1.

ПРАВИЛНА ИСХРАНА
• Појам ПРАВИЛНА СХРАНА подразумева више аспеката:
➢ КВАЛИТЕТ НАМИРНИЦА/ХРАНЕ
▪ Целокупно становништво треба да буде снабдевено довољним
количинама квалитетних намирница/хране са приступачним ценама.
➢ ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ

▪ Намирнице не треба да буду контаминиране/загађене штетним

агенсима који могу да угрозе здравље људи:
▪ ФИЗИЧКИМ (остацима бета распада, металним опиљцима, страним
примесама,...)
▪ ХЕМИЈСКИМ (тешким металима, пестицидима, хормонима,
антибиотицима и др.)
▪ БИОЛОШКИМ (инсектима, ларвама, алгама, бактеријама,
вирусима,паразитима, гљивицама,....)

➢ ИЗБАЛАНСИРАН унос нутриената (енергетски унос, количине,

садржаји, концентрације нутријената са посебним освртом на унос воде)

▪ Обезбедити оптималан унос свих хранљивих супстанци: беланчевина,

масти, угљених хидрата, витамина и минерала у довољној
количини/концентрацији и у адекватним међусобним односима.

2. ЗДРАВСТВЕНИ РИЗИЦИ И НУТРИТИВНА ТРАНЗИЦИЈА

• Преваленца дијареје деце до 5 год. старости која је захтевала рехидратацију
• Преваленца прекомерне телесне масе и гојазности деце и адолесцената
• Преваленца потхрањености, прекомерне телесне масе и гојазности одраслих
• Преваленца микронутритивних дефицита (посебно сидеропенијске анемије у
узрасту до 5 година и жена у репродуктивном периоду
• Проценат становништва који има повећане уносе масти, засићених и транс мастних
киселина, простих шећера и соли
• Проценат становништва који има недовољан унос воћа, поврћа, житарица и
повећани унос соли
• Нутритивни поремећаји специфични за поједине земље (ендемска гушавост,
дефицити цинка и селена, ...)
• Преваленца високог крвног притиска
• Преваленца дијабетеса типа 2
• Преваленца остеопорозе
• Општа стопа морталтета
• Специфичне стопе морталитета од КВБ, ЦВБ, малигних болести
3. НУТРИТИВНИ ВОДИЧИ-ОПШТА ПОПУЛАЦИЈА

• Енергетске потребе и начин провере енергетске равнотеже

• Препоручени дневни уносу макронутријената
• Препоручени дневни уноси микронутријената
• Популациони нутритивни циљеви (краткорочни и дугорочни)
• Стручни кораци, временске одреднице и институције
• Препоруке за популационе интервентне мере
• Унос намирница (начин избора, препоручене количине, учесталост
• Лична хигијена
• Хигијена хране и исхране
• Препоруке за контролу телесне масе
• Препоруке за физичку активност
• Препоруке за унос соли

4. CINDI ПРЕПОРУКЕ
• Циљ-утврђивање спроводљивости и ефикасности на научним сазнањима
заснованих мера (промена начина исхране становништва) на смањење учесталости
масовних хроничних незаразних болести
• Слабости-препоруке се спроводе споро, са великим отпором али и делимично
спровођење има повољан здравствени утицај на популацију (смањење оптерећења
становништва болестима услед неправилне исхране)
5. ПОТРЕБЕ ЗА ХРАНОМ И ЕНЕРГЕТСКИ УНОС
• Потребе за храном зависе од:
➢ пол
➢ узраст
➢ физиолошко стање
➢ физичка активност
➢ ухрањеност
➢ навике (стил живота)
➢ здравствено стање
• Енергетске потребе сваког појединца зависе од:
➢ Енергије потребне за одвијање базалног метаболизма
➢ Енергије потребне за физичку активност
➢ Енергије за специфично динамско дејство хране
➢ Енергије за раст нових ткива (деца, труднице, дојиље)

6. ЕНЕРГЕТСКА ВРЕДНОСТ ХРАНЕ И ЕНЕРГЕТСКА ГУСТИНА ХРАНЕ

• Енергетска густина хране = енергетска вредност хране / маса хране

▪ Пример 1: оброк од 500 грама са енергијом од 2100 кЈ
▪ Енергетска густина хране 1= 2100кЈ/500g =4,2 кЈ/g
▪ Пример 2: оброк од 200 грама са енергијом од 2100 кЈ
▪ Енергетска густина хране 2= 2100кЈ/200g =10,5 кЈ/g
7. ПЛАНИРАЊЕ И САСТАВЉАЊЕ ДНЕВНОГ ОБРОКА

• Обезбеђивање оптималног уноса свих нутриената подразумева правилан одабир

намирница.
• Планирање исхране може бити:
▪ индивидуално
▪ у популацији
• Индивидуално планирање обухвата унос појединих намирница и одређених група
намирница.
• Осим препорука за унос појединих нутријената, треба водити рачуна о:
▪ полу
▪ старости
▪ занимању
▪ здравственом стању
• При планирање исхране у популацији врло је значајно имати податке о
▪ основним карактеристикама популационе групе (занимање, узраст, пол и сл.)
▪ здравственом стању (морбидитету и морталитету становноштва)
➢ Предшколске установе
➢ Основне школе
➢ Средње школе
➢ Интернати
➢ Студентски центри
➢ Запослени у различитим гранама индустрије
➢ Грађевинари
➢ Пољопривредници

8. ПИРАМИДА ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ-СЗО

• Усклађена са европским препорукама
• основу чине житарице и производи од житарица из којих треба обезбедити 30-45%
дневно потребне енергије;
• први спрат: из поврћа 15-25%, из воћа 10-15% укупно 35%;
• други спрат: из млека и млечних производа 10%;
• други спрат: из групе месо, јаја, риба, легуминозе, језграсто воће и друге семенке
10%;
• врх пирамиде: а из видљивих масноћа, шећера и
слаткиша 5%.

9. ПИРАМИДА ЗДРАВЕ ИСХРАНЕ

• БАЗА ПИРАМИДЕ:
▪ Свакодневна физичка активност и контрола
телесне масе.
• ПРВИ СПРАТ:
▪ житарице,интегралне–ЦЕЛО ЗРНО. (унос енергије уз боље контролисан,
равномернији ниво глукозе и инсулина у крви)
▪ Биљна уља-унос незасићених масних киселина (не односи се на унос
животињски, засићених масних киселина)
▪ Унос масти, препоруке:
➢ Не уносити транс масне киселине
➢ Повећати унос полинезасићених и мононезасићених масних киселина (у
одговарајућем међусобном односу)
➢ Унос засићених масних киселина ограничити
➢ Ограничити унос холестерола

• ДРУГИ СПРАТ:
▪ Поврће у изобиљу и воће 2-3 пута:
➢ Унос витамина и минерала;
➢ Унос дијетних влакана
• ТРЕЋИ СПРАТ
▪ Коштуњаво воће и легуминозе (1 - 3 пута дневно)
➢ извори дијетних влакана
➢ извори протеина и есенцијалних амино киселина;
➢ извори минералних материја
➢ извори липосолубилних витамина (A, D, E i K);
➢ извори незасићених масних киселина
• ЧЕТВРТИ СПРАТ
▪ Риба, живина и јаја (0 – 2 пута дневно) су:
➢ извори протеина и есенцијалних масних киселина;
➢ извори витамина А
➢ живинско бело месо је сиромашно засићеним мастима;
➢ јаја (корисна, највећа искористљивост хранљивих материја, ограничен унос
на недељном нивоу)
• ПЕТИ СПРАТ
▪ Млеко и млечни производи (1 - 2 пута дневно) су:
➢ извор калцијума
➢ извор есенцијалних аминокиселина
➢ садрже засићене масне киселине
➢ избегавати и ограничити унос млечних производа са високим садржајем
млечних масноћа
• ВРХ ПИРАМИДЕ:
▪ Најмањи дневни унос
▪ Редуковати уносе:
➢ Црвено месо и бутер/маслац (због изузетно високог садржаја засићених
масних киселина),
➢ Бели хлеб, бели пиринач, кромпир, тестенине, со и слаткиши
10. 3-5-7 - КЉУЧНЕ РЕЧИ ЗА ПРАВИЛНУ ИСХРАНУ

• 3 = умерено + разноврсно + довољно

• 5=
▪ 1-житарице и њихови производи
▪ 2-поврће осим махунарки
▪ 3- воће
▪ 4- млеко и млечни производи
▪ 5- месо, риба, јаја
• 7=
▪ Јести разноврсну храну
▪ Одржати пожељну телесну масу
▪ Бирати намирнице са мање масти, посебно засићених и холестерола
▪ Јести више житарица, поврћа и воћа
▪ Умерено користити шећер
▪ Умерено солити храну
▪ Избегавати алкохол

11. CINDI ПРОГРАМ - 12 КОРАКА ДО ЗДРАВЕ ИСХРАНЕ

1. Користите разноврсну храну, претежно биљног порекла. Намирнице животињског
порекла користите у ограниченим количинама.
2. Једите хлеб, разне врсте житарица, тестенине, пиринач или кромпир више пута
дневно.
3. Једите разноврсно поврће и воће, претежно свеже и из домаћих извора, више пута
дневно (најмање 400 g дневно).
4. Одржавајте телесну масу у препорученим границама (BMI између 15,5-25)
примењујући умерене физичке активности, свакодневно.
5. Контролишите унос масти (не треба да учествују са више од 30% у укупној дневној
енергији) и замените већину засићених масти незасићеним биљним уљима и “софт”
маргарином.
6. Замените масна меса и месне прерађевине пасуљем, сочивом, другим махунаркама,
рибом, живинским и мршавим месом.
7. Користите млеко и млечне производе (кефир, јогурт, кисело млеко и сир) са што
мањим садржајем масти и соли.
8. Бирајте храну са мало шећера и једите рафинирани шећер што ређе, посебно
ограничавајући зашећерене напитке и слаткише.
9. Изаберите храну са мало соли. Укупни дневни унос соли треба ограничити на једну
кафену кашичицу (6g) дневно, укључујући со у хлебу, индустријски произведеној и
конзервисаној храни (користите јодирану со тамо где је недостата јода ендемичан).
 10. Ако користите алкохол, немојте узети више од два стандардна пића (свако са по
10g. алкохола).
11.Припремајте храну на безбедан и хигијенски начин. Кувајте на пари, барите, кувајте
или користите микроталасну пећницу, како бисте успели да смањите количину додате
масти, уља, соли и шећера.
12. Спроводите искљчиво дојење у првих 6 месеци живота одојчета и придржавајте и
препоручујте увођење одговарајуће хране, у коректним временским интервалима,
током првих година живота детета.
12. МАКРОНУТРИТИЈЕНТИ

• Угљени хидрати:
▪ Моносахариди:
➢ Гликоза
➢ Фруктоза
▪ Дисахариди:
➢ Сахароза
➢ Лактоза
➢ Малтоза
▪ Олигосахариди
▪ Шећерни алкохол:
➢ Сорбитол
➢ Инозитол
▪ Полисахариди :
➢ Скроб
➢ Декстрини
➢ Гликоген
▪ Нескробни полисахариди или дијетна биљна влакна :
➢ Растворљиве (пектин, гуме и др.)
➢ Нерастворљиве (целулоза и хемицелулоза)
• Масти
• Беланчевине
• Препоруке за унос макронутријената:
▪ Угљени хидрати - 55-65% укупне количине kcal
▪ Масти - до 30% од укупне количине kcal
▪ Протеини - 10-15% укупне количине kcal

13. МИКРОНУТРИТИЈЕНТИ
• Витамини
▪ Хидросолубилни
✓ витамин C
✓ фолна киселина
✓ витамини B групе
✓ Биотин
 ▪ Липосолубилни витамини
✓ каротеноиди
✓ витамини А
✓ витамин Е
✓ витамин D
• Минералне материје

14. ГЛИКЕМИЈСКИ ИНДЕКС

• Гликемијски индекс је брзина којом се повећава ниво глукозе у крви после
узимања одређене количине врсте хране.
• Низак ГИ –интрегрални хлеб, паста, млеко, месо, инегрални пиринач, хладно
цеђена биљна уља, свеже воће и поврће (осим кромпира, легуминоза, лубенице и
орашастог воћа
• Средњи ГИ (бели пиринач, сок од поморанџе)
• Висок ГИ (корн флекс, кромпир, лубеница, бела пецива типа кроасани, бели хлеб
15. ИСХРАНА У ТРУДНОЋИ
• Трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода, плаценте и других ткива:
▪ У првом тромесечју енергетски унос треба повећати за око 85 kcal на дан
▪ У другом тромесечију енергетски унос треба повећати за око 285 kcal на дан
▪ У трећем тромесечју енергетски унос треба повећати за око 475 kcal на дан
• Redovna fizička aktivnost je neophodna i u trudnoći jer omogućava da se buduća mama
bolje oseća, bude bolje pripremljena za porođaj i da održava poželjnu telesnu masu.

16. ИСХРАНА ПОРОДИЉА

• Дојиљама је потребно обезбедити додатну енергију, због лактације,у износи око:
▪ Од првог до шестог месеца дојења потребно је обезбедити око 675 kcal на дан.
▪ Од шестог месеца дојења потребно је обезбедити око 460 kcal на дан.
• Potrebe u energiji, hranljivim i zaštitnim materijama su veće u periodu dojenja, nego u
trudnoći jer beba u periodu dojenja svoje energetske potrebe i potrebe u hranljivim i zaštitnim
materijama zadovoljava majčinim mlekom.
• Procenjeno je da se tokom prva tri meseca dojenja dnevno može obezbediti 200 do 300 kcal
iz masnih depoa majke, a ostatak se nadoknađuje iz hrane, što je dodatnih 500 kcal dnevno u
odnosu na energetske potrebe odrasle žene koja nije u drugom stanju.
• Mnoge žene su zabrinute brzim gubitkom kilograma nakon trudnoće.
• Fiziološki se tokom prvih šest meseci gubi 0,5 do 1 kg mesečno.
• Brz gubitak kilograma nakon porođaja u periodu dojenja nije preporučljiv jer može
prouzrokovati smanjenu količinu mleka.
• Redovna i umerena fizička aktivnost može ubrzati gubitak kilograma, ali ne utiče na dojenje.
• Potrebe u belančevinama su veće u periodu dojenja.
• Takođe, kako bi dojenje bilo adekvatno, neophodan je dodatni unos tečnosti – još jedna litra
tečnosti u toku dana, unosom vode, soka ili mleka.
• U toku perioda dojenja, potrebe u pojedinim mineralima i vitaminima su veće, a unos
pojedinih vitamina utiče i na kvalitet mleka – vitamina C, B6, B12 A i D.
• Potrebe u vitaminima B grupe i vitamina A su veće u periodu dojenja. Kalcijum, koji je
veoma važan sastojak majčinog mleka, uglavnom se obezbeđuje resorpcijom iz majčinih
kostiju. Suplementacija, odnosno dodatni unos kalcijuma, nije neophodan.
• Potrebe u folnoj kiselini i gvožđu u žena koje doje su veće nego u žena koja ne doje.

17. ИСХРАНА ДЕЦЕ

• Основни циљ-добро здравље
• Карактеристике физичког раста и развоја
▪ Антропометријски раст и развој
➢ Статурални раст (телесна висина-тв)
➢ Пондерални раст (телесна маса-тт)
➢ Раст грудног коша
▪ Висцерални развој
▪ Биолошки раст и развој - Представља период у коме су поодмакли процеси
антропометријског и висцералног раста и развоја и када се стичу особине које
омогућавају репродукцију. Прва манифестација овог раста је пубертет.
• Енергија потребна за раст укључује две компоненте: обезбеђење енергетских потреба
за метаболизам постојећих ткива и / или синтезу ткивног продукта и енергију потренбу
за синтезу новоствореног ткива.
• Према експертској групи СЗО, раст хуманих ткива на изискује велики енергетски
расход, тј. потребна енергија износи око 5 килокалорија по граму новоствореног ткива.
• Предности доручка
▪ осигурана је довољна количина енергије за учење и игру
▪ дете има добру терморегулацију
▪ деца су ведријег расположења и разигранија
▪ отпорнија су на болести
▪ постижу боље резултате у учењу
▪ доручак придоноси одржању константног нивоа шећера у крви током дана
• Недостаци везани уз прескакање доручка
▪ деца су поспана и мрзовољна
▪ деца која не доручкују имају слабији имунитет
▪ отежано је испуњавање обавеза
▪ особе које прескачу доручак теже контролишу телесну масу
▪ повећана је склоност обољењима органа за варење
• Три сата након главног оброка (доручка и ручка), треба планирати умерени међуоброк
- ужину. Њена улога је осигурање енергије и употпуњавање дневних потреба у
витаминима и минералима за оптималан раст и развој.
• Основни проблем у избору ужине је неквалитетан међуоброк, који је најчешће
сиромашан витаминима и минералима, а богат калоријама.
• Међуоброке можемо поделити у две основне групе:
▪ Међуоброк у школи (изван куће)
▪ Међуоброк у породици.
• Добар избор за ужину у школи су:
▪ воће (банана, јабука, мандарина, наранџа)
▪ суво воће (кајсије, шљиве, смокве)
▪ сокови
▪ сиреви (ементалер или неки други сир који није преслан)
▪ пецива од целог зрна житарица
▪ орашасти плодови (лешник, кикирики, ораси)
▪ енергетске плочице с интегралним житарицама
▪ воћни јогурт.
• Међуоброк у породици је прилика да дете покаже своје жеље, али и креативност.
Добар избор су:
▪ јогурти с насецканим воћем који се потом смрзну, као сладолед
▪ запечено воће с орасима (јабука или крушка)
▪ компоти са зобеним пахуљица
▪ свеже исцеђени сок од лимуна или наранџе и пахуљице од житарица
▪ тортиље надевене млевеним бадемима, брусницом и воћем
▪ интегрално пециво са пекмезом без додатка шећера
▪ воћна салата с млевеним лешником

18. ИСХРАНА СТАРИХ ЉУДИ

• Značajno se smanjuje i aktivna mišićna masa, kao posledica neaktivnosti, ili zbog prisustva
poremećaja zdravlja.
• Pripremu i planiranje obroka prilagođavati fiziološkim promenama osoba i bolestima koje
nose specifične promene vezane uz ishranu.
• Kod osoba starije dobi naročito je važno da jelovnik sadrži nutritivno bogate namirnice kako
ne bi došlo do nedostatka vitamina i minerala.
• Kako bi sačuvali dobro zdravlje i u trećoj dobi, starije osobe bi trebale imati zdravu i
uravnoteženu, no ne previše kaloričnu prehranu.
• Preporučuje se primena vitaminsko-mineralnih dodataka u određenim situacijama, s
posebnim naglaskom na vitamin D, folnu kiselinu, vitamin B12 i minerale poput cinka i
magnezijuma.
• унос довољне количине течности (вода, чај, сок),
• основу исхране базирати на житарицама и производима од житарица, (извор су
витамина В, Е, гвожђа, цинка. мангана, фосфора...)
• Takođe je navedeno da se u lečenju i prevenciji savetuje uzimati omega-3 masne kiseline
• Preporuke su 30 do 35 Cal/kg telesne težine na dan, odnosno 1900 -2300 Cal/dan.
• Potrebe u vitaminima i mineralnim materijama
▪ Vitamini B kompleksa, preporučeni dnevni unos od 2 mg treba kod starijih povećati za
najmanje 15 %.
▪ za ishranu starijih osoba navedeno je da je vitamin C vrlo važan jer pomaže u postizanju
bolje otpornosti organizma na infekcije.
 ▪ Od minerala savetuje se magnezijum zbog toga što učestvuje u regulaciji neuromišićne
provodljivosti, što se posebno odnosi na srčani mišić.
▪ Budući da se starenjem smanjuje mineralna gustoća kostiju, potrebno je osigurati
dovoljan unos kalcijuma, kroz prehranu ili delom kroz suplemente.

19. ИСХРАНА СПОРТИСТА

• Од правилности исхране зависи:
▪ здравствено стање спортиста
▪ резултати које они постижу
▪ спортисти строго треба да воде рачуна о својим нутритивним потребама и начину
исхране пре, за време и после тренинга
▪ енергетске потребе су веће од потреба особа истих година, пола, телесне тежине
и висине, а које се не баве спортом.
▪ такмичење је праћено великим губитком воде и минералних соли, нарочито
натријум-хлорида и витамина, па су због тога потребе организма за водом,
инералним солима и витаминима повећане у фази активног тренинга и такмичења.
• Специфичности спортске исхране, захтеви:
▪ специфичне енергетске потребе
▪ физичка активност: врста, учесталост, трајање и интензитет
▪ узраст-старост
▪ пол
▪ фаза : тренинг или такмичења, здравствено стање
▪ стања ухрањености
▪ навика у исхрани
• Потребe спортиста за витаминима се не разликујu од потреба других осoба, изузев у
витаминима B-комплекса, што се објашњавa повећаном активношћу нервног,
мишићног и кардиоваскуларног система, као и повећаним метаболизмом шећeра,
који је праћен повећаном потрошњом тиамина, рибофлавина и ниацина (витамини
В1, В2, В 3).

20. ПРЕПОРУКЕ ЗА УНОС МАКРОНУТРИЈЕНАТА ЗА СПОРТИСТЕ

• Пожељно је за спортисте да конзумирају угљене хидрате који имају ниску и средњу
вредност гликемијског индекса.
• Унос угљених хидрата-препоруке:
▪ Пре активности:
✓ 3 до 4 сата пре активности
✓ Унети 3 до 5g/kg ТМ (150 до 300 g) на дан
✓ може и мали оброк један сат пре активности
✓ низак гликемијски индекс
▪ За време активности:
✓ око 30 g на сат активности
✓ средњи гликемијски индекс
▪ После активности:
✓ 1 g/kg угљених хидрата у првом сату
 ✓ одмах након тренинга или утакмице,
✓ а најкасније после 2 х
✓ 10 -12 g/kg ТМ
✓ брзина обнављања гликогена 5 до 7% на сат
✓ средњи или високи гликемијски индекс

21. OБНАВЉАЊЕ РЕЗЕРВИ ГЛИКОГЕНА

• Краткотрајно-за такмичења дужа од 90 минута (тенис, бициклизам, маратон,
итд.)
• Оптимално-седмодневно пуњење – седам дана пре такмичења се повећава унос
угљених хидрата и течности док се смањује интензитет тренинга
• Раније се користио следећи модел: 3-4 дана – (фаза пражњења) тешки тренинзи и
низак унос угљених хидрата, потом 3-4 дана – (фаза пуњења) умерени тренинзи и
велике количине угљених хидрата
• Резерве гликогена одлажу замор и продужавају трајање веома тешког
физичког напора за 20% и појачавају активност за 2-3%

22. СУПЛЕМЕНТИРАЊЕ ИСХРАНЕ

ХРАНА
+ функционална храна - Најчешће храна којој је неки од природно присутних
састојака одузет или додат
+ дијететска храна-дијететски производи - храна-намирнице намерно
промењеног хемијског састава намењене особама са посебним медицинским и
нутритивним потребама
+ дијететски суплементи - намирнице које допуњују нормалну исхрану и
представљају концентроване изворе витамина, минерала или других супстанци са
хранљивим или физиолошким ефектом

23. ПОДЕЛА ДИЈЕТЕТСКИХ ПРОИЗВОДА

 • Дијетопрофилакса
▪ Спречавање појаве болести
▪ Спречавање компликација
▪ Правилан раст и развој
▪ Регенерација
▪ Квалитет живота
▪ Дужина живота
• Дијетотерапија
• Уплементи ни у једном случају не могу да замене правилну, избалансирану исхрану
и не могу да замене лекове!!!

24. СУПЛЕМЕНТАЦИЈА У ТРУДНОЋИ

• У периоду трудноће и лактације најчешће се суплементирају фолна киселина и
гвожђе као и други витамини и минерали уколико се не уносе храном у довољним
количинама, полинезасићене масне киселине омега-3 серије
• Недовољан унос фолне киселине у трудноћи је повезан са неколико негативних
исхода укључујући ризик за спонтани побачај, руптуру плаценте и дефект неуралне
цеви.
• Потребе за витамином А расту у трудноћи за 10% као одговор на раст фетуса и
раст ткива мајке. Потребе су највеће у трећем триместру када је и најбржи развој
фетуса.
• у трудноћи су потребне додатне количине калцијума чија је концентрација, као и
метаболизам костију, регулисана витамином D
• У трудноћи потребе за витамином C расту за додатних 10 мг/дан витамина Ц.
Сматра се да се дневне потребе од 85 mg витамина C у трудноћи могу постићи
уносом пет порција воћа.
• Додатне количине гвожђа у трудноћи су неопходне због повећања волумена крви
мајке, а повећање у потребама може да буде и до 50% на крају трећег триместра.
• Потребе за калцијумом су повећане у трудноћи, међутим у трудноћи, под утицајем
хормона, долази до значајних промена у метаболизму калцијума које се огледа у
повећању ресорпције калцијума из хране, па се сматра да суплементација
калцијумом није потребна.

25. ИСХРАНА ДЕЦЕ

• Енергетске потребе деце до 5 година - једнаке су за дечаке и за девојчице и износе
95 – 105 kcal/кг ТМ детета/дан :
▪ 1 до 2 године треба дневно обезбедити око 1200 kcal/дан
▪ 3 до 5 година треба дневно обезбедити око 1600 kcal /дан
• Разликују се у односу на пол:
▪ Дечацима од 5 до 7 година треба дневно обезбедити око 1900 kcal /дан + 200
kcal /дан на сваке две године, све до завршетка раста.
▪ Девојчицама до 10 године треба дневно обезбедити око 1800 kcal/дан + 100-150
kcal/дан на сваке две године.
• Осигурати деци редовне и потпуне оброке.
 • Давати деци довољно беланчевина (млеко,месо, јаја, сир...).
• научити дете док је још мало да избегава веће количине масне хране.
• Припремати јела са што мање масноће, користити биљна уља.
• Непаавилном исхраном повећава се детету телесна масу – повећава могућност ране
појаве гојазности.
• Слаткиши су део оброка, по могућности једног и дете треба да га доживи као
свечаност.
• Деца се морају кретати!

26. СУПЛЕМЕНТАЦИЈА ИСХРАНЕ У СПОРТУ

• Подела:
▪ према саставу
▪ према намени
▪ према ефикасности
• Дијететски суплементи у тренингу и такмичењу
• Суплементи су класификовани у 4 групе према ефикасности и безбедности
• Група А - одобрени суплементи
▪ Група Б - суплементи који су под разматрањем
▪ Група Ц - суплементи за које не постоји јасан доказ о корисном дејству
▪ Група Д - забрањени суплементи
• Биљни дијететски суплементи - 17 % женских атлетичара их користи
• Протеини-амино киселине - сматра се да повећавају ретенцију азота, повећавају
мишићну масу
• Л-Карнитин - Утиче на метаболиyам масти, делује као fat-burner.
• За многе суплементе се сматра да повољно делују
▪ кофеин
▪ натријум-хидроген карбонат
▪ 3.креатин
• Проблеми-ризици - Могућа контаминација недозвољеним супстанцама

27. СУПЛЕМЕНТАЦИЈА ИСХРАНЕ У СТАРОСТИ

• Повећане потребе:
▪ Калцијум
▪ Витамин D- дефицит 40%
▪ Витамин B12 – дефицит 25%
▪ Протеини
• Суплементација минералних материја:
▪ Калцијум
▪ Магнезијум
▪ Цинк
▪ Хром
• Препорука је да унос омега-3 масних киселина буде 7-11g недељно.
 • Препорука је да се уноси 4g или мање омега-6 масних киселина за сваки грам омега
3 масних киселина.
• Риба – најбољи извор

28. СУПЛЕМЕНТАЦИЈА У ТОКУ РЕДУКЦИОНИХ ДИЈЕТА ЗА

ЛЕЧЕЊЕ ГОЈАЗНОСТИ
• Суплементација витамина и минералних материја у облику готових препарата код
дијета са мање од 1200 kcal
• Ca, Mg, Zn, K, J, Se, Fe
• витамини: D, E, C, B комплекс
• Приликом рестрикције уноса хране мора се водити рачуна да се задовоље дневне
енергетске потребе
• Индивидуалне рестриктивне дијете прописане од стране лекара
• Racionalna ishrana predstavlja glavni način lečenja i ne može se zameniti ni jednim
drugim terapijskim merama i postupcima, jer je povećano skladištenje masti uvek
hiperalimentarnog porekla.

29. ДИЈЕТОТЕРАПИЈА МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ

30. ЗНАЧАЈ МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ У СРБИЈИ
• Према подацима Регистра за рак централне Србије и Регистра за малигне
неоплазме Војводине, у Србији сваке године од рака оболи преко 30.000 особа.
Код мушкараца, најчешће се ради о малигним туморима плућа, дебелог црева,
желуца и простате. Код жена, најчешћи су малигни тумори дојке, дебелог
црева, грлића материце, плућа и тела материце.
• Малигна обољења су одговорна за око 18,5% укупне смртности и налазе се на
другом месту, иза обољења срца и крвних судова.
• Број оболелих и умрлих од малигних обољења у нашој земљи је у последњих
неколико деценија у непрекидном порасту. Са изузетком рака желуца, чија
учесталост опада, и рака грлића материце који показује осцилације, код свих
водећих малигних болести уочава се пораст оболевања и умирања. Учесталост
малигних болести, као и заступљеност најчешћих типова у Србији, сличне су
као и у околним земљама, тј. земљама бивше Југославије и другим земљама
југоисточне Европе.
• У поређењу са осталим деловима Европе, укупна стопа инциденце
малигних болести у Србији спада у групу стопа средњих вредности.
• Постоје изузеци: према учесталости рака плућа и рака грлића материце, наша
земља је међу водећима у Европи.

31. ПРИМАРНА ПРЕВЕНЦИЈА МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ

• Примарна превенција малигних болести обухвата све мере које спречавају настанак
рака.
• Овај појам се односи на смањење фактора ризика за настанак малигних болести у
општој популацији.
 • Већи број малигних болести су потенцијално превентабилне (могу се спречити) и
све мере примарне превенције се односе на факторе ризика који се могу изменити
(на пример, навика пушења, нездрав начин исхране, присуство карциногена на
радном месту и у животној средини).
• Напори који се чине у примарној превенцији базирају се на претпоставци да је
могуње спречити многе облике рака мерама које су усмерене у два правца: прво,
смањујуњи број људи који су изложени дејству супстанци које повењавају ризик за
настанак ових болести и друго, подједнако важно, утицати на свест људи да се
својим понашањем могу значајно заштитити од настанка рака.

32. ПУШЕЊЕ И МАЛИГНЕ БОЛЕСТИ

• Употреба дувана је појединачно најзаступљенији превентабилни узрок малигних
болести у свету.
• Процењује се да је пушење одговорно за 30% укупне смртности од малигних
болести и 80- 90% смртности од рака плућа.
• Епидемиолошке студије доследно потврђују повезаност навике пушења са раком
плућа, грла, усне дупље, једњака, бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце.
• Неколико студија указују и на повезаност пушења са раком желуца, јетре, колона и
ректума

33. ИСХРАНА И МАЛИГНЕ БОЛЕСТИ

• Нездраве навике у исхрани повећавају ризик настанка више различитих типова
рака: дебелог црева, једњака, дојке, материце и бубрега.
• На ризик за настанак рака утичу: избор врсте хране, квалитет и начин припремања
намирница, као и укупан калоријски унос.
• Са повећаним ризиком повезују се: риба усољена на кинески начин, афлатоксин
(афлатоxин - гљивична контаминација која се понекад може наћи на зрнастој храни,
нпр. кикирикију), конзервисано месо, со и усољена храна, као и веома врели
напици и храна.
• Протективна улога у односу на малигне болести приписује се ликопену (парадајз и
производи од парадајза), и то у смислу превенције рака простате, дојке, плућа и
органа за варење.

34. ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ

• Неки од фактора ризика:
▪ Неправилна исхрана
▪ Пушење
▪ Алкохол
▪ Гојазност
▪ Неактивност
▪ Наслеђе
▪ Зрачења
▪ Адитиви
 ▪ Лекови......

35. ВОДИЧ ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ

• У исхрани као превенцији од болести, пре свега требало би се придржавати четири
основна принципа правилне исхране а то су :
▪ Рационална исхрана - представља однос између количине унијете хране и
количине утрошене у организму за одговарајуће процесе, а то су:
терморегулација, рад унутрашњих органа, физичка активност, итд. Одступање
од ове равнотеже доводи до преобилне или недовољне исхране, Рационална
исхрана истовремено значи узимање намирница које су јефтиније, али једнако
вриједне тако да се не умањује нутритивна вредност јела
▪ Уравнотежена или умерена исхрана - представља оптималну количину
хранљивих састојака. Она не сме бити ни преобилна нити недовољна , не само у
енергетском смислу, већ и у погледу и других хранљивих састојака, посебно
витамина и минерала. И преобилна и недовољна исхрана могу довести до
различитих поремећаја у организму и слабљења његове виталне способности.
▪ Разноврсна, мешовита исхрана - обухвата два појма: групе намирница и врсту
јела. У току дневног јеловника потребно је узети намирнице из свих 7 група,
односно 5 група ако се посматра пирамида исхране. Због богатства наше, а и
страних кухиња, јела требају бити разноврсна и без честих понављања, наравно
уколико је то могуће. Трудити се да исхрана буде што разноврснија
▪ Равномерност оброка (дневни ритам оброка) - неопходно је у току дана узети
више обеда са мањом количином хране, а посебно неправилно целокупну
количину хране узети у облику једног оброка, при чему се оптерећују органи за
варење, па и цео организам.

36. ПРЕПОРУКЕ ЗА ИСХРАНУ ПАЦИЈЕНАТА СА МАЛИГНИМ БОЛЕСТИМА

• У превенцији малигних обољења нарочито се препоручује исхрана богата
антиоксидантима а то су:
▪ Црно грожђе, пре него зелено или бело.
▪ Црвени и жути црни лук уместо оног беле боје.
▪ Купус, карфиол и броколи сирово или кратко кувано.
▪ Бели лук сиров и изгњечен.
▪ Свеже и залеђено поврће, пре него конзервисано.
▪ Сво поврће припремано у мало воде или на пари.
▪ Чисто, хладно цеђено маслиново уље.
▪ Лиснато поврће тамнозелене боје ( спанаћ,празилук,блитва..).
▪ Црвени грејпфрут.
▪ Цели воћни плод уместо сока.
▪ Свежи и залеђени сок уместо конзервираног.
▪ Тамнонаранџасту шаргарепу, индијски кромпир, бундеву.
• Не препоручује се:
▪ Масно месо, димљено, месне и рибље конзерве, изнутрице,кобасице,
 ▪ друге врсте јаја (осим кокошијих),
▪ масни тврди и зрели сиреви, зрео и слан кајмак,
▪ кондезовано млеко,
▪ све врсте свежег хлеба, вруће лиснато тесто, свежа теста са квасцем, масни
пржени колачи,
▪ масти животињског порекла, мајонез, биљна маст,
▪ превише слане намирнице,
▪ конзервисано поврће,
▪ екстракти поврћа за супе, сушено поврће,
▪ кисео купус и поврће из туршије (ако није претходно добро испрано чистом
водом),
▪ пржени кромпир, чипс,
▪ конзервисано воће, нељуштено воће, воћни сокови са конзервансима и
вештачким заслађивачима,
▪ жестока пића, вино, пиво,
▪ газирана пића, минерална вода богата натријумом,
▪ јака црна кафа или руски чај,
▪ бели шећер у већој количини,
▪ чоколада, какао, бомбоне,
▪ мармеладе и џемови са конзервансима,
▪ торте са масним надевом,
▪ вештачки заслађивачи и вештачке боје за колаче

37. ИСХРАНА И КАРЦИНОМ КОЛОНА

• The nutres health студија је поредила жене које конзумирају “црвено” месо чешће него
жене које га конзумирају редје и показано је да статистички значајно расте ризик од
колоректалног карцинома код жена које конзуимирају чешће “црвено” месо.
• Слични резултати су потврђени на истраживању мушкараца у САД.
• Дуготрајно конзумирање црвеног меса је удружено с већим ризиком од карцинома
дисталног дела колона.
• Повишен ризик код уноса црвеног меса постоји вероватно због начина спремања меса
на високој температури и стварања хетероцикличних амина и нитрозо компонената.
• Исхрана богата животињским мастима доводи до повећане учесталости аденома и
карцинома дебелог црева.
• Доказано је да повећан унос масти повећава садржај жучних киселина у дебелом
цреву, као и ћелијску пролиферацију у његовој слузокожи.
• Поједине масти и жучне киселине су цитотоксичне, генотоксичне, стимулишу
пролиферацију колоноцита и могу да утичу на метаболизам карциногена и доводе до
карциноген-индукованих тумора код животиња.
• Најјачи утицај исхране на карциногенезу је енергентски унос. Многе студије
потврдјују везу између повећаног енергетског уноса и повећања ризика од
колоректалног карцинома.
• Постоји позитивна асоцијација уноса алкохолних пића и карцинома колона.
Механизам којим алкохол може да повећа шансу за карциногенезу укључује
гастроинтестиналну ћелијску регенерацију и инхибицију имуног одговора. Такође, у
одсуству адекватне количине резерви фолне киселине, етанол повећава ДНК
метилацију.
• Дуготрајно пушење више од 20 цигарета дневно повећава ризик од колоректалног
карцинома 2-3 пута.
• Исхрана са доста влакана, посебно мекиња, стандарно се препоручује у целом свету
као превентивна мера за настанак тумора дебелог црева.
• Користан ефекат влакана је приписиван њиховој способности да везују секундарне
жучне соли које су познат канцероген и скраћењу транзитног времена у колону чиме се
смањује дужина контакта свих канцерогена са слузокожом црева.
• Исхрана богата свежим воћем и зељастим поврћем има јасну протективну улогу за
настанак колоректалног карцинома.
• Антиоксоданси доводе до смјањења слободних радикала и користе се у мерама
такозване хемопревенције карцинома дебелог црева.
• Листа потенцијалних протективних фактора је дуга, најчешће спомињани су витамин
Цe, витамин Е, витамин Дe, бета каротен, али нема чврстих доказа о њиховој
ефикасности који би оправдали рутинску употребу у превенцији колоректалног
карцинома
• Ендогени и егзогени полни хормони имају улогу и етиологији колоректалних тумора.
• Релативни ризик настанка рака дебелог црева је око 50% већи у гојазних
мушкараца и жена.

38. ДИЈЕТОПРОФИЛАКСА КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ

• Дијетопрофилакса:
▪ Спречавање појаве болести
▪ Правилан раст и развој
▪ Регенерација
▪ Квалитет живота
▪ Дужина живота
• Дијетотерапија:
▪ Ублажавање симптома и знакова болести
▪ Спречавање компликација
▪ Удружени терапијски ефекти са фармакотерапијом
▪ Удружени терапијски ефекти са хируршком терапијом
▪ Парцијална парентерална исхрана
▪ Тотална парентерална исхрана
• Дијететска храна-намирнице - храна-намирнице намерно промењеног хемијског
састава намењене особама са посебним медицинским и нутритивним потребама
 39. ИСТОРИЈА ИСХРАНЕ

ПРАЗАЈЕДНИЦЕ МОДЕРНО ДОБА

Sirove i termički ne-tretirane namirnice Značajne kvalitativne i kvantitativne

biljnog i animalnog porekla promene

Ishrana sa malo soli Visok unos soli

Veća zastupljenost voća i povrća Veća zastupljenost namirnica animalnog

porekla i žitarica

Odnos omega-6 i omega-3 MK oko 1:1 Odnos omega 6 i omega 3 MK 10:1

Velika fizička aktivnost Velika fizička neaktivnost

Bez alkohola, pušenja Alkohol, pušenje

• Циљеви исхране кроз историју човечанства:

▪ ПРВИ: довољан унос неопходних нутритивних елемената: енергије из хране и
нутритијената
▪ ДРУГИ: ПРВИ+ смањење уноса неких састојака хране
▪ ТРЕЋИ: ДРУГИ + индивидуалан приступ и оптималан унос свих потребних
састојака
40.Улога ризичних фактора у развоју коронарне болести
Povišen krvni pritisak
(>140/90 mmHg) 13%
Nedovoljna fizička aktivnost 37%
Povišen holesterol
(>5,2 mmol/l) 46%
Gojaznost 6%
Преваленца ризика: пропорција становништва изложеног одређеном ризику (проценат
пушача)

релевантни ризик: вероватноћа неповољног исхода у становништву изложеном

одређеном ризику у поређењу са становништвом које није изложено (карцином плућа
код пушача и непушача)
атрибутивни ризик: пропорција обољења у становништву која је резултат утицаја
одређеног ризика.

41. Гојазност и кардиоваскуларне болести

Гојазност је главни фактор ризика за настанак КБВ

Повећани БМИ али још више однос струка и кука су предиктори настанка КВБ
Гојазност је у вези са другим факторима ризика за КВБ - дислипидемије, хипертензије,
инсулинске резистенције анд дијабетееса типа 2
Редукција ТМ доводи до корекције метаболичких и клиничких параметаракоји су поремећени
код већине предгојазних и гојазних пацијената.
Потенцијални позитивни ефекти губитка 10 кг су:
50% смањeње шећера у крви
10% смањење укупног холестерола у крви
30% смањење триглицерида у крви
Смањење крвног притиска за 10mmHg

42.Фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Позитивна корелација између начина исхране и болести срца
Велики број студија-доказани ризико фактори
Студија 7-земаља је најзначајнија студија која је потврдила строгу корелацију између болести
срца и уноса засићених масти.
• преваленца ризика: пропорција становништва изложеног одређеном ризику (проценат
пушача)

• релевантни ризик: вероватноћа неповољног исхода у становништву изложеном

одређеном ризику у поређењу са становништвом које није изложено (карцином плућа
код пушача и непушача)

• атрибутивни ризик: пропорција обољења у становништву која је резултат утицаја

одређеног ризика.

43. Дијетарне интервенције-КВБ

-Смањење телесне масе ако је потребно
-Повећање уноса дијетних влакана
25-30g/дневно или више
-Додатак станола и стерола у исхрану
2-3g/даy у више појединачних доза
-Унос ω-3 масти повећати
-Унос протеина соје
-Повећати унос воћа и поврћа (400 g)
-Смањити унос холестерола из хране
< 200 mg/дан
-Адекватно балансирање нутријената
-Престанак конзумирања одређене врсте хране
-Повећати унос фортификованих намирница
-Унос дијететских суплемената

44. Витамини и минерали и КВБ

Вит. Е, вит. Цe и селен се сматрају најважнијим природним антиоксидансима који се налазе
у свим ткивима и ћелијама организма, где учествују у одбрани од оксидативних оштећења
Много се очекивало од суплементације антиокисдативним витаминима.
-линолна киселина: сунцокретово, кукурузно, сојино и бундевино уље
-алфа-линоленска киселина: ланено, сојино и уље из језграстог воћа
-ЕПА и ДХА: масне морске рибе
-ω-3 и ω-6 МК снижавају ниво ЛДЛ- холестерола
-ω-3 МК имају значај у регулисању нивоа триглицерида, смањењу агрегације тромбоцита,
смањењу вазоконстрикције и вентрикуларних аритмија.
-Препорука: већи унос масне морске рибе, цеђеног биљног уља, језграстог воћа и семенки.
-Међу најбоље проучаваним ефектима су омега-3- масне киселине. Златни стандард у
суплементацији, 1 g превентивно/дан
-Витамин Б6, Б12 И фолна киселина: Имају улогу у метаболизму хомоцистеина који се
сматра једним од фактора ризика за КВО, мада за то још увек не постоји довољно доказа.
-Витамин Де - Независан механизам деловања на хипертензију.
-Калцијум, калијум и магнезијум снижавају крвни притисак.
-Дијетна влакна:Резултати спроведених истраживања доказују да растворљива влакна
снижавају укупни и LDL-холестерол у плазми.
-Фитостероли и станоли снижавају ниво триглицерида и укупног и LDL холестерола у
плазми редукујући апсорпцију жучних киселина и холестерола из хране
-Каротеноиди
-Етанол:У вину се налази у концентрацији од 11 до 12. Синергистичко дејство са
полифенолима из вина:повећава екстракцију полифенола,
побољшава апсорпцију полифенола из дигествног тракта,
појачава биолошку активност полифенола. Умерено конзумирање - заштитно дејство. У већим
количинама је токсичан и ствара зависност
-Полифеноли (Француски парадокс) - 10-20 пута ефикаснији у заштити LDL холестерола од
оксидације од витамина Е

45. Протеини соје и дијетна влакна и КВБ

-Хетерогена смеша полисахарида и лигнина, коју чине остаци биљних ћелија који не могу да
се хидролизују ензимима дигестивног тракта.
Деле се на:
• растворна влакна: пектини, слузи, гуме, део хемицелулоза, несварљиви скроб и
несварљиви олигосахариди
• нерастворна влакна: целулоза, лигнин и поједине хемицелулозе
-Резултати спроведених истраживања доказују да растворљива влакна снижавају укупни и
LDL-холестерол у плазми.
-Препоруке СЗО су да дневни унос растворљивих влакана буде од 16-24 g дневно.
Највише проучавано раствормо влакно је β-глукан из овса
Има многобројне повољне ефекте на људско здравље
Потврђено је да може да утиче на смањење серумског холестерола
Хемијски представља линерни, високо молекулски полисахарид, растворан у води
ФДА 1997. године одобрила следећу здравствену изјаву за производе од интегралног овса:
„Исхрана са високим садржајем овсених мекиња, а ниским садржајем засићених масти
и холестерола може да смањи ризик од исхемијске болести срца“
Повољни ефекти које испољава β-глукан су: повећана елиминација жучних киселина и
стерола, смањена апсорпција масти из хране, убрзани катаболизам ЛДЛ-холестерола.
Протеини соје са изофлавонима снижавају ЛДЛ-Ц холестерол

46. Француски парадокс

Полифеноли
-флавоноиди и стилбени око 1g/l у црном вину
ефикасни антиоксиданси
-10-20 пута ефикаснији у заштити LDL холестерола од оксидације од витамина Е
-у ин витро условима инхибирају синтезу еикозаноида и агрегацију тромбоцита
-стимулишу продукцију азот-моноксида који доводи до релаксације глатких мишића крвних
судова
Чак и на енглеском језику, овај термин је звучао романтично милионима Американаца који су
га чули 1991. године...
Иако Французи једу масну храну и пуше више него Американци, Сафер је закључио:
“Ако сте средовечан Американац, ваше шансе да умрете од срчаног удара су три пута веће
него Француза истих година. Очигледно да Французи нешто исправно чине, нешто што
Американци не раде- ... А сада је и доказано: Алкохол – нарочито црно вино – смањује ризик
од настанка болести срца"

47. Фитостероли и фитостаноли

-Стероли биљног порекла, структурно слични холестеролу

• β-ситостерол
• Кампестерол
• стигмастерол
• брасикастерол
-Делом су естерификовани незасићеним масним киселинама чиме се повећава њихова
липосолубилност
-Хидрогенизацијом стерола настају станоли
Биљни стероли и станоли снижавају плазма укупан и LDL холестерол, интерферирајући
апсорпцију холестерола
Добро се подносе
Могућа интерференција са липосолубилним витаминима, када се примењују у већим дозама,
што је могуће избећи исхраном са повећаним садржајем ових нутримената
У количини од 2-3 g дневно могу смањити ниво ЛДЛ холестерола и до 15 %.
Велики број производа на тржишту.
Поједине намирнице са фитостеролима и станолима одобрене су у ЕУ као нова храна и
користе се као састојци функцоналних намирница и у дијететским суплементима
FDA је одобрио две здравствене изјаве за намирнице са фитостеролима и фитостанолима (21
CFR 101.83)
“Два оброка дневно хране која садржи најмање 0,65 g по оброку естара биљних стерола, као
део исхране са ниским садржајем засићених масти и холестерола може да смањи ризик од
исхемијске болести срца.“
„Исхрана са ниским садржајем засићених масти и холестерола која садржи два оброка хране
која обезбеђује најмање 3,4 g биљних станола може да смањи ризик од исхемијске болести
срца.“
Фитостероли и станоли снижавају ниво триглицерида и укупног и LDL холестерола у плазми
редукујући апсорпцију жучних киселина и холестерола из хране
По принципу компетиције замењују холестерол и тако смањују његову апсорпцију
Мета анализа 26 независних студија ефеката фитостерола показује да се значајно смањење
нивоа LDL холестерола (10%) постиже уносом од 2 g фитостерола дневно.

48. Медитеранска исхрана

Дијета заснована на традиционалој исхрани медитеранских земаља

Италије Грчке и Шпаније

49. Примена суплемената код КВБ

Нутритивне интервенције у смислу суплементације представљају део глобалне стратегије за
смањење ризика од КВО
Резултати многобројних студија генерално указују на неутралне резултате
Добијање јасних афирмативних резултата је тешко постићи.
50. Стање ухрањености

Може се утврдити:
Физиолошко стање ухрањености је показатељ добро избалансиране исхране
Неопходан услов здравља

-ДИЈЕТЕТСКА ИСПИТИВАЊА-АНКЕТИРАЊЕ, АНКЕТЕ ИСХРАНЕ

-АНТРОПОМЕТРИЈСКА ИСПИТИВАЊА
-БИОХЕМИЈСКА ИСПИТИВАЊА
-ФУНКЦИОНАЛНА ИСПИТИВАЊА
-КЛИНИЧКА ИСПИТИВАЊА
Антропометријским мерењима
Биохемијским и другим лабораторијским испитивањима (рутинска испитивања, дилуционе
технике, мерење укупног телесног калијума и др.)
Функционалним испитивањима (билансне методе – биланс азота, повећана пропустљивост
капилара - Ц витамин и др.)
Радиолошким техникама (двоенергетска апсорпција X-зрака, компјутеризована аксијална
томографија (ЦАТ), НМР)
Клиничким испитивањима (циљана и добро увежбана инспекција по органима и системима)

51. Испитивање стања ухрањености

Индекс телесне масе-ИТМ (kg/m2) –BMI-body mass index, у односу на граничне вредности
препоручене од стране WХО из 1995., 2000. и 2004. године
Обим струка као најједноставнија метода за процену стања исхрањености, а према
препорукама WНО из 2000. године
Збир четири кожна набора где се добијена вредност пореди са табличним вредностима
Дурнин&Wомерслеy-а из 1974. године - за процену стања здравља се све мање употребљава;
Код одраслих особа (24-60 година, WHО) и старих особа (више од 60 година, WHО):
Телесна висина
Телесна маса
Обим струка
 Проценат сала у телу помоћу мерења Дебљине поткожног масног ткива на
четири мерна места

52. Антропометријска испитивања

Објективно мерило за процену стања ухрањености

• Телесна висина (ТВ)
• Телесна маса (ТМ)
• Боди мас индекс (body mass index)-индекс телесне масе
• Обим струка
• Обим кукова
• Однос струка и кука
• Проценат масног ткива у организму
• Уз
• Скенер
• Магнетна резонанца
Обим струка - Еластичном центиметарском траком
Код адолесцената, одраслих и старих особа
Испитаник стоји, а испитивач или стоји или седи (дете или одрасла особа), тако да му је трака
у висини очију
Центиметарска трака поставља се на средину између доњих ивица ребарних лукова и горњих
ивица criste illiacae l.dex et l.sin директно на кожу у водоравној линији без затезања

53. Анкете исхране

Процена УНОСА ХРАНЕ, при чему је важно добити следеће податке:

1. Врсте намирница које се користе у исхрани
2. Количине сваке намирнице уношене у одређеном периоду
3. Начину припремања намирница
ВРСТЕ ИСПИТИВАЊА ИСХРАНЕ- ТИПОВИ АНКЕТЕ ИСХРАНЕ
-АНКЕТА ИНДИВИДУАЛНЕ ИСХРАНЕ
-АНКЕТА КОЛЕКТИВНЕ ИСХРАНЕ
-АНКЕТА ПОРОДИЧНЕ ИСХРАНЕ
-НАЦИОНАЛНА АНКЕТА ИСХРАНЕ
-БУЏЕТСКИ ТИП АНКЕТЕ ИСХРАНЕ
До података у свим анкетама се долази на два начина:
1.непосредним мерењем (може и субјективном проценом количином унете хране,
без непосредног мерења),
2.на бази присећања количине и врсте намирница конзумиране у протеклом
периоду

54. Индекс телесне масе

Служи за процену степена ухрањености

 Изражава се као број kg по квадрату телесне висине изражене у m²

BMI = Težina(kg)
Visina (m²)

18, 5 - 24, 9 → нормална ухрањеност

25 - 29, 9 → предгојазност
30 - 34, 9 → 1 степен гојазности
35 - 39, 9 → 2 степен гојазности
> 40 → 3 степен гојазности

55. Гојазност-етиологија

Последица дејства више различитих фактора (наследних особина, психолошких,

културолошких, социјалних, метаболичких, физиолошких и патофизиолошких)
гојазност је мултикаузално обољење које најчешће настаје као последица интеракције
генотипа (наследних генетских одлика индивидуе) и фактора спољне средине. Утуче:
стил живота, психолошки, генетски, медицински фактори. Фактори средине: Када се у
организам дуже време уноси већа количина енергетски хранљивих материја него што може да
се потроши, долази до последичног таложења масти и повећања телесне тежине. Психогени
фактори: Храна често служи као средство за превазилажење лоших емоција (фрустрација,
досаде, несигурности, љутње, туге) или као утеха за разне проблеме.
Осим тога, гојазне особе се често осећају непожељно и дискриминисано у данашњем друштву
које манекенски тип грађе истиче као идеал лепоте.
Услед тога оне често улазе у "зачарани круг", уносећи још више хране како би се краткорочно
осећале боље. Физиолошки фактори: Са годинама се полако смањује ниво базалног
метаболизма, а повећавају се катаболички процеси за које није потребна додатна енергија.
Са старењем се смањује и способност и жеља за физичком активношћу, што све то додатно
отежава.
Мишићна активност је најважнији начин којим се енергија ослобађа из организма.
Око једна трећине дневно утрошене енергије се потроши мишићним радом, а код физичких
радника и половина или три четвртине.
Због тога се често каже, да гојазност настаје као последица превисоког односа уноса хране
према физичкој активности. Патофозиолошки фактори: Поремећаји лучења неких
ендокриних жлезда (хипофиза, штитаста и полне жлезде) могу, мада ретко, да буду узрок
гојазности.
Такође, лезија центара за регулацију уноса хране у мозгу или њихов поремећај (малигнитет)
може условити повећање телесне тежине.

56. Гојазност-симптоми и утицај на здравље

• Гојазност (лат. обситас) је хронична болест која се испољава прекомерним накупљањем масти
у организму и повећањем телесне тежине.
• Свако повећање телесне тежине за 10% и више од идеалне означава се као гојазност.
• Она доводи до бројних и тешких компликација на многим органима и органским системима.
• Осим што спада у главне факторе ризика за настанак широке лепезе кардиоваскуларних
обољења, она делује и индиректно узрокујући друге болести.
• На тај начин, гојазност поред очигледних естетских, може створити и озбиљне здравствене
проблеме и да тако утиче на квалитет живота.
• Епидемија овог обољења је широм света у сталном порасту, те се гојазност сврстава међу
водеће болести савремене цивилизације
• Ако се вратимо на почетак човековог настанка и развоја, у жељи да дође до хране, морао је да
трчи по шуми, да се пење на дрвеће и обично се каже: ,, Пећински човек је јео да би живео, јео
да би преживео ."
• Његов енергетски унос био је једнак енергетској потрошњи, што значи да није постојала
могућност да дође до гојазности.
• Данас се ситуација променила и долазимо до тога да човек ужива у храни и живи да би јео.
• Суштина је у томе да је савремени начин живљења довео до учестале појаве гојазности.

57. Гојазност-компликације и последице

1. Метаболичко-хормонске компликације (шећерна болест тип 2, инсулинска резистенција,

хипертензија, ...),
2. поремећаји на нивоу циркулишућих хормона и других фактора,
3. болести органских система (нервни систем, кардиоваскуларни систем, имунски
систем,дигестивни систем, болести коже),
4. малигне болести,
5. механичке компликације,
6. хируршке компликације,
7. психосоцијалне компликације (стрес, депресија, повећан ризик инвалидитета, компликације
на радном месту).

Последице:
Мождани удар
Срчана обољења
Респираторна обољења
Кардиоваскуларни ризик фактори
Дијабетес
Обољења жучних путева
Остеоартроза
Тумори
Хормонски поремећај
Хyперурикемија
и гихт

58.Дијетотерапија гојазности

1. Лечење је дуготрајно и упорно

2. Приликом рестрикције уноса хране мора се водити рачуна да се задовоље дневне енергетске
потребе
3. Много је дијета на тржишту али су неефикасне углавном. Од најпознатијих
су:Аткинсонова,Антоан,Сува,Са пресним јелима, Приткинова-НЕ ПРЕПОРУЧУЈУ СЕ!!!
4. ИНДИВИДУАЛНЕ РЕСТРИКТИВНЕ ДИЈЕТЕ ПРОПИСАНЕ ОД СТРАНЕ ЛЕКАРА
Racionalna ishrana predstavlja glavni način lečenja i ne može se zameniti ni jednim drugim
terapijskim merama i postupcima, jer je povećano skladištenje masti uvek hiperalimentarnog
porekla.
Osnovni zahtev alimentarne ishrane sastoji se u smanjenu unosa masti i ograničenju korišćenja
koncentrovanih ugljenih hidrata.
Potrebno je povećati korišćenje namirnica koje sadrže dovoljne količine biljnih vlakana koje ometaju
resorpciju masti.

59. Дијетопрофилакса гојазности

60. Гојазност и физичка активност

-Ефикаснија је у комбинацији са дијетом!

-Променити навике (дуго седење пред ТВ-ом...)
-Препоручују се благе вежбе свакодневно, шетње, вожња бицикла
-Најефикаснија је дневна активност 40 мин са оптималним пулсом
Оптимални пулс=220-број година па од тог броја израчунати 70% и 80%.
У том интервалу треба да буде пулс током вежбања!
• Fizička aktivnost je veoma korisna u supresiji i otklanjanju gojaznosti i čini obavezan deo
terapijskog programa.
• Energetski deficit se nadoknađuje iz skladišta masti, telesna masa se postepeno smanjuje, poboljšava
se lipidni status plazme, povećava se osetljivost na insulin i bolje koristi glukoza.
• Fizička aktivnost se individualno programira u skladu sa godinama života, stepenom gojaznosti i
opštim zdravstvenim stanjem.
• Preporučuje se pešačenje, plivanje, rad u bašti i sl., a ne savetuje se naporno bavljenje sportom.

61. Гојазност-подела

Тип јабуке (мушки, центрипетални).

Тип крушке (женски, центрифугални).

62. Лечење гојазности

Циљеви: Zadovoljavajući gubitak u težini

Poboljšanje faktora rizika
Dugotrajno održanje težine
Prevencija vraćanja težine
Podsticanje aktivnog načina života
Poboljšanje kvaliteta života
1.Дијетотерапија
2.Физичка активност
3. Промена понашања
4. Психосоцијална подршка
5. Фармакотерапија
6.Хируршка терапија

Обавезно се консултовати са лекаром!

63. Превенција гојазности

Колективна свест да је гојазност болест а не појава и да се може спречити

Промовисање здравог начина живота

Циљ =спречити појаву и даље повећање телесне тежине код људи и деце јер је то много
лакши, јефтинији и ефикаснији начин него лечење гојазности!
64. Начин планирања правилне исхране

Величина порције пре 20 година – 333 калорије

Величина порције данас – 590 калорија
Разлика је 257 калорија!
Унос калорија треба да буде једнак потрошњи

65. Енергетске потребе организма

Потребе за раном зависе од пола, узраста, физичке активности, физиолошког стања, исхране,
навика и здравственог стања.
Енергетске потребе сваког појединца зависе од
Енергије потребне за одвијање базалног метаболизма
Енергије потребне за физичку активност
Енергије за специфично динамско дејство хране
Енергије за раст нових ткива (деца, труднице, дојиље)
Индивидуалне енергетске потребе су она количина енергетског уноса храном, који је
уравнотежен са расходом енергије, а обезбеђује оптималну телесну масу, телесни саства и
потребни ниво физичке активности; истовремено је усаглашен са дуготрајним добрим
здрављем, а омогућава економски неопходну и социјално потребну активност.

66. Идеална телесна маса

Идеална телесна маса одређује се формулама нпр:

 За мушкарце ТМи = (ТВ -100) – (ТВ -150/ 4)
За жене ТМи = (ТВ -100) – (ТВ -150/ 2,5)
ТВ - телесна висина у цм
Енергетске потребе = BM x PAL
BM – базални метаболизам (израчунава се према табели )
PAL - коефицијент тежине физичких активности (према табели )
СЗО дајe табеларне препоруке за процену укупног енергетског уноса за децу и одрасле

67. Колективна исхрана деце

Предшколске установе
Основне школе
Средње школе-интернати
Факултети-студентски центри

• Стање ухрањености деце одраз је њиховог целокупног здравља.

• Када је деци доступна адекватна исхрана, када нису изложена честим обољевањима и када су
добро збринута, она достижу свој пуни потенцијал раста и развоја.
• Неправилна исхрана код деце, са своје две крајности потхрањености и преухрањености све је
израженији јавно-здравствени проблем у свету.
• Исхрана деце је веома важна за њихово здравље и представља један од основа за здрав и
квалитетан живот, те се стога процесу исхране у предшколским установама треба посветити
посебна пажања.
• Баш због тога, најновијим законским решењем из области предшколског васпитања и
образовања јасно је прописано да се услови и начин остваривања исхране, неге, превентивно-
здравствене и социјалне заштите у предшколској установи уређују посебним подзаконским
актом.
• Неухрањеност угрожава будућност милиона деце, онемогућавајући оне који преживе, да
постигну свој пуни развојни потенцијал, да буду способна да уче и да зарађују када одрасту. У
исто време милиони деце једу превише хране богате енергијом што, заједно са смањеном
телесном активношћу, доводи до гојазности, прекомерне тежине и незаразних болести
узрокованих лошом исхраном.

68. Препоруке за планирање исхране-колективне за децу

• У планирању исхране деце у предшколским установама у обзир треба узети следеће

чиниоце:
• -нутритивне потребе за енергијом, хранљивим супстанцама, витаминима и минералима
које омогућавају правилан раст и развој детета;
• -социјалне и развојне аспекте исхране примерене узрасту као што су укључивање у
друштвени живот,развој моторике, психолошке фазе, стицање прехрамбених навика;
• -могућности превенције патолошких стања и хроничних болести одраслих.
• Исхрану деце треба планирати и реализовати у складу са Правилником о ближим условима и
начину остваривања исхране деце у предшколској установи ( «Сл.гл.РС» бр.39/2018) у коме
 су дате нутритивне потребе деце према узрасним групама, дужини боравка у предшколској
установи и физиолошким захтевима дечјег организма, уз поштовање принципа правилне
исхране.
• Планирање исхране обављати израдом дневних јеловника, недељно, петнаестодневно
или месечно за сваку сезону у години (пролеће, лето, јесен и зима).
• При планирању исхране водити рачуна о Нормативима исхране деце у установи.
• Прорачунати прехрамбене потребе по једном детету, за сваку узрасну групу посебно, за
сваки дан у недељи.
• За програм боравка деце у установи 9-10 сати обезбедити задовољење 70% или 75% дневних
укупних енергетских потреба и задовољење 90% дневних потреба у животињским
протеинима, минералима и витаминима.
• Приликом планирања јеловника водити рачуна о количини и врсти намирница у односу
на њихов састав (беланчевине, масти и угљени хидрати), како би се обезбедио потребан удео
беланчевина, масти и угљених хидрата у дневним оброцима.

69. Законска регулатива колективне исхране деце

Исхрану деце треба планирати и реализовати у складу са Правилником о ближим условима и

начину остваривања исхране деце у предшколској установи ( «Сл.гл.РС» бр.39/2018) у коме
су дате нутритивне потребе деце према узрасним групама, дужини боравка у предшколској
установи и физиолошким захтевима дечјег организма, уз поштовање принципа правилне
исхране.
Планирање исхране обављати израдом дневних јеловника, недељно, петнаестодневно
или месечно за сваку сезону у години (пролеће, лето, јесен и зима).
При планирању исхране водити рачуна о Нормативима исхране деце у установи.
Прорачунати прехрамбене потребе по једном детету, за сваку узрасну групу посебно, за
сваки дан у недељи.

70. Препоруке за исхрану деце

За програм боравка деце у установи 9-10 сати обезбедити задовољење 70% или 75% дневних
укупних енергетских потреба и задовољење 90% дневних потреба у животињским
протеинима, минералима и витаминима.
Приликом планирања јеловника водити рачуна о количини и врсти намирница у односу
на њихов састав (беланчевине, масти и угљени хидрати), како би се обезбедио потребан удео
беланчевина, масти и угљених хидрата у дневним оброцима.
Потребно је ускладити енергетску вредност целодневног оброка са нормативима
Потребно је ускладити процентуални удео појединих оброка у односу на укупан дневни оброк
Потребно је ускладити садржај макронутријената са нормативима
У циљу превенције високог крвног притиска одржавати усклађен садржај кухињске соли са
препорукама СЗО за децу
Приликом припреме оброка придржавати се прописане рецептуре
У циљу правилног раста и развоја деце предшколског узраста као и у циљу очувања и
унапређења њиховог здравља потребно је редовно и континуирано пратити исхрану и
кориговати недостатке

71. Школска исхрана

Школа је у обавези да у поступку организовања исхране ученика обезбеди све санитарно

хигијенске и друге услове у складу са законом којим се уређују поступци припремања и
дистрибуције хране.
– узраст ученика;
– број ученика одређене узрасне групе;
– дужину времена које ученик проведе у школи и режим наставе;
– енергетске потребе ученика;
– нутритивне и посебне нутритивне потребе ученика.
Планирање исхране ученика врши се у складу са нормативом исхране ученика у школи
Структура дневне исхране ученика треба да обезбеди одговарајуће задовољење енергетских и
нутритивних потреба, кроз:
1) заступљеност свих група намирница, са одређеним уделом у односу на укупни дневни
енергетски унос;
2) заступљеност свих хранљивих материја (макронутријената) у одређеном процентуалном
односу;
3) заступљеност минерала и витамина (микронутријената) у препорученој
количини/вредности;
4) расподелу укупне енергије у kcal, односно kJ, подељене на одговарајући број дневних
оброка у одређеном процентуалном односу
Школа у складу са својим могућностима организује и исхрану ученика са посебним
нутритивним потребама, на основу изве штаја доктора медицине специјалисте одређене гране
медицине који садржи податке о препорученим, односно намирницама које је потребно
искључити из исхране.
Родитељ, односно, други законски заступник, дужан је да
школи достави јеловник који је израдио дијететичар нутрициониста.

Посебне нутритивне потребе односе се на:

1) интолеранцију и алергију на одређене врсте намирница;
2) глутенска ентеропатија (целијакија);
3) болести и стања која захтевају посебан хигијенско-дијететски режим: гојазност, шећерна
болест, хронична бубрежна болест, дислипидемија, метаболички синдром и сл.

72. Исхрана ученика и студената

Јела су груписана у 3 групе, које чине:

1. Доручак и сува вечера, који се састоје из понуде напитака, пекарских производа, јела и
намаза (115);
2. ручак и вечера, који се састоје из понуде супа и чорби, прилога и варива, сосова, јела од
меса, јела од рибе, сложених јела, посних јела, додатака јелима, салата и десерта(227);
3. сува вечера, која чини допуну напитака и јела из прве и другег рупе за овајо брок (15).
Нутритивна вредност нормираног јела је рађена уз помоћ Таблица нутритивне вредности
наведених у литератури
састављање јеловника у кухињама домова ученика, односно студентских центара је један од
најкомплекснијих послова које обављају стручне службе установа у сарадњи са
представницима ученика, односно студената. Јеловник се саставља запериод од најмање 15
дана.
Обавеза дома ученика, односно студентског центра јесте да својим корисницима обезбеди
адекватну понуду јела, и то:
1) дом ученика је у обавези да свакодневно на менију има најмање два јела по оброку, при
чему најмање два пута недељно једно од тих јела мора да буде из групе посних јела,
2) Студентски центар је у обавези да свакодневно на менију има најмање три јела по оброку,
при чему најмање два пута недељно једно од тих јела мора да буде из групе посних јела,
3) Дом ученика, односно студентски центар је у обавези да обезбеди одговарајућу понуду
салата (најмање три врсте) по принципу шведског стола у одговарајућим салатбаровима, у
установи где постоје технички услови за такву врсту услуге

73. Циљеви колективне исхране

• Планирање колективне
• Планирање целодневне исхране и појединих обеда
• Чиниоци од којих зависи израда јеловника
• Норме за замену намирница у јеловнику

74. Трпезаријско и кухињско посуђе

Чисто кухињско и трпезаријско посуђе и прибор за јело један су од основних услова за

хигијенско-здравствену заштиту потрошача. Другим речима, чистоћа посуђа не сме доводити
у питање хигијенско-здравствену исправност сервираних јела, нити потрошача у сумњу
приликом једења.
Механизми за прање посуђа могу се поделити на: физички (механички), хемијски и физичко-
хемијски. Ова подела је релативна, будући да је механизме тешко међусобно одвојити.
Најбитније за све врсте посуђа − судова јесте комплетна припрема за прање, зависно од тога
шта је са њима рађено. Уколико се не могу опрати одмах после употребе, неопходно их је
потопити у воду или неку другу одговарајућу течност. На тај начин спречава се сушење
отпадака − остатака хране и знатно олакшава накнадно прање.
Сви радници у погону исхране морају бити свесни чињенице да није одговорно само особље
за прање посуђа ако због неадекватно опраног посуђа и прибора за јело реагују потрошачи
или ако настану здравствени проблеми. Дужност је руководећих органа да обезбеде стручно
прање, контролу прања и контролу опраног посуђа, као и правилно чување и коришћење.
75. Пријем посуђа на шалтер

На шалтеру за пријем обавља се пријем, механичко чишћење остатака јела и сортирање

посуђа по врстама.
Зависно од капацитета, ове послове обављају један до два радника.
Потрошачи своје послужавнике са употребљеним посуђем стављају на шалтер одређеним
редоследом; сваки следећи ставља се на слободан простор, како се шалтер не би закрчио. На
шалтеру са једним радним местом могу да се постављају у ред по дужини највише 3 до 4
послужавника. Са послужавника се на шалтеру мора одмах да склања посуђе, како би се на
празан послужавник могао поставити други послужавник са посуђем, и тако редом. Дакле, не
сме се дозволити да се на послужавник са коришћеним посуђем ставља следећи такав
послужавник. То се постиже добром организацијом рада и одговарајућом брзином узимања
посуђа са послужавника.
Радник који прима посуђе на шалтеру потребном брзином ослобађа послужавник следећим
редоследом:
дубоке тањире чисти од остатака јела над отвором за отпатке и слаже их у неколико наслага
десно од отвора за отпатке;
мале тањире од салате и колача чисти од остатака јела и слаже их у неколико наслага лево од
отвора;
шоље од напитака, супе и компота чисти од остатака и ставља их у корпу за шоље која је са
његове десне стране;
кашике, виљушке и ножеве ставља у посебне поређане корпе на столу;
остатке хлеба и другог на послужавнику баца у отвор за отпатке.
Веће наслаге послужавника на шалтеру брзо се узимају и стављају на столове који се налазе
лево и десно од шалтера.
Наслагани тањири односе се у праонике на потапање, а корпе са шољама и појединим врстама
прибора одмах се замењују празним. Остаци на тањирима скидају се стругачем или
истресањем. Није дозвољено истресање ударањем тањира о ивицу стола, јер се тако оштећују
и тањири и ивица отвора за отпатке.

76. Прање посуђа

Трпезаријско посуђе и прибор за јело производе се од различитих материјала: стакла,

порцулана, метала (прохром посуђе, алиминијумско и др.), разних синтетских материјала и сл.
Свако захтева специфичну врсту детерџената, омекшавање воде, дозирање детерџента и
технологију прања. С обзиром на то, произвођачи машина за прање посуђа и произвођачи
детерџената обавезни су да кориснику уз средство дају и упутство о технологији прања,
техничко-технолошким карактеристикама, врсти, намени и ефикасности детерџента према
врсти материјала од којег је посуђе направљено. Корисник је дужан да се стриктно придржава
упутства и да рекламира произвођачу све нежељене ефекте при прању (машинском или
ручном).
Посуђе се, поред машинског или ручног прања, у новије време пере и ултразвучно.
Машинско прање посуђа обавља се према прописаној технологији произвођача машине и
детерџената за прање посуђа. Пре прања посуђе се може претходно потапати у воду, да не би
дошло до засушења и ради лакшег скидања остатака хране у посуђу.
Сваки комад посуђа треба посебно прати и испирати у првој и другој води.
Цеђење и сушење посуђа постиже се слагањем тањира и послужавника на бок у стелаже, а
шоље се слажу у одговарајуће корпе, у којима се исцеде, затим се корпе напуњене шољама
слажу у стелажу. Прибор за јело се после прања односи на сушење у топле столове, уколико
одељење нема топле ормаре.
Посуђе је најбоље сушити у топлим ормарима, уколико их одељење има.

77. Одржавање чистоће у кухињи

• Чисто кухињско и трпезаријско посуђе и прибор за јело један су од основних услова за

хигијенско-здравствену заштиту потрошача. Другим речима, чистоћа посуђа не сме
доводити у питање хигијенско-здравствену исправност сервираних јела, нити
потрошача у сумњу приликом једења.
• Механизми за прање посуђа могу се поделити на: физички (механички), хемијски и
физичко-хемијски. Ова подела је релативна, будући да је механизме тешко међусобно
одвојити. Најбитније за све врсте посуђа − судова јесте комплетна припрема за прање,
зависно од тога шта је са њима рађено. Уколико се не могу опрати одмах после
употребе, неопходно их је потопити у воду или неку другу одговарајућу течност. На тај
начин спречава се сушење отпадака − остатака хране и знатно олакшава накнадно
прање.
• Сви радници у погону исхране морају бити свесни чињенице да није одговорно само
особље за прање посуђа ако због неадекватно опраног посуђа и прибора за јело реагују
потрошачи или ако настану здравствени проблеми. Дужност је руководећих органа да
обезбеде стручно прање, контролу прања и контролу опраног посуђа, као и правилно
чување и коришћење.

• Коришћено посуђе може се предавати на прање:

• на шалтеру одељења за прање трпезаријског посуђа, тако да се у том одељењу
посуђе истовремено и прима и пере;
• на шалтеру одељења у којем се организује сакупљање коришћеног посуђа
(механичко чишћење посуђа од остатака јела и сортирање по врстама), а затим се
колицима одвози у одељење за прање посуђа.
• Предавање коришћеног трпезаријског посуђа на шалтер одељења за прање
трпезаријског посуђа повољније је решење.

• Одељење за прање трпезаријског посуђа може да се организује на неколико начина:

• у оквиру просторија погона исхране које су директно повезане преко шалтера са

излазним простором из трпезарије и одељењем за термичку обраду, односно линијама за
самопослуживање;

• у оквиру просторија погона исхране у које се коришћено трпезаријско посуђе

колицима довози на прање са места прикупљања;
• на излазу из трпезарије, из које се чисто посуђе после прања и цеђења − сушења одвози
колицима преко трпезарије у одељење за термичку обраду, односно до линија за
самопослуживање.

• Одељење за прање трпезаријског посуђа предвиђа се углавном за сваку линију

поделе. Једно одељење може да пере посуђе и за две линије за самопослуживање, али
онда треба да има два шалтера и две линије за прање.

• Одељење мора да има што краћу везу са излазом за изношење отпадака хране.
Није дозвољено изношење отпадака кроз термичко и било које друго одељење.

• Одељење треба обавезно снабдети уређајима за одмагљивање и вентилацију који

беспрекорно функционишу. Одељење мора да има следећу опрему за прање трпезаријског
посуђа:

• шалтер за пријем употребљеног посуђа са отвором за отпатке,

• радне столове (за сортирање са леве и десне стране шалтера за пуњење и пражњење
корпи),

▪ машину за прање,

▪ праоник за прање посуђа, који се користи и за потапање тањира пре машинског

прања,
▪ стелажу за цеђење или топли ормар за сушење чистог посуђа,
▪ колица за превожење посуђа,
▪ корпу за шоље са шалтера,
▪ корпу за прибор за јело (кашике, виљушке и ножеви) са шалтера,
▪ подлошку за корпе за шоље,
▪ канту за отпатке,
▪ стругач за скидање остатака јела са тањира,
▪ пластичну кофу,
▪ гумено црево,
▪ заштитну кецељу,
▪ заштитне рукавице.
• На шалтеру за пријем обавља се пријем, механичко чишћење остатака јела и сортирање
посуђа по врстама.
• Зависно од капацитета, ове послове обављају један до два радника.
• Потрошачи своје послужавнике са употребљеним посуђем стављају на шалтер
одређеним редоследом; сваки следећи ставља се на слободан простор, како се шалтер не
би закрчио. На шалтеру са једним радним местом могу да се постављају у ред по дужини
највише 3 до 4 послужавника. Са послужавника се на шалтеру мора одмах да склања
посуђе, како би се на празан послужавник могао поставити други послужавник
са посуђем, и тако редом.
• Дакле, не сме се дозволити да се на послужавник са коришћеним посуђем ставља
следећи такав послужавник. То се постиже добром организацијом рада и одговарајућом
брзином узимања посуђа са послужавника.

• Радник који прима посуђе на шалтеру потребном брзином ослобађа послужавник

следећим редоследом:
• дубоке тањире чисти од остатака јела над отвором за отпатке и слаже их у неколико
наслага десно од отвора за отпатке;
• мале тањире од салате и колача чисти од остатака јела и слаже их у неколико наслага
лево од отвора;
• шоље од напитака, супе и компота чисти од остатака и ставља их у корпу за шоље која
је са његове десне стране;
• кашике, виљушке и ножеве ставља у посебне поређане корпе на столу;
• остатке хлеба и другог на послужавнику баца у отвор за отпатке.

• Веће наслаге послужавника на шалтеру брзо се узимају и стављају на столове који се

налазе лево и десно од шалтера.Наслагани тањири односе се у праонике на потапање, а
корпе са шољама и појединим врстама прибора одмах се замењују празним.Остаци на
тањирима скидају се стругачем или истресањем.Није дозвољено истресање ударањем
тањира о ивицу стола, јер се тако оштећују и тањири и ивица отвора за отпатке.

• Трпезаријско посуђе и прибор за јело производе се од различитих материјала: стакла,

порцулана, метала (прохром посуђе, алиминијумско и др.), разних синтетских материјала
и сл. Свако захтева специфичну врсту детерџената, омекшавање воде,
дозирање детерџента и технологију прања. С обзиром на то, произвођачи машина за
прање посуђа и произвођачи детерџената обавезни су да кориснику уз средство дају и
упутство о технологији прања, техничко-технолошким карактеристикама, врсти, намени и
ефикасности детерџента према врсти материјала од којег је посуђе направљено. Корисник
је дужан да се стриктно придржава упутства и да рекламира произвођачу све нежељене
ефекте при прању (машинском или ручном).

• Посуђе се, поред машинског или ручног прања, у новије време пере и ултразвучно.
• Машинско прање посуђа обавља се према прописаној технологији произвођача машине
и детерџената за прање посуђа. Пре прања посуђе се може претходно потапати у воду, да
не би дошло до засушења и ради лакшег скидања остатака хране у посуђу.
• На машини за прање посуђа обавезно раде два радника: један ставља прљаво посуђе у
машину, а други прихвата чисто посуђе из машине.
• Ручно прање посуђа обавља се у три топле воде. Прва вода треба да буде око 45°Ц,
друга 60°Ц, а трећа 80-90°Ц.

• Сваки комад посуђа треба посебно прати и испирати у првој и другој води. У првој
води пере се раствореним детерџентом, трљајући посуђе крпом или сунђером
намењеним за ручно прање посуђа. У другој води посуђе се испира провлачењем
неколико пута кроз воду. Прву и другу воду треба чешће мењати. Трећа вода намењена
је за дезинфекцију. Будући да је та вода врућа (80-90°Ц), праоник мора да има жичану
корпу за вађење потопљеног посуђа. Посуђе које током употребе повремено добије
тамне флеке (од чаја и неких других јела) треба с времена на време истрљати (према
упутству произвођача) наменским хемијским средствима (детерџентом).

• Према упутству за употребу, капацитет машине за прање износи 1080-1200 тањира на

сат, или 60-70 корпи (за 1 минут 1 корпа). Међутим, у пракси са непрекидним низом
корпи (једна за другом) без застоја постигнут је капацитет од 2150-2700 тањира на сат или
120-150 корпи за 1 минут (2-2,5 корпе).

• Цеђење и сушење посуђа постиже се слагањем тањира и послужавника на бок у

стелаже, а шоље се слажу у одговарајуће корпе, у којима се исцеде, затим се корпе
 напуњене шољама слажу у стелажу. Прибор за јело се после прања односи на сушење у
топле столове, уколико одељење нема топле ормаре.

• Посуђе је најбоље сушити у топлим ормарима, уколико их одељење има.

• Одношење посуђа. После сушења посуђе се из одељења одвози у термичко одељење и

слаже у линије или поред линија на стелаже, а у трпезаријама са услуживањем ставља се
у трпезаријске ормаре.

• Посуђе се превози на колицима или се преноси ручно. Односи се и у току поделе

уколико га нема довољно за пријем јела. Количине посуђа које недостају треба одмах
приликом пристизања прати, да би се подела јела одвијала без застоја.

78. Одржавање чистоће у трпезарији

• У трпезарији. Трпезаријски столови за обедовање бришу се чистом крпом или четком,

а после обедовања перу се топлом водом у којој је растворен детерџент.

• Столице (седишта) се после обедовања бришу чистом крпом, а пре чишћења и прања
пода подижу се и окренутим седиштем стављају на столове.

• После сваког обедовања под се мете и брише крпом намоченом у топлу воду у којој је
растворен детерџент, а према потреби и риба. Зидови се бришу после брисања и
чишћења пода.

• Прибор за чишћење трпезарије пере се и чува у просторији која је намењена за те

сврхе.

• Прозори и остале стаклене површине, врата, кваке и сл. чисте се према потреби и у
одређене дане.
• У одељењу за прање трпезаријског посуђа. После прања посуђа приступа се чишћењу и
прању опреме и просторије следећим редоследом: изношење канти са отпацима хране
на одређено место ван кухињског објекта и прање испражњених канти; машине за
прање посуђа перу се и чисте како је предвиђено упутством за коришћење и
одржавање; прање шалтера и радних столова; прање разних корпи; прање праоника;
чишћење и прање пода и сливника. Пере се топлом водом у којој је растворен
детерџент.

79. Санитарно-хигијенски режим у објектима исхране

• Један од главних услова за добијање квалитетних јела и онемогућавање њиховог

кварења јесте строг санитарно-хигијенски режим у обезбеђењу,
складиштењу, манипулацији и сервирању јела.

• Хигијенским режимом чува се квалитет јела и отклања њихово кварење, нема губитка
сировина и повећања трошкова рада и пословања погона исхране и буџета породичне
исхране.
 • У комплетним објектима исхране хигијенски режим не може се замислити ни
остварити без увођења строгог реда и надзора личне и колективне хигијене
у придржавању свих прописа у вези са хигијеном у погонима или радним одељењима
објекта исхране.

• Потребно је:

• објекте исхране пројектовати и градити у складу са постојећим нормативним актима −

хигијенским правилима;

• одржавати максимално чистим радне просторије, манипулативни простор, прилаз и

улаз у објекат исхране и његове погоне − одељења, сва расположива материјална
средства, као и запослене;
• обезбедити ток технолошких процеса, као и целокупних процеса у почетној
технолошкој фази, технолошкој фази, међу технолошким и завршној технолошкој фази
рада у објекту исхране;
• развијати свест и знање појединаца и колектива о значају хигијене;
• одржавати личну хигијену запослених;
• забранити улажење у технолошки процес рада намирницама, средствима и људима
који не одговарају техничко-технолошким и хигијенским условима;
• спроводити строгу хемијско-бактериолошку и органолептичку контролу намирница и
тачну хемијско-бактериолошку анализу готових јела за сервирање потрошачима.

• Руководство објекта исхране мора стално водити рачуна да не дође до тровања хране
токсичним супстанцама и преношења болести проузрокованих храном. Стална пажња
мора бити усмерена и на спречавање ширења инфективних болести због лошег прања
посуђа и прибора за јело.
• Ради заштите здравља запослених у објекту исхране и корисника хране која се нуди,
потребно је придржавати се максималних стандарда чистоће и санитарних мера.
Програмима безбедносног васпитања и инсистирањем на безбедносним стандардима
епидемије и несреће могу се знатно смањити.

Главне организационо-технолошке санитарне мере:

• планирање извођења дневних, недељних и месечних санитарних мера;

• постављање физичке опреме, у технолошком процесу рада, организовати тако да

омогућава ефикасно спровођење санитарних мера;

• храна мора бити смештена и хлађена − темперирана тако да се њоме рукује безбедно и
правилно, без могућности кварења и контаминације;

• у контакту са јелима при завршним радњама, расподели и сервирању могу бити само
радници задужени за рад на тим пословима и морају се строго придржавати свих
санитарно-безбедносних мера;
 • прање кухињског (црног) и трпезаријског (белог) посуђа (нарочито тањира, чаша,
прибора за јело и др.) не сме да се своди само на пажљиво прање, него и практичну
стерилизацију;

• подови, зидови, плафони, шанкови, линије за самопослуживање, радни, манипулативни

и трпезаријски столови и седишта морају се редовно чистити;

• редовно треба спроводити дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију (ДДД) на

целокупном простору објекта исхране (зграде, погони, појединачна одељења, круг објекта
исхране и сл.), ради поуздане заштите хране од гамади, глодара и осталих узрочника
кварења и контаминације јела − намирница;

• поред непрекидне будне контроле и надзора, обавезно треба спроводити константан

програм васпитања − обуке у вези са санитарним мерама.

80. Главне организационо-технолошке санитарне мере

• планирање извођења дневних, недељних и месечних санитарних мера;

• постављање физичке опреме, у технолошком процесу рада, организовати тако да

омогућава ефикасно спровођење санитарних мера;

• храна мора бити смештена и хлађена − темперирана тако да се њоме рукује безбедно и
правилно, без могућности кварења и контаминације;

• у контакту са јелима при завршним радњама, расподели и сервирању могу бити само
радници задужени за рад на тим пословима и морају се строго придржавати свих
санитарно-безбедносних мера;

• прање кухињског (црног) и трпезаријског (белог) посуђа (нарочито тањира, чаша,

прибора за јело и др.) не сме да се своди само на пажљиво прање, него и практичну
стерилизацију;

• подови, зидови, плафони, шанкови, линије за самопослуживање, радни, манипулативни

и трпезаријски столови и седишта морају се редовно чистити;

• редовно треба спроводити дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију (ДДД) на

целокупном простору објекта исхране (зграде, погони, појединачна одељења, круг објекта
исхране и сл.), ради поуздане заштите хране од гамади, глодара и осталих узрочника
кварења и контаминације јела − намирница;

• поред непрекидне будне контроле и надзора, обавезно треба спроводити константан

програм васпитања − обуке у вези са санитарним мерама.

81. Извори загађења и кварења намирница и јела

• Загађење и кварење хране изазива: рад микроорганизама, механичке примесе и

страна тела, глодари и друге штеточине.
• Бактериолошки тестови. − Препоручљиво је, а то је превентивни и пословни интерес
објекта исхране, да се врше бактериолошки тестови. Обављају их ЗЈЗ и ИЗЈЗ.
 • посуђе и прибор за јело
• Све технолошке фазе припремања и сервирања јела.
• Писмени налази достављају се руководству објекта исхране и другим надлежним
институцијама.

82. Одлагање смећа и отпадака

• Смеће које настане после операције прања посуђа обично се баца у један суд смештен
испод отвора на столу за прљаве тањире. Тамо где локални прописи дозвољавају, боље
је користити механички уређај за уништавање, који меље и одводи остатке у цеви
повезане са одводним системом. На тржишту постоји више врста оваквих
уређаја. Битно је само да уређај буде довољно велик и чист, ради руковања већом
количином смећа. При избору уређаја за смеће треба водити рачуна о гаранцији
перформанси, као и могућностима сервисирања и поправки у случају квара.

• Доста смећа настаје и у главној кухињи − на месту где се храна припрема. Ако ту није
постављен уређај за смеће, смеће треба односити у посебну просторију, где се извесно
време може сакупљати. Просторија мора бити безбедна од гамади и глодара, мора
имати мрежу, а на зидовима и поду не сме бити отвора и пукотина. Пожељно је да се
расхлађује, да се не би осетили специфични мириси.

• Неки објекти исхране дају отпатке (помије) приватницима који хране свиње.У неким
случајевима за то добијају и компензацију.Из болница, на пример, отпаци се не могу
користити за храњење животиња.Све већи број здравствених установа заступа
мишљење да се отпаци за ову сврху морају прокувати пре употребе.

• Место за одлагање отпадака, кутија, картона, непотребног папира и конзерви такође

треба да буде у складу са одговарајућим санитарним мерама.Препоручује се посебна
просторија заштићена од гамади и глодара.Отпаци се морају редовно износити (дневно
ако се скупе велике количине).О одвожењу на депоније смећа брину локална
специјализована предузећа или приватници.

• Просторије за смеће и за отпатке морају се испирати млазевима воде после изношења.

Пожељно је при испирању користити спреј за дезинфекцију

83. Радници у објекту исхране

• Високи стандарди санитарних мера при припремању и подели јела постижу се

захваљујући сарадњи запослених у објекту исхране.

• Постоје 3 основне групе прелазних обољења којих се мора чувати у току јавних
послова на исхрани. То су обољења дисајних путева, цревних путева и коже.

• Сва ова обољења могу преносити оболела лица ако рукују храном. Нека обољења могу
преносити и потрошачи. Међутим, радници рукују храном, прибором и опремом.

• Срећом, већина намирница стерилизује се у процесу термичког третирања. Објављени

здравствени подаци показују да је тровање храном мање ако се установљене
операције припремања хране врше помоћу одговарајуће опреме и ако се одржавају
санитарни стандарди. Ипак се морају предузимати и мере предострожности, ради
избегавања могуће инфекције.
84. Уништавање гамади

• Под гамади се подразумевају инсекти као што су муве и комарци, затим буба швабе,
пацови и мишеви. Гамад не само да оштећује храну него преноси и инфекцију. Муве су
познати преносиоци болести, јер слећу на разну прљавштину а затим на храну.

• Храна мора бити смештена у посудама заштићеним од инсеката и глодара. Темељи

зграда морају бити чврсти, а отвори на зидовима и преградни зидови затворени
материјалима отпорним на мишеве. Отпаци се морају ођлагати у покривене непробушене
судове. На прозорима и вратима пожељне су решетке. ДДД, папир за муве као и друге
мере предострожности могу се користити против мува, али најбоља заштита јесте
максимална чистоћа и унутар и ван простора за сервирање хране.

• Многи објекти исхране редовно користе услуге квалификованих служби за

уништавање гамади. Ако се користе инсектициди или други отрови, мора се водити
рачуна да не дођу у контакт са храном, па их треба држати у посебним просторијама
које се закључавају.

85. Медицинска испитивања

• Први корак је осигурати да радници који раде на припремању хране буду здрави, тј. да
не болују од болести које се могу преносити. Медицинска испитивања, укључујући X
зраке за плућа и анализе крви, потребна су за раднике у објектима где се припрема храна,
и то одмах на почетку, а затим периодично. Међутим, нема гаранције да радник који
је прошао испитивања данас не може већ сутра постати инфициран.
• Стога контролори стално морају проверавати здравље особља. Очигледно болесни
радници и радници са инфицираним ранама, посебно на рукама и изложеним деловима
тела, морају бити удаљени са посла до потпуног оздрављења.
•
Мере прве помоћи морају бити обезбеђене, тако да се посекотине и опекотине могу одмах
санирати, ради спречавања инфекције и озбиљних компликација.

86. Образовање радника

• Основна питања из области санитарних мера могу се прорадити на серијама недељних

или 14-дневних састанака са радницима. Локалне и државне здравствене институције
дужне су да обезбеде предаваче, као и касете са краткометражним и дугометражним
филмовима. У неким случајевима надлежне специјализоване институције могу издати и
уверења слушаоцима који су показали задовољавајуће резултате.
• Плакате су такође један од начина за стицање потребних навика при руковању храном.
Ево неколико примера: рукујте чашама не додирујући ивице; користите прибор за
узимање леда; користите виљушку − хватаљку за узимање хладних јела (сухомеснатих и
млечних производа); ножеве, виљушке и кашике хватајте само за дршке; прсте држите
даље од хране; кашаљ и кијавицу пригушите марамицом и сл.

Краткометражни и дугометражни филмови који се односе на санитарне мере при

руковању храном могу се набавити преко државних или локалних здравствених установа,
Удружења угоститеља, произвођача машина за прање посуђа и детерџената и сл. Јавна
здравствена служба треба да обезбеђује брошуре и разна визуелна помоћна средства за обуку.
На састанцима које је водио Завод за превентивну медицину Војномедицинске академије а
који су се односили на заштиту хране била је интересантна реакција радника. Када су, на
пример, први пут видели под микроскопом бактерију били су импресионирани. Упознавани
су са основним појмовима о бактериологији и њеним местом у здравственом обезбеђењу
хране. Разумевање повећава њихов осећај одговорности према људима. Изречени ставови
радника у вези са санитарним мерама могу бити васпитни. Веома је битно саслушати и знати
став радника о санитарним мерама.

• Основно што треба истаћи јесте одговорност радника за здравље потрошача у мери у
којој се односи на припремање и сервирање хране. Ако се радник који пере тањире или
неки други радник доведе до тога да размишља о себи као о чувару здравља потрошача и
својих колега на послу, повећава се и његов осећај важности. Он добија оно што
социолози називају ,,статус“. Биће срећнији и бољи радник долажењем до сазнања да је
његов рад значајан. А то је стварно тачно.
• Позитивна схватања радника о санитарним мерама може изградити контролор, његови
помоћници и руководиоци свакодневним контролама и надзором радника. Оне се
могу развити у дискусионе састанке на којима радници неће бити укоравани нити ће им се
делити лекција, већ ће се пре свега слушати њихове сугестије. Уколико постоји стварно
разумевање и сарадња руководстава и радника, проблеми у објекту исхране могу бити
решени.

87. Спречавање несрећа

Спречавање несрећа и безбедност стандардна су питања у данашњим установама и

индустријским постројењима. Неопходно их је решавати и предузимати све потребне мере и у
објектима исхране ради избегавања и смањења професионалних ризика.

• Први корак је постизање сигурности, колико је то могуће, да физичка структура и

опрема буду безбедни. Степениште мора бити добро осветљено и заштићено држачима за
руке. Отвори дизалице морају бити опремљени сигурносним вратима. Врата би морала
имати стаклене преграде, ради видљивости са обе стране. То се посебно односи на врата
између радних и других просторија.
• Машине за обраду намирница, као што су машине за резање хлеба и меса, сецкање,
мешање или млевење, морају имати безбедне осигураче и уређаје за заустављање у
случају опасности. Неке од ових машина стварно су безбедне за рад: једном руком
притисне се прекидач са опругом и машина се укључи, а другом руком се пуни.
• Различите боје могу бити веома корисне ради истицања статичних и динамичних
делова на машини и опреми − као што су сигнали за упозорење. На пример, јарко жута
боја на контрастној позадини машине утицаће позитивно на радника чак и ако задрема
због утицаја машине на његова чула. Контрастне боје на улазном степеништу и
усправним површинама између два реда степеница спречиће спотицање и падове.
Одговарајуће осветљење значи много за безбедно припремање и сервирање јела, а
истовремено повећава и продуктивност радника.

88. Обука за безбедан практичан рад

• Није довољно да само зграде буду физички безбедне. Безбедни морају бити и радници
који у њима раде, тј. обучени за безбедан рад. Радници који раде у просторијама за
складиштење посебно су изложени напрезањима, ударцима и посекотинама. Они могу
бити обучени да подижу терет користећи се ногама, што је пожељније него да оптерећују
леђа или трбушне мишиће. Коришћење рукавица приликом руковања картонским
кутијама и сандуцима често ће им сачувати руке.
 • Радници у погонима исхране изложени су опекотинама и посекотинама. Треба их
обучити да правилно користе ножеве приликом припремања хране, сечења меса итд.
Опекотине које се често добију приликом хватања предмета од топлог метала могу се
избећи коришћењем држача посуђа и рукавица. Опекотина од масти може бити веома
болна, и зато се треба чувати − максималном пажњом при раду.

• Приликом руковања уређајима и машинама у погону исхране, као што су машина за

сечење, машина за млевење, машина за резање, треба обавезно користити средства од
дрвета за стављање материјала у машине, а не прсте. Контрола је неопходан метод
провере да ли се ова и слична упутства примењују.

Неки објекти исхране отпуштају раднике који учестало крше правила безбедности.
Клизави подови један су од највећих ризика за куваре, месаре, конобаре, и друге раднике у
погону исхране. То је последица непажње − просипања течности из судова или контејнера,
или бацања клизавих парчића хране или отпадака на под. Правило је да сваку материју треба
одмах уклонити са пода, и то одмах − метењем или брисањем. То треба примењивати на
сваком месту у објекту исхране. Радници који перу посуђе често се посеку на поломљене
чаше или порцулан, или се опеку приликом рада на машини за прање посуђа. Коришћењем
рукавица смањиће такве ризике. Зато су плакати са текстовима и карикатурама увек корисни у
обуци.

• Парче метала, стакла или дрвета у храни онерасположиће потрошача а утицаће,

свакако и на установу. Ако се ово догоди у комерцијалном ресторану, потрошач може
поднети тужбу ради оштећења. Уклањање страних материја почиње већ приликом
набавке и пријема намирница. Метални и картонски контејнери пожељнији су од дрвених
(због елиминисања испадања и оштећења ексерчића и ексера). Контејнере треба отварати
на одвојеном месту. Парчиће материјала и ексере треба одмах прикупити, да не би
завршили у храни. Један од начина доспевања страних материја у храну јесте
ломљење тањира или чаша на шанку. Парчићи стакла при томе лете у разним правцима
и могу упасти у отворене судове за сладолед или у другу храну у отвореним шерпама.
Електричне сијалице не смеју да висе изнад изложених саставних делова или
прехрамбених производа. Напрсле или поломљене порцуланске или стаклене судове треба
одмах уклонити.

• Решење овог проблема јесте − стална опрезност. Храна треба увек да буде прегледана
пре него што дође до потрошача. Тањири и прибор такође морају да буду прегледани чим
дођу из просторије за посуђе и пре коришћења. Сита, четке и метлице за чишћење који се
користе при руковању храном морају се прегледати, јер често отпадају жице, чекиње и
друге стране материје. Горње цеви и плафони морају бити заштићени, да парчићи рђе или
боје не би упали у храну.

На основу података Завода за осигурање, озлеђивање радника који раде у

објектима исхране најчешће настаје: ударцима и посекотинама, клизањем и
падовима, уганућима, опекотинама, упадањем парчића неких предмета у очи, посекотинама
од поломљеног стакла (чаша), порцулана и пластике (шоље, тањири и сл.), озледама од ручног
алата и справа, дизалице, оштрица машина и уређаја и др. Изолујући узроке несрећа, могуће је
смањити ризик и спречити озбиљне последице.

• Обука радника треба да почне већ његовим пријемом на радно место, а спроводи се
стално − на редовним састанцима и другим контактима. Видео материјал за овакву обуку
 може се обезбедити у осигуравајућим заводима и преко органа за противпожарну заштиту
и заштиту на раду.
• Безбедносне и санитарне мере исплате се вишеструко: повећаном продуктивношћу,
смањеним одсуствовањем са посла и већим поверењем потрошача. Тамо где је
потпуно осигурање радника за њихов допринос и где су њихова јавна и производна
одговорност базиране на стварном учинку, као што је обично случај, − мањи је број
несрећа, а то значи мањи трошкови осигурања, што директно доприноси уштедама.
• На основу података добијених вишегодишњим анализама незгода на раду у објектима
исхране, могу се изнаћи права решења за даље спречавање сличних несрећа.

89. Мере заштите од ватре

Ватра се најчешће појави у објекту исхране на излазној цеви за дим која је повезана
са конвенционалним поклопцем изнад главних апарата у термичком одељењу. Маст и
прљавштину који се нагомилавају на излазним цевима треба скидати, а цеви периодично
чистити. То може да ради одељење за одржавање објекта исхране или запослени у термичком
одељењу.

• У савременим кухињским инсталацијама налази се систем за вентилацију који сакупља

маст и прљавштину. Његови филтри се скидају и чисте у редовним интервалима.
• Апарати за гашење пожара морају стајати на одговарајућим местима у просторијама за
складиштење, кухињама, трпезаријама и другим местима где може доћи до пожара. Неки
апарати за гашење избацују хемијску пену која је ефикасна за ублажавање ватре изазване
масноћом. Пара је такође ефикасно средство за гашење.
• Радници морају бити обучени у коришћењу противпожарне опреме. За то постоје
периодичне обуке. Треба водити рачуна и спречавати нагомилавање отпадног материјала
− сандука, картонских кутија, отпадног папира − који се може спонтано запалити.
Драперије и други декор у трпезаријама морају бити од материјала отпорног на ватру. У
случају пожара треба одмах обавестити локално ватрогасно одељење, телефоном или
путем алармних уређаја који се налазе у објекту исхране.

90. Исхрана спортиста

Од правилности исхране зависи:

• здравствено стање спортиста
• резултати које они постижу
• спортисти строго треба да воде рачуна о својим нутритивним потребама и начину
исхране пре, за време и после тренинга
• Правилна исхрана не може да створи доброг спортисту, али га неправилна
исхрана засигурно чини мање успешним!

91. Енергетске потребе човека

• енергетске потребе су веће од потреба особа истих година, пола, телесне тежине и
висине, а које се не баве спортом.
•
• због интензивног мишићног рада нагомилавање метаболичких продуката киселе
реакције доводи до смањења алкалине резерве у крви и ткивима, те долази до
смањења функционалних способности организма.
 • такмичење је праћено великим губитком воде и минералних соли, нарочито
натријум-хлорида и витамина, па су због тога потребе организма за водом, инералним
солима и витаминима повећане у фази активног тренинга и такмичења.

92. Циљеви спортске исхране

• Циљеви:
▪ Енергетске потребе
▪ Оптималан унос течности
▪ Период опоравка
▪ Добро здравље
▪ Суплементација
▪ Добра форма током тренинга
▪ Добра форма

93. Специфичности спортске исхране

• Захтеви:
▪ Специфичне енергетске потребе
▪ Физичка активност: врста, учесталост, трајање и интензитет
▪ узраст-старост
▪ пол
▪ фаза: тренинг или такмичењаездравствено стање
▪ Стања ухрањености
▪ навика у исхрани
• Проблеми:
▪ Полисуплементација
▪ Неадекватна и несврсисходна примена суплемената
▪ Недостатак појединих макро и микронутријијената
▪ Повећане потребе
▪ Индивидуални а не групни или екипни приступ
▪ Сваки спорт и сваки спортиста има јединствен низ нутритивних потреба и циљева

94. Подела хранљивих материја

ХРАНЉИВЕ МАТЕРИЈЕ су састојци намирница који су неопходни за одржавање

живота, раст, развој и репродукцију (размножавање).

• Органске или неорганске супстанце које су део намирица и које човек може да користи
у циљу задовољења својих животних потреба (физиолошка)
• Једињења одређеног хемијског састава, која могу да се изолују у чистом стању из нами
рница и служе за исхрану људи (хемијско-физиолошка)

• По значају за организам

▪ Битне - Не стварају се у организму (данас се зна за око 45).

▪ Небитне – Нису неопходне, али имају своју улогу у организму и повољно

делују на здравље (флавони, флавоноиди и др.)
 • По значају у стварању енергије

▪ Макронутријенти - Носиоци су енергије (угљени хидрати, масти, беланчевине) и уз

воду чине највећи део намирница.

▪ Микронутријенти - Потребни су у знатно мањим количинама и налазе се

у скоро свим намирницама (минералне материје и витамини).
95. Енергија и енергетске потребе човека

У организму човека хемијска енергија из хране претвера се у:

• механичку (мишићне)
• електричну (омогућава прелазак јона кроз мембрану)
• хемијску (обезбеђује синтезу нових молекула)

При овим трансформацијама око 75% енергије се “расипа” као топлотна енергија која:
• одржава сталну телесну температуру у уобичајеним условима спољашње температуре
• омогућава одвијање свих виталних процеса и рад мускулатуре

Сваки човек има индивидуалне енергетске потребе, а оне зависе од: индивидуалних
карактеристика, начина живота и спољашњих утицаја

• Индивидуалне енергетске потребе су она количина енергетског уноса храном, који је у

рвнотежен са расходом енергије,
а обезбеђује оптималну телесну масу, телесни саства и потребни ниво физичке активно
сти; истовремено је усаглашен са дуготрајним добрим здрављем,
а омогућава економски неопходну и социјално потребну активност.
• Код спортиста потребан енергетски унос обухвата и енергију неопходну за изградњу н
овог ткива и за повећан физички рад.
• За практично одређивање индивидуалних дневних енергетских потреба неопходно је д
обро познавање његовог дневног енергетског расхода.

Методе за утврђивање индивидуалног дневног енергетског расхода:

• директна калориметрија
• индиректна калориметрија
• метод двоструко обележеном водом

Одређивање идеалне телесне масе (ITM) помoћу De Molleove формуле

• за мушкaрце
• за женe

TV-телeсна висина A-узраст

Енергија потребна за физичку активност

Енергетске потребе за физичку активност представљају енергију, која је потребна телу за

обављање свих активности у будном стању, и то:

• стајање
• седење
 • ходање
• професионалне активности
• активности у слободном времену
Енергија потребна за обављање различитих занимања варира у зависности од
ангажовања мишића тела, односно од физичког рада који се обаља, као и од
дужине времена у коме се тај рад обавља.

• СЗО сва занимања, у зависности од енергетске потрошње, дели на три групе:

▪ Лака физичка активност (службеници, професори, научни радници)

▪ Умерено тешка физичка активност (кројачи, фризери, пекари и сл.)
▪ Тешка физичка активност (пољопривредници, спортисти, војници, рудари)

• Mерењима је утврђено колико енергије је потребно при појединим врстама физичке ак

тивности у току једног сата рада. Одређено је колико пута је енергетски расход већи пр
и одређеној активности од енергије потребне за стање мировања.
• Овако одређена стопа интензитета сваке поједине физичке активности означена је као
“physucal activity ratio” (PAR)!
• PAR је коефицијент и означава се бројем (стопа утрошка енергије при мировању има
PAR=1)
• Збир вредности свих стопа интензитета физичке активности за један дан (свих PAR) у
множен бројем сати проведених у свакој активности и подељен са 24 сата даје просецн
у вредност дневне физичке активности (“physical activity level - PAL)!
• Одређивање укупних енергетских потреба одраслих људи
• Укупне енергетске потребе људи, које обухватају енергетски расход за стање мировања
и за физичку активност, одређују се умножавањем израчунате вредности енергије потр
ебне за базални метаболизам са израчунатом вредношћу за PAL.
• УКУПНА ЕНЕРГИЈА = BM x PAL

96. Базални метаболизам

Енергија потребна за одвијање базалног метаболизма је енергија потребна за одржавање

основних функција организма

• дисање
• циркулација
• одржавање температуре
• све ћелијске активности

Екзактна мерења базалног метаболизма су:

• компликована (због услова које треба обезбедити) и
• тешко доступна у рутинском раду
У рутинском раду енергија потребна за базални метаболизам = енергија потребна у стању мир
овања (RMR).
Енергија потребна за одвијање базалног метаболизма (BM) зависи од:
• величине тела
• телесног састава
• узраста
• пола
 • постпрандијалне термогенезе
• генетских фактора
• функције тироидее
• активности симпатичког нервног система
• терморегулације

97. Енергетска потрошња

98. Препоруке за исхрану спортиста

Од правилности исхране зависи:

• здравствено стање спортиста
• резултати које они постижу
• спортисти строго треба да воде рачуна о својим нутритивним потребама и
начину исхране пре, за време и после тренинга
• Правилна исхрана не може да створи доброг спортисту, али га неправилна исхрана
засигурно чини мање успешним!
• енергетске потребе су веће од потреба особа истих година, пола, телесне тежине и
висине, а које се не баве спортом.
•
• због интензивног мишићног рада нагомилавање метаболичких продуката киселе
реакције доводи до смањења алкалине резерве у крви и ткивима, те долази до
смањења функционалних способности организма.

• такмичење је праћено великим губитком воде и минералних соли, нарочито

натријум-хлорида и неких витамина, па су због тога потребе организма за
водом, минералним солима и витаминима повећане у фази активног тренинга и
такмичења.

ОПТИМАЛНА ДИЈЕТА (правилна исхрана спортиста)

• оптимални унос свих нутријената,

• оптимални унос енергије,
• градивних,
• заштитних и регулаторних материја
• правилно функционисање организма
• Добро дизајнирана дијета представља основу добро испланираног тренинга.

99. Препоруке за унос беланчевина за спортисте

Здрава одрасла особа 0,8 g/kg телесне масе

У периоду адолесценције 0,9 g/kg г телесне масе
Спортови издржљивости 1,2 до 1,4 g/kg г телесне масе
Спортови снаге и брзине 1,2 до 1,8 g/kg телесне масе
Бодибилдинг 2 до 4 g/kg телесне масе

У савременој исхрани унос протеина учествује са око 10 до 15% (20%)

дневног калоријског уноса - оптимално 15%
 • Унети протеини, уколико у организму постоји дефицит угљених хидрата, могу да се
претворе у глукозу и тиме организму обезбеде неопходну енергију, па на тај начин, поред
своје основне градивне улоге, имају и енергетску.
Да протеини не би изгубили своју основну градивну функцију, потребно је уносити
довољно енергетског материјала, па се зато и каже да угљени хидрати штите протеине.

Протеини, такодје, могу да буду конвертовани у масне киселине и искоришћени као основ
за стварање масти. И коначно, аминокиселине које нису ушле ни у један процес
претварају се у уреу и излучују из организма.
•
• Препоруке су да свакодневно треба уносити 0,8 g протеина по кг телесне тежине, за
здраве особе са нормалном физичком активношћу.
•
• Прекомеран унос протеина може да доведе до прекомерне тежине, дехидратације и
губитка калцијума у организму.

100. Препоруке за унос ух у масти за спортисте

Пре активности:
• 3 до 4 сата пре активности
• Унети 3 до 5g/kg ТМ (150 до 300 g) на дан
• може и мали оброк један сат пре активности
• низак гликемијски индекс
•
За време активности:
• око 30 g на сат активности
• средњи гликемијски индекс
•
После активности:
• 1 g/kg угљених хидрата у првом сату
• одмах након тренинга или утакмице,
а најкасније после 2 х
• 10 -12 g/kg ТМ
• брзина обнављања гликогена 5 до 7% на сат
• средњи или високи гликемијски индекс

• Угљени хидрати су извор енергије за организам. Дневне потребе у угљеним хидратима

зависе од физичког оптерећења, односно од енергетског расхода; што је мишићни рад
већи потребно је и више угљених хидрата.
•
• Просечно угљени хидрати треба да дају 55-60% од укупне енергетске вредности
дневног уноса хране. Ако је реч о исхрани на сам дан такмичења треба настојати да то
буду претежно прости шећери, моносахариди и дисахариди, који се лако апсорбују.
• Организам ствара резерве шећера у организму. Те резерве су око 300-400 g (1200-
1600 kcal), где при већим физичким напорима ове резерве бивају истрошене. Уколико
се не надокнаде, у организму се почиње стварати неопходна глукоза из протеина и
масти.
 • Препоручује се да се особама које су изложене већим физичким напорима даје
допунска количина угљених хидрата, како би се заштитиле беланчевине организма. С
друге стране, уколико се уноси вишак угљених хидрата, организам ће их таложити у
организму у виду резерви, а када се попуне резерве угљени хидрати се претварају у
масти и таложе у виду масног ткива.

• Анаеробна фаза претварања шећера у енергију ("упала мишића"), праћена је

нагомилавањем киселих метаболита у одговарајућој ангажованој групи мишића.
Пошто интензиван мишићни рад у току такмичења доводи до повећања киселе резерве,
а смањења алкалне, то су потребе организма за алкалним солима повећане.Велики
губитак воде, путем зноја захтева да одређене категорије такмичара (маратонци,
тенисери, кошаркаши) добијају знатно веће количине течности.Путем зноја губе се и
минералне соли (натријум хлорид и др.), па је чест дефицит NaCl у организму (јавља се
малаксалост, грчеви у мишићима).С тога је потребно да се храном и водом добију
нешто веће количине кухињске соли, нарочито у периоду пре и после такмичења.

• У типичном режиму исхране од 34 до 38% дневног калоријског уноса отпада на липиде

• Унос липида не би требало да прелази 30% од укупног дневног калоријског уноса

(мање од 10% за засићене масне киселине)
• Незасићене масне киселине бар 70% од укупног уноса масти (ако је могуће и целих 80
%) са односом 50:50 између полинезасићених и мононезасићених масних киселина
• Мање од 300 mg холестерола дневно

101. Гликемијски индекс

Гликемијски индекс је брзина којом се повећава ниво глукозе у крви после

узимања одређене количине врсте
хране. То је параметар хипергликемијског потенцијала хране богате угљеним хидратима

1. Низак ГИ –интрегрални хлеб, паста, млеко, месо, инегрални пиринач, хладно цеђена
биљна уља, свеже воће и поврће (осим кромпира, легуминоза, лубенице и орашастог воћа
2. Средњи ГИ (бели пиринач, сок од поморанџе)
3. Висок ГИ (корн флекс, кромпир, лубеница, бела пецива типа кроасани, бели хлеб

• Пожељно је за спортисте да конзумирају угљене хидрате који имају ниску и средњу вр

едност гликемијског индекса

• Постоје периоди за време и непосредно после вежбања када је спортистима корисније

да користе намирнице са високим гликемијским индексом

• Намирнице богате угљеним хидратима са вишим садржајем влакана имају нижи глике
мијски индекс, тако да представљају добар избор за спортисте

• Дијетна влакана могу изазвати гасове и надимање, те представљају лош избор намирни
ца које треба конзумирати непосредно пре или за време такмичења

102. обнављање резерви гликогена

Оброк узет 4 сата пре такмичења помаже:

• депоа гликогена у мишићима
 • депоа гликогена у јетри (нарочито ујутро)
• Одржавању добре равнотеже течности
• Превенирању глади и избегавању гастроинтестиналних тегоба
• Укључивању хране која је битна за здравље спортисте
Допуна залиха гликогена
,,гликогенско пуњење,,

• Краткотрајно-за такмичења дужа од 90 минута (тенис, бициклизам, маратон, итд.)

• Оптимално-седмодневно пуњење –
седам дана пре такмичења се повећава унос угљених хидрата и течности док се смањује и
нтензитет тренинга
• Раније се користио следећи модел: 3-4 дана –
(фаза пражњења) тешки тренинзи и низак унос угљених хидрата, потом 3-4 дана –
(фаза пуњења) умерени тренинзи и велике количине угљених хидрата
• Резерве гликогена одлажу замор и продужавају трајање веома тешког физичког напора
за 20% и појачавају активност за 2-3%

103. Циљеви исхране

Индивидуални
• Општи циљ: очување и унапређење здравља сваког појединца
• Специфични: задовољење енергетских потреба, задовољење нутритивних потреба,
спречавање малнутриција, спечавање гојазности, смањење ризика за настанак
хипертензије, КВБ, ЦВБ, ...задовољење социјалних и психолошких аспеката, ...

Историјат

• ПРВИ: довољан унос неопходних нутритивних елемената: енергије из хране

и нутритијената
• ДРУГИ: ПРВИ+ смањење уноса неких састојака хране
• ТРЕЋИ: ДРУГИ + индивидуалан приступ и оптималан унос свих потребних састојака

104. Расти развој деце

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА И РАЗВОЈА

1. Психички развој
2. Физички развој
Карактеристике физичког раста и развоја
1. Антропометријски раст и развој
2. Висцерални развој
3. Биолошки раст и развој
1. Антропометријски раст и развој

а. Статурални раст (телесна висина-тв)

б. Пондерални раст (телесна маса-тт)
в. Раст грудног коша
а. Статурални раст (телесна висина-ТВ)
• Током људског живота постоје само 2 периода брзог раста:
 ▪ од рођења до 2 године живота.
▪ у препубертету 10 година девојчице, 12 година дечаци)
• Између ових фаза је фаза интермедијарног спорог раста.
• Раст се завршава између 21 и 25 године живота.
Више је изражен лети

б. Пондерални раст (телесна маса-ТТ)

• Пондерални раст прати статурални раст.
• Више је изражен зими.
• Највећи у апсолутним вредностима је између 13 и 16 године.

в. Раст грудног коша

• Грудни кош до пубертета расте спорије од бисте, у пубертету и касније расте
прогресивно са растом бисте.

2. Висцерални развој
а. Респираторни систем
б. Кардиоваскуларни систем

а. Респираторни систем
• Прави развој респираторног система настаје тек по завршетку пубертета.
• До пубертета сва деца абдоминално дишу.
• Од пубертета:
• девојчице дишу горњокосталним типом
• дечаци дишу доњокосталним типом
б. Кардиоваскуларни систем
• У 3 и 4 години живота величина срца се удвостручије.
• Касније се раст срца успорава и у телу одраслог човека се налази “дечије срце”.

3. Биолошки раст и развој

• Представља период у коме су поодмакли процеси антропометријског и
висцералног раста и развоја и када се стичу особине које омогућавају
репродукцију. Прва манифестација овог раста је пубертет.
Фактори који утичу на период пубертет су:
• Ендогени:
• хередоконституција
• хроничне болести
• Раса

• Егзогени
• клима (посебно спољна температура)
• социоекономски услови
• исхрана
• Аерозагађење

• Биолошке карактеристике пубертета:

• Развој сексуалних функција
• Промене физичке особитости
• Утицај на психу
• Утицај на обољевање
105. Пубертет

• Фактори који утичу на период пубертет су:

• Ендогени:
• хередоконституција
• хроничне болести
• Раса
• Егзогени
• клима (посебно спољна температура)
• социоекономски услови
• исхрана
• Аерозагађење
• Биолошке карактеристике пубертета:
• Развој сексуалних функција
• Промене физичке особитости
• Утицај на психу
• Утицај на обољевање
Биолошке карактеристике пубертета:
• Промене физичке особености
• мутација
• несклад између статуралног и пондералног раста
• раст карличних костију

• Утицај на психу
• Најизраженији је поремећај пажње
• Утицај на обољевање

106. Фактори раста и развоја

• ЕНДОГЕНИ

• Гени-наслеђе
▪ Особености родитеља преносе се на потомство преко гена
▪ Карактеристике са већим утицајем наслеђа (тв, брзина)
▪ Карактеристике са мањим утицајем наслеђа (тм, снага)
• Ендокрине жлезде
▪ Тимус – од рођења
▪ Тиреоидеа – од прве године
▪ Хипофиза – од треће године
▪ Надбубрежне жлезде – у пубертету
Полне жлезде – у пубертету
Тимус производи хормоне који стимулишу продукцију Т ћелија. Ове ћелије играју важну
улогу у развоју имунитета.
 Хормони коре надбубрега регулишу метаболизам минерала, угљених хидрата, протеина и
липида, утичу на развој полних органа
Хормони сржи надбубрега убрзавају рад срца, повећавају крвни притисак...

Хормони тироидне жлезде регулишу метаболизам, утичу на раст, синтезу протеина

Хипофиза - излучује хормоне који регулишу рад других ендокриних жлезда
Хормон раста регулише раст и метаболизам
Естрогени утичу на развој полних органа и секундарних полних карактеристика
Прогестерон има улогу у трудноћи
Оба хормона регулишу менструални циклус
Хормони тестиса утичу на развој полних органа и секундарних полних карактеристика
• раса

Нордијски народи, нека афричка племена – висок раст,

Азијски народи, кинези, индуси и др. – Нижи раст
• пол
• ЕГЗОГЕНИ
1. Географско-климатски
У пролеће и лето деца брже расту и “издужују се”
У јесен и зими деца спорије расту а више добијају на тежини
2. Социјални
Материјално стање утиче на квалитет и разноврсност исхране
Лична хигијена и услови становања утичу на учесталост обољевања
Деца у срединама са бољим социјалним условима у просеку имају бољи и бржи развој
3. Исхрана мајке у трудноћи
Исхрана мајке у трудноћи утиче на тежину и дужину плода
Деца са већом тежином на рођењу у просеку брже расту, виша су и снажнија
4. Физичка активност
Премало али и сувише физичке активности, као и неприлагођена физичка активност, н
еповољно утичу на раст и развој.
▪ деца: 60 мин физичке активности умереног интензитета дневно (игре, спорт, рекре
ација)
▪ адолесценти: 3x20 мин вежбања високог интензитета
(вежбе за јачање мишића и костију)
5. Болести и повреде
Тежа акутна и блажа хронична обољења привремено успоравају раст и развој
Тежа хронична обољења и повреде могу да доведу до ограничења раста и развоја
функционалних способности

107. Развојни поремећаји

 Поремећаји који се јављају у одређеном периоду у току развоја деце и који често успорава
ју и ометају њихов развој,називају се развојни поремећаји. Они укључују психолоске и фи
зичке поремећаје.

У многим случајевима узрок настанка поремећаја остаје непознат,али је могуће да могу на

стати услед дејства следећих фактора:

▪ наследни фактори
▪ остећења настала у ембрионалном развоју
▪ недостатак кисеоника при порођају
▪ сувисе мала тезина на рођењу
▪ оштећења мозга узрокована повредама или самим обољењима мозга

Класификација развојних поремећаја

• Оштећења сензорних функција:
▪ оштећења вида;
▪ оштећења слуха;
▪ поремећај тактилне осетљивости

• Поремећаји когнитивних функција:

▪ поремећаји интелигенције;
▪ поремећаји пазње;
▪ поремећаји перцептивних функција

Поремећаји локомоторних функција

▪ Који обухватају све поремећаје који компромитују кретање или комуникацију детета
(церебрална парализа, мишићна дистрофија, развојни поремећаји кукова...)

• Поремећаји моторне функције:

▪ синдром неспретног детета;
▪ развојни поремећај координације,
▪ развојна диспраксија

• Хронична обољења детета

• Тежи емоционални поремећаји
• Тежи поремећаји социализације:
▪ хиперактивно дете;
▪ хипоактивно дете;
▪ агресивно дете
 • Комбиноване сметње

• Деца са оштећењем вида

▪ слабовидост
▪ потпуни губитак вида

• Деца са оштећењем слуха

▪ Тежа оштећења слуха могу утицати на укупан развој детета у сазнајној области, разв
оју говора, апстрактном мишљењу, вербалном и нумеричком памћењу.
▪ Тешкоће у прилагођавању средини: изолација, социјална незрелост, неприхватање о
дговорности, повећана раздражљивост
• Поремећаји раста могу настати у:
▪ генетски условљеним болестима,
▪ поремећајима исхране,
▪ хроничним обољењима,
▪ ендокриним обољењима
▪ у неповољним социјалним и психоемоционалним поремећајима.
▪
Нормална брзина растења-брзина између 25.-75. перцентила, т.ј., између -0,7 и +0,7СД
Низак раст
• ТВ одступа више од 2СД,
• ТВ деце одговарајућег узраста и пола.

• Око 3% децеоба пола у

• популацији има низак раст
• Физиолошки 84-90%
• Патолошки 10-16%,
када је одсутапње веће од 3СД

Деца са поремећајем когнитивних функција

Карактерише их успореност или недостатак у сазревању одређених способности или вешт

ина. Поремећај се може развити и код просечних или чак надпросечних интелектуалних п
отенцијала.
Може изоловано обухватити само неке од способности, на пример језичне (дисфазија), мо
торну организацију(диспраксија), пажњу или усвајање основних школских вештина као ш
то су читање, писање или рачунање (дислексија, дисграфија, дискалкулија), али се сметње
могу јавити и као комбиноване или удружене са другим поремећајима емоција или понаш
ања (тикови, анксиозност, депресија).
Деца са развојним поремећајем моторне функције
 • Основна карактеристика је озбиљно оштећење развоја моторне кординације

Деца са телесним оштећењима и хронично болесна деца

• Стања која битно ремете телесни интегритет,угрожавају моторно функционисање или
смањују физичку снагу.

Социо-емотивни проблеми
• Јавља се емоционална неравнотежа,преосетљивост, раздражљивост, а који су последиц
а дечјег отпора понашању одраслих
• Деца често имају неприлагођено социјално понашање јер имају незадовољене потребе
• Симптоми емоционално и социјално неприлагођеног понашања су: страх, узнемиренос
т, поремећај навика (мокрење, грицкање ноктију, поремећај апетита), импулсивно понаша
ње, агресија.

Хиперактивно дете
• поремећај усмеравања (вигилност) и одржавања (тенацитет) пажње;
• отежани перцептивни процеси;
• поремећај говора,комуникације;
• отежано интелектуално функционисање;
• емоционалне карактеристике (импулсивност, слаба контрола емоција, преосетљивост,р
аздражљивост);
• необичне телесне карактеристике( необичан ход, лако замарање, тешкоће у усвајању хи
гијенских навика, поремећен сан);
• осцилације расположења
Хипоактивно дете
Одсуство активности је увек знак отежаног развоја детета
Често се виђа код деце са:
• оштећењем вида;
• Даун-овим синдромом;
• деце оболеле од неуротичних поремећаја;
• хроничним болестима;
• аутизмом
Хипоактивно дете је праћено дефицитом пажње и мањком мотивације.
Код ове деце је отежано усвајање нових знања због њихове менталне одсутности.

108. Исхрана деце

• Енергија потребна за раст укључује две компоненте: обезбеђење енергетских потреба

за метаболизам постојећих ткива и / или синтезу ткивног продукта и енергију потренбу за
синтезу новоствореног ткива.
 • Према експертској групи СЗО, раст хуманих ткива на изискује велики енергетски
расход, тј. потребна енергија износи око 5 килокалорија по граму новоствореног ткива.

• Исхрана деце мора обезбедити релативно повишене потребе у енергији у

свим макронутријентима и микронутријентима, везане за омогућавање оптималног
раста, развоја и физичке активности.
• У савременим препорукама за исхрану деце, већ се у узрасту после две године живота,
примењују исти основни принципи као за одрасле, а треба да омогуће превенцију
незаразних болести.

Исхрана мале (старије од 2 године ), предшколске и школске деце треба да буде конципирана
тако да обезбеди:
• потребан енергетски унос
• сигурносни дневни унос протеина, при чему укупни протеини не треба да учествују са
више од 10 – 15 % дневно потребне енергије:
• ограничено учешће масти ( мање од 30% дневно потребне енергије из масти )
• ограничени унос засићених масти ( мање од 10 % дневно потребне енергије )
• ограничен унос холестерола из хране
• најмање 55% енергије из угљених хидрата (углавном сложених угљених
хидрата )
• укључивање несварљивих полисахарида и дијетних влакна
• веома ограничен унос рафинисаних шећера и слаткиша, кухињске соли (до 5 грама
на дан)
• У исхрани треба да доминирају намирнице биљног порекла, као значајни извори
угљених хидрата, минерала и витамина, ненутријената и значајног дела
биолошки вредних протеина.
• Намирнице биљног порекла садрже
скроб, глукозу и фруктозу.
• Мембрана биљне ћелије је извор дијетних влакана. Биљна уља су извори Цис –
незасићених масних киселина. Неке од есенцијалних аминокиселина су дефицитарне у
биљној храни. Биљна храна је најзначајнији извор витамина и у исхрани деце. Од
посебног значаја је и витамин Це и фолна киселина који побољшавају ресорпцију гвожђа.
• Неке намирнице анималног порекла садрже све есенцијалне аминокиселине. Најбољи
су извори калцијума (обрано и делимично обрано млеко и млечни производи од обраног
млека), гвожђа и цијанокобаламина.

Добро избалансирана исхрана здравог детета, старијег од две године, треба да садржи:
▪ хлеб и цереалије, производе од пуног зрна житарица
▪ разноврсно поврће и воће
▪ „мршаво“ месо, кокошија јаја и рибу и / или легуминозе
▪ млеко и млечне производе са нижим садржајем млечне масти
• При планирању колективне исхране деце у предшколским установама примењују се
исти принципи. Деца бораве у вртићима око 8 сати. За то време треба да им се обезбеде 3
 оброка и 70 % нутритивних потреба-доручак ужина и ручак или 4 оброка и 75%
нутритивних потреба-доручак, ужина 1, ручак, ужина 2. Исти принцип се примењује и код
школске деце на продуженом боравку у школи.
Законска регулатива:
• Правилник о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској
установи (ʺСл. Гласник РСʺ бр. 39/2018)
• Правилник о ближим условима за организовање, остваривање и праћење исхране
ученика у основној школи (Сл. гл. бр. 68/18)
• Посебан вид исхране представља исхрана адолесцената . Тада први пут почињу да
се разликују енергетске и нутритивне потребе између дечака и девојчица.
Поред психосоматских промена које детерминишу потребе у исхрани и утицаји
средине су врло битни, пре свега социјални.
• Са друге стране исхрана може да утиче на сексуални развој. Нутритивни дефицити
могу бити разлог заостајања у расту и развоју у току пубертета и да пролонгирају
сексуално сазревање. Виша, тежа деца, по правилу, улазе у пубертет раније него деца
нижег раста и мање телесне масе.
• Имајући у виду специфичне периоде у расту иразвоју у току пубертета и адолесценције
укупне потребе у исхрани су у том периоду веће него икада после у животу.

109. Школска ужина

• Школски допунски оброк или школска ужина, има специфичне циљеве:

• допуну енергије након другог или трећег школског часа
• допуну нутритивних дефицита који постоје у породичној исхрани одређене средине
• стицање правилних/“здравих“ навика у исхрани
• стицање основних хигијенских навика
• Формирање ставова за примену здравих стилова живота
• Породична исхрана значајног дела популације у нашој средини дефицитарна је
биолошки вредним протеинима, сувише богата мастима, са недовољним садржајем
гвожђа и калцијума, витамина А, често рибофлавина фолне киселине, а сезонски и
витамина C. То је последица недовољног уноса квалитетног кртог меса и млека, поврћа
и воћа, производа од житарица високог степена екстракције, а претераног уноса масти
и анималних намирница богатих мастима. Ове неправилности у исхрани погађају и
децу која су посебно осетљива на њих.
• Школски допунски оброк треба да обезбеди око 500 kcal и око половине потреба у
анималним протеинима, калцијуму, гвожђу, витамину А, рибофлавину и фолној
киселини, а сезонски и у витамину C. Потребно је да допринесе и уносу дијетних
влакана.
• Врста и количина намирница које би могле ово да обезбеде су:
• 200 – 250 ml полуобраног или обраног млека или млечних напитака, или адекватна
количина сира,
• ½ - 1 јаје, или 20 -30 g квалитетног месног нареска или сардине,
• Око 50 g свежег или конзервираног или конзервираног поврћа ( паприка, зелена
салата, парадајз свеж, кечап, мрква и друго ),
 • 75 – 100g полубелог или црног хлеба или пецива,
• Око 100g свежег воћа или воћни сок.
• Треба настојати да избор намирница буде разнолик у току недеље, а једноставан за
припрему, транспорт и чување.
Школски допунски оброк се различито конципира, зависно од дефицита у породичној
исхрани.
110. Потребе у микронутријентима за децу
• Потребе у микронутријентима су углавном веће од потреба одраслих.
• Витамини - Потребе у витаминима B – групе су веће него у детињству, а у вези су са
повећаним енергетским потребама. Због наглог раста и интензивног
метаболизма беланчевина веће су потребе у витамину B6. Због обима деобе ћелија у
расту потребно је више фолне киселине и витамина B12. За правилан развој
коштаног система потребно је и 5 mg витамина D, мада се овај добрим делом
остварује синтезом .
Калцијум је основ за правилан развој костију и потребе се крећу до 1300mg дневно и
за девојчице и за дечаке. Иако се уграђивање калцијума у кости не завршава у адолесценцији
ипак се 45% од укупне количине задржи у костима у овом периоду живота. Могући су
дефицити калцијума код адолесцената што повећава ризик за остеопорозу касније. Осим
млека, сирева и других млечних производа адолесценти треба да користе и друге изворе
калцијума из намирница биљног порекла, а ради правилног коришћења не претеривати
са уносом газираних пића и напитака са кофеином.
• Гвожђе - Анемија као последица недостатка гвожђа је честа код адолесцената. Потребе
се разликују према полу, па код девојчица треба обезбедити 15mg дневно, а код дечака
12mg дневно.
• Основу исхране адолесцената треба да чини довољан унос хлеба, теста, цереалија, као
и воћа и поврћа. Млеко и производи од млека са мањим процентом млечне масти такође
треба да буду заступљени, као и посна меса и риба. Како су адолесценти склони да део
дневног уноса хране подмире ван куће користећи производе богате мастима, посебно
засићеним, холестеролом у кући би сх сходно томе требали да користе више воћа, поврћа
и производа веће нутритивне густине.
• Како су адолесценти врло забринути за свој изглед, што је посебно изражено код
девојчица, склони су да користе разне начине да утичу на изглед. Тако девојке често
покушавају да смање телесну масу и ако се не ради о гојазности, док ће код дечака бити
изражена жеља да повећају мишићну масу. Могу се правити грешке које могу довести до
оштећења здравља са последицама које остају за цео живот.

111. Формирање дневних оброка за децу

Деца расту и повећавају тежину својих органа (нпр. јетре, мозга, црева, плућа...) те мишића и
костију. Како би се то постигло неопходан је свакодневни унос разноврсних намирница, п
рвенствено оних које садрже беланчевине. Протеини се налазе у намирницама животињск
ога порекла (месо, рибе, млеко, млечни производи и јаја), али и у многима намирницама б
иљног порекла (махунарке, соја, житарице и др.).
Колико протеина треба дневно да се унесе?
У свакодневном животу то значи једну до две шоље млека или јогурта дневно и барем један о
брок с месом, рибом, млечним производима или јајима.

Беланчевине из намирница животињског порекла садрже све есенцијалне амино-

киселине, неопходне за раст и развој деце и адолесцената.
Однос уноса животињских и биљних беланчевина треба да буде 2:1

Масти дају укус и пуноћу оброцима. Неопходне су у исхрани деце због свог садржаја есенција
лних масних киселина, холестерола и витамина растворљивих у мастима (А,D,Е и К).

Без угљених хидрата се не може замислити свакодневни јеловник деце било ког узраста.
У исхрани деце важни су и прости и сложени шећери.
Моносахариди дају енергију, а сложени регулишу пробаву.
У хлебу и тестенинама направљеним од целог зрна житарица налазе се и веома важни витами
ни B групе.
Витамини и минерали
За правилан раст и развој детета неопходан је оптималан унос витамина и минерала. Разноврс
ном исхраном постиже се оптималан унос, те је додавање суплемената непотребно и суви
шно.
У дечјем узрасу, неопходан је оптималан унос, пре свега витамина А и Д, као и калцијума и гв
ожђа.
Витамин А је растворљив у мастима и налази се у млеку и млечним производима. Провитам
ин витамина А је бета каротен и сво жуто, црвено, наранџасто воће и поврће је богато ови
м провитамином.
Витамин Д се ствара у нашем организму, те је неопходно дете у одређено доба дана излагат
и сунцу.
Калцијум је највише заступљен у млеку и млечним производима, али га има и у рибама, али и
у зеленом лиснатом поврћу.
Гвожђе се најбоље искоришћава из намирница анималног порекла, али је усвајање гвозђа и и
з намирница биљног порекла добро уколико су у исхрани заступљене намирнице из обе гр
упе. Витамин Ц поспешује усвајање гвожђа. Овим витамином су богате паприке, купус и
цитрусно воће.

• Осигурати деци редовне и потпуне оброке.

• Давати деци довољно беланчевина (млеко,месо, јаја, сир...).
• научити дете док је још мало да избегава веће количине масне хране.
• Припремати јела са што мање масноће, користити биљна уља.
• Непаавилном исхраном повећава се детету телесна масу –
повећава могућност ране појаве гојазности.
• Слаткиши су део оброка, по могућности једног и дете треба да га доживи као свечаност
• Деца се морају кретати!

112. Доручак
 • Предности доручка
▪ осигурана је довољна количина енергије за учење и игру
▪ дете има добру терморегулацију
▪ деца су ведријег расположења и разигранија
▪ отпорнија су на болести
▪ постижу боље резултате у учењу
▪ доручак придоноси одржању константног нивоа шећера у крви током дана
• Недостаци везани уз прескакање доручка
▪ деца су поспана и мрзовољна
▪ деца која не доручкују имају слабији имунитет
▪ отежано је испуњавање обавеза
▪ особе које прескачу доручак теже контролишу телесну масу
▪ повећана је склоност обољењима органа за варење
• Предлог за доручак
• природни сок од наранџе, мандарине или грејпа
• млеко
• пециво од целог зрна житарица или пахуљице
• намаз (сирни намаз, мармеладе)
• салама од пилећег или ћурећег белог меса или стишњена шунка или сардина или туњев
ина
• сезонско поврће
113. Сендвичи

Сендвичи су сигурно међу најомиљенијим, најпродаванијим и најпрактичнијим малим јелима.

Иако је комад меса између две кришке хлеба био познат још у античком Риму, сендвичи су до
били своје име тек у другој половини 18. века, захваљујући адмиралу и страственом играч
у бриџа, грофу од Sandwicha, Johnu Montaguu, који у једном лондонском клубу ни због јел
а није желео прекидати картање, па су му омиљене стеакове доносили сервиране између
две кришке хлеба како би их могао појести, а да не испусти карте из једне руке.
Између две кришке хлеба или преполовљеног пецива стане читава лепеза различитих укуса, к
оји уједињени непцу пружају велико гастрономско задовољство и за дете представљају ко
мплетан оброк у којем су заступљене намирнице из групе житарица, меса и месних прерађ
евина, млека и млечних производа и поврћа.

114. Варива

• Варива се одликују оптималним нутритивним компонентама и умереном калоријском в

редношћу.
• По својој дефиницији варива се сврставају у самостална јела тј. могу представљати обр
ок у целости.
• У зависноти од намирница које се користе у припреми варива, делимо их на:
 • варива од поврћа
• варива с месом
• варива с јајима, тестенином и рижом
• макробиотичка варива
• вегетаријанска варива и
• остала.

• За припрему већине домаћих традиционалних јела лук се динстао на масноћи и корист

ила се запршка како би се намирнице боље повезале и постигла компактност.
• За децу је боље циљану густоћу јела постићи пасирањем неколико кашика куваног вар
ива и избегавањем запршке.
• Варива за децу могу се припремати од кромпира, шаргарепе, грашка, тиквице, кеља, ку
пуса....
• Додатак комадића сувог или свежег меса прилагодите жељи детета. Уколико дете у исх
рани избегава месо, месо за варива пожељно је добро уситнити или динстати у већем кома
ду који ће се детету послужити на тањиру. Варива се могу припремати додатком супе.
• Врло је важан однос намирница приликом припреме варива како ниједна намирница не
би доминирала укусом и мирисом.
• Најбоља су свеже припремљена и не предуго кувана варива како би се очувала што већ
а количина нутритивних састојака.
• Варива се једу виљушком или кашиком и немају велику калоријску вредност. Дакле, ка
да су варива у питању истиче се оптималност нутритивних компоненти и умерена кало
ријска вредност у једном оброку.
• Треба нагласити да деца избегавају тврду храну и због проблема са зубима. Уколико су
изгубили секутиће, нису у могућности добро сажвакати намирнице и често им жвакањ
е хране наноси бол. Варива су својом меком текстуром управо најугоднија за децу с ов
аквим потешкоћама.

115. Воћни сокови

• Сок представља добар избор за децу која тешко укључују воће у исхрану или су усмере
на на свега неколико врста воћа.
• Воћни сокови су, уз чајеве, први напици с којима се дете сусреће након млека. После в
ишемесечног слатког, али неутралног млечног оброка, широки свет укуса упознаје се прек
о сокова.
• У време привикавања на сокове, малој деци се препоручују сокови од само једне врсте
воћа. Привикавање започиње с неколико кашичица сока.
• Сокове добијамо истискивањем течног дела из зрелог и неоштећеног плода. Сокове дел
имо на бистре и кашасте.
• Воћни сокови су лако пробављиви, укусни и нутритивно богати. Одувек су заузимали в
ажно место у исхрани деце. Својом енергетском вредношћу савршено допуњују дневне об
роке.
• За оптималан раст и развој деце неопходни су витамини и минерали, а свакодневним к
онзумирањем воћа и сокова се те потребе могу задовољити.
• Препоруке WHО су две до четири порције воћа на дан. Конзумирањем сока од поједин
их врста воћа можемо испоштовати овај савет током целе године.
• Нутритивна вредност појединих сокова
• Сок од наранџе: енергетска вредност ... 120 kcal у 250 ml или једној чаши сока.
Садржи витамине Б групе, око 500 IJ витамина А и 120 mg витамина C. Изврстан је извор
калијума (170 mg у 250 g), калцијума, магнезијума, те фосфора, цинка и селена.
• Сок од мандарине: у 250 ml има 100 kcal, 1
030 IJ витамина А, те витамине B групе и 80 mg витамина C.
• Сок од јабуке: енергетска вредност у 250 ml је 120 kcal, а садржај витамина C је 85 mg
• Сок од брескве -
густи: у чаши од 250 ml има 140 kcal. Врло је богат витамином А, садржи витамине B гр
упе, витамин C и велики број минерала.
• Сок од крушке -
густи: има 150 kcal у 250 ml. Угодног је укуса и добро прихваћен код деце.
• Сок од кајсије -
густи: у 250 ml садржи 140 kcal, а право је богатство витамина А (у наведеној количини
-3
300 IЈ). Као и већина других сокова, извор је калцијума, бакра, гвожђа, цинка, фосфора, ма
гнезијума, мангана и калијума.
• Сок од грожђа: има око 150 kcal у 250ml. Од других се сокова истиче са већим садржај
ем селена.
• Сокови, уз наведене нутритивне вредности, садрже и обиље фитокемикалија, чији је по
вољан утицај на организам и научно потврђен. Антиоксиданси из воћа чувају ћелије наше
г организма од слободних радикала и дегенеративних промена.

116. Ужине
• Три сата након главног оброка (доручка и ручка), треба планирати умерени међуоброк
-
ужину. Њена улога је осигурање енергије и употпуњавање дневних потреба у витаминима
и минералима за оптималан раст и развој.
• Основни проблем у избору ужине је неквалитетан међуоброк, који је најчешће сирома
шан витаминима и минералима, а богат калоријама.
• Међуоброке можемо поделити у две основне групе:
• међуоброк у школи (изван куће)
• међуоброк у породици.

• Добар избор за ужину у школи су:

• воће (банана, јабука, мандарина, наранџа)
• суво воће (кајсије, шљиве, смокве)
• сокови
• сиреви (ементалер или неки други сир који није преслан)
• пецива од целог зрна житарица
• орашасти плодови (лешник, кикирики, ораси)
• енергетске плочице с интегралним житарицама
• воћни јогурт.

• Међуоброк у породиции је прилика да дете покаже своје жеље, али и креативност.

• Добар избор су:
• јогурти с насецканим воћем који се потом смрзну, као сладолед
• запечено воће с орасима (јабука или крушка)
• компоти са зобеним пахуљица
• свеже исцеђени сок од лимуна или наранџе и пахуљице од житарица
• тортиље надевене млевеним бадемима, брусницом и воћем
• интегрално пециво са пекмезом без додатка шећера
• воћна салата с млевеним лешником

117. Алергије на храну у дечијем узрасту

• Наслеђе има велику улогу у настанку алергија у дечјем узрасту, и уколико је један од р
одитеља сколон алергијама, могућност појаве алергије у деце је 50%, а уколико је обоје ро
дитеља склоно алергијама, могућност појаве алергије у детета је 70%.
• Алергијске реакције на протеине из хране честа су појава како у нас тако и у свету. У о
драслих особа алергени су најчешће у рачићима (шкампима), шкољкашима, кикирикију, а
у деце алергени долазе из јајета, млека, соје, кикирикија и јагода. Блажи облик алергије м
оже се препознати по копривњачи, осипу који у правилу нестаје престанком кориштења д
отичне хране. Нажалост, каткад може доћи и до анафилактичког шока праћеног наглим па
дом притиска.
• Како би се алергије на храну избегле неопходно је да дете што дуже сиса јер се у мајчи
ном млеку осим свих неопходних хранљивих и заштитних материја налазе и имуноглобул
ини који одојче штите од болести и алергија.

• Алергије на протеине млека и соје најчешће су алергије у одојчади и мале деце. Избег
авањем ових намирница спречавамо појаву алергијских манифестација. Ако је одојче осет
љиво на протеине млека, дају се формуле на бази сојиног млека и обратно. У ретким случ
ајевима када постоји алергија и на протеине млека и на протеине соје, даје се трећа форму
ла, на бази кокосовог млека.
• Алергијске реакције изазивају у правилу велики молекули, а сврха давања тзв. хипоале
ргених формула јесте смањење те велике протеинске молекуле на далеко мање фракције к
оје ће имунолошки систем прихватити без реакције.
• Осим тих типичних алергија на компоненте из намирница, могу се јавити и оне које су
узроковане адитивима. Позната је јака алергијска реакција на жуту боју тартразин, к
оја је управо због тога и повучена из употребе (бомбони, лизалице).
Сулфити су посебно опасни код деце која болују од астме, па је због тога FDA забрани
ла прскање воћа и поврћа сулфитима.
• Због свега наведеног, најбољи вид превенције је што дуже дојење, постепено увођење
нових намирница у исхрану одојчади, а када се нека алергија открије, неопходна је кон
султација са лекаром.
 • Најбољи лек за алергију је елиминацијска дијета –
избегавање намирница које изазивају алергијске реакције.

117.АЛЕРГИЈЕ НА ХРАНУ У ДЕЧИЈЕМ УЗРАСТУ:

Наслеђе има велику улогу у настанку алергија у дечјем узрасту, и уколико је један од
родитеља сколон алергијама, могућност појаве алергије у деце је 50%, а уколико је обоје
родитеља склоно алергијама, могућност појаве алергије у детета је 70%.

Алергијске реакције на протеине из хране честа су појава како у нас тако и у свету. У
одраслих особа алергени су најчешће у рачићима (шкампима), шкољкашима, кикирикију, а у
деце алергени долазе из јајета, млека, соје, кикирикија и јагода. Блажи облик алергије може се
препознати по копривњачи, осипу који у правилу нестаје престанком кориштења дотичне
хране. Нажалост, каткад може доћи и до анафилактичког шока праћеног наглим падом
притиска.

Како би се алергије на храну избегле неопходно је да дете што дуже сиса јер се у мајчином
млеку осим свих неопходних хранљивих и заштитних материја налазе и имуноглобулини који
одојче штите од болести и алергија.

Алергије на протеине млека и соје најчешће су алергије у одојчади и мале деце. Избегавањем
ових намирница спречавамо појаву алергијских манифестација. Ако је одојче осетљиво на
протеине млека, дају се формуле на бази сојиног млека и обратно. У ретким случајевима када
постоји алергија и на протеине млека и на протеине соје, даје се трећа формула, на бази
кокосовог млека.

Алергијске реакције изазивају у правилу велики молекули, а сврха давања тзв. хипоалергених
формула јесте смањење те велике протеинске молекуле на далеко мање фракције које ће
имунолошки систем прихватити без реакције.

Осим тих типичних алергија на компоненте из намирница, могу се јавити и оне које су
узроковане адитивима. Позната је јака алергијска реакција на жуту боју тартразин, која је
управо због тога и повучена из употребе (бомбони, лизалице).
Сулфити су посебно опасни код деце која болују од астме, па је због тога FDA забранила
прскање воћа и поврћа сулфитима.

Због свега наведеног, најбољи вид превенције је што дуже дојење, постепено увођење нових
намирница у исхрану одојчади, а када се нека алергија открије, неопходна је консултација са
лекаром.

Најбољи лек за алергију је елиминацијска дијета – избегавање намирница које изазивају

алергијске реакције.

118.ВОДИЧ МОЈ ТАЊИР

Представља једноставнији и разумљивији графички приказ избора намирница у исхрани

Захтева употребу додатних упутстава за избор врсте и количине намирница (“типс”).

10 савета за исхрану према водичу “Мој тањир'':

1. Избалансирати калорије
2. Уживати у храни, али јести мање
3. Избегавати велике порције
4. Чешће јести поврће, воће и житарице од пуног зрна жита
5. Нека половину тањира чине поврће и воће
6. Заменити пуномасно млеко и млечне производе маломасним
7. Нека ½ унетих житарица чине житарице од пуног зрна жита
8. Ређе конзумирати храну богату чврстим мастима, шећерима и сољу
9. Водити рачуна о уносу соли у исхрани
10. Пити воду уместо заслађених напитака.

120.ПОРЕМЕЋАЈИ ИСХРАНЕ

1.Неухрањеност
2.Гојазност
3.,,Скривене глади''
4.ментално условљени поремећаји исхране (анорексија, булимија, преједање)
Бар свако треће дете узраста до 5 година је потхрањено или има прекомерну телесну масу, а
свако друго трпи скривену глад, што подрива могућности милиона деце да расту и развијају
се у складу са својим потенцијалима.Троструко оптерећење неадекватном ухрањеношћу –
потхрањеност, скривена глад и прекомерна телесна маса – угрожава опстанак, раст и развој
деце, младих, привреда и нација.

121.ДИЈЕТЕТСКИ ПРОИЗВОДИ:

-Храна за посебне медицинске намене;

-замене за со за људску исхране;
-Храна за особе интолерантне на глутен;
-храна за особе на дијети за мршављење;
-Храна за одојчад и малу децу;
-формуле за одојчад;
-Додаци исхрани(дијететски суплементи)

122.Извештај о стању деце у свету 2019. завршава се следећом Агендом за давање

приоритета дечијим правима на исхрану:
1 Оснаживати породице, децу и младе да траже хранљиве намирнице.
2 Усмеравати снабдеваче храном да раде оно што је исправно за децу.
3 Стварати здраве прехрамбене услове за сву децу.
4 Покренути системе подршке – здравства, снабдевања водом и санитарним услугама,
образовања и социјалне заштите – да прошире резултате у области исхране како би
обухватили сву децу.
5 Редовно прикупљати, анализирати и користити квалитетне податке за усмеравање деловања
И праћење напретка
123.ДИЈЕТЕТСКИ ПРЕПАРАТИ СА ИЛИ ОД ЛЕКОВИТОГ БИЉА:

Дијететски суплементи на бази биљака спадају у групу намирница које допуњују

нормалну исхрану. За разлику од лекова, дијететски суплементи не могу се користити у сврхе
лечења већ могу бити помоћ код одређених тегоба. Процес регистрације биљних дијететских
производа се у великој мери ослања на податке из важећих биљних монографија. Биљне
монографије представљају скуп свих научних сазнања о ефикасности и безбедности
одређених биљаних сировина које се користе у изради лекова.
Биљни лек (Сл. Гласник, 2010) је сваки лек чији су активни састојци искључиво једна
или више супстанци биљног порекла или један или више биљних препарата или једна и више
супстанци биљног порекла у комбинацији са једним или више биљних препарата.
Традиционални биљни лек је лек који може бити заснован на научним принципима и
резултат је традиције или других традиционалних терапијских приступа.Биљни дијететски
суплементи садрже лековите биљке, њихове делове или препарате и њихова количина у
дневној дози производа не сме бити мања од 15% и већа од 65% у односу на познату
терапијску дозу те биљне сировине или препарата.
За процену терапијске дозе користе се међународно признате монографије.
Такође, важне смернице о правилној употреби и терапији требало би да пружи
фармацеут.
Биљни лекови су лекови блажег деловања и користе се превентивно, за терапију
обољења у почетним фазама или блажих облика болести, односно, као допунска терапија
лековима код развијених фаза обољења. Најчешће се користе код хроничних стања и болести,
код поремећене функције органа респираторног, дигестивног, уринарног и гениталног тракта,
као и код различитих промена на кожи, код оштећења, упала и инфекције слузница... Познато
је да се ефекти примене биљних лекова могу запазити тек после 2-3 недеље узимања
препоручених терапијских доза.
Поред лековитих производа, биљке могу бити и састојак дијететских производа.
Дијететски производи који садрже биљне састојке, најчешће, су, по важећем
Правилнику о здравственој исправности дијететских производа, сврстани у групу биљних
додатака исхрани.
Биље се најчешће користи прерађено у форми течних и сувих екстраката који се
користе као основна активна или помоћна компонента у производњи:
-Биљних лекова
 -Дијететских суплемената
-Функционалне хране
-Козметичких препарата
-Медицинске козметике
→ Екстракти се деле на:
-стандардизоване екстракте (екстракти који имају дефинисану количину активних
састојака)
-квантификоване екстракте (екстракти који имају дефинисану количину састојака који
учествују у активности)
-други екстракти (екстракти стандардизовани на главну компоненту непознате
фармаколошке активности која служи као аналитички маркер)
124.LEKOVITO BILJE – KAO SASTAVNI DEO POJEDINIH DIJETETSKIH
SUPLEMENATA:

На нашем тржишту постоји велики број дијететских препарата који у свом састави
имају неко или више комбинованих лековитих биља...
Овде ћемо поменути само неко лековито биље, чије одређене особине су искоришћене
за справљање дијететских суплеманата...То су: Алое Вера, Бели лук, Боровница, Брусница,
Бундева, Цимет, Гавез, Гинко Билоба, Кантарион, Коприва, Лаванда, Маслина, Нана, Невен,
Оригано, Сремуш, Валериана, Жути ноћурак, Жалфија, Ђумбир.
125.Алое Вера:

• Stanište:Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom

(najbolji uslovi su tamo gde je prosečna godišnja temperatura iznad
22°C npr. Karibi, Meksiko).
• Upotrebljivi delovi biljke: List.
• Hemijski sastav. Aloe vera sadrži vitamine ( A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu
kiselinu), minerale (magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđe),
mukopolisaharide, antioksidanse, aminokiseline (od toga 8 esencijalnih), enzime (16 enzima
iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza), antrakinine, lignine, saponine, sterole.
• Primena. Podstiče varenje, neutralizuje povišenu želudačnu kiselinu, uravnotežuje delovanje
gastrointestinalnih simbiotičnih bakterija, smanjuje gljivice, normalizuje pH stolice, pomaže
kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta
za varenje, ispira štetne bakterije i čisti crevne resice od naslaga. Na taj način smanjuje upale
i povećava apsorpciju hranjivih materija. Poboljšava rad jetrе, reguliše i snižava nivo šećera u
krvi, jača srčani mišić, snižava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, sadrži faktore koji
uništavaju tumore, podstiče imunološki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje štetne
nuspojave hemo i radio terapije. Ublažava simptome astme i alergija. Ublažava akutne i
hronične upale. Pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje. Izvanredna je za suvu, osetljivu i
oštećenu kožu.
• Način upotrebe. Najviše se upotrebljava gel koji se dobija iz lista, a upotrebljava se i kao čaj i
tinktura.
126.Бели лук:

• Stanište. Gaji se kao kulturna biljka.

• Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi lukovica.
• Hemijski sastav. Sadrži fitoncide, kristalnu materiju aliin koja pod uticajem enzima alinaze
stvara alicin koji ima jako baktericidno dejstvo. Sadrži i trigliceride, etirično
ulje, inulin, fitosterin, vitamin C, makro i mikroelemente.
• Primena. Beli luk je antiseptik i antibiotik. Leči crevne bolesti, sprečava nadimanje i bolne
grčeve u crevima, širi krvne sudove, snižava holesterol u krvi, poboljšava prokrvljenost. Leči
akutne i hronične katare svih vrsta u organima za disanje, u tankom i debelom crevu. Snižava
krvni pritisak, ublažava nesanicu, odstranjuje otrovne materije, pomaže da se sluz lakše
izlučuje. Jedan je od najdelotvornijih lekova protiv tuberkuloze i gripа.
• Način upotrebe. Prosečna dnevna doza je 4g svežeg belog luka.
• Tinktura: 40g narezanog belog luka prelijemo sa 100ml 70% alkohola i ostavimo da odstoji
10 dana. Koristi se po 10-20 kapi tinkture na dan.
• Ulje: Cele ili jednom prerezane čenove potopiti u vruću vodu i ostaviti 15 minuta. Osušiti ih
krpom ili papirom. Preliti ih približno dvostrukom količinom maslinovog ulja. To ulje
koristimo za salate ili ga uzimamo tri puta na dan po jednu kašiku.

127.Боровница:

• Stanište. Raste na kiselim terenima, u crnogoričnim i belogoričnim šumama.

• Upotrebljivi delovi biljke. Listovi (skupljaju se pre sazrevanja plodova) i plod.
• Hemijski sastav. Sadrži tanine, antocijane, flavonske glikozide, organske kiseline, mnogo
pektina, invertni šećer, vitamin C, beta karoten.
• Primena. Listovi se upotrebljavaju kod upale mokraćne bešike i mokraćnih puteva, kod
lečenja šećerne bolesti. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru
bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Suve bobice zaustavljaju proliv i krvarenje
hemoroida. Sveže bobice deluju kao blagi purgativ. Koriste se protiv neuredne stolice i
slabog apetita. Borovnice utiču na vid i čuvaju očnu mrežnjaču.
• Način upotrebe. Najdelotvorniji je sirov sok. Bobice se jedu sveže ili osušene i stavljene u
rakiju ili vino. Pravi se i marmelada. Od listova se pravi čaj. Čaj od
listova: jednu kašiku iseckanih listova preliti šoljom vrele vode, ostaviti da stoji i nakon 10
minuta ocediti i piti tokom dana svakog sata po gutljaj.
• Sok: cede se sveže bobice. Suve bobice: suše se na temperaturi od 45°C.
• Tinktura: 4 pregršti bobica natapamo 4 nedelje u litri domaće rakije. Uzima se u kapima.
Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana. Uzima se često po kašičicu.
Marmelada: kuvaju se zrele bobice.

128.Брусница:

• Opis biljke: Brusnice spadaju u bobicasto voće koje, kao i borovnice, potiču iz
Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući većoj količini
vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus.
• Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga
stanja, izmedju ostalog i za upalu mokraćnih puteva...
• U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnica.
• Osim toga, ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se cuvati
smrzavanjem ili sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i razlicite sosove i ukusna jela.
• Brusnice su, nutricionisticki gledano, posebni plodovi bogati razlicitim zaštitnim materijama,
uz klasicne vitamine i minerale i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i
biljna vlakna).
• U njima su okriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno
elovanje, cime smanjuju rizik oboljevanja od razlicitih karcinoma (posebno se spominju rak
dojke i rak debelog creva).
• U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne
samo sprecavale rast celija raka, vec i njihovo metastaziranje.
• Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podsticu nastanak
kardiovaskularne bolesti.
• Hipuricna kiselina, koja se takodje nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako
da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, vec i antifungalna (protiv gljivica)
svojstva.
• Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri
obnovi celija koje su odgovorne za vid.
• Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabeticare.
• Najvažnija stanja kod kojih se preporucuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste
u svakom slucaju upala mokracnih puteva, buduci da flavonoidi iz brusnica imaju posebno
antibakterijsko delovanje bas u tom delu tela, zahvaljujuci posebnim receptorima kojima se
one tu vežu.
• Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u
najvecem postotku uzrocnik čira na želucu.
• Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inace vremenom
dovode do raznih bolesti zubi i desni.
129.Бундева:
• Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su
pojačani. Tako nam se bundeva vraća zapakovana u farmaceutske proizvode.
• Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvećane prostate i pozitivni efekti su potvrdjeni.
• Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji može biti težak i preko 10 kilograma, vec i zbog
uljevitih semenki iz kojih se pravi lako varljivo ulje. Iz semenki se vadi ulje. Sadrži u sebi
masnog ulja, pektina, belančevina, šećera, karotena, manganove soli, vitamina C, fosforne
kiseline, fitosterina i salicilne kiseline.
• Žuckasto ili narandžasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka.
• Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti, tu je niz vitamina (karotina ili
provitamina A, C i vitamina B grupe - B1, B2, B3, B6, zatim niacina, folne kiseline i drugih),
kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožda).
• A tu su i oligo i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna.
• Energetska vrednost nije visoka: u 100 grama ploda ima samo oko 30 kalorija, tj. 126 kJ.
• Seme bundeve, koje se takodje često koristi i u ishrani i u narodnoj medicini, ima oko
dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, pošto sadrži više belančevina, ugljenih
hidrata i masti. Tu se nalaze vitamini B1, B2 i niacin, zatim minerali (najviše ima fosfora i
gvožda), kao i niz drugih zaštitnih i lekovitih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina,
fitina, salicilne kiseline i drugog.
• Лековито дејство бундеве:
• U narodnoj medicini se plod bundeve preporučuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode
iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike.
• Smatra se i da je odlična dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabetičare (ako se tokom
pripreme ne zasladuje),
• Kao i za osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva.
• Svima se preporučuje kuvana i pečena bundeva ili sveže ocedjeni sok.
• U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze.
• Seme bundeve je, takodje, lekovito i najčešce se preporučuje kao efikasno i neškodljivo
sredstvo protiv dečjih glista i pantljičare.
• Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom
jetrom.
• Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno.
Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom
hranom. Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme obične bundeve,
treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo-zelenkasta pokožica na semenu, pošto se
u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka.
• Postoje i biljni lekovi i dejetetski suplementi za prostatu koji sadrže seme bundeve.
• Za lečenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporučuje mazanje uljem od
semena bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).
• Obolelima od zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok
koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka i koji je začinjen
kašikom-dve pavlake, ali bez soli.
• Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao
oblog na obolela mesta i drži što duže.
• Osim što daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve veoma su lekovite i upotrebljavaju se
za isterivanje pantljicare, olaksavaju mokrenje i pomazu kod uvećane prostate.
• Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranja osusite i ostavite na hladnom i suvom
mestu.
130.Цимет:

• U prošlosti je cimet bio skup kao zlato.

• Postoje stotine vrsta i podvrsta cimetove biljke. Kao začinske, koriste se dve vrste: cejlonski i
cimet kasija, poznat kao kina-cimet, koji potice iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe.
• Sadrži 1,5 do 4 procenta eteričnih ulja.

• Sastav:
• Cimet ima značajno antioksidansko dejstvo, pomaže varenju hrane, sadrži hranljive materije i
lekovite sastojake:
• biljna vlakna,vosak, gvožđe, kalcijum, mangan, metalhidroksid-halkon-polimer
(mhcp), minerale, tanine.
• Cimetovo ulje koristi se za mazanje pojedinih delova tela ili u aromaterapiji, dok se cimetovi
štapići (kora) ili prah koriste kao začin ili lekoviti dodatak jelima. Interesantno je da cimet
poboljšava i vizuelno pamćenje i brzinu reagovanja, razvijajući pozitivnu energiju.
• Kod dijabetesa cimet pomaže boljem iskorišćenju insulina. Novijim istraživanjima
ustanovljeno je da poboljšava tzv. glukozni metabolizam oko dvadeset puta.
• Na osnovu navedenog može se zaključiti da cimet treba koristiti u ishrani ne samo kao začin
već i kao lek.
• Naravno, pošto se radi o začinu, ne treba preterivati, veće dnevne doze cimeta nisu
preporučljive. Ulje na bazi cimeta ne preporučuje se trudnicama.
131.Гавез:

• Upotrebljivi delovi biljke

• Listovi i koren.
• Hemijski sastav:
▪ Sadrži karotin, alkaloide, tanine, klikozide, sluzi, smole, eterično ulje.
• Primena :
 ▪ Od svih lekovitih biljaka gavez sadrži najviše alantoina, a on je potreban za
stvaranje ćelija kod zarastanja rana.
• Начин употребе:
• Pripremanje čaja od korena: dve male kašike isitnjenog korena potope se u četvrt litre hladne
vode i ostave preko noći.
• Ujutro se sve to malo ugreje i procedi.
• Mešavina čaja (kod čira na želucu): puna mala kašika čajne mešavine prelije se sa četvrt litre
vrele vode i ostavi da odstoji 3 minuta.
• Oblozi od kaše: dobro osušen koren se fino izmelje i u jednoj šolji sa malo vrele vode i
nekoliko kapi jestivog ulja brzo izmeša u kašu. Kaša se nanese na parče pamučne tkanine i
tako topao oblog se stavlja na obolelo ili bolno mesto, a zatim poveže.
• Oblozi od svežih listova: sveži listovi gaveza se operu, na dasci izgnječe oklagijom, stave na
obolela mesta i poviju.
• Oblozi od poparenih listova: listovi gaveza se popare vrelom vodom i stave na bolno mesto.
• Dodatak za kupku: 500 g svežih ili osušenih listova gaveza ostavi se preko noći u 5 litara
hladne vode. Sledećeg dana sve se zagreva do ključanja i dodaje vodi za kupanje.
• Dodatak za sedeću kupku: kao kod potpune kupke, samo sa 200 g listova.
• Tinktura od gaveza: koren gaveza oprati i očistiti četkom. Nasitno ga iseći i njime rastresito
do grlića napuniti bocu te ga preliti rakijom od žita ili nekog voća.
Bocu 14 dana držati na suncu ili na toplom mestu. Rakija mora da prekrije koren.
• Mast od gaveza: 4 do 6 opranih korenova (zavisno od veličine) veoma sitno iseći i kratko
propržiti u 250 g čiste svinjske masti od sala; ostaviti preko noći i narednog dana zagrejati,
procediti i protisnuti kroz parče platna. Odmah staviti u čiste male tegle i čuvati u frižideru.
• Gavez je jedan od najboljih lekova za zacelivanje spoljašnjih i unutrašnjih rana, posekotina,
ogrebotina, kontuzija, lomova i krvarenja, kod uganuća, iščašenja, nategnuća mišića i tetiva.
• Oblozi su delotvorni i kod čireva, kod proširenih vena, kod zadebljanja koja izazivaju reuma i
giht, kod upale kostiju.
• Gavez se koristi i kod bronhijalnog katara, upale pluća, krvavog ispljuvka, gripa.
• Gavez je lek i za želudačni katar, proliv, dizenteriju, bubrežne bolesti, jaku i bolnu
menstruaciju.
132.Гинко Билоба

• Ginko biloba je najstarija biljka na Zemlji.

• Pojedini primerci ove biljke žive i do hiljadu godina.
• Savremena medicina prihvata, takodje, preventivno i lekovito delovanje ginka.
• Važno je napomenuti da je ginko najšire korišćen prirodni preparat današnjice. Samo je u
Nemackoj, tokom 1988., prepisano preko pet miliona ginko recepata.
 • Istraživanja lekovitih delovanja ginka ukazuju na njegov snažno antioksidativno dejstvo,
prvenstveno zbog visoke koncentracije flavonoida.
• Lišce ginko bilobe, izmedu ostalog, sadrži flavonoide kempferol, kvercetin, izoramnetin i
druge glikozide, proantocijanidine, terpene neflavonoidnog porekla, i to: bilobalid i ginko
glide A, B i C, lignine, etericna ulja i taninsku kiselinu.Lekoviti deo biljke: list.
• Lekovito delovanje: Pozitivni učinci ginka Ginko poboljšava memoriju i druge moždane
aktivnosti, deluje blago antidepresivno, anksiolitički i koristan je za osobe koje pate od
migrene.
• Olakšava tegobe kod astme, alergija, Alzheimerove bolesti, kao i kod kardiovaskularnih
bolesti. U krvnim sudovima deluje antiagregacijski, odnosno, sprecava trombozu.
• Regulise povišeni kao i sniženi krvni pritisak.
• Poželjno ga je koristiti ako postoje problemi s jetrom ili bubrezima, raznim upalama,
impotencijom, zujanjem u ušima, slabijim sluhom usled starosti, slabljenjem vida,
vrtoglavicama i hemoroidima.
• Pospešuje iskorišćavanje glukoze, pa je koristan i za dijabeticare.
• Sa obzirom da i uopsteno utiče na cirkulaciju, korišćenje ginka smanjuje neugodnosti vezane
za proces starenja, povećava radne sposobnosti, ubrzava zarastanje rana i olakšava oporavak
od upale vena.
• Pri dugotrajnom prekoračenju preporučene doze, kao sporedni učinci mogu se javiti
anksioznost, nesanica, mučnina, proliv i dermatitis.
• Ginko se moze uzimati u kapsulama ili tabletama ali najbolje dajstvo ima tinktura, odnosno
ekstrakt.
133.Кантарион:
• Upotrebljivi delovi biljke. Stabljika, lišće, cveće.
• Hemijski sastav. Sadrži tanine, flavonoide, etarsko ulje, smole,
saponine, karotin, vitamina C, nikotinsku kiselinu, holin, tragove alkaloida.
• Lekovito delovanje.
• Upotrebljava kod oštećenja nerava i kod živčanih tegoba svih vrsta, kod povreda od udarca i
kod posledica jakog naprezanja.
• Takođe je odličan lek protiv proliva, protiv trigeminusne neuralgije, kod nervnih tegoba, kod
upala živaca, neuroza, nesanice i kod živčane slabosti.
• Leči i govorne smetnje, napade histerije i mesečarenje, kao i mokrenje u krevetu i depresiju.
• Podstiče razvoj ženskih organa i reguliše neredovne menstruacije.
• Koristi se kod otvorenih rana, svežih povreda, krvarenja, oteklih žlezda i kao sredstvo za
negu hrapave kože lica, kao sredstvo za utrljavanje kod bolova u leđima, zatim kod
krstobolje, išijasa i reume. protiv opekotina od sunca, hemoroida, za lečenje bolesti
digestivnog trakta (ulkus, gastroenterocolitis), jetre, žučne kese, čireva, bolesti usta, za
 inhalaciju gornjeg respiratornog trakta, itd. Biljka stimuliše apetit, stimuliše aktivnost
različitih žlezda, podstiče regeneraciju (obnovu) tkiva.
• Начин употребе:
▪ Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji
kratko vreme.
▪ Ulje od kantariona: mala boca se do grlića rastresito napuni cvetovima ubranim po suncu
koji se preliju kvalitetnim maslinovim uljem. Ono mora da prekrije cvetove. Boca se
dobro začepi i nekoliko nedelja ostavi na suncu ili blizu izvora toplote. Posle izvesnog
vremena ulje pocrveni. Procedi se kroz gazu, istisnu se ostaci i boca se odloži na tamno
mesto (za upotrebu kod opekotina umesto maslinovog može da se
upotrebi laneno ulje).
▪ Tinktura od kantariona: u jednu litru rakije stavi se dve pregršti na suncu ubranih cvetova
i boca ostavi tri nedelje na suncu ili na toplom mestu.
▪ Sedeća kupka: kofa puna kantariona (cvetnih drški, listova i cvetova) ostavi se preko noći
u hladnoj vodi. Pre kupanja sve se zagreje do ključanja i doda vodi za kupanje.
134.Коприва:
• Upotrebljivi delovi biljke.
• Kopriva je jedna od najboljih lekovitih biljaka koje imamo.
• Ona je, počev od korena pa preko stabljike i listova sve do cveta, dakle u celosti, lekovita.
• Za lek se skuplja korenje (u proleće i jesen), listovi i vršike (u proleće), a cela biljka, tj.
stabljika, cele godine.
• Seme se skuplja u avgustu.
• Hemijski sastav:
▪ Izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidratima,
mastima, kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom,
pantotenskom kiselinom i dr. Sadrži flavonoide,organske kiseline, azotne materije i dr.
• Лековито дејство:
▪ Kopriva je naša najbolja lekovita biljka za pročišćavanje krvi od koje istovremeno raste i
broj crvenih krvnih zrnaca.
▪ Pošto ona povoljno utiče i na gušteraču, čajem od koprive se skida i nivo šećera u krvi.
▪ Njome se leče i oboljenja i upale mokraćnih puteva, kao i patološki zastoj mokraće.
▪ Posebno se preporučuje za prolećnu kuru s obzirom da čisti i creva. U narodnoj medicini
se višenedeljna kura čajem od koprive preporučuje protiv oboljenja jetre, žuči i slezine, pa
čak i u slučaju tumora ovog organa, zatim kod katara želuca, oboljenja disajnih organa,
želudačnih grčeva i čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu i kod plućnih oboljenja.
▪ Odličan je i za lečenje bolesti izazvanih virusima i bakterijama.
 ▪ Kod edema kopriva pomaže izvlačenjem velike količine vode iz organizma. Posredstvom
aktivnih materija koje jačaju krv pomaže kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod teških
bolesti krvi.
▪ Zajedno s drugim lekovitim biljkama kopriva se uspešno primenjuje i kod leukemije
▪ Ako je reč o nekom alergijskom oboljenju, treba tokom dužeg vremenskog perioda piti
čaj od koprive.
▪ Kopriva smanjuje sklonost ka prehladi i pomaže kod gihta i reumatskih oboljenja.
▪ Tinktura od koprive posebno blagotvorno deluje na svaku kosu.
▪ I kod suženja krvnih sudova ("pušačkih nogu") kopriva izvanredno pomaže, kao i kod
išijasa, krstobolje sa probadanjem i kod upale živaca ruku i nogu.
• Начин употребе:
▪ Čaj: 1 puna mala kašika popari se sa četvrt litra vrele vode i posle kratkog vremena se
procedi.
▪ Tinktura od koprive: korenovi, koji se vade u proleće i u jesen, operu se četkom, sitno
naseckaju i stave u bocu, do grlića. Preliju se rakijom jačine 38-40% te se flaša 14 dana
drži na toplom mestu.
▪ Kupka za noge: jedna puna pregršt dobro opranih korenova i stabljike s listovima sveže
koprive preko noći se drže u 5 litara hladne vode a sledećeg dana se ista voda zagreje do
ključanja. U što toplijoj vodi (na temperaturi koju možete podneti) kupajte noge 20
minuta. Kopriva za vreme kupke ostaje u vodi. Ova kupka, podgrejana, može da se koristi
još dva do tri puta.
▪ Pranje kose: 4 do 5 punih pregršti sveže ili osušene koprive stavi se u lonac od 5 litara
napunjen hladnom vodom i na tihoj vatri zagreva dok ne proključa. Posudu skloniti sa
vatre i ostaviti da odstoji 5 minuta.
▪ Ako se koristi koren koprive, jedna puna pregršt se preko noći ostavi u hladnoj vodi, a
sledećeg dana se voda zagreva do ključanja. Posle toga treba da odstoji još 10 minuta.
135.Лаванда:
• Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego što se otvore.
• Hemijski sastav. Eterično ulje cvetova najviše sadrži linalilacetat i linalol.Osim toga sadrži i
tanine, flavonoide, fitosterole i kumarine.
• Lekovito delovanje. Lavanda se koristi kao blago sredstvo za smirivanje kod nervne
iscrpljenosti, kod problema sa spavanjem, za povećanje lučenja žuči, za ublažavanje grčeva
probavnog trakta, protiv gasova u crevima i kao diuretičko sredstvo. Upotrebljava se i kod
probavnih smetnji, kod lenjosti creva. Eterično ulje dovodi do poboljšanja prokrvljenja, blage
nadraženosti i poboljšava regenerativne procese u dubljim slojevima kože.
• Način upotrebe. Najčešće se koristi za pripremu čajeva, tinktura, eteričnog ulja, kupki ili
inhalacija.
• Čaj: kafenu kašiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml ključale vode. Sud poklopiti i ostaviti da
stoji 15-20 min. Čaj procediti i piti 2-3 šolje čaja dnevno.
 • Tinktura: 20g suvih cvetova natopiti u 100 ml 70% etanola.
• Kupka: 50-100g suvih cvetova preliti sa jednom litrom vruće vode, ostaviti da stoji 10
minuta, ocediti i dodati vodi u kadi.
136.Маслина:
• Lekoviti deo biljke: za lek koriste se listovi i plodovi masline
• Plod je bogat uljem, koji se cedi korištenjem pritiska kroz razne prese (hladno ceđeno ulje),
ili se izdvaja koristeći vruću vodu ili paru.
• Ulje se koristi u ishrani kao dodatak jelu, prženje, začinjavanje jela, kao i u medicinske svrhe.
• Lekovito delovanje: maslinovo ulje od davnina je poznato kao svestran lek koji leci tvrdu
stolicu, isteruje kamence iz žuci, sprecava delovanje raznih bakterija, greje želudac, jaca
probavne organe, snizuje temperaturu, stišava grceve u creviina i otvara kanale iz žucnog
mehura i jetre, regulise krvni pritisak i leci malariju.
• Koristi se kao podloga za izradu melema i raznih masti kojima se lece opekotine i kožne
bolesti. Masline su važan izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar su izvor vitamina E.
Čak 75 odsto masti čini oleinska kiselina, koja smanjuje nivo holesterola. Zahvaljujući
stabilnosti mononezasićenih masnih kiselina, masline imaju zaštitno delovanje na ćelije,
posebno u kombinaciji s vitaminom E.
• Njihovim uzajamnim delovanjem se smanjuje rizik od oštećenja ćelija, i nastajanje upalnih
procesa. Vitamin E je glavni telesni antioksidant, topiv u mastima, koji prikuplja i neutrališe
slobodne radikale u organizmu. Slobodni radikali su uzrok oštećenja koja doprinose brojnim
oboljenjima. Tako, na primer, oksidišu holesterol, koji se potom taloži u arterijama, a
posledica može biti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacije holesterola, masline
sprečavaju i razvoj srčanih bolesti.
• Начин употребе:
▪ Čaj: jednu ili dve kašike suvih ili svežih listova i šolju vode kuvamo 5 minuta. Pije se po
2-3 šolje na dan pre ili za vreme jela.
▪ Tinktura: 50g osušenih listova prelijemo sa 100ml 70% etanola. 15-20 kapi uzimati 2-3
puta na dan.
• Ulje za masažu: u 100ml hladno presovanog maslinovog ulja natapamo jednu šaku osušenih
biljaka kao što su ruzmarin, neven, gospina trava, lavanda,...
137.Нана:
• Upotrebljivi delovi biljke: Listovi i cela biljka.
• Hemijski sastav: Glavna aktivna materija je eterično ulje koje se najviše sastoji od
monoterpena mentola, mentona, mentilacetata, mentofurana, i dr.
Osim toga listovi sadrže karotin, betain, organske kiseline. Nana sadrži i cink, selen,
molibden, stroncijum.
• Lekovito delovanje: Nana se koristi za umirenje živaca, nervnu rastrojenost, glavobolju,
zujanje u ušima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i noćno znojenje.
 Otklanja vetrove, podrigivanje, povraćanje, grčeve u želucu i materici, pospešuje krvotok,
utiče na izlučivanje žuči, mokraće i želudačnih sokova, leči prehladu, promuklost i kašalj.
• Начин употребе:
▪ Destilacijom se od nane proizvodi eterično ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u
lečenju raznih bolesti.
▪ Kod unutrašnje primene srednja dnevna doza iznosi 6-12 kapi.
▪ Za inhalaciju se uzima 3-4 kapi ulja.
Čaj: dve do tri kašikice svežih listova ili suve biljke prelijemo vrućom vodom i ostavimo
pokriveno 5-10 minuta. Čaj se pije između obroka 3-4 puta na dan. Čaj se koristi i za inhalacije.
Tinktura: 20 g suve biljke prelijemo sa 100ml 70% etilalkohola. Uzima se 15-20 kapi.
138.Невен:

• Lekovito delovanje:
• Neven se koristi u lecenju zatvora, žutice, bolesti želuca i creva, a narocito čireva u želucu i
crevima.
• Od svežih listova i cvetova, domace svinjske masti i voska priprema se »nevenova« mast što
se veoma uspešno koristi u lecenju rana, otečenih žlezda, krasta i osipa, kostobolja,...
• Recept - Mast od nevena: 1 šoljica sveže iscedjenog soka od lišca i cveta, 2
šoljice nesoljene svinjske masti ( domaće) i pola šoljice voska mešaju se na vatri dok se sve
ne spoji. Tu mast koristiti i u slucaju otečenih žlezda (posavetovati se sa lekarom) čireva i
rana koje teško zarastaju.
• Preporuka je da se uz to popije i 1 šoljica čaja od lišca i cveta, dnevno, poboljsava
zaceljivanje.
• Važno i dobro svojstvo te masti je da ne nadražuje. Količina koja se primenjuje kod upotrebe
masti: na platnenu krpu namaže se sloj debljine milimetar, krpa se stavi na ranu ili čir,
pokrije sa malo vate i sve to učvrsti zavojem, a na manjim mestima i flasterom.
• Tinktura:
▪ Tinktura se pravi od 20 delova cveta potopljenih u 100 delova 70% alkohola. (1:20).
Ostavi se da stoji dobro zatvoreno 10 dana, zatim procedi i ostavi u dobro zacepljenoj
boci. Tinktura nevena smiruje upale kože i zubnog mesa.
• Angina i upaljene desni ispiraju se sa uspehom prelivom od nevena. Preliv se priprema tako
da se jedna cajna kasičica usitnjenih cvetova nevena prelije kipucom vodom i ostavi 15
minuta da stoji. Njime se ispiru usta i grlo.
• Protiv ćelavljenja i sprecavanja ispadanja kose, te za bolji rast kose pravi se ovaj caj: 20 g
sitno izrezanog korena podbela (Tussilago farfara), 10 g suvih cvetova nevena, sve to prelije
jednom litrom kipuce vode , ostavi da vri 10 – 15 minuta, a zatim se još i doda samo malo
preliva od nevena i procedi. Tim se toplim cajem nedeljno dvaput istrlja glava.
• Čaj za ublažavanje PMS-a: Dva cveta nevena prelijte sa dva decilitra vrele vode i ostavite da
odstoji pola sata. Procedite čaj i pijte ga tri puta dnevno posle jela.
 • Tinktura za lepu kožu: Cvetove nevena prelijte alkoholom ili maslinovim uljem u razmeri
1:5.. Dakle, na 10 g nevena ide 50 g ulja ili alkohola. Čuvajte tinkturu na toplom mestu tri
nedelje, procedite i svakodnevno mažite problematična mesta. Tinktura od ulja primjenjuje se
za dekubitus, a alkoholna za upale.
• Čaj za izbacivanje tečnosti: Izmešajte iste količine nevena, zove, lipe, crnog sleza i lavande.
Dve kašičice mešavine prelijte sa dve šolje vrele vode, pustite da odstoji pet minuta,
procedite i pijte dva puta dnevno.
• Nevenova mast za rane: U šerpi, na toploj ringli, izmešajte šoljicu sveže isceđenog soka od
lišća i cveta nevena sa dve šoljice nesoljene domaće masti koju ste prethodno isprali devet
puta. Kada se prohladi i stisne, stavite mast na platnenu krpu, namažite ranu ili čir, pokrije s
malo vate i sve učvrstite zavojem ili flasterom.

139.Оригано:

Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (timol, cimol, karvakrol..), flavonoide, tanine,
askorbinsku kiselinu. Sadrži gvožđe, molibden, selen.
Lekovito delovanje. Blagotvorno deluje na sve unutrašnje organe: jetru, slezinu, bubrege,
bešiku, pluća. Koristi se kao čaj i lek za jačanje, za lečenje bolesti organa za varenje (naročito
proliva) i disanje. Pomaže kod reumatizma, nervnih smetnji.
Spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja kože i sluznica.
Način upotrebe.
Čaj: jednu kašiku usitnjene vranilovke preliti sa 200 ml ključale vode.Sud poklopiti i ostaviti
da stoji 30 min.Čaj procediti.Piti tri šolje čaja dnevno pre jela.
Ulje za masažu: šaku osušene biljke držati u 100 ml hladno presovanog maslinovog ulja.
Posle dve nedelje ocediti i koristiti.
Kupka: 100 grama osušene biljke preliti sa pola litre vruće vode, ostaviti pokriveno 15-20
minuta, dodati vodi za kupanje.
Tinktura: 10 g biljke na 150 ml 70% etilalkohola. Ostaviti da stoji 7-10 dana na tamnom
mestu pri sobnoj temperaturi, Uzimati 30-40 kapi 3-4 puta na dan.
140. Сремуш

• Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i sočne lukovice.
• Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je
zaslužna visoka koncentracija eteričnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin).
• Smatra se da povoljno deluje u lečenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz
želučanih i crevnih tegoba, te bolesti jetre.
• Uzimanje ekstrakta sremuša pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema
(bronhitis, astma i dr.).
• Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimuliše i rad želuca i creva.
• Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju.
 • Pomaže da se lakše izluči višak sluzi iz pluća pa se tako omogućuje iskašljavanje i lakše
disanje.
• Ima i antibakterijsko delovanje.
• TINKTURA:
▪ Lukovice sremuša- oko 250 grama – ocistiti i oprati.
▪ U širu staklenu posudu uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po
jednu lukovicu, gnječeći je pritom drvenom varjačom. Lukovice se mogu gnječiti i van
staklene posude, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedju boju, zbog oksidacije
zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnječene, dobijenu kašu
pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1
litre).Pri tom u boci treba da ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje.
Meša se drvenim štapicem.
▪ Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba
procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporučuje se uzimanje tinkture ujutro i naveče po jedna kafena kasičica (10-20 kapi)
pomešano sa pola čaše mleka ili jogurta. Ukoliko se meša tinktura sa mlekom, mleko ne
sme biti vruće! Ova tinktura koristi kod zakrečenja krvnih sudova i kod visokog krvnog
pritiska
141.Валериана

• Lekovito delovanje: uspešno se koristi kod svih živcanih bolesti. Postižu se izvanredni
rezultati kod padavice, histerije, hipohondrije, grceva oko srca, nervoznih grceva u dušniku,
prsima kod astme, želucu i crevima.
• Preporučuje se u lečenju nervne glavobolje što je uzrokuju grčevi zbog nadimanja omaglice,
vrtoglavice i povraćanja.
• Upotrebljava se na tri načina: pri opstoj uznemirenosti i nervozi koja se može još povećati
usled razdraženosti, pri nesanici koja je posledica nervoze, pogotovo kad se ne može zaspati i
pri živčanim srčanim tegobama popraćenim lupanjem srca i osećajem straha u predelu srca
• Čaj, Kapi, ne smeju se upotrebljavati duže od tri nedelje i potrebno je napraviti pauzu od pet
nedelja.
• Valeriana snizava pritisak i uspavljuje i bolje je kod niskog pritiska koristiti Glog.
• Tinktura:
▪ Tinktura se priprema tako da se 20 g. usitnjenog korena prelije sa 100 g. 70 % alkohola,
zatim se to, dobro začepljeno, ostavi da stoji 14 dana, uz cešce mućkanje; nakon toga se
procedi. Uzima se 20 – 40 kapi na kocki šecera sa vodom, najbolje pre spavanja.
▪ Tinkture treba držati daleko od vatre i dohvata dece, na hladnom i tamnom mestu, dobro
začepljene.
142.Жути ноћурак:

• U ulju žutog nocurka nalaze se dve važne nezasicene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina
i gama-Iinolenska kiselina.
• Prva spada medju esencijalne masne kiseline, što znaci da je organizam nije sposoban sam
proizvesti, vec ju je nužno uneti hranom.
 • Gama- Iinolensku kiselinu, medjutim, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u
hrani, ali samo pod idealnim uslovima.
• Ulje dobiveno iz žutog nocurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini
gama.linolenska kiselina, pa se tako ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim
izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa neutralizuje slobodne
radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprecava i njihov nastanak.
• Ulje žutog noćurka pokazalo je povoljno delovanje i na drugim područjima.
• Primena ulja žutog noćurka u velikoj meri sprečava neugodne simptome koji se javljaju pre
menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS).
• Ulje žutog noćurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. Sa obzirom da alkohol
sprečava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholičara se
smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije. Depresija, pak,
podstiče upravo uzimanje alkohola.
• Time što smanjuje depresiju, ulje žutog noćurka posredno smanjuje i želju za pićem
(alkoholom). Poznato je da alkohol oštećuje jetru i bubrege, dok ulje žutog noćurka,
sprečavajući blokadu enzima izazvanu alkoholom, predstavlja odredjenu zaštitu ovih organa.
• Smanjuje mogućnosti komplikacija kod šecerne bolesti, smanjenje osjećaja pregrejanosti
usled hiperfunkcije štitne žlezde, te usporavanje procesa starenja.
• Deluje na lokomotorni sistem, na reumatoidni artritis, smanuje ukočenost, bolove,...
143.Жалфија:

• Lekovito delovanje: naziv ove biljke na latinskom upućuje nas da je smatramo veoma
lekovitom - njeno ime, naime, znači spasonosna i lekovita, žalfija leči promuklost, čisti krv i
jača živce, grije želudac, otklanja vetrove, pomaže kod svake vrsti prehlade, katara i
influence.
• Žalfija deluje na čišcenje krvi i time oslobadja organizam uzrocnika mnogih bolesti.
• Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporučuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja
ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.
• Žalfija je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru: kada se
znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluća kadulja taj problem rešava za par dana.
• Vrlo je stimulativna i podiže tonus.
• Leči takode i obolele od reumatizma.
• Možemo reći da je sličan antibioticima širokog spektra.
• Za period puberteta i menopauze ona je upravo biljka izbora, jer je nežan ali efikasan
hormonalni regulator
• Izvrstan je lek za cišcenje jetre, za bolesti bubrega i protiv nocnog znojenja.
• Ako uberete sveže listove kžalfije i protrljate njima predeo oko zuba, desni, ucinicete ih
zdravijim i cvršcim.
144.Ђумбир:

• Lekovito delovanje:
▪ Ima antiseptičko dejstvo i smiruje kašalj zbog čega se koristi kao dodatak toplim
napicima tokom zime.
▪ Ðumbir stimuliše perifernu i uopšteno cirkulaciju, zagreva, otklanja grčeve i spazme,
stimuliše funkciju jetre, snažan antioksidans.
▪ Koristan kod uklanjanja edema, napada vrućine, raznih mučnina.
▪ Djumbir sa medom je najpoznatiji kućni lek u Americi za lecenje kaslja kod dece.
▪ Sok od svezeg djumbira, pomesan sa sokom od svezeg belog luka i meda se koristi kao
lek za astmu.
▪ Začin aromaticnog ljutog ukusa daje toplu energiju (ubrzava cirkulaciju) i otklanja
probavne probleme.
▪ Dodaje se i kod prehlade u čaj i lekovite napitke.
▪ Oblozima otklanja reumatske bolove (rastvara otrovne naslage)
▪ Svež djumbir i sušen djumbir su savim različiti po svojstvima, kao da su u pitanju dve
različite biljke
▪ Svež koren se koristi za pojačanje znojenja i izbacivanje toksičnih materija iz organizma.
▪ Sušen koren koristi se za stomačne bolesti, dijareju, reumatizam, kašalj, itd.
▪ I sušen i svež djumbir je oficijelna biljka Kineske farmakopeje i kao ekstrakt i kao
tinktura.
▪ U Kini se djumbir koristi u polovini recepata i biljnih preparata jer ubrzava reakciju
biljaka sa kojima je pomešan.
145.ПРЕЈЕДАЊЕ

Преједање је импулсивно, неконтролисано и обично се завршава или значајним физичким

сметњама или просто недостатком хране (поједу се све кућне залихе).
Епизода преједања се дешава повремено, траје неколико сати и за разлику од булимичног
поремећаја, нема компензаторног понашања у виду изазивања повраћања или злоупотребе
лекова за пражњење.
Ово је основна разлика између ова два поремећаја.
Провоцирајући фактори за епизоде преједања су по правилу стања туге и усамљености.
Пратећи, додатно девастирајући чиниоци су осећање стида и самооптуживање и самомржња,
фаза која настаје после преједања.
Често се дешава да после епизода преједања спроводе врло строге дијете.
У највећем броју случајева овај поремећај је праћен и повећаном телесном масом.
Процењује се да 30% гојазних пате од овог поремећаја исхране.
У позадини поремећаја је, као и код булимије, депресивна компонента, ниско самопоштовање
и ниска самооцена, тако да је стручњак за ментално здравље неопходан члан терапеутског
тима.
Као и особе које пате од булимије и ови пацијенти су свесни да имају проблем и најчешће
лечење почиње на њихову иницијативу.
Уз адекватан терапеутски третман изгледи за излечење су велики.

146.АНОРЕКСИЈА

Представља озбиљно обољење које се карактерише одбијањем постизања очекиване,

уобичајене, телесне тежине (ТМ) за одређени узраст и телесну висину (ТВ);
Телесна тежина је мања од 85% од очекиване;
Огроман, опсесиван страх од дебљања иако је телесна маса испод очекиване за одређени
узраст и телесну висину.
Искривљена слика о сопственом телу
Одбијање сазнања да изузетно мала телесна тежина представља озбиљну претњу за здравље
Код девојака које су имале редовне менструалне циклусе јавља се изостанак менструалних
циклуса најчешће у последња три месеца.
147.Чиниоци који доприносе развоју анорексије:

1. Предиспонирајући чиниоци

• Индивидуални
• Породични
• Културални
2. Доприносећи чиниоци

• Развојни
• Окружење
• Социјални
3. Наследни чиниоци

• Биолошки
• Психолошки

148.Ризичне групе за развој анорексије:

• Адолесценткиње које имају лоше мишљење о себи

• Гимнастичарке
• Балерине
• Рвачице
• Атлетичарке, посебно тркачице
 • Јавне личности од којих се захтева да су што мршавије (манекенке, фото модели,
певачице)

149. ИСХРАНА-Медицинска нутритивна терапија АНОРЕКСИЈЕ

• Оболеле особе од АН који се амбулантно лече

- МНТ- ом је потребно објаснити и научити оболелу особу да схвати значај

адекватног енергетског уноса и разноврсности избора намирница како би се
задовољиле потребе у хранљивим и заштитним материјама

• Очекивани добитак на ТМ

- 900 – 1350 г недељно

• Оболеле особе од АН који су хоспитализоване

- ТМ < 75% од очекиване

- Електролитни дисбаланс узрокован дехидратацијом

- Аритмија

- Брадикардија < 45 отк/мин

- Хипотензија

- Хипотермија (< 36°Ц)

- Ортостатске промене пулса и крвног притиска

• Циљеви терапије су исти као у оболелих који се амбулантно лече

• Понекад је потребна и парентерална исхрана, али се инсистира на успостављању
правилног начина исхране.
• Мониторинг електролита, телесне масе, понашања у узимању хране
• Нутритивна едукација – објаснити да смањење или повећање телесне масе није
есенцијално за здравље оболеле особе
• Терапија има за циљ да научи оболелу особу да престане са намерним изазивањем
повраћања и употребом лаксативних средства и диуретика.
• Како је могућа појава затвора, задатак нутриционисте је да објасни оболелој особи
колико је важан унос дијетних влакана и течности.
150.БУЛИМИЈА:
 • Bulimia nervosa, често називана једноставно булимија, је врста психолошког
поремећаја исхране.
• Карактерише се епизодама неконтролисаног преједања, које су праћене осећањем
кривице, депресијом и самоосудом, а затим и неподесним методама контроле телесне
масе.

• Ове методе се користе како би се спречило повећање телесне масе и подразумевају

најчешће повраћање, али и гладовање, клистирање, злоупотребу лаксатива или
диуретика, компулзивно (присилно) вежбање.
• Реч булимиа потиче од грчких (латинских) речи βους (боус)-бик и λῑμος (лīмос)-глад.
• Булимија је по први пут описана 1977. године од стране Dr Gerald Russell-а из Лондона.
• 1980. године Америчко удружење психијатара ју је признало као самостални поремећај
исхране.
151.Дијагностички критеријуми код булимије:
• Рекурентне епизоде неконтролисаног преједања (некада се унесе и до 20.000 калорија)
• Осећање губитка контроле над уношењем хране током епизоде
• Рекурентно неодговарајуће компензаторно понашање
• Епизода и компензаторно понашање се јављају просечно бар једном недељно током
три месеца
• Поремећај се не мора искључиво испољити током епизоде анорексије
• Употреба пилула за дијету, као и оних које подстичу цревни мотилитет или уринирање
• Чести одласци у тоалет након оброка (ради изазивања повраћања)
• Напорно физичко вежбање, чак и кад су лоши временски услови или кад је особа
повређена или уморна.
152.Како булимија утиче на организам:

• Малнутриција
• Дехидратација
• Електролитни дисбаланс (срчани застој или шлог)
• Дефицит витамина и минерала у организму
• Оток лица и образа, поготово доњих очних капака, (повећан притисак услед
повраћања), пурпура
• Обољења зуба и десни, ерозије зубне глеђи
• Осетљивост и оток пљувачних жлезди
• Иритација једњака
• Пептички улкуси, руптура желуца, панкреатитис
• Опстипација или дијареја, надимање, болови
• Сува и крта кожа, коса и нокти, губитак косе
• Мишићни замор и атрофија, парализе
• Анемија, дефицит гвожђа
• Хипер/хипотензија, ангина, попуштање срца, аритмија
• Дијабетес, кетоацидоза
• Остеопороза, артритис
• Попуштање функције јетре или бубрега
153.БУЛИМИЈА И ТРУДНОЋА:

Инфертилитет, аменореја, висико ризичне трудноће, хипертензија у трудноћи, прематуритет,

смањена тежина новорођенчета, индикације за царски рез, конгениталне малформације,
спонтани побачаји, проблеми са дојењем, постпартална депресија...

154.ПРЕВЕНЦИЈА БУЛИМИЈЕ:

Изузетно је тешко превенирати булимију у почетку болести.

Најбољи начин да се заустави прогресија булимије јесте рано контактирање лекара и

психотерапија.

Утицај родитеља је битан. Преко њих деца присвајају навике о здравој исхрани и здравом
животу као сопствене, које се инкорпорирају у њихову личност. Младе би требало учити да
нагласак стављају на унутрашње карактеристике и квалитете, а не на спољашњост и да никако
не подлежу утицају медија.

155.ЛЕЧЕЊЕ БУЛИМИЈЕ:

• Терапија је најефективнија током раног периода развоја поремећаја.

• Неки терапијски смештајни центри нуде дугорочну подршку, саветовање и уклањање
симптома.
• Најпопуларнија је групна психотерапија "когнитивна бихејвиорална терапија".
• Антидепресиви (Prosac-USA,……), антипсихотици.