити због промјене политичке структуре власти у Републици могу изгубити ста-
тус државног службеника и радно мјесто на које је распоређен. Државни службеник не мо-
же обављати дужност или бити на положају који је у супротности са његовим службеним
дужностима. Државни службеник не смије обављати послове за које се плаћа накнада, као
ни обављати послове самосталне дјелатности нити бити власник приватног или неког дру-
гог предузећа.

41
 Све ове ограничавајуће мјере подразумијевају да је у нашем позитивном законодав-
ству прихваћен принцип деполитизације државне управе. Претпоставка је да ће се примје-
ном овога принципа отворити простор за успостављање једне модерне, професионалне,
стручне и транспарентне државне управе за разлику од ранијих принципа који су превас-
ходно имали за циљ обезбјеђивање политичке припадности радника који су запослени у
државним органима.
Запослени у управи на пословима полицајца, преводилаца, библиотекара,
дактилографа, техничких секретара, благајника, као и висококвалификовани радник,
квалификовани радник, неквалификовани радник, немају статус државног службеника.

3.5. Општи акт о систематизацији

Унутрашња организација и систематизација радних мјеста представља преглед

организације и свих послова и радних задатака у државном органу.
Систематизацијом радних мјеста врши се опис и преглед радних мјеста у државном
органу и то по пословима и радним мјестима, по броју радника који се на то радно мјесто
могу ангажовати и по условима под којима се може радити на предвиђеним радним мје-
стима.
Систематизација радних мјеста врши се, по правилу, у посебном писменом општем
акту – правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста. Основна
начела за унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста у органима државне
управе утврђује Влада, посебном уредбом, а она обухватају:
- организациону структуру органа државне управе,
- број државних службеника према утврђеним стандардима,
- стручни профил државног службеника.
На основу ових начела, акт о унутрашњој организацији и систематизацији у органу
државне управе доноси старјешина који руководи органом. На акт о унутрашњој организа-
цији и систематизацији даје сагласност Влада.
У организационом смислу, основне организационе јединице у органу државне упра-
ве су: ресор и сектор. Унутрашње организационе јединице су: одјељење, одсјек, биро, гру-
па, писарница, рачуноводство и други облици, уважавајући специфичност државног орга-
на.
Органи државне управе могу основати службу за заједничке послове ради обавља-
ња послова као што су: финансијски, административни, биротехнички, информативно-до-
кументациони, механографска обрада података, текуће и инвестиционо одржавање и обез-
бјеђење пословних зграда.
Законом су у начелу утврђени и опис послова за радна мјеста у државној служби
као што су:
- помоћник министра руководи основном организационом јединицом;
- секретар министарства обавља послове који се односе на: унутрашњу орга-
низацију и рад министарства, координирање рада ресора и сектора, оствари-
вање сарадње министарства са другим органима, предузећима и другим су-
бјектима, извршавање програма рада министарства, и одговара за матери-
јално-финансијско пословање министарства;
- руководилац управне организације руководи њеним радом;

42
 - стручни савјетник обавља послове за које је потребно посебно стручно зна-
ње;
- виши стручни сарадник обавља најсложеније стручне послове из одређене
области рада.

3.6. Запошљавање, постављење и именовање државних службеника

Заснивање радног односа у републичким органима управе врши се путем јавног

конкурса.
Попуњавање упражњених радних мјеста државних службеника врши се из реда
запослених, и то:
- актом о постављењу вршиоца дужности до 90 дана,
- интерним оглашавањем,
- напредовањем у служби,
- распоређивањем, и
- премјештањем.

У складу са Законом и посебним правилником који је донијела Агенција, уз

претходну сагласност Владе, утврђена су јединствена правила и процедуре провођења
јавне конкуренције за запошљавање, именовање и постављење државних службеника;
разрађен поступак провођења јавне конкуренције и избор кандидата за запошљавање, као
и друга питања везана за запошљавање и постављење државних службеника, те садржај и
облик обрасца пријаве на јавни конкурс и интерни оглас.
Приликом провођења поступка за пријем државног службеника, Агенција за држав-
ну управу именује посебне и непристрасне изборне комисије. Изборну комисију сачињава
најмање пет чланова, од којих су најмање три члана државни службеници из органа држав-
не управе на које се јавни конкурс односи, који имају академско и професионално иску-
ство у областима обухваћеним процесом јавне конкуренције. Остали чланови именују се
са листе експерата коју утврђује Агенција за државну управу. Поступак за пријем држав-
них службеника подразумијева улазни интервју са кандидатом и контролу испитивања
услова конкурса. Поступак пријема државног службеника се мора звршити најкасније у
року од 75 дана од дана затварања конкурса. Пријављени кандидат може од Агенције за
државну управу затражити имена чланова Изборне комисије. У случају постојања сукоба
интереса који се односи на члана Изборне комисије, тај члан самоиницијативно даје остав-
ку на чланство у Изборној комисији. Уколико члан Изборне комисије не поднесе оставку
или пријављени кандидат није добио имена чланова Изборне комисије, пријављени канди-
дат може од Одбора државне управе за жалбе тражити дисквалификацију члана Изборне
комисије. У случају да пријављени кандидат не буде задовољан одлуком Одбора за жалбе,
може покренути поступак за остваривање својих права пред надлежним судом.
Поступак пријема путем јавне конкуренције може се прогласити неважећим на за-
хтјев Одбора или надлежног суда, у ком случају Агенција државне управе поново проводи
поступак јавне конкуренције.
У провођењу поступка за избор државног службеника Изборна комисија провјерава
и врши избор кандидата на основу стручних способности на исти начин за све кандидате
који су пријављени за исто упражњено радно мјесто.

43
 Бодовање кандидата за пријем у радни однос се врши на основу постигнутих резул-
тата уз поштовање националне заступљености.
Упражњено радно мјесто државног службеника може се попунити, поред јавног
конкурса, и интерним огласом.
Смисао интерног оглашавања лежи у чињеници да се са њим отвара могућност
свим заинтересованим запосленим у државном органу да се пријаве на интерни оглас и да
конкуришу за рад на одређеном радном мјесту под претпоставком да испуњавају све усло-
ве који су потребни за то радно мјесто.
Интерни оглас се објављује у органу државне управе у којем је упражњено радно
мјесто најмање 15 дана прије крајњег рока за подношење пријаве. Текст интерног огласа
Агенција за државну управу саопштава у средствима јавног информисања.
Интерни оглас садржи:
- опис упражњеног радног мјеста и број извршилаца,
- опште и посебне услове за пријем у радни однос,
- друге услове утврђене правилником о унутрашњој организацији и система-
тизацији.
Јавни конкурс расписује Агенција и објављује се у средствима јавног информисања
са роком за подношење пријава у трајању од 15 дана од дана објављивања у дневним
новинама.
Јавни конкурс садржи све услове који су предвиђени за радно мјесто које се попу-
њава – односно списак потребних докумената, рок и мјесто њиховог подношења, а може се
вршити и електронско пријављивање, с тим да су кандидати дужни да у року од седам дана
од дана подношења пријаве доставе доказе о испуњавању напријед наведених услова из
јавног конкурса.
Именовање руководећих државних службеника унутар органа државне управе (по-
моћник министра, секретар министарства, руководилац управе и управне организације, за-
мјеник и помоћник руководиоца управе и управне организације) врши Влада на основу
јавног конкурса за временски период у трајању од пет година. Управни акт о именовању
руководећих службеника доноси Влада на приједлог Агенције за државну управу и обја-
вљује се у Службеном гласнику Републике Српске.
Напредовање у државној управи се врши на основу позитивне оцјене о раду коју да-
је непосредни старјешина. Приједлог за напредовање у државној управи даје функционер
који руководи органом државне управе.
Агенција доноси правила која утврђују начин и поступак напредовања у служби.
Агенција посебним Правилником ближе утврђује правила и критеријуме за
оцјењивање рада, као и правила за напредовање државних службеника у управи Републике
Српске. (Види Правилник о поступку оцјењивања и напредовања државних службеника и
намјештеника - „Службени гласник Републике Српске“, број 43/09)

3.7. Услови за заснивање радног односа државног службеника

Да би лице стекло својство државног службеника мора испуњавати опште и посеб-

не услове.
Општи услови су:
- да је држављанин Републике Српске или БиХ,
- да је старији од 18 година,
- да има општу здравствену способност,

44
 - да није осуђиван за кривично дјело на безусловну казну затвора од најмање
шест мјесеци или за кривично дјело које га чини неподобним за обављање
послова у органу државне управе,
- да није отпуштен из органа управе као резултат дисциплинске мјере на било
којем нивоу власти у БиХ три године прије објављивања конкурса,
- да испуњава и друге услове утврђене законом, другим прописима или актом
о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.
Поред општих услова, потребно је да лице које се прима у државну службу испуња-
ва и сљедеће посебне услове:
- одговарајућа школска спрема (која је предвиђена систематизацијом радних
мјеста и да одговара кадровском плану републичког органа управе за текућу
годину),
- положен стручни испит за рад у управи,
- радно искуство у траженом степену образовања.
Сви ови услови (општи и посебни) су кумулативни, и неиспуњавањем једног од
ових услова радник не може засновати радни однос у државном органу.

3.8. Пробни рад

Орган државне управе може одредити да кандидат, прије запошљавања у државну

службу на неодређено вријеме, проведе одређено вријеме на пробном раду, по плану који
доноси Агенција.
Пробни рад може трајати од 30 до 60 дана и одређује се зависно од врсте и
сложености послова на радном мјесту.
Приликом пријема на пробни рад кандидат се упознаје са садржајем послова и
задатака радног мјеста у органу државне управе, као и начином праћења и оцјењивања
резултата његовог рада.
Уколико је оцјена рада кандидата задовољавајућа испуњава се раскидни услов, а
ако је оцјена незадовољавајућа руководилац органа доноси рјешење о престанку радног
односа и обавјештава Агенцију ради евиденције у Централном регистру кадрова.
Државном службенику који не задовољи на пробном раду отказује се радни однос,
без права на новчану накнаду.

3.9. Приправници и волонтери

Кандидат који се прима у државну службу у својству приправника дужан је да

истеком одређеног времена положи стручни испит за рад у управи или други одговарајући
испит.
Приправнички стаж за лица са завршеном средњом стручном спремом траје шест
мјесеци, за лица са завршеном вишом стручном спремом девет мјесеци, а са високом
стручном спремом годину дана.
Орган државне управе је дужан да приправника упозна са садржајем програма и
начином праћења његовог оспособљавања.
Програм стручног оспособљавања и начин полагања испита проводи Агенција.
Приправнички стаж рачуна се од дана заснивања радног односа у том степену
школске спреме.

45
 Волонтер је лице које се након завршене средње школе, више школе или факултета
први пут прима на рад, без заснивања радног односа. Смисао волонтирања је стицање
услова за полагање стручног испита. Волонтер има право на одморе у току рада и између
два радна дана, као и право на осигурање у случају несреће на послу.

3.10. Распоређивање и премјештај државних службеника

На основу управног акта о пријему у радни однос, државни службеник се распоре-

ђује на радно мјесто на које је примљен у радни однос и на том радном мјесту остварује
своја права и обавезе.
Државни службеник може бити упућен у други државни орган у истом мјесту рада,
без његове сагласности, због повећаног обима послова, ако се о томе споразумију функци-
онери који руководе тим органом. Овакав распоред државног службеника траје док трају
разлози за упућивање у други орган али најдуже шест мјесеци у току двије године. Радник
своја права, обавезе и одговорности остварује у органу из којега је упућен.
Запослени у органу државне управе може без његове сагласности бити привремено
распоређен на радно мјесто ван сједишта државног органа у коме ради, а најдуже три мје-
сеца у току једне године. Послије овога рока радник државне управе наставља да ради на
радном мјесту на којем је радио прије распоређивања ван сједишта органа.
Државни службеник може без своје сагласности бити трајно распоређен у истом
републичком органу управе на радно мјесто које одговара његовој стручној спреми, ако то
налажу нова организација или рационализација послова и потреба посла.
На основу писаног споразума руководилаца органа, државни службеник може ако је
сагласан бити трајно премјештен у други републички орган управе уколико у истом органу
нема упражњених радних мјеста који одговарају његовој стручној спреми.

3.11. Оцјена рада и напредовање државних службеника

Оцјена рада државног службеника подразумијева надзор, вредновање рада и

успјешности вршења послова у оквиру његовог радног мјеста за вријеме трајања службе.
Руководиоце републичких управа и републичких управних организација који су за
свој рад одговорни Влади оцјењује комисија коју именује Влада.
Оцјену рада помоћника министра и секретара министарства врши министар.
Оцјену рада свих других државних службеника врши непосредно надређени
државни службеник.
Агенција утврђује правила и критеријуме за оцјену рада државног службеника.
Државни службеници се оцјењују зависно од резултата који су постигли у
извршавању послова свог радног мјеста, имају несметан приступ оцјени свог рада и
могућност да дају писмене примједбе на оцјену.
Државни службеници оцјењују се обавезно сваких шест мјесеци, с тим да се може
вршити и периодично оцјењивање свака три мјесеца, а периодично оцјењивање служи за
полугодишњу оцјену рада. Не оцјењују се државни службеници који су у једној
календарској години радили мање од три мјесеца, нити државни службеник који је
засновао радни однос на одређено вријеме.
Уколико је периодична оцјена рада негативна, државном службенику непосредни
руководилац даје писане смјернице за отклањање разлога за негативну оцјену.

46
 Уколико су двије узастопне оцјене о раду државног службеника негативне,
руководилац органа доноси рјешење о престанку радног односа.
Уколико су негативне двије узастопне оцјене о раду руководећег државног
службеника, Влада доноси рјешење о разрјешењу.
Државни службеник може Одбору државне управе за жалбе поднијети жалбу за
преиспитивање одлуке о разрјешењу.
Напредовање у државној управи врши се на основу позитивне оцјене о раду
непосредног старјешине. Приједлог за напредовање у државној управи даје функционер
који руководи органом државне управе.
Напредовање је поступак којим државни службеник стиче услов за прелазак на
радно мјесто више категорије као резултат квалитетног, професионалног и стручног
обављања послова, стручног усавршавања и радног стажа проведеног у служби.
Основ за напредовање државног службеника је оцјена рада, постојање слободног
радног мјеста и радно искуство потребно за напредовање.
Напредовање у вишу платну групу, као и прелазак на радно мјесто више категорије
са условима за напредовање државног службеника, заустављање поступка напредовања,
ближе се уређује актом Агенције.

3.12. Дневни, седмични и годишњи одмор

Државни службеник који ради с пуним радним временом има право на одмор у току
радног врсмена у трајању од 30 минута. Распоред кориштења овог одмора врши старјешина
органа државне управе. Државни службеник има право на дневни одмор између два радна
дана у трајању од 12 сати.
Државни службеник има право на седмични одмор у трајању од најмање 24 часа
непрскидно.
Државни службеник који има најмање шест мјесеци непрекидног радног стажа има
право на годишњи одмор у трајању од најмање 18 радних дана.
Годишњи одмор увећава се за један дан за сваке три навршене године радног стажа, с
тим да укупан годишњи одмор не може износити више од 30 радних дана.
Државни службеник који није навршио шест мјесеци нспрекидног радног стажа има
право на годишњи одмор у трајању од једног радног дана за сваки мјесец рада.
Годишњи одмор, по правилу, користи се непрекидно.
Годишњи одмор може се изузетно користити у дијеловима, у складу са
могућностима и потребама органа државне управе, с тим што један дио годишњег одмора
мора износити непрекидно најмање 12 дана.
Код распоређивања годишњег одмора може се узети у обзир и жеља државног
службеника.

3.13. Плаћено и неплаћено одсуство

Државни службеник има право на плаћено одсуство у току једне календарске године у
слиједећим случајевима:
- склапања брака - пет радних дана,
- смрти члана уже породице - пет радних дана,
- смрти члана шире породице - два радна дана.
- теже болести члана уже породице - један радни дан,

47
 - пресељења у други стан - два радна дана,
- рођења дјетета - пет радних дана,
- полагања стручног испита - један радни дан.
Плаћено одсуство не може бити дуже од шест радних дана у току календарске године.
Старјешина органа државне управе може на захтјев државног службеника, у оправданим
случајевима, одобрити плаћено одсуство и дуже од шест дана у току календарске године,
али не више од петнаест дана.
Државни службеник има право на неплаћено одсуство ради:
- обављања неодложних личних и породичних послова, које је дужан
образложити у свом захтјеву,
- припремања и полагања испита на факултету, другој образовној,
научнообразовној или научноистраживачкој установи у току постдипломског
студија;
- посјете члану уже породице који живи у иностранству;
- стручног или научног усавршавања у иностранству;
- његе тешко обољелог члана уже породице.
Неплаћено одсуство може износити до три мјесеца, осим у случајевима стручног и
научног усавршавања у иностранству, које може трајати до једне године.
Трошкове пензијског и инвалидског осигурања сноси корисник неплаћеног одсуства.
За вријеме неплаћеног одсуства права и обавезе државног службеника по основу
рада мирују.
Изузетно, државном службенику може се одобрити неплаћено одсуство за вријеме
трајања мандата брачног друга који је изабран на функцију амбасадора или другог
дипломатског представника.

3.14. Одговорност

Због неизвршавања задатака и послова утврђених законом и другим прописима,

државни службеник одговара материјално и дисциплински.
Кривична, односно прекршајна одговорност не искључује дисциплинско кажњавање за
исто дјело које је било предмет кривичног, односно прекршајног поступка, без обзира на то
да ли је државни службеник ослобођен кривичне, односно прекршајне одговорности.
Влада доноси уредбу којом се уређује покретање, вођење, застарјелост поступка за
утврђивање дисциплинске одговорности за повреде радних дужности државних службеника и
друга питања од значаја за заштиту радне дисциплине, као и питање материјалне одговорности
државних службеника.

а) Материјална одговорпост

Државни службеник одговоран је за штету коју је на раду или у вези с радом,

намјерно или из крајње непажње проузроковао државном органу, правном или физичком
лицу.
Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, учиниоца штете и
начин њене накнаде утврђује посебна комисија коју образује старјешина органа државне
управе или Влада за руководеће државне службенике.
Уколико би исплатом накнаде за штету причињену органу државне управе била
угрожена егзистенција државног службеника и његове породице, државни службеник се

48
може дјелимично ослободити плаћања те накнаде под условима утврђеним посебним
прописом.
За штету коју државни службеник на раду или у вези са радом, намјерно или из крајње
непажње проузрокује правном или физичком лицу, одговара Република Српска. Ако
Република Српска оштећеном надокнади штету коју је проузроковао државни службеник има
право да од државног службеника захтијева накнаду плаћеног износа у року од шест мјесеци
путем Правобранилаштва Републике Српске.

б) Дисциплинска одговорност

Теже повреде радних дужности су:

1. неизвршавање, несавјесно, односно неблаговремено извршавање радних дужности;
2. понашање које штети угледу службе;
3. недостојно, увредљиво или на други начин непримјерено понашање према
грађанима, правним и физичким лицима и другим странкама у поступку пред органом
државне управе;
4. одбијање давања података или давање нетачних података органима државне управе,
правним и физичким лицима, ако је давање података прописано законом или
прописом донесеним на основу закона;
5. злоупотреба службеног положаја или прекорачење овлаштења;
6. незаконито располагање материјалним средствима;
7. радње које ометају грађане, правна лица и друге странке у остваривању њихових права
и интереса у поступку код органа државне управе;
8. одбијање извршавања послова радног мјеста на које је запослени распоређен или
одбијање налога функционера који руководи органом државне управе;
9. неоправдано изостајање са посла пет радних дана у току шест мјесеци или
неоправдано изостајање с посла три дана узастопно;
10. долазак на рад у пијаном стању или уживање алкохола или других опојних средстава
који смањују радну способност у току радног времена;
11. насиље по основу било којег вида дискриминације;
12. ако из неоправданих разлога не прибави став руководиоца органа за учешће у раду
и комуникацији са органима и институцијама изван републичких органа управе или
о томе не достави писани извјештај.

Лакше повреде радних дужности су:

1. учестало кашњење, неоправдано одсуствовање у току радног времена, или ранији

одлазак са радног мјеста;
2. несавјесно чување службених списа или података, и
3. неоправдан изостанак са посла један дан.

За теже повреде може се изрећи дисциплинска мјера:

- новчана казна од 20% до 30% плате за пуно радно вријеме, исплаћене за мјесец
у коме је новчана казна изречена, а у трајању до шест мјесеци и забрана
напредовања у служби у трајању од једне до три године, зависно од изречене
новчане казне, и

49
 - престанак радног односа.

За лакше повреде може се изрећи дисциплинска мјера новчана казна до 20% плате за
пуно радно вријеме, исплаћене за мјесец у коме је новчана казна изречена, а у трајању до шест
мјесеци.
Свако лице може дати иницијативу за покретање дисциплинског поступка, која мора
бити образложена.
Дисциплински поступак против државног службеника покреће старјешина органа или
лице којег он овласти, односно Влада за државне службенике које поставља.
Дисциплински поступак против државног службеника води дисциплинска комисија.
Дисциплинску комисију именује старјешина органа државне управе из реда државних
службеника. Комисија броји од три до пет чланова, с тим што старјешина органа државне
управе не може бити члан комисије.
Дисциплинске мјере изриче старјешина органа државне управе узимајући у обзир
мјесто, вријеме, начин и посљедице које произилазе из учињене повреде.
Одлуку о изрицању мјере престанка радног односа доноси руководилац органа.
Државни службеник удаљава се из републичког органа управе у слиједећим
случајевима:
- ако је потврђена оптужница за кривично дјело учињено у вршењу његових послова и
задатака, или
- ако се државни службеник налази у притвору.
Државни службеник може се удаљити из републичког органа управе у слиједећим
случајевима:
- ако је против државног службеника потврђена оптужница за кривично дјело за које се
може изрећи казна затвора у трајању од најмање три године, или
- ако је покренут дисциплински поступак због учињене теже повреде радне дужности
до завршетка дисциплинског поступка.
У случају изреченог превентивног удаљења са посла, државни службеник има право
на 50% своје плате, док удаљење траје.

3.15. Права и дужности државних службеника

Државни службеник има право:

1. плату и накнаду у складу са важећим прописима;
2. одморе и одсуство;
3. на помоћ у стручном образовању и професионалном усавршавању;
4. на оснивање или учлањење у синдикат или професионално удружење, у складу са
законом;
5. на штрајк, у складу са законом.

Дражавни службеник је дужан да:

1. извршава послове и задатке предвиђене описом радног мјеста;
2. примјењује и извршава одредбе Устава, закона и других прописа;
3. извршава налоге страјешине органа државне управе или непосредног руководиоца.

50
 3.16. Разрјешење руководећих државних службеника

Државни службеник којег поставља Влада разрјешава се:

- истеком времена на које је постављен,

- ако поднесе писану оставку,
- ако буде изабран на јавну функцију,
- ако се укине радно мјесто државног службеника на које је постављен,
- ако му престане радни однос у складу са законом, и
- ако узастопно добије двије негативне оцјене о раду.

Руководећег државног службеника који по истеку мандата не буде поново изабран

на исто радно мјесто, Влада разрјешава, а државни службеник се распоређује на исто или
слично радно мјесто на које је био раније распоређен или постављен у исти или други
републички орган управе, најкасније у року од три мјесеца од дана доношења одлуке о
разрјешењу.

3.17. Вишак државних службеника

Ако се државни службеник који је остао нераспоређен у року од три мјесеца не

распореди на радно мјесто које одговара његовој стручној спреми у истом или другом
републичком органу управе, проглашава се вишком на основу критеријума које доноси
Влада на приједлог Агенције уз прибављено мишљење надлежног синдиката.
Одлуку о проглашавању вишка радника у органима републичке управе доноси
руководилац републичког органа управе.
Влада на приједлог Агенције, уз прибављено мишљење надлежног синдиката, доноси
програм збрињавања вишка државних службеника у управи Републике Српске којим се
ближе утврђују права и обавезе државних службеника који буду проглашени вишком,
остваривање њихове заштите, као и обавезе републичких органа управе у провођењу тог
програма.
Државном службенику који је проглашен вишком припада право на докуп стажа у
складу са Законом о пензијско-инвалидском осигурању или отпремнина у складу са
Посебним колективним уговором за запослене у органима управе.

3.18. Престанак радног односа

Државном службенику престаје радни однос у слиједећим случајевима:

1. смрти;
2. истеком времена на које је заснован;
3. добровољног иступања из државне управе;
4. испуњавања законски прописаних услова који се односе на године стажа,
осигурања и старосну доб за пензионисање;
5. потпуног губитка радне способности – даном правоснажности рјешења
надлежног органа;
6. незадовољавајућег пробног рада;
7. двије узастопне негативне оцјене рада;

51
 8. правоснажне пресуде којом је осуђен на безусловну казну затвора од најмање 6
мјесеци;
9. ако одбије премјештај или распоређивање, када није потребна сагласност
државног службеника, или из неоправданих разлога не ступи на радно мјесто на
које је премјештен или распоређен;
10. укидања или реорганизације републичког органа управе, или укидања
радног мјеста, ако не буде распоређен на друго радно мјесто у року од три
мјесеца од када је остао нераспоређен;
11. ако послије престанка разлога за мировање радног односа не ступи на рад у
року од пет радних дана или послије истека јавне функције у року од тридесет
дана;
12. ако је приликом заснивања радног односа прећутао или дао нетачне податке
који су били од значаја за заснивање радног односа, и
13. ако државни службеник кога поставља Влада након разрјешења у року од
три мјесеца одбије распоређивање у истом или другом органу на радно мјесто
које одговара његовој школској спреми.

3.19. Плата државног службеника

Развој новог платног система је саставни дио реформе државне, односно јавне
управе у свим земљама у транзицији и кандидатима за улазак у ЕУ. У БиХ већ дуго трају
припреме за остваривање овог стратешког циља, од израде и усвајања докумената о
политици плата па до израде законских пројеката, као дугорочног опредјељења за прелазак
на систем бруто плата укључивањем и категорије накнада плата у нето плати.
Различит је приступ у БиХ у утврђивању платног система, али су и различити
резултати дугогодишњих активности на његовој успостави.
Савјет министара БиХ је усвајањем документа „Политика плата у институцијама
БиХ за период 2007-2010. година“, створио полазну основу за израду законског пројекта о
платама и накнадама запослених у институцијама БиХ.
Предложена рјешења темеље се на искуствима земаља у транзицији које су
проводиле реформе плата, као и на искуствима других земаља које имају стабилнију
економију и систем јавне управе са дугогодишњом традицијом и искуством. Предложено
је да се основица за обрачун плате утврђује на бази просјечне мјесечне нето плате
остварене у БиХ и то у износу од 85% у години која претходи години у којој се припрема
буџет за наредну фискалну годину. На јединствен и једнообразан начин област расподјеле
плата дефинисана је, поред запослених у државној управи БиХ, и за Уставни суд и
правосуђе, Парламентарну шкупштину БиХ, Предсједништво БиХ и Савјет министара,
професионална војна лица, полицијске службенике, независне, регулаторне и остале
институције. Квалитет предложених рјешења потврдиће се или демантовати у њиховој
практичној примјени. При одређивању износа плата и других примања запосленим у
институцијама БиХ до изражаја су дошли слиједећи принципи: једнака плата за једнак или
сличан посао; награђивање према резултатима рада; транспарентност; фискална
одговорност и флексибилност. Међутим, наведени принципи у даљој разради платног
система само су дјеломично или никако поштовали наведене принципе. Илустрације ради,
за изабрана именована лица у Уставном суду и правосуђу постоји пет платних разреда, а за
стручно особље у истим институцијама осам платних разреда. За посланике, делегате и

52
запослене државне службенике у Парламентарној скупштини БиХ утврђено је по шест
платних разреда, а у Предсједништву БиХ и Савјету министара десет платних разреда за
изабрана и именована лица и седам платних разреда за запослене државне службенике. За
професионална војна лица утврђено је више платних разреда зависно од тога да ли се ради
о именованим и професионалним или само професионалним војним лицима (чинови), док
је за полицијске службенике код именованих лица установљено три платна разреда и девет
платних разреда за полицијске службенике према чиновима. Бројни су платни разреди за
запослене у независним, регулаторним и осталим институцијама, а административно –
техничко особље распоређено је на мали број платних разреда (свега шест) са најнижим
коефицијентима (од 1,00 – 1,85).
За разлику од плата запослених, а који се финансирају из Буџета Републике Српске,
запослени у институцијама БиХ задржали су додатке на плате и новчане награде (исхрана
у току рада, регрес за годишњи одмор, право на смјештај, одвојени живот и привремено
распоређивање, обављање послова другог радног мјеста, рад у управним одборима и
другим тијелима, јубиларне награде, продужени рад итд.) што указује на различит приступ
о истом захтјеву Свјетске банке и Међународног монетарног фонда. Интересантно је
напоменути да наведени Закон предвиђа и механизам трогодишње компензационе заштите
за оне извршиоце чија плата би по новом Закону била мања у односу на претходну плату.
Из напријед наведеног се јасно види одступање од заговараних принципа, али и дупли
стандарди у развоју новог платног система.
Република Српска је питање развоја новог платног система посматрала различито
зависно од владајућих структура, и то од потребе развоја система плата за јавну управу у
ширем смислу, као подстицај реформи јавне управе, па до конкретног законског
уређивања плата различито за запослене у органима управе од запослених у области
унутрашњих послова и правосуђа.
У свом почетном развоју новог платног система у Закону о административној
служби у управи Републике Српске државни службеник је имао право на плату која
одговара његовом радном мјесту, сложености послова које обавља и времену проведеном
на раду. Основна плата за пуно радно вријеме утврђивана је на начин што се најнижа
цијена рада, као израз вриједности за најједноставнији рад помножи са одговарајућим
коефицијентом утврђеним законом (пет платних група са коефицијентом од 15 до 20), и
увећава за 0,5% за сваку започету годину радног стажа, уз могућност увећања основне
плате по основу сложености по платним групама, као и по основу рада ноћу,
прековременог рада и рада у дане државних празника. Поред наведене плате државном
службенику су припадале и одређене накнаде које су се исплаћивале на терет
материјалних трошкова, као што су трошкови превоза на посао и са посла, топли оброк за
вријеме рада, регрес за годишњи одмор, трошкови селидбе, трошкови образовања,
зимница, огријев, награде и отпремнине при одласку у пензију.
Важећи Закон о платама запослених у органима управе Републике Српске
(„Службени гласник Републике Српске“, број 118/07) утврђује начин обрачуна основне
плате, плате државних службеника, плате запослених који немају статус државног
службеника, као и накнаду плате и остала лична примања. Наведени Закон није
системски закон којим се успоставља систем плата већ пропис којим се утврђује основна
плата запослених у републичким органима управе.
Краткорочно, наведени Закон уводи више реда у обрачуну плата него што је то
било у претходном закону, а гледајући дугорочно у оквиру остваривања постављених
стратешких циљева неминовност је и успостава таквог платног система у којем ће оцјена

53
успјешности, аналитичка процјена радних мјеста и напредовање бити основни елементи за
утврђивање плата државних службеника.
Основна плата запослених у републичким органима управе, према важећем Закону,
обрачунава се и исказује мјесечно за пуно радно вријеме, према радном мјесту и
одговарајућој платној групи и подгрупи. Основна плата је производ цијене рада, као израз
вриједности за најједноставнији рад и коефицијента утврђеног према платној групи,
платној подгрупи и платном разреду износа увећања плате по основу радног стажа од
0,5% за сваку навршену годину радног стажа. Накнаде за топли оброк, зимницу, огријев и
регрес урачунате су у основну плату и не могу се посебно исказивати. Плате свих
запослених везане су за проценат остварења прихода Буџета Републике Српске.
Државни службеници које поставља Влада разврставају се у двије платне групе са
припадајућим коефицијентима од 27-30. Плате осталих државних службеника разврставају
се у пет платних група са три или четири подгрупе и коефицијентима од 5 – 22.
Прелазак из ниже у вишу платну групу је законом могуће на основу узастопне
годишње оцјене рада „истиче се“ и „нарочито се истиче“ .
Плате запослених у републичкој управи, а који немају статус државног службеника,
разврставају се у седам платних група с тим што прва и друга платна група имају више
подгрупа, а преостале платне групе више платних разреда са коефицијентима од 4-37.
Запослени у управи Републике Српске имају право на накнаде у складу са
колективним уговорима. Плате чланова Владе, посланика и запослених у Народној
скупштини утврђују се посебним одлукама.

3.20. Одбор државне управе за жалбе

Законом је предвиђено да Влада формира Одбор државне управе за жалбе. Законо-

давац је обезбиједио заштиту радника у државним органима управе путем овог Одбора и
тако, упоређујући са досадашњим рјешењима, на јединствен начин осигурао да државни
службеници могу у пуној мјери остваривати своја права из радног односа. У том свјетлу,
уколико државни службеник сматра да су његова права из радног односа повријеђена од
стране државног органа у којем је запослен или пак од Агенције за државну управу, има
право, ради заштите својих права односно интереса да поднесе жалбу Одбору државне
управе за жалбе.
Законом је предвиђено да Одбор доноси пословник којим уређује правила, процеду-
ре и поступак одлучивања по жалби радника. Одбор државне управе за жалбе је произашао
из пројекта институционалне подршке ДФИД (Одјељења за међународни развој из
Уједињеног Краљевства) Влади Републике Српске у реформи државне управе. Основни
смисао је био да се заштита права државних службеника по жалби обезбјеђује од стране
независног тијела – органа, напуштајући на тај начин праксу да о статусним питањима
државних службеника одлучују старјешине органа и у првом и у другом степену.
Четверогодишње искуство у раду Одбора указалао је на потребу јаснијег дефинисања
статуса Одбора, његових надлежности, састава и начина одлучивања.
Одбор одлучује у другом степену о жалбама које се односе на статусна питања
државних службеника, а под којим се подразумијева:
- заснивање радног односа,
- распоређивање државних службеника,
- оцјењивање,
- напредовање,

54
 - дисциплинска и материјална одговорност, и
- престанак радног односа.

3.21. Остала законска рјешења о државним службеницима

Петогодишње искуство у примјени Закона о административној служби у управи

Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 16/02) , Закона о Влади
(„Службени гласник Републике Српске“ бр. 3/97) и Закона о министарствима („Службени
гласник Републике Српске“ бр. 70/02) опредијелило је израду нових законских пројеката,
између осталих и Закона о државним службеницима. Наведеним Законом су, у односу на
Закон о административној служби у управи Републике Српске, извршене одређене
промјене код питања запошљавања државних службеника, радних мјеста, оцјењивања и
напредовања, стручног оспособљавања и усавршавања, дисциплинске и материјалне
одговорности, престанка радног односа, заштите права из радног односа, а уводе се и нови
институти у обуци државних службеника, кадровском планирању, интерном тржишту рада
и органима за провођење Закона.

Поред већ изнијетих нових рјешења, значајне су и слиједеће новине:

1) Под појмом државног службеника подразумијева се лице са високом стручном
спремом које је засновало радни однос у органу републичке управе и обавља
послове основне дјелатности ентитетске управе, а само изузетно и лице са
завршеном вишом и средњом стручном спремом ако ради на управно –
стручним пословима основне дјелатности;
2) Под основном дјелатности органа републичке управе подразумијевају се
нормативно-правни послови; одлучивање у управном поступку; инспекцијски
надзор, и остали стручни послови органа републичке управе.
3) Запослени без статуса државног службеника је лице које је запослено у органу
републичке управе и обавља: административне, рачуноводствено-финансијске
или помоћно-техничке послове чије обављање је потребно ради обављања
послова из дјелокруга основне дјелатности органа републичке управе;
4) Одредбе овог Закона примјењују се и на запослене у стручној служби: Владе
Републике Српске и Правобранилаштва Републике Српске, ако посебним
законом није другачије уређено;
5) Руководиоци органа дужни су да поштују принципе једнаких могућности и
различитости и неће вршити дискриминацију по било ком основу (старосна доб,
пол, инвалидност, национално и етничко поријекло, језик, вјероисповијест и сл.);
6) На права и дужности државних службеника која нису уређена овим законом,
примјењују се општи прописи о раду и колективни уговор;
7) Државни службеник приликом стицања статуса државног службеника и у току
трајања радног односа државног службеника, не може се бавити самосталном
дјелатношћу. У случају постојања неспојивости радни однос се не заснива,
односно државни службеник се по проведеном поступку разрјешава статуса
државног службеника и престаје му радни однос.
8) Влада посебном уредбом утврђује услове и случајеве у којима се може дати
одобрење државном службенику у органу управе да обавља додатну активност.

55
9) Неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или непотпуне пријаве, на
приједлог Конкурсне комисије, одбацује Агенција закључком против кога није
допуштена посебна жалба.
10) Комисију сачињава пет чланова, од којих су три члана државни службеници из
органа републичке управе на које се јавна конкуренција односи и који имају
најмање исти степен школске спреме која је прописана за радно мјесто које се
попуњава. Два члана Комисије именују се са листе коју Агенција утврђује и
објављује у „Службеном гласнику Републике Српске“ након спроведене
процедуре избора чланова Комисије, а на основу критеријума које утврди Влада.
11) Поступак постављења и запошљавања мора се спровести у року од 60 дана,
рачунајући од дана истека конкурсног рока. Поступак постављења мора се
завршити најкасније у року од 60 дана од дана пријема приједлога Агенције за
државне службенике које поставља Влада, а за остале државне службенике у
року од 30 дана од дана пријема приједлога Агенције.
12) Јавни конкурс није успио ако Комисија утврди да ниједан кандидат не испуњава
услове прописане за избор кандидата, или ако Влада не донесе рјешење о
постављењу у року од 60 дана од дана пријема приједлога Агенције, односно
руководилац органа не донесе рјешење о заснивању у року од 30 дана од дана
пријема приједлога Агенције. О разлозима неуспјелог јавног конкурса Влада или
руководилац органа доносе закључак и достављају Агенцији ради
обавјештавања учесника јавног конкурса.
13) Акт о постављењу вршиоца дужности на период до 90 дана доноси Влада у
случају разрјешења државног службеника којег поставља Влада, без провођења
поступка јавне конкуренције. Постављење се врши из реда државних
службеника у истом или другом органу управе.
14) Интерни оглас је предвиђен као могућност за попуну свих радних мјеста
државних службеника.
15) Државни службеник по правилу заснива радни однос на неодређено вријеме.
Радни однос који је заснован на неодређено вријеме може да престане само у
законом предвиђеним случајевима. Изузетно, радни однос може се засновати на
одређено вријеме: а) ради замјене одсутног државног службеника, до његовог
повратка, б) због привремено повећаног обима посла, најдуже до шест мјесеци и
в) ради обуке приправника, док траје приправнички стаж. Радни однос на
одређено вријеме не може да прерасте у радни однос на неодређено вријеме.
16) Државни службеник има право и дужност да похађа обуку за стручно
усавршавање и оспособљавање према потребама органа управе. Средства за
обуку обезбјеђују се у буџету Републике Српске. Влада на приједлог Агенције
доноси Стратегију за обуку и развој државних службеника за период од најмање
три године. За вријеме трајања стручног усавршавања и оспособљавања у
иностранству за потребе органа управе државни службеник има право на
плаћено одсуство. Остала права и обавезе између државног службеника и
руководиоца органа уређују се посебним уговором.
17) Ако се због укидања органа управе или његовог раздвајања или спајања са
другим органима управе, промјене надлежности и промјене у његовој
унутрашњој организацији државни службеник остане нераспоређен, Агенција га
уноси у евиденцију о интерном тржишту рада у оквиру Централног регистра.

56
 18) Кадровски план је нови институт у оквиру планирања запошљавања државних
службеника. Ради се о Кадровском плану Владе који чине појединачни
кадровски планови за све органе управе и службе. Приједлог Кадровског плана
Владе сачињава Агенција на основу појединачних планова органа републичке
управе и служби.
19) Радна мјеста запослених без статуса државног службеника регулишу се уредбом
Владе. За попуну слободног радног мјеста запосленог без статуса државног
службеника потребно је да је радно мјесто утврђено правилником и да је његово
попуњавање у складу са донесеним Кадровским планом. О правима и дужностима
запослених без статуса државног службеника, рјешењем одлучује руководилац
органа. Запослени без статуса државног службеника има право на плату, накнаде
и друга примања према закону којим се уређују плате за државне службенике.
На права и дужности запослених, без статуса државног службеника, примјењују
се општи прописи о раду, колективни уговор и одредбе Закона о државним
службеницима које се односе на права, дужности, неспојивост и сукоб интереса;
оцјењивање и напредовање; стручно усавршавање и оспособљавање;
дисциплинска и материјална одговорност; престанак радног односа; статусна
питања при промјени у организацији органа управе, као и Кадровски план и
Централни регистар кадрова.

3.22. Радни односи запослених у локалној управи и самоуправи

Права, обавезе и одговорности запослених у административној служби јединица

локалне самоуправе (Види Закон о локалној самоуправи „Службени гласник Републике
Српске“, број 101/04, 5/05 и 42/05) уређена су на исти начин као и за запослене у државној
управи (начин попуњавања упражњених радних мјеста и запошљавање, оцјена рада и
напредовање, распоређивање, вишак и начин рјешавања вишка службеника, радно вријеме,
одмори и одсуства, одговорност службеника, плате, престанак рада, Одбор за жалбе, права
и дужности државних службеника, неспојивост и сукоб интереса).
На она питања која нису регулисана посебним законом, а тичу се права и обавеза
запослених у општинској - градској административној служби, примјењују се општи
прописи о раду и колективни уговор.
Специфичности за запослене у административној служби јединице локалне
самоуправе огледају се у:
- радним мјестима (секретар скупштине, начелник одјељења, шеф одсјека,
стручни савјетник, самостални стручни сарадник, виши стручни сарадник и
стручни сарадник);
- року за испуњавање посебног услова за заснивање радног односа (лице које
је у другим органима и организацијама радило, а нема положен стручни
испит, може се примити на рад ако се обавеже да положи стручни испит у
року од шест мјесеци од дана запослења, у противном престаје му радни
однос);
- предност у запошљавању (предност имају кандидати несрпске
националности уколико испуњавају услове из јавног конкурса);

57
 - послодавцу (послодавац запослених у административној служби јединице
локалне самоуправе је начелник општине, односно градоначелник у смислу
оглашавања, расписивања јавних конкурса и доношења одлуке о заснивању
радног односа, као и у рјешавању права и обавеза запослених);
- оставривању и заштити права службеника (приговор се подноси наченику
општине, односно градоначелнику у року од осам дана, исти су дужни у
року од 30 дана да донесу одлуку о приговору, а против такве одлуке се
улаже жалба у року од 15 дана Одбору за жалбе, с тим што је исти дужан у
року од 30 дана донијети коначну одлуку).

НАПОМЕНА: С обзиром да стручни испит за рад у управи Републике Српске чине

писмени и усмени дијелови из предмета Радни односи и радни односи у управи Републике
Српске, као и да се писмени дио састоји из рјешавања практичног задатка, уз ово поглавље
се дају и практични примјерци слиједећих рјешења:

58
 Образац 1

На основу члана 45 став 1 Закона о административној служби у управи Републике Српске

(„Службени гласник Републике Српске" број: 16/02; 62/02; 38/03; 42/04, 49/06 и 20/07) и члана 3 Правилника
о јединственим правилимa и процедури провођења јавне конкуренције за запошљавање, именовање и
постављење државних службеника („Службени гласник Републике Српске", број:84/03), Агенција за државну
управу, расписује

ЈАВНИ КОНКУРС
за упражњено радно мјесто

1. Агенција за државну управу Републике Српске

1.1. Стручни савјетник у Одсјеку за избор, запошљавање и ревизију Запошљавања државних службеника - 1
извршилац

II Општи услови за пријем државног службеника у радни однос:

1. да је држављанин Републике Српске или БиХ;

2. да је старији од 18 година;
3. да има општу здравствену способност;
4. да је по својим радним и људским квалитетима достојан угледа државног службеника;
5. да није осуђиван за кривично дјело на безусловну казну затвора од најмање шест мјесеци или за кривично
дјело које га чини неподобним за обављање послова у органу државне управе.

III - Опис послова

1.1. Стручни савјетник у Одсјеку за избор, запошљавање и ревизију државних службеника руководи
Одјсеком и одговоран је за његов рад, израђује правила и акте из дјелокруга рада Одсјека, савјетује органе
државне управе о методологији класификације и описа посла, као и изради њихових планова и рјешавања
статуса државних службеника, одговаран је за припрему јединствених правила и процедура за избор,
постављење и именовање државних службеника, планирање и провођење процеса запошљавања државних
службеника на захтјев органа државне управе уз поштовање националне заступљености, оглашавање на
захтјев органа државне управе упражњених радних мјеста, утврђивање карактера и садржаја јавне
конкуренције и споровођење поступка јавне конуренције кандидата за пријем у државну управу,праћење и
подстицање управних инспектора на вршење управног надзора над органима државне управе, врши
савјетовање органа државне управе у вези са могућностима обавезних интерних премјештаја и избора
кандидата у случају добровољних премјештаја, као и вођења система екестрних премјештаја вишка
државних службеника, врши припремање јединствене листе истакнутих стручњака ради именовања
посебних и непристрасних изборних комисија, припрема приједлоге за утврђивање природе и садржаја
испита у оквиру интерних огласа и јавних конкурса од стране Агенције укључујући и техничку помоћ у раду
изборних комисија, врши израду и праћење примјене Правилника о дисциплинској и материјалној
одговорности државних службеника, ажурира списак тренутних могућности запослења у државној управи и
обавља друге послове које одреди директор Агенције.

IV Извршилац посла на наведеним радним мјестима има статус државног службеника.

V Посебни услови:
За радно мјесто означено бројем 1.1.
ВСС, Правни факултет, најмање осам (8) година радног искуства у струци или пет (5) година радног
искуства у органима државне управе, положен стручни испит за рад у органима државне управе, добро
познавање управног права, радног права и социјалног права и познавање рада на рачунару.

VI
Сви кандидати који испуњавају опште и посебне услове подлијежу јавном тестирању. Јавно тестирање
подразумијева разговор - интервју са члановима изборне комисије. О времену и мјесту јавног тестирања сви
кандидати биће благовремено обавјештени. Резултати јавне конкуренције, у смислу члана 43 став 2 Закона о
административној служби у управи Републике Српске биће објављени на веб сајту Агенције.

59
VII
Пријава на конкурс доставља се на прописаном обрасцу за пријаву који је доступан на веб сајту Агенције,
www.adu.vladars.net , а може се добити и у Агенцији. Уз пријаву на конкурс, кандидати су обавезни
приложити доказе о испуњавању општих и посебних услова. Пријаве се могу достављати лично или путем
поште на адресу: Агенција за државну управу, Улица Владике Платона бб ( иза зграде Основног суда).
Пријаве се могу достављати и путем веб сајта са назнаком тачног мјеста за које се подноси пријава. Кандидат
који подноси пријаву путем веб сајта обавезан је доставити доказе о испуњавању општих и посебних услова
у року од 7 дана од дана пријаве.
Јавни конкурс остаје отворен 21 дан од дана објављивања у дневним новинама- дневном листу
„Независне новине"
Неблаговремене и непотпуне пријаве неће се узимати у разматрање у смислу обављања разговора-интервјуа
са кандидатима.

VIII
Јавни конкурс ће се објавити у дневном листу „Независне новине", „Службеном гласнику Републике Српске"
и „Службеном гласнику Босне и Херцеговине".

ДИРЕКТОР

60
Образац 2

На основу члана 34 став 3 Закона о Влади Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске''
број 3/97 и 3/98), а у вези са чланом 5 став 8. Закона о административној служби у управи Републике Српске
(''Службени гласник Републике Српске'' број 16/02,62/02,38/03,42/04 и 49/06), Влада Републике Српске на 50.
сједници одржаној дана 5.5.2007. године, д о н о с и

Р Ј Е Ш Е Њ Е
о именовању стручног савјетника у Одсјеку за избор, запошљавање
и ревизију запошљавања државних службеника

1. Марковић Марко, дипломирани правник, именује се за стручног савјетника у Одсјеку за избор,

запошљавање и ревизију запошљавања државних службеника, Агенција за државну управу.
2. Рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у ''Службеном гласнику Републике Српске.

О б р а з л о ж е њ е

Агенција за државну управу расписала је јавни конкурс за попуну упражњеног радног мјеста
стручни савјетник у Одсјеку за избор, запошљавање и ревизију запошљавања државних службеника који је
објављен 21.04.2007. године у дневним ''Независним новинама''.
На јавни конкурс пријавило се седам кандидата, а изборна комисија након окончања поступка јавне
конкуренције утврдила је листу успјешних кандидата, гдје је као најуспјешнијег кандидата оцијенила
Марковић Марка, дипломираног правника из Бањалуке.
Како је поступак избора проведен у складу са Законом о административној служби у управи
Републике Српске и Правилником о јединственим правилима и процедури провођења јавне конкуренције за
запошљавање, именовање и постављења државних службеника (''Службени гласник Републике Српске'' број
84/03), Агенција за државну управу, Влади Републике Српске предложила је да се на наведене послове
именује најуспјешнији кандидат Марковић Марко.
Узијамући у обзир напријед наведено, ријешено је као у диспозитиву рјешења.

ПРАВНА ПОУКА: Ово рјешење је коначно у управном поступку, али се против истог може
поднијети тужба Окружном суду у Бањалуци у року од 30 дана од дана достављања истог.

Број: 02/1-020-125/07 ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ

Дана: 15.5.2007. године

61
 Образац 3

Република Српска
Агенција за државну управу
Бањалука

Број: 23.02/120-1158,1/07
Датум: 01.12.2007. године

На основу члана 112 став 3, а у вези са чланом 43 Закона о административној служби у управи
Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' број 16/02,62/02,38/03 42/04 и 49/06), директор
Агенције за државну управу д о н о с и

Р Ј Е Ш Е Њ Е
о заснивању радног односа на неодређено вријеме

Марко Марковић, дипломирани правник, прима се у радни однос на неодређено вријеме у Агенцију
за државну управу и распоређује на послове стручног савјетника у Одсјеку за избор, запошљавање и
ревизију запошљавања државних службеника.
Радни однос на неодређено вријеме именовани заснива од 01.12.2007. године.
Плата именованог биће одређена посебним рјешењем.

Образложење

Агенција за државну управу расписала је јавни конкурс за попуну упражњеног радног мјеста
савјетника у Одсјеку за избор, запошљавање и ревизију запошљавања државних службеника који је објављен
у дневном листу ''Независне новине'' дана 16.06.2007. године.

Након окончања поступка јавне конкуренције, Влада Републике Српске донијела је рјешење број
04/1-012-1686/08 од 3.9.2007. године којим је на послове стручног савјетника у Одсјеку за избор,
запошљавање и ревизију запошљавања државних службеника именован најуспјешнији кандидат Марко
Марковић, ради чега је ријешено као у диспозитиву овог рјешења.

Против овог рјешења може се изјавити жалба Одбору државне управе за жалбе у року од 15 дана од
дана пријема рјешења.

Достављено: ДИРЕКТОР
1. Именованом
2. Рачуноводство
3. Секретаријат
4. а / а

62
Образац 4

На основу члана 34 став 3 Закона о Влади Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске''
број 3/97 и 3/98), а у вези са чланом 77 став 1 тачка а) Закона о административној служби у управи Републике
Српске (''Службени гласник Републике Српске'' број 16/02,62/02,38/03,42/04,49/06 и 20/07), Влада Републике
Српске на ________ сједници одржаној дана __________ 2008. године, д о н о с и

Р Ј Е Ш Е Њ Е

о разрјешењу стручног савјетника у Одсјеку за избор, запошљавање и ревизију запошљавања

државних службеника, Агенција за државну управу

1. Марковић Марко, дипломирани правник, разрјешава се дужности стручног савјетника у Одсјеку за избор,
запошљавање и ревизију запошљавања државних службеника у Агенцији за државну управу, због
добровољног иступања из државне управе.

2. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у ''Службеном гласнику Републике Српске''.

О б р а з л о ж е њ е

Рјешењем Владе Републике Српске број 04/1-012-1126/07 од 05.07.2007. године, Марковић Марко
именован је на послове стручног савјетника у Одсјеку за избор, запошљавање и ревизију запошљавања
државних службеника.

Дана 18.02.2008. године, именовани је поднио захтјев за добровољно иступање из државне управе,
ради одласка на друге послове.

Агенција за државну управу, у смислу члана 77 став 2 Закона о административној служби у управи
Републике Српске дала је позитивно мишљење, те је у складу с наведеним ријешено као у диспозитиву
рјешења.

Упутство о правном средству:

Ово рјешење је коначно и против истог није дозвољена посебна жалба, али се може покренути спор
тужбом пред Окружним судом у Бањалуци у року од 30 дана од дана пријема истог.

Број: ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ

Дана:

63
Образац 5

Република Српска
Агенција за државну управу
Бањалука

Број:
Датум: 18.09.2007. године

На основу члана 43 став 1 тачка 2 и члана 52 Закона о административној служби у управи Републике
Српске (''службени гласник Републике Српске'' број 16/02, 62/02, 38/03,42/04 и 49/06), директор Агенције за
државну управу, д о н о с и

Р Ј Е Ш Е Њ Е
о заснивању радног односа уз пробни рад

Марковић Марко, дипломирани правник, рођен 20.08.1970. године у Бањалуци, прима се у радни
однос у Агенцију за државну управу и распоређује на послове вишег стручног сарадника за оглашавање,
тестирање и ревизију, Одсјек за избор, запошљавање и ревизију запошљавања државних службеника.
Радни однос именовани заснива почев од 01.10.2007. године уз пробни рад у трајању од 60 дана који
ће се одредити посебним планом.
Плата именованог одредиће се посебним рјешењем.

О б р а з л о ж е њ е

Агенција за државну управу расписала је јавни конкурс за попуну упражњеног радног мјеста виши
стручни сарадник за оглашавање, тестирање и равизију, Одсјек за избор, запошљавање и ревизију
запошљавања државних службеника који је објављен у дневним '' Независним новинама'' дана 16.06.2007.
године.
Након проведеног поступка јавне конкуренције и сачињавања листе успјешних кандидата од стране
Изборне комисије, као најуспјешнији кандидат бодован је Марковић Марко, ради чега нису постојале сметње
да именована заснује радни однос у Агенцији за државну управу.
Именовани ће провести 60 дана на пробном раду према утврђеном Плану пробног рада. По истеку
пробног рада, оцјену рада за Марковић Марка даће непосредни руководилац, а Агенција за државну управу
ће у зависности од оцјене, потврдити постављење или разријешити државног службеника у складу са чланом
52 Закона о административној служби у управи Републике Српске.
Узимајући у обзир напријед наведено ријешено је као у диспозитиву рјешења.
Против овог рјешења дозвољен је приговор директору Агенције за државну управу у року од осам
дана од дана пријема рјешења.

Достављено: ДИРЕКТОР
1. Именованом
2. у досије
3. Секретаријат Агенције
4. а/а

64
Образац 6

Република Српска
Агенција за државну управу
Бањалука

Број: 23.02/126-13/08
Датум: 10.03.2008. године

На основу члана 112 Закона о администртивној служби у управи Републике Српске, а у вези са
чланом 77 став 1 тачка а (''Службени гласник Републике Српске'' број 16/02, 62/02, 38/03,42/04 и 49/06),
директор Агенције за државну управу д о н о с и

Р Ј Е Ш Е Њ Е
о престанку радног односа

Марковић Марку, дипломираном правнику, запосленом у Агенцији за државну управу, на пословима

стручног савјетника у Одсјеку за избор, запошљавање и ревизију запошљавања државних службеника
престаје радни однос због добровољног иступања из државне управе.
Радни однос именованом престаје са 10.03.2008. године.

О б р а з л о ж е њ е

Рјешењем Владе Републике Српске број 04/1-012-1126/07 од 05.07.2007. године Марковић Марко
именован је на послове стручног савјетника у Одсјеку за избор, запошљавање и ревизију запошљавања
државних службеника.
Дана 18.02.2008. године именовани је поднио захтјев за добровољно иступање из државне управе
ради именовања на функцију нотара са сједиштем у Бањалуци.
Рјешењем Владе Републике Српске број 04/1-012-368/08 од 21.02.2008. године Марковић Марко
разријешен је са послова стручног савјетника у Одсјеку за избор, запошљавање и ревизију запошљавања
државних службеника.
Узимајући у обзир напријед наведено, као и чињеницу да ће именовани користити право на
годишњи одмор, ријешено је као у диспозитиву рјешења.
Против овог рјешења може се изјавити жалба Одбору државне управе за жалбе у року од 15 дана од
дана пријема рјешења.

Достављено: ДИРЕКТОР
1. Именованом
2. Секретаријат Агенције
3. а/а

65
Образац 7

Република Српска
Агенција за државну управу
Бањалука

Број:
Датум: 01.06.2006. године

На основу члана 60 Закона о административној служби у управи Републике Српске (''Службени

гласник Републике Српске'' број 16/02,62/02,38/03,42/04 и 49/06), директор Агенције за државну управу,
доноси

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Марку Марковићу, стручном сараднику за опште и административне послове, утврђује се право на

годишњи одмор у трајању од 25 радних дана.
Именовани ће годишњи одмор користити у периоду од 02.08.2006. године до 07.09.2006. године.

О б р а з л о ж е њ е

На основу члана 60 став 1 и 2 Закона о административној служби у управи Републике Српске Марку
Марковићу припада право на годишњи одмор у трајању од 18 радних дана са увећањем за један дан за сваке
три навршене године радног стажа. Увидом у персонални досије утврђено да именовани има 23 године
радног стажа те му на основу наведеног припада право на 25 радних дана годишњег одмора.
Узимајући у обзир напријед наведено ријешено је као у диспозитиву рјешења.

Против овог рјешења може се уложити приговор директору Агенције у року од осам дана од дана
пријема рјешења.

Достављено: ДИРЕКТОР
1. Именованом
2. а/а

66
Образац 8

Република Српска
Агенција за државну управу
Бањалука

Број: 23.02/132- /07

Датум: 18.10.2007. године

На основу члана 112 став 3 Закона о административној служби у управи Републике Српске
(''Службени гласник Републике Српске'' број 16/02,62/02,38/03,42/04 и 49/06), а у вези са Уредбом о издацима
за службена путовања у земљи и иностранству (''Службени гласник Републике Српске'' број 124/06),
директор Агенције за државну управу, д о н о с и

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Марку Марковићу, секретару Агенције за државну управу, одобрава се службено путовање у

Шпанију у периоду од 21.10.-28.10.2007. године.
Именованом у складу са Уредбом о издацима за службена путовања у земљи и иностранству
припадају дневнице у висини од 60 Еура умањене за износ од 30%.
Дневнице се обрачунавају од времена поласка авиона с аеродрома у Бањалуци до часа повратка на
исти аеродром.

О б р а з л о ж е њ е

Амбасада Краљевине Шпаније упутила је позив Агенцији за државну управу за студијско путовање
у Шпанију, у периоду од 21.10.-28.10.2007. године везнао за пројекат ''Јачање институционалних капацитета
Босне и Херцеговине:Подршка Агенцији за државну службу и Министарству транспорта и комуникација''.
Узимајући у обзир да је Агенција за државну службу Босне и Херцеговине партнер Агенцији за
државну управу, одлучено је да се Марко Марковић упути на службено путовање у Шпанију како је и
одлучено у диспозитиву овог рјешења.
Права именованог утврђена су Уредбом о издацима за службена путовања у земљи и иностранству.
Против овог рјешења може се изјавити приговор директору Агенције у року од осам дана од дана
пријема рјешења.

Достављено: ДИРЕКТОР
1. Именованом
2. Секретаријат Агенције
3. а/а

67
Образац 9

РЕПУБЛИКА СРПСКА
РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ
БАЊА ЛУКА

Број: 26.1.00/125-1847/07
Датум: 22.11.2007. године

На основу члана 74 став 1 Закона о административној служби у управи Републике Српске („Службени
гласник Републике Српске", број 16/02; 62/02; 38/03; 42/04; 49/06 и 20/07), и члана 37 став 1 и 2 Правилника о
дисциплинској и материјалној одговорности државних службеника („Службени гласник Републике Српске", број
39/03), директор Републичке управе за инспекцијске послове, поступајући по Приједлогу одлуке Дисциплинске
комисије Републичке управе за инспекцијске послове број 26.1.00/125-1847/07, од дана 16.11.2007. године,
достављене дана 19.11.2007. године у поступку по Захтјеву за покретање дисциплинског поступка број
26.1.00/125-1847/07, од дана 24.07.2007. године, против Марка Марковића, Републичког инспектора за шумарство
и ловство, Одјељење Бијељина, д о н о с и

РЈЕШЕЊЕ
о дисциплинској одговорности државног службеника

Марковић Марко, син Јове, рођен 10. 12. 1955. године у Бањалуци, настањен у Бијељини, улица Николе
Пашића број 60, по занимању дипломирани инжењер шумарства, запослен у Републичкој управи за
инспекцијске послове, Одјељење Бијељина, на пословима републички инспектор за шумарство и ловство,
ожењен, има двоје пунољетне дјеце, до сада дисциплински некажњаван

О д г о в о р а н је

за учињену повреду радне дужности из члана 3 став 1 тачка 1 Правилника о дисциплинској и материјалној
одговорности државних службеника неизвршавањем, несавјесним, односно неблаговременим извршавањем
радне дужности, на начин што је:
Дана 12. 03. 2007. године Републички инспектор за шумарство и ловство Марко Марковић је извршио
инспекцијски надзор у ЈПШ „Шуме Републике Српске" АД Соколац, ШГ „Мајевица" Лопаре, заједно са
инспектором Пером Перићем, у ком поступку надзора је утврђено и Записником број 25.5.-04/3333-552/07, од
дана 12. 03. 2007. године констатовано да су вршећи инспекцијски преглед вођења евиденција у наведеном
контролисаном субјекту за 2006. годину, у књизи ИСК-5, регистарски број 5/06 констатовали, да је у
наведеној књизи регистровано 317 бесправно посјечених стабала, што је претворено у кубике 141,33 тЗ укупне
дрвне масе. За евидентирану запремину бесправно посјеченог дрвета ЈПШ „Шуме Републике Српске" АД
Соколац, ШГ „Мајевица" Лопаре нису предузете мјере прописанс Законом о шумама („Службени гласник
Републике Српске", број 66/03).
Након што је утврдио и наведеним записником констатовао повреду закона, инспектор је имао обавезу
прописану чланом 27. Закона о инспекцијама у Републици Српској, да предузме одговарајуће мјере, што
исти није учинио.

За учињену повреду радне дужности, државном службенику Марку Марковићу се изриче:

ДИСЦИПЛИНСКА МЈЕРА ОБУСТАВЉАЊЕ ИСПЛАТЕ ПЛАТЕ У ИЗНОСУ ОД 20% У ТРАЈАЊУ

ОД 3 /ТРИ/ МЈЕСЕЦА

68
 Образложење

Захтјевом за покретање дисциплинског поступка број 26.1.00/125-1847/07, од дана 24.07.2007. године

покренут је дисциплински поступак против државног службеника, Републичког инспектора за шумарство и
ловство, Одјељење Бијељина Марковић Марка, због основане сумње да је извршио повреду радне дужности из
члана 3 став 1 тачка 1 Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности државних службеника, на
начин описан у том Захтјеву.
Поступајући по захтјеву подносиоца, Дисциплинска комисија Републичке управе за инспекцијске
послове је дана 16.11.2007. године, проводећи доказни поступак одржала јавну расправу, на којој је саслушана
одбрана државног службеника против кога се води дисциплински поступак Марковић Марка, који је у својој
одбрани признао обиљежја повреде радне дужности за коју се терети, истичући у своју одбрану стицај околносги
под којим је повреда радне дужности извршена. Том приликом саслушана је изјава представника подносиоца
Захтјева за покретање дисциплинског поступка, док се представник синдикалне организације, иако уредно
позван није одазвао позиву, нити је достављено њихово мишљење, те је у даљем доказном поступку извршен
увид у доказе у спису, увидом у: Записник број 25.5-04/3333-552/07, од дана 12. 03. 2007. године; Изјаву Чегар
Мирка, од дана 02. 07. 2007. године; Извјештај Инспектора унутрашње контроле, од дана 12. 07. 2007. године;
Иницијативау Главног републичког инспектора за шумарство и ловство број 26.1.00/490-1396-2/07, од дана 18.
07 2007. године и План рада инспекције за шумарство и ловство за мјесец март 2007. године, сачињен од
стране В.Д. Главног републичког инспектораза шумарство и ловство.
На основу тако проведеног доказног поступка, Дисциплинска комисија Републичке управе за
инспекцијске послове је оцијенила утврђеним, да је Марковић Марко извршио повреду радне дужности из члана
3 став 1 тачка 1 Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности државних службеника,
неизвршавањем, несавјесним, односно неблаговременим извршавањем радне дужности, на начин описан у
диспозитиву овог Рјешења, на основу чега је предложено да се исти огласи кривим и изрекне му се Дисциплинска
мјера Обустављање исплате плате у износу од 20% у трајању од 3 /три/ мјесеца.
Поступајући по наведеном Приједлогу одлуке Дисциплинске комисије, директор Републичке управе за
инспекцијске послове је, након проведеног поступка прописаног чланом 35 став 2 Правилника о дисциплинској
и материјалној одговорности државних службеника, по том Приједлогу одлучио као у диспозитиву овог
рјешења.
Одлучујући о дисциплинској одговорности Марковић Марка и изричући му дисциплинску мјеру по
основу те одговорности, поступило се у складу са чланом 54 Закона о инспекцијама у Републици Српској
(„Службени гласник Републике Српске", број 113/05; чланом 70. и 72. Закона о административној служби у
управи Републике Српске и чланом 4 и 5 став 1 Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности
државних службеника, цијенећи при том тежину учињене повреде и њене посљедице, те узимајући као
олакшавајуће околности, да је државни службеник Марковић Марко у својој одбрани изразио признање
повреде за коју се терети, стицај околности под којим је повреда радне дужности извршена и то да до сада није
дисциплински кажњаван, док отежавајућих околности на страни Именованог није било, у ком смислу је
оцијењено да ће се овако изреченом дисциплинском мјером постићи сврха кажњавања.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛИЈЕКУ:

Против овог Рјешења државни службеник Марковић Марко и подносилац Захтјева могу поднијети жалбу
Одбору државне управе за жалбе у року од 15 дана од дана пријема рјешења. Жалба се подноси путем
првостепеног органа.

Доставити:
1. Марковић Марку ДИРЕКТОР
2. Подносилац захтјева
3. Синдикална организација
4. Евиденција
5. Архива

69
Образац 10

Република Српска
Агенција за државну управу
Бањалука

Број: 23.01/132-
Датум: 14.07.2008. године

На основу члана 112 став 3 Закона о административној служби у управи Републике Српске
(''Службени гласник Републике Српске'' број 16/02,62/02,38/03,42/04 и 49/06), а у вези чланом 5 и 8 Закона о
платама запослених у органима управе Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' број
118/07) и Правилником о платама, накнадама плате и осталим личним примањима запослених у Агенцији за
државну управу број 23.01/020-38/08 од 25.01.2008. године, директор Агенције за државну управу, д о н о с и

Р Ј Е Ш Е Њ Е
о плати

Марковић Марко, дипломирани правник, запослен у Агенцији за државну управу и именован на

послове стручног савјетника , разврстава се у другу подгрупу треће платне групе.
Основна плата именованog утврђује се као производ цијене рада као израза вриједности за
најједноставнији рад и платног коефицијента 20.
Основна плата именоване увећава се за 0,50% за сваку годину радног стажа.
Обрачун плате по овом рјешењу вршиће се од 21.07.2008. године.

О б р а з л о ж е њ е

Рјешењем Владе Републике Српске број 04/1-012-1686/08 од 03.07.2008. године, Марковић Марко
именован је на послове стручног савјетника у Агенцији за државну управу.
Законом о платама запослених у органима управе чланом 9 став 2 тачка а.2., утврђено је да се радно
мјесто стручног савјетника разврстава у другу подгрупу треће платне групе са платним коефицијентом 20.
Правилником о платама, накнадама плате и осталим личним примањима запослених у Агенцији за државну
управу именованом је такође утврђен платни коефицијент у складу са наведеним Законом.
Против овог рјешења може се изјавити приговор директору у року од 8 дана од дана пријема
рјешења.

Достављено: ДИРЕКТОР
1. Именованом
2. у досије
3. рачуноводство
4. а/а

70
Образац 11

(Назив органа)

ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЈЕЊИВАЊЕ РАДА ДРЖАВНОГ СЛУЖБЕНИКА И НАМЈЕШТЕНИКА

ЗА ПЕРИОД ОД ________ ДО ________
I – ЛИЧНИ ПОДАЦИ И ПОДАЦИ О РАДНОМ МЈЕСТУ
Презиме и име Година и мјесто рођења Јединствени матични број

Организациона јединица Радно мјесто Датум запослења на радном мјесту које је

предмет оцјењивања

II – ОПИС ПОСЛОВА РАДНОГ МЈЕСТА

III – Испуњење постављених радних циљева у периоду оцјењивања

Дефинисани радни Рок за Очекивани резултати Коментар оцјењивача о испуњавању
циљеви извршење циљева
1.
2.
3.

IV – УКУПНА ОЦЈЕНА РЕЗУЛТАТА РАДА ОД СТРАНЕ РУКОВОДИОЦА

Предмет оцјењивања Периодична оцјена рада Укупно бодова
1. Постигнути резултати при извршавању послова радног
мјеста и остварени постављени радни циљеви
2. Квалитет рада
3. Ефикасност у раду
4. Самосталност у раду
5. Стваралачка способност и иницијативе
6. Вјештина комуникације
7. Спремност прилагођавања промјенама
8. Остале способности које захтијева радно мјесто
Укупно бодова
Оцјена

V – Коментари непосредног руководиоца

VI – Коментари државног службеника и намјештеника чији се рад оцјењује

VII – Постављени радни циљеви у наредном периоду оцјењивања

Радни циљ Очекивани резултати Рок за извршење
1.
2.
3.

71
VIII – Предложене теме за обуку и усавршавање у наредном периоду за оцјењивање
1.
2.
3.
4.
5.

Пуно име и презиме и потпис непосредног руководиоца: Датум:

Потпис државног службеника и намјештеника чији се рад оцјењује: Датум:
Пуно име и презиме и потпис лица надређеног непосредном руководиоцу: Датум:

Образац 12

(Назив органа)

ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЈЕЊИВАЊЕ РАДА НАМЈЕШТЕНИКА ДРУГЕ КАТЕГОРИЈЕ СА СРЕДЊОМ

СТРУЧНОМ СПРЕМОМ И НАМЈЕШТЕНИКА СА ОСМОГОДИШЊОМ ШКОЛОМ
ЗА ПЕРИОД ОД ______________ ДО _____________

I – ЛИЧНИ ПОДАЦИ И ПОДАЦИ О РАДНОМ МЈЕСТУ

Презиме и име Година и мјесто рођења Јединствени матични број

Организациона јединица Радно мјесто Датум запослења на радном мјесту које је

предмет оцјењивања

II – ОПИС ПОСЛОВА РАДНОГ МЈЕСТА

III – УКУПНА ОЦЈЕНА РЕЗУЛТАТА РАДА ОД СТРАНЕ РУКОВОДИОЦА

Предмет оцјењивања Укупно бодова
1. Квалитет рада
2. Ефикасност у раду
3. Однос према послу
Укупно бодова
Описна оцјена

IV – Коментари непосредног руководиоца

V – Коментари намјештеника чији се рад оцјењује

Пуно име и презиме и потпис непосредног руководиоца: Датум:

Потпис намјештеника чији се рад оцјењује: Датум:
Пуно име и презиме и потпис лица надређеног непосредном руководиоцу: Датум:

72
 4. ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ РАДНИКА

Систем здравственог осигурања подразумијева: обавезно здравствено осигурање,

проширено здравствено осигурање и приватно здравствено осигурање.
Основни принцип за здравствено осигурање је да се исто не може преносити на друга
лица, а права из здравственог осигурања не могу се уговором мијењати нити се могу
насљеђивати.

4.1. Обавезно здравствено осигурање

Обавезно здравствено осигурање проводи Фонд здравственог осигурања Републике

Српске који има својство правног лица, а надзор над законитошћу његовог рада врши
ресорно министарство за здравље.
Обавезно здравствено осигурање финансира се из:
- доприноса за обавезно и проширено здравствено осигурање,
- из буџета,
- донације,
- по конвенцијама,
- из других извора у складу са законом.
Основице и стопе за обрачун обавезног доприноса за здравствено осигурање утврђу се
посебним законом. Допринос за здравствено осигурање из буџета за лица за које
здравствено осигурање плаћа надлежни државни орган не може бити мањи од просјечног
доприноса по једном осигураном лицу у претходној години.

4.1.1. Осигураници и друга осигурана лица

Под осигураним лицима подразумијевају се осигураници, чланови породице

осигураника, лица којима се обезбјеђују права из здравственог осигурања у случају
повреде на раду и професионалне болести, као и лица којима се обезбјеђује здравствeна
заштита на основу закључених међународних уговора.

Закон о здравственом осигурању (Види Закон о здравственом осигурању -

„Службени гласник Републике Српске“, број 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03), обавезно
осигурана лица сматра: лице у радном односу; лице која самостално обављају привредну
или професионалну дјелатност као основно занимање; лице које обавља свештеничку ду-
жност, или вјерску службу; лице које обавља пољопривредну дјелатност; запослени за чи-
јим радом је престала потреба док остварује накнаду према прописима о радним односима;
незапослена лица, док су редовно пријављено код Републичког завода за запошљавање,
уколико не прима материјално обезбјеђење; ванаредни студент, док је редовно пријављен
код Републичког завода за запошљавање; корисник пензија и права на новчану накнаду, у
вези са преквалификацијом или доквалификацијом и запошљавањем, које је ово право
остварило према прописима о пензијском и инвалидском осигурању, као и друга лица за
која је уплаћен допринос за здравствено осигурање.

Права из здравственог осигурања обезбјеђују се и члановима породице

осугураника, ако то право не остварују по неком другом основу.

73
 Чланови породице су:
1) чланови уже породице: брачни друг и дјеца рођена у браку, или ван брака, усво-
јени и пасторчад, ако испуњавају услове из Закона;
2) чланови шире породице које осигураник издржава.
Општим актом Фонда здравственог осигурања утврђује се ко се сматра чланом ши-
ре породице и услови под којима се сматра да га осигураник издржава.

За случај повреде на раду и професионалне болести, права из здравственог осигу-

рања утврђена Законом обезбјеђују се: ученицима и студентима који се налазе на практич-
ној настави; лицима која раде волонтерски; лицима за вријеме омладинског радног ангажо-
вања; лицима за вријеме учешћа у јавним радовима; лицима која се налазе на стручном
оспособљавању, доквалификацији или преквалификацији по упути надлежног Републич-
ког завода за запошљавање, као и лицима која обављају привремене или повремене посло-
ве.

Лица – држављани земаља са којима је закључен међународни уговор о социјал-

ном (здравственом) осигурању, остварују здравствену заштиту у обиму који је утврђен
уговором.

4.1.2. Права из обавезног здравственог осигурања

Права из обавезног здравственог осигурања су:

1) здравствена заштита,
2) накнада плата за вријеме привремене неспособности за рад, и
3) друга права утврђена Законом и подзаконским и другим актима.

Обавезним здравственим осигурањем обезбјеђује се здравствена заштита, која об-

ухвата: медицинске мјере и поступке за унапређивање здравства, спречавање, сузбијање и
рано откривање болести и других поремећаја здравља; љекарске прегледе и друге врсте
медицинске помоћи, у циљу утврђивања, праћења и провјеравања здравственог стања; ли-
јечење обољелих и повријеђених, и друге врсте медицинске помоћи; превенцију и лијече-
ње болести уста и зуба; медицинску рехабилитацију у болничким и ванболничким устано-
вама; лијекове – помоћни материјал, који служи за примјену лијекова и санитетски матери-
јал потребан за лијечење; протезе, ортопедска и друга помагала, помоћне и санитарне
справе, стомато – протетску помоћ и стоматолошке материјале.
Осигураницима и њиховим породицама, обезбјеђују се сви наведени видови здрав-
ствене заштите, утврђени Законом. Здравствена заштита у здравственим установама оства-
рује се под условима и по поступку утврђеним Законом и општим актом здравствене уста-
нове. Здравствена установа дужна је да пружи здравствену заштиту, у оквиру своје дјелат-
ности, свим грађанима у току дневног рада, а за хитне случајеве и ноћу.
Овлашћени љекар појединац утврђује привремену неспособност за рад до 30 дана,
а преко 30 дана утврђују надлежне љекарске комисије. Право на накнаду нето плате за
вријеме привремене неспособности за рад имају осигураници, запослени у државним и
приватним предузећима и установама. Право на накнаду плате за првих 120 дана привре-
мене неспособности за рад обезбјеђује послодавац из својих средстава, а након тога, најду-
же до 12 мјесеци, накнаду плате обезбјеђује Фонд који, својим актима, ближе уређује на-
чин утврђивања накнаде која се исплаћује на терет Фонда.

74
 У случају дужег трајања привремене неспособности за рад, а најкасније до истека
једне године непрекидне неспособности за рад, доктор породичне медицине је дужан да
радника, са потребном медицинском документацијом, упути надлежном органу за оцјену
радне способности, односно инвалидности према прописима о пензијском и инвалидском
осигурању. Организација пензијског и инвалидског осигурања дужна је да изврши оцјену
радне способности, односно инвалидности, у року од 60 дана од дана подношења захтјева
за оцјену радне способности, а за то вријеме накнаду нето плате обезбјеђује Фонд. Након
наведеног рока накнаду плате обезбјеђује надлежна организација за пензијско и инвалид-
ско осигурање.
Право на накнаду плате имају осигураници, ако су: усљед болести, или повреде,
привремено неспособни за рад; спријечени да раде због медицинског испитивања; изоло-
вани као клицоноше, или због појаве заразе у њиховој околини; одређени да његују обоље-
лог члана уже породице, под условима утврђеним Законом, односно актом Фонда; сприје-
чени да раде због добровољног давања ткива и органа.
Накнада плате припада од првог дана привремене неспособности за рад и за сво
вријеме трајања, али само за вријеме за које би осигураник примао плату да није наступила
привремена неспособност за рад. Ако је привремена неспособност за рад настала због по-
вреде на раду, или професионалног обољења, накнада плате припада осигуранику од првог
дана спријечености за рад, и за све вријеме њеног трајања, на терет послодавца. Право на
накнаду плате престаје када рјешење о утврђеној инвалидности, према прописима о инва-
лидском осигурању, постане правоснажно.
Осигуранику не припада накнада плате: ако је намјерно или пијанством проузроко-
вао неспособност за рад; ако је неспособност за рад проузроковао пијанством; ако се, за
вријеме привремене неспособности за рад, бави привредном или другом активношћу, ко-
јом остварује приход; ако је намјерно спречавао оздрављење; ако се, без оправданог разло-
га, не подвргне лијечењу, осим ако за лијечење није потребан пристанак предвиђен посеб-
ним прописима; ако се, без оправданог разлога, не јави љекару за оцјену способности, или
се не одазове на љекарски, односно комисијски преглед у заказано вријеме.
Поред наведених случајева, накнада плате не припада лицима на издржавању казне
затвора и лицима према којима се спроводи мјера безбједности обавезног психијатријског
лијечења и чувања у здравственој установи, као и обавезног лијечења алкохоличара и нар-
комана у здравственој установи.
Основ за обрачун накнаде плате за вријеме привремене неспособности за рад је не-
то плата коју би осигураник остварио да је био на раду, с тим што не може бити већи од
нето плате која служи као основ за обрачун и уплату доприноса за здравствено осигурање.
Накнада плате за вријеме привремене неспособности за рад одређује се најмање 70% од
основа, с тим да не може бити већа од 90% од плате коју би осигураник остварио да је био
на раду. Накнада плате за вријеме привремене спријечености за рад, проузроковане повре-
дом на раду и професионалном болешћу, обезбјеђује се у висини основа за рад.
Посебан основ за накнаду плате осигуранику чини њега обољелог члана уже поро-
дице, млађег од 15 година, припада најдуже до 15 дана у току календарске године, а ако је
обољели члан уже породице старији од 15 година – најдуже до 7 дана у току календарске
године.

75
4.1.3. Лично учешће у трошковима здравствене заштите осигураних лица

Осигурана лица учествују у трошковима кориштења здравствене заштите у складу

са актима Фонда који је дужан при утврђивању овог учешћа да има у виду тежину болести,
висину трошкова испитивања и лијечења и имовинско стање осигураних лица.
Личном учешћу у трошковима здравствене заштите не подлијежу: жене у току трудноће и
до годину дана старости рођеног дјетета; дјеца до навршених петнаест година живота;
обољели од одређених заразних болести и стара лица.

4.2. Проширено здравствено осигурање

Фонд здравственог осигурања Републике Српске, односно надлежни органи Фонда

(управни одбор, надзорни одбор и директор) могу у складу са Законом осигуравати
грађане и друга лица за права која нису обухваћена обавезним здравственим осигурањем,
за ослобађање учешћа у личним трошковима за здравствену заштиту, за остваривање
здравствене заштите изнад прописаних права и друге здравствене услуге. Управни одбор
Фонда својим актом утврђује услов и начин коришћења права из проширеног осигурања, а
уплаћена средства се воде на посебном рачуну. О правима из проширеног здравственог
осигурања одлучује директор Фонда у складу са Статутом и одлуком Управног одбора.
Проширено здравствено осигурање могу обезбјеђивати и предузећа и друга правна лица за
своје запослене.

4.3. Приватно здравствено осигурање

Грађани и друга лица могу се осигурати код приватне агенције за здравствено

осигурање за права из здравственог осигурања и права која нису обухваћена обавезним и
проширеним здравственим осигурањем.
Услове за оснивање приватне агенције здравственог осигурања, обавезе према
осигураницима и начела организације прописује надлежно министарство за послове
здравља, које истовремено врши и надзор над законитошћу рада такве агенције.
Приватне агенције здравственог осигурања уговарају пружање здравствених услуга
директно са здравственим установама на основу јединствених цијена здравствених услуга
које утврђује Фонд здравствене коморе.

76
5. ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

На основу Устава Републике Српске посебним законом (Закон о пензијском и

инвалидском осигурању - „Службени гласник Републике Српске“, број 106/05 и 20/07) се
установљава обавезно пензијско и инвалидско осигурање и уређују права и обавезе по
основу тог осигурања.
Обавезним пензијским осигурањем обезбјеђују се, на основу рада и на начелима
узајамности и солидарности, права за случај старости, смањења и губитка радне
способности и смрти осигураника, ради обезбјеђења социјалне сигурности осигураних
лица и чланова њихове породице. Права из пензијског и инвалидског осигурања стичу се и
остварују под условима утврђеним законом, а обим права зависно од дужине пензијског
стажа и висине плата које је осигурано лице оставрило у току радног вијека, односно од
основица на које је уплаћиван допринос за ову врсту осигурања.
Права из пензијског и инвалидског осигурања неотуђива су лична материјална
права и не могу се преносити на друга лица, нити се могу насљеђивати.
О остваривању права из пензијског и инвалидског осигурања, као и утврђених
потреба и интереса у области овог осигурања одлучује Фонд за пензијско и инвалидско
осигурање Републике Српске.
Позитивно законодавство познаје обавезно пензијско и инвалидско осигурање,
добровољно пензијско и инвалидско осигурање, као и обавезно осигурање лица док се
налазе у одређеним околностима.

5.1. Обавезно осигурање

Обавезно су осигурани на пензијско и инвалидско осигурање:

1) лица у радном односу;
2) лица која самостално, у складу са Законом, обављају привредну или професио-
налну дјелатност (предузетници);
3) лица која обављају свештеничку дужност, или вјерску службу.
Под лицима у радном односу подразумијевају се: лице запослено у предузећу и
другој организацији која обавља привредну дјелатност, удружењу, банци, организацији за
осигурање, задрузи, установи, фонду и другој организацији која обавља дјелатности јавних
служби, државном органу, органу политичко-територијалне заједнице и код других
домаћих правних и физичких лица; припадник војске по уговору; лице запослено код
предузетника; лице изабрано или именовано на одговарајућу јавну функцију, ако за тај рад
прима плату; запослено лице упућено на рад у иностранство; држављанин Републике
Српске који на територији Републике је запослен код страних правних и физичких лица,
као и страни држављанин и лице без држављанства који су на територији Републике
запослени код страних правних или физичких лица.
Под предузетником се подразумијева занатлија, угоститељ, превозник, и друго лице
које обавља привредну, услужну или другу регистровану дјелатност; оснивач, односно
власник радње, пољопривредног газдинства или њиховог дијела, ако није осигуран по
другом основу, као и друго лице које самостално у виду занимања обавља професионалну
дјелатност.
Средства за обавезно пензијско и инвалидско осигурање обезбјеђују се из доприно-
са које плаћају осигураници и послодавци.

77
5.2. Добровољно осигурање

Добровољним пензијским и инвалидским осигурањем осигураници могу, у складу

са Законом, обезбиједити себи и члановима своје породице већи обим, као и другу врсту
права од права утврђених Законом. Лица која обављају пољопривредну дјелатност, као је-
дино или главно занимање, и лица која нису обавезно осигурана на пензијско и инвалид-
ско осигурање, могу се добровољно осигурати на пензијско и инвалидско осигурање, ако:
1) на дан подношења захтјева за пријем на осигурање имају навршених најмање
15 година живота;
2) имају општу здравствену способност;
3) имају пребивалиште на територији Републике.
Пољопривредном дјелатношћу сматра се земљорадња, сточарство, рибогојство,
пчеларство, перадарство, производња јаја, пилића и др., ако лице обављањем те дјелатно-
сти остварује средства за живот.
Пољопривредна дјелатност сматра се јединим занимањем ако се, на основу увјере-
ња надлежног општинског органа управе, утврди да лице остварује приход, искључиво, ба-
вљењем том дјелатношћу.
Пољопривредна дјелатност сматра се главним занимањем ако се, на основу увјере-
ња надлежног општинског органа управе, утврди да лице, које обавља дјелатност, оствару-
је од те дјелатности већи приход од прихода остварених по другом основу.
Својство осигураника обезбјеђује се почевши од дана подношење захтјева за пријем
у осигурање.

5.3. Обавезно осигурање лица док се налазе у одређеним околностима

Обавезно су осигурани на пензијско и инвалидско осигурање за случај

инвалидности проузроковане повредом на раду и професионалном болешћу, док се налазе
у одређеним околностима:
- лице које на територији Републике учествује у акцији спасавања или одбране од
елементарних непогода,
- члан добровољног ватрогасног друштав за вријеме гашења пожара, спасавања људи
и имовине угрожене пожаром и другим елементарним непогодама,
- лице које на захтјев надлежних државних органа пружи помоћ тим органима, ако
том приликом буде повријеђено или се разболи;
- ученик и студент за вријеме практичне наставе, односно за вријеме стручне праксе
код послодавца;
- лице за вријеме обављања обавезног рада приликом издржавања казне затвора,
извршења васпитне мјере или у посебној установи;
- незапослено лице за вријеме преквалификације или доквалификације на коју је
упућено од стране организације за запошљавање; лице за вријеме обављања
послова код послодавца, без заснивања радног односа (волонтерски рад);
- лице за вријеме омладинског радног ангажовања посредством задруге ученика,
студената и незапослне омладине, лице за вријеме учешћа у јавним радовима које
организује локална заједница, као и дијете са тешкоћама у развоју, за вријеме
стручног оспособљавња након завршене основне школе.

78
5.4. Пензијски стаж

У поглављу 1 Радни однос – основни појмови је објашњен појам пензијски стаж,

као и врсте пензијског стажа.

5.4.1. Стаж осигурања

У стаж осигурања рачуна се укупно вријеме које је осигураник провео послије на-
вршене 15-те године живота у обавезном и добровољном осигурању.
У стаж осигурања рачуна се вријеме проведено на раду са пуним радним временом.
Под овим временом подразумијева се и вријеме које је осигураник провео у радном односу
са скраћеним радним временом, ако је такво вријеме, у смислу прописа о радним односи-
ма, изједначено са пуним радним временом.
У стаж осигурања рачуна се и вријеме које је осигураник провео:
1) на боловању послије престанка радног односа, или другог рада на основу којег
је био осигуран;
2) на преквалификацији, или доквалификацији, на коју је упуђен као инвалид ра-
да, послије престанка радног односа, или као војни инвалид, као цивилни инва-
лид рата, као слијепо лице, лице обољело од дистрофије и сродних мишићних и
неуромишићних обољења, параплегије, церебралне и дјечије парализе;
3) као учесник у штрајку, који је организован у складу са Законом, којим је уређе-
но право радника на штрајк.
У стаж осигурања рачуна се вријеме проведено у осигурању по основу обављања
самосталне дјелатности, свештеничке дужности, односно вјерске службе, као и вријеме
проведено у добровољном осигурању.
Осигуранику самосталних дјелатности, у стаж осигурања рачуна се вријеме за које
је привремено прекинуо обављање дјелатности, ако је за то вријеме уплатио допринос на
пензијско и инвалидско осигурање, осим времена проведеног на одслужењу војног рока.
У стаж осигурања рачуна се и вријеме за које је уплаћен допринос по престанку
обавезног осигурања (продужено осигурање), у случајевима, под условима и на начин који
су утврђени Законом.

5.4.2. Стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем

Стаж осигурања са увећаним трајањем рачуна се осигураницима који су радили пу-

но радно вријеме:
1) са тјелесним оштећењем од најмање 70%;
2) као војни инвалиди од I до VI групе;
3) као цивилни инвалиди рата од I до VI групе;
4) као слијепа лица, лица обољела од дистрофије и сродних мишићних и неуро-
мишићних обољења, параплегије, церебралне и дјечије парализе и мултипле-
склерозе, као и осигуранику који је остварио новчану накнаду за помоћ и његу
за вријеме трајања радног односа, без обзира на проценат тјелесног оштећења.
Осигуранику, у наведеним случајевима, сваких 12 мјесеци рада рачуна се као 15
мјесеци стажа осигурања.

79
 Осигуранику који ради на нарочито тешким, опасним и, за здравље штетним рад-
ним мјестима, и осигуранику који ради на радним мјестима, односно пословима на којима,
послије навршених одређених година живота, не може успјешно обављати своју професио-
налну дјелатност, стаж осигурања рачуна се са увећаним трајањем. Степен увећања стажа
осигурања зависи од тежине, опасности и штетности рада, односно од природе посла, а мо-
же износити највише 50%.
Радно мјесто, односно посао на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним траја-
њем, зато што је рад нарочито тежак, опасан и штетан за здравље, јесте радно мјесто, одно-
сно посао на коме, и поред тога што су примијењене све опште и посебне заштитне мјере
утврђене прописима, постоје знатни штетни утицаји на здравствено стање и радну способ-
ност.
Радно мјесто, односно посао на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним траја-
њем, зато што је обављање професионалне дјелатности ограничено навршењем одређених
година живота, јесте радно мјесто, односно посао на коме, због природе и тежине посла,
физиолошке функције опадају у тој мјери да онемогућавају њено даље успјешно обавља-
ње.
Радна мјеста, на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, поступак и
начин за њихово утврђивање, као и степене увећања стажа осигурања, утврђују се Зако-
ном.
Радна мјеста, као и степени увећања стажа осигурања, подлијежу ревизији најка-
сније по истеку десет година од дана њиховог утврђивања.
Ревизијом радних мјеста, на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним траја-
њем, и степен увећања стажа осигурања, сматра се поновна оцјена постојања услова на
основу којих се утврђује на којим радним мјестима престаје рачунање стажа осигурања са
увећаним трајањем, односно на којима се мијења степен увећања стажа, као и увећаним
трајањем, односно којима се мијења степен увећања стажа, као и на којим радним мјести-
ма се уводи рачунање стажа осигурања са увећаним трајањем. Ревизија ових радних мје-
ста, односно послова, врши се на начин и по поступку по којима се врши њихово утврђи-
вање.

5.4.3 Посебан стаж

У посебан стаж, у двоструком трајању, рачуна се: припаднику оружаних снага бив-
ше СФРЈ; припаднику Војске Републике Српске и припаднику Министарства унутрашњих
послова Републике Српске; грађанину Републике.
Наведеним лицима у посебан стаж у двоструком трајању рачуна се вријеме учешћа
у оружаним сукобима, за вријеме непосредне ратне опасности и ратног стања, као и за
вријеме учешћа у ослободилачкој борби и отаџбинском рату.

5.5. Докуп стажа

За осигураника који не испуњава услове прописане за остваривање права за

старосну пензију послодавац, односно сам осигураник може докупити недостајући стаж и
то највише три године и под условом да тим докупљеним стажом испуњава услове за
остваривање права на пензију.

80
 5.6. Права из пензијског и инвалидског осигурања

Права из пензијског и инвалидског осигурања обезбјеђују се на основу рада и на на-

челима узајамности и солидарности, и то:
1) за случај старости – старосна пензија;
2) за случај инвалидности – инвалидска пензија, преквалификација или доква-
лификација и распоређивање, односно запослење на другом одговарајућем по-
слу, као и право на новчану накнаду по основу коришћења права на преквали-
фикацију, доквалификацију или распоређивање, односно запошљавање на дру-
гом одговарајућем послу, или по основу чекања на распоређивање, односно за-
послење на другом радном мјесту;
3) за случај смрти осигураника, односно корисника личне пензије – породична
пензија.

5.6.1. Старосна пензија

5.6.1.1. Услови за стицање старосне пензије

Осигураник стиче право на старосну пензију кад наврши 65 година живота и најма-
ње 20 година стажа осигурања. Осигураник који нема 20 година стажа осигурања стиче
право на старосну пензију кад наврши 65 година живота и, најмање, 25 година пензијског
стажа.
Осигураник који наврши 40 година стажа осигурања стиче право на старосну пен-
зију, без обзира на године живота. Осигуранику којем је утврђен посебан стаж у двостру-
ком трајању, стиче право на старосну пензију кад наврши 40 година пензијског стажа, без
обзира на године живота.
Изузетно, осигураник који је провео најмање 15 година ефективног рада на нарочи-
то тешким и по здравље штетним пословима, стиче право на старосну пензију, под усло-
вом да је навршио 55 година живота и, најмање, 30 година пензијског стажа.

5.6.1.2. Пензијски основ за одређивање старосне и инвалидске пензије

Старосна и инвалидска пензија одређују се од пензијског основа, који представља

просјечан износ нето плата осигураника, односно нето основица осигураника, почев од
01.01.1970. године до дана остваривања права, с тим што се за утврђивање пензијског
основа не узимају плате нити основице осигурања из 1992. и 1993. године. Такође се плата
не узима за утврђивање пензијског основа, односно основица осигурања из године у којој
осигураник стиче право на пензију,
За утврђивање пензијског основа узима се просјечан мјесечни износ плате коју је
осигураник остварио, у складу са Законом и Колективним уговором, за рад у пуном рад-
ном времену, скраћеном радном времену, непуном раном времену и прековременом раду –
обрачунат на пуно радно вријеме.

81
 5.6.1.3. Одређивање висине старосне пензије

Висина старосне пензије одређује се у проценту од пензијског основа, а зависно од

дужине пензијског стажа, пола осигураника и календарске године у којој се остварује пра-
во на пензију. Старосна пензија за 20 година пензијског стажа припада осигуранику у ви-
сини 45% од пензијског основа и за сваку наредну годину пензијског стажа повећава се за
одређени проценат.
Загарантована старосна пензија за пун пензијски стаж не може бити нижа од
просјечне пензије у Републици исплаћене за децембар претходне године.
Најнижа пензија не може бити ниже од 50% просјечне пензије исплаћене за
децембар претходне године.

5.6.2. Права по основу инвалидности

5.6.2.1. Појам инвалидности

Инвалидност постоји кад код осигураника настане губитак, или смањење способно-
сти за рад на радном мјесту на којем је био распоређен на дан оцјењивања радне способно-
сти, због трајних промјена у здравственом стању, проузрокованих повредом на раду, про-
фесионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу које се не могу отклонити
лијечењем или мјерама медицинске рехабилитације.
Смањење способности за рад постоји када осигураник са радним напором, који не
угрожава његово здравствено стање може, са или без преквалификације или доквалифи-
кације, да ради на другом радном мјесту са пуним радним временом, тј. преосталом спо-
собношћу за други посао.
Губитак способности за рад код осигураника – запосленог лица постоји ако је пот-
пуно и трајно неспособан за обављање свог, односно другог одговарајућег посла, и ако се
преквалификацијом, или доквалификацијом, не може оспособити за други одговарајући
посао са пуним радним временом.
Лицу које, у моменту настанка инвалидности, није запослено, његовим послом сма-
тра се посао који је обављао непосредно прије престанка запослења. Ако лице не распола-
же доказом о пословима које је обављало непосредно прије осигурања, у том случају оцје-
њивање радне способности врши се према његовом занимању и квалификацији.
Инвалидност предузетника постоји када се утврди да је код њега због трајних
промјена у здравственом стању проузрокованим повредом на раду, професионалном
болешћу, повредом ван рада или болешћу које се не могу отклонити лијечењем или
мјерама медицинске рахабилитације настало смањење или губитак способности за
обављање дјелатности по основу које је осигуран на пензијско и инвалидско осигурање на
дан оцјењивања радне способности. Закон ближе уређује појам смањене способности и
губитак исте осигураника који обављају занатско – предузетничке дјелатности.
Инвалидност осигураника – вјерског службеника постоји када се утврди да је код
њега, због трајних промјена у здравственом стању проузрокованим повредом на раду,
повредом ван рада или болешћу, које се не могу отклонити лијечењем или мјерама
медицинске рехабилитације, настало смањење или губитак способности за обављање
свештеничке дужности, односно вјерске службе коју је обављао на дан оцјењивања радне
способности.

82
 Инвалидност осигураника – земљорадника, постоји када се утврди да осигураник
због трајних промјена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду,
професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу које се не могу отклонити
лијечењем или мјерама медицинске рехабилитације, није способан да обавља
пољопривредну дјелатност по основу које је осигуран на дан оцјењивања радне
способности, односно да је потпуно неспособан за послове које редовно и свакодневно
обавља у свом пољопривредном домаћинству.

5.6.2.2. Повреда на раду

Повреда на раду сматра се свака повреда осигураника, проузрокована непосредним

и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејловањем, повреда прузрокована
наглим промјенама положаја тијела, изненадним оптерећењем тијела, или другим промје-
нама физиолошког стања организма, ако је таква повреда узрочно везана за обављање
послова на одређеном радном мјесту, односно за дјелатност по основу које повријеђено
лице има својство осигураника.
Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник претрпи на редовном путу
од стана до мјеста рада, или обрнуто, на путу предузетом ради извршења службених по-
слова и на путу предузетом ради ступања на посао који му је обезбјеђен, као и другим слу-
чајевима утврђеним Законом.
Као повреда на раду сматра се и повреда коју осигураник претрпи на путу од стана
односно мјеста рада до мјеста гдје се обавља љекарски преглед, сједишта здравствене
организације у коју је упућен на лијечење и сједишта организације гдје набавља протезе
или друга ортопедска помагала, као и за вријеме боравка у тим установама. На исти начин
Закон дефинише повреду на раду коју претрпи осигураник – инвалид рада у вези са
кориштењем права на професионалну рехабилитацију (преквалификација и
доквалификација).
Са повредом на раду, изјадначена је и повреда:
1) задобијена за вријеме учешћа у оружаним сукобима на територији бивше БиХ -
припадника Војске Републике Српске и припадника Министарства унутрашњих
послова, као и друге повреде и обољења која су настала као посљедица вршења
послова и задатака у области одбране и услова живота у заробљеништву;

2) коју су грађани Републике, као припадници Југословенске армије, задобили за

вријеме оружаних сукоба на територији Хрватске.

83
 5.6.2.3. Професионалне болести

Професионалне болести су одређене болести настале у току осигурања, проузроко-

ване дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним мјестима, односно по-
словима које је осигураник обављао. Листу професионалних болести радних мјеста, одно-
сно послове на којима се те болести појављују, и услови под којима се сматрају професио-
налним болестима, утврђује министарство надлежно за послове пензијског и инвалидског
осигурања.

5.6.2.4. Оцјењивање радне способности

Инвалид рада је осигураник који је на основу инвалидности стекао право на

преквалификацију или доквалификацију, или право на распоређивање на други
одговарајући посао односно запослење према преосталој радној способности, или право на
инвалидску пензију.
Утврђивање инвалидности и других основа за стицање и остваривање права из пензијског
и инвалидског осигурања врше органи овлаштени од стране Фонда, а начин и поступак
вјештачења и рада овлаштених органа утврђује Фонд својим актом.

5.6.3. Права по основу преостале способности за рад

Осигураник – запослени, код којег постоји преостала способност за рад, има право:
1) на распоређивање на одговарајуће радно мјесто, односно право на одговарајуће
запослење;
2) на преквалификацију или доквалификацију;
3) на одговарајуће новчане накнаде.

5.6.3.1. Распоређивање на друго радно мјесто

Осигуранику са преосталом радном способношћу за рад на другом радном мјесту,

који има одговарајућу стручну спрему за радно мјесто на којем је радио прије настанка
инвалидности, обезбјеђује се распоређивање или запошљавање на радном мјесту за које се
тражи стручна спрема која одговара стручној спреми радног мјеста, односно дјелатности
за коју је оцјењивана радна способност.
Распоред, односно запошљавање осигураника на радно мјесто, за које се тражи
стручна спрема нижа од оне која одговара стручној спреми радног мјеста, односно дјелат-
ности према којој је оцјењивана радна способност, може се извршити само уз пристанак
осигураника.
Послодавац је обавезан осигуранику са преосталом способношћу за рад на другом
радном мјесту обезбиједити распоређивање на други посао односно преквалификацију или
доквалификацију, под условима и на начин који су утврђени колективним уговором и
општим актом послодавца.

84
 5.6.3.2. Преквалификација и доквалификација

Осигураник који је стекао право на преквалификацију или доквалификацију, а има

на прописан начин стечену стручну спрему за радно мјесто на коме је радио прије
настанка инвалидноти, оспособљава се за рад на другом радном мјесту за које се тражи
исти степен стручне спреме.
Изузетно, осигуранику се, на његов захтјев, може признати право на преквалифика-
цију или доквалификацију, за рад на другом радном мјесту за које се тражи стручна спрема
виша од његове стручне спреме, а такво оспособљавање би било оправдано, ако је такво
оспособљавање оправдано с обзиром на стручност и године живота осигураника и ако је
обезбјеђено запослење након завршене преквалификације или доквалификације.
Осигураник који нема стручну спрему за радно мјесто за које је оцјењивана радна
способност, може се оспособљавати за рад на другом радном мјесту за које је потребна
стручна спрема која одговара стручној спреми потребној за радно мјесто на коме је радио
на дан настанка инвалидности, ако с обзиром на лична својства, старост, образовање и
здравствено стање, постоји могућност да се оспособи за такво радно мјесто и ако постоји
реална могућност запослења осигураника након завршене преквалификације или
доквалификације. У супротном, осигураник се оспособљава за радно мјесто за које је
потребан непосредно нижи степен стручне спреме од стручне спреме прописане за радно
мјесто на којем је радио на дан оцјењивања радне способности.
Осигуранику, који је преквалификацијом или доквалификацијом оспособљен за рад
на другом радном мјесту, обезбјеђује се запослење на радном мјесту за које се тражи
стручна спрема коју је стекао преквалификацијом и доквалификацијом.
Осигураник који је стекао право на преквалификацију или доквалификацију, ако у
року од мјесец дана од дана достављања рјешења о упућивању на преквалификацију или
доквалификацију, по својој вољи, не започне са коришћењем наведеног права, или исто
прекине, не може по основу исте инвалидности поново стећи право на преквалификацију
или доквалификацију, нити има право на накнаду плате у вези са тим правом.
Начин провођења преквалификације или доквалификације и запошљавња инвалида
рада, рокови за ступање на преквалификацију или доквалификацију, трајање
преквалификације или доквалификације, као и ближи услови за њено провођење и
запошљавање инвалида рада одређује се актом послодавца у складу са законом, а ако та
права обезбјеђује Фонд одређују се уговором између Фонда и послодавца.

5.6.3.3. Новчане накнаде у вези са преосталом радном способношћу

Осигураник – запослени, са преосталом радном способношћу, има право на новчану

накнаду:
1) накнаду плате, од дана настанка инвалидности до дана распореда или запошља-
вања на другом радном мјесту, односно до упућивања на преквалификацију или
доквалификацију, као и накнаду плате од дана завршене преквалификације или
доквалификације, до распореда или запослења на другом радном мјесту;
2) накнаду плате за вријеме преквалификације, или доквалификације;
3) накнаду плате због мање плате на другом радном мјесту.

85
 Накнада плате се одређује од основа који представља просјек нето плате коју је оси-
гураник остварио у години која претходи години у којој је код њега настала инвалидност, с
тим да се иста усклађује у току године са кретањем просјечних мјесечних нето плата
остварених код послодавца. Осигуранику, код којег је инвалидност проузрокована повре-
дом на раду, или професионалном болешћу, накнада за вријеме преквалификације или до-
квалификације, припада у висини 100% од горе наведеног основа.

5.6.4. Инвалидска пензија

Право на инвалидску пензију стиче осигураник:

1) код којег је настао губитак способности за рад, губитак способности за обавља-
ње дјелатности по основу које је осигуран, или губитак способности за привре-
ђивање;
2) код којег је утврђена преостала способност за рад, уз претходну преквалифика-
цију или доквалификацију, али му се не обезбјеђује право на преквалификацију
или доквалификацију, зато што је на дан настанка инвалидности старији од 55
година (мушкарац), односно 50 година живота (жена).
Осигураник стиче право на инвалидску пензију:
1) ако је инвалидност проузрокована повредом на раду, или професионалном бо-
лешћу, без обзира на дужину пензијског стажа;
2) ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу – под усло-
вом да је имао навршен пензијски стаж који му покрива најмање трећину рад-
ног вијека.
Осигураник код кога је инвалидност проузрокована болешћу, или повредом ван ра-
да насталом прије навршене 30. године живота, стиче право на инвалидску пензију под
условом да пензијски стаж покрива најмање једну четвртину његовог радног вијека.
Инвалидска пензија се одређује од пензијског основа утврђеног на начин предвиђен
за старосну пензију.
Инвалидска пензија, у случају инвалидности проузроковане болешћу, или повредом
ван рада, одређује се од пензијског основа у проценту који се утврђује према том осигура-
нику, годинама живота навршеним у моменту настанка инвалидности и дужини пензијског
стажа. Инвалидска пензија за пензијски стаж до 20 година припада осигуранику – мушкар-
цу у висини 50%, а осигуранику жени у висини 57% од пензијског основа, и за сваку пуну
годину пензијског стажа повећава се за одређени проценат, с тим да може износити најви-
ше 79% од пензијског основа.
Инвалидска пензија, у случају инвалидности проузроковане повредом на раду, или
професионалном болешћу, одређује се од пензијског основа, без обзира на дужину пензиј-
ског стажа.
Осигуранику који испуњава услове за стицање права на инвалидску пензију, у по-
гледу пензијског стажа, и код кога је инвалидност проузрокована дјелимично повредом на
раду, или професионалном болешћу, а дјелимично болешћу, или повредом ван рада, одре-
ђује се једна инвалидска пензија која се састоји од сразмјерних дијелова одређених по
основу повреде на раду, или професионалне болести, односно на основу болести или по-
вреде ван рада, према њиховом утицају на укупну инвалидност, с тим што тако обрачуната
пензија не може износити више од 79% од пензијског основа.

86
 5.6.5. Породична пензија

У случају смрти осигураника или корисника старосне и инвалидске пензије (лична

пензија) право на породичну пензију стичу: удовица или удовац; разведени супружник,
ако му је одлуком суда утврђено право на издржавање; дијете рођено у браку, или ван бра-
ка, усвојено дијете или пасторче; отац и мајка, очух и маћеха, усвојитељ осигураника или
корисник личне пензије, које је осигураник или корисник личне пензије издржавао до сво-
је смрти; дијете без оба родитеља, или дијете које има једног или оба родитеља који су
потпуно и трајно неспособни за рад, које је осигураник или корисник личне пензије издр-
жавао до своје смрти.
Породична пензија одређује се од основице старосне или инвалидске пензије, која
би осигуранику припадала у часу смрти, односно од пензије која је осигуранику припадала
у часу смрти, и процента који се утврђује према броју чланова породице који имају право
на ту пензију.

5.7. Усклађивање пензија органи и стручна служба Фонда

Пензије се усклађују мјесечно, а према стању средстава у Фонду намијењених за

исплату пензија. Ако Фонд не располаже средствима за пензије која су једнака расходима,
вршиће се поновни обрачун пензија тако што ће се износ пензија за тај мјесец помножити
са одређеним коефицијентом. Када су расположива средства већа од расхода, коефицијент
се примјењује на све пензије.
Органи Фонда су управни одбор, надзорни одбор и директор.

Б. ЗАВРШНЕ НАПОМЕНЕ

Влада Републике Српске је у складу са законом донијела Уредбу о стручном испиту за рад
у управи Републике Српске, којом је, поред састава испитне комисије, услова и начина
полагања испита, обавезала Агенцију за државну управу да донесе посебан програм за
полагање овог стручног испита. Агенција за државну управу је донијела Програм за
полагање стручног испита за рад у управи Републике Српске и истим утврдила градиво,
правне изворе и правну литературу за све предмете из којих се полаже стручни испит, па и
за предмет Радни односи и радни односи у управи Републике Српске.
Аутор је испоштовао захтјеве наведеног програма у цјелости, како у погледу градива, тако
и у погледу литературе.
Аутор се захваљује оним државним службеницима који су на било који начин помогли у
изради овог дијела Приручника. Посебно се захваљује Сањи Тајисић, вишем стручном
сараднику у Агенцији за државну управу Републике Српске.

Напомена:
Кандидати са високом стручном спремом – неправне струке и кандидати са вишом
стручном спремом нису дужни полагати дио материје из поглавља 4 и 5 (здравствено, и
пензијско и инвалидско осигурање).

87