АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

Пећ-Лепосавић

Семинарки рад

Предмет: Међународно трговинско пословање

Царинска документа

Ментор: Студент:
Др. Јасмина Шмигић Миладиновић, проф. Душан Јаковљевић
Бр. Индекса 148/20

Лепосавић
2022. године
Cадржај

ЦАРИНЕ.................................................................................................................................................1
2. Појам и значај царине.....................................................................................................................2
3. Врсте царина....................................................................................................................................3
4. Обавеза плаћања царина................................................................................................................7
5. Документи који прате царинску робу.............................................................................................9
Закључак.............................................................................................................................................11
Литература.........................................................................................................................................12
ЦАРИНЕ

Царине и царински систем

Царине и царински систем одређене државе је од одгромног значаја за развој и заштиту

домаће привреде. Без модерних царина и царинског система не може се остварити ни
привредни просперитет земље, а нити њено укључивање у међународне токове. Царина
је снажан извор буџетских прихода државе. Царина и царински систем морају да се
стално мењају, допуњују и усавршавају, све у циљу да царина буде економски фактор
заштите и развоја домаће привреде. На том плану, држава не може имати само
аутономна режења, национална решења, већ су у царински систем морају
инкорпорирати и савремена међународна решења пре свега, предвиђена код низа
развијених држава, као и решења која постоје у међународним организацијама, пре
свега у Светској трговинској организацији (СТО). То је услов, без којег се не може
развијати домаћа привреда, нити укључивати иста у међународне привредне токове.
Царина има посебну улогу и при премошћавању царинских и ванцаринских баријера
које постоје, посебно код низа економских интеграција, па и царинска унија.

2. Појам и значај царине

Царина је одређен износ у домаћој валути који власник робе плаћа држави приликом
преласка робе преко државне границе. Она представља најстарије и најприхватљивије
средстава спољнотрговинског политике. Назив царина се користи за врсту посредног
пореза који се напаћује у спољнотрговинском промету. Царине представљају за дуже
време непромењив инструмент спољнотрговинске политике. То значи да се царине не
могу брзо мењати и без одговарајуће законодавне, у правилу временски дугачке
процедуре.

У модерном смислу, царина се сматра дажбином (посредним порезом) који се

наплаћује, најчешће, на увозну робу у виду одређеног износа, а по утврђеним
царинским стопама у Царинској тарифи, било у циљу заштите домаће привреде,
фискалних, социјалних и других разлога. Код неких земаља постоји и царина која се
наплаћује на робу која се извози из земље и то најчешће, из социјалних разлога. На
пример, наплату овакве царине у Индији која је уведена на житарице и неке друге
прехрамбене артикле, како би се спречио извоз истих роба. На тај начин, омогућава се
путем ове царине задржавање истих роба на индијском тржишту, у циљу
прехрањивања домаћег становништва. Из тих разлога, овакве извозне царине, називају
се и социјалним царинама.

Савремена царина има улогу пре свега да заштити домаћу производњу и да јој омогући
адекватнији и успешнији развој. Ово је из разлога, што се са наплатом царине на робу
која се увози у царинско подручје једне државе смањује њена претерана конкуренција
на тржишту земље увоза. Домаћи купац је мотивисан, врло често, да се опредељује за
куповину домаће робе, под условом да је иста приближног квалитета или чак и мало
лошија од иностране увозне робе, на коју је наплаћена царина. Ово и због чињенице, да
је домаћа роба не само што је јефтинија у односу на инострану, него и из разлога што
је често за њу обезбедјен адекватнији и бржи сервис, а некада и куповина на кредит.

Царина поред тог примарног дејства, има и секундарну улогу, тј. да се не може
занемарити ни њен фискални ефекат – да она представља и значајан извор прихода
држава и њеног буџета. У ранијим периодима, овај је однос био обрнут, па је примарна
улога царина била фискална, а секундарна заштита домаће производње. То се,
медјутим, може рећи и данас за низ држава, азијског и афричког континента, код којих
су стопе у царинској тарифи енормно високе и крећу се у распонима од 150% - 300%
(пример, Судан, Арапска Република Сирија, Мароко и неке друге), па чак и код неких
држава америчког континента (Бразил, Перу, Колумбија, Боливија) где увозне
царинске стопе прелазе проценат од 100%.1

3. Врсте царина

1
Спољна трговина, проф. др Миодраг Станковић, Београд, 2005. година.
Данас се, код многих земаља и у њиховим царинским системима, могу срести многе
врсте (облици) царина. Царине се могу класификовати према следећим критеријумима:

Правцу кретања робе – на увозне, извозне и провозне царине;

Сврси којој царина служи – на фискалне, економске или заштитне и социјално –

политичке царине;

Начину обрачуна царине – на царине од вредности, специфичне и комбиноване;

Начину прописивања царина – на аутономне, конвенционалне (уговорне) и

комбиноване царине и

Према специфичном економско – политичком дејству ма прохибитивне (забањујуће),

ретрозивне (борбене), преференцијалне (повлашћујуће), диференцијалне,
антидампиншке и компензаторне царине.

Царине према правцу кретања робе.деле се на;

Увозним царинама се сматрају оне које се наплаћују при увозу роба у одредјену
државу (царинско подручју). Данас се сматра, да све савремене државе имају ову врсту
царина. Увозна царина може да има различите сврхе и мотиве наплате. Код неких
царинских система, иста се напаћује у циљу заштите, код других – у циљу убирања
прихода (фискалног карактера), код трећих – у циљу роба, без обзира из којих се
разлога и побуда наплаћује (да ли из разлога заштите домаће производње, наплате у
циљу пуњења буџета и др.). Извозне царине предсављају данас реткост и заводе их
неке државе у свој царински систем из чисто финансијких (фискалних) или социјално –
политичких разлога. Оне су данас непожељне, генерално, што спутавају медјународну
робну размену, односно извоз домаћих роба на инострана подручја.

Извозне царине би биле дестимулативне по извоз, па се и не уводе у царинске системе

низа земаља. Тако на пример, ове царине има Индија на житарице, чај и друге животне
намирнице, како би исте намирнице биле задржане на тржитима Индије у циљу
прехрањивања домаћег становништва. Медјутим, ова се царина може увести и из чисто
монополистичких и фискалних разлога, као што је учинио Чиле на шалитру.

Провозне или транзитне царине су прошлост и савремене државе су још од 1921.

године, усвајањем Барцелонске конвенције о слободи трнзита, исте укунули. Оне нису
пожељне за отворену медјународну робну размену, јер су директна брана
медјународним привредним робним разменама, обзиром да би се робе непотребно
тртитале царинама у транзиту (провозу) преко одредјених царинских подручја.

Подела царина према сврси којој она служи је на фискалне или финансијске царине,
економске или заштитне царине и социјално политичке.
Фискалне царине имају за циљ убирање прихода за државни буџет. На пример, ако би
нека северно-европска држава увела царину на јужно воће, кафу и сл. и сл., то би
представљало фискалну царину јер она не би у том случају, имала заштитни карактер
по домаћу производњу, обзиром да не би штитила ниједног постојаћег, а ни
потенцијалног производјача. Наплата царине на оне робе које се тренутно у земљи не
производе, али се у блиској преспективи очекује таквих или сличних роба (на пример,
производња компјутера и сл.), предсављала би не фискалну, већ заштитну царину.
Супротно, ако се нека роба не може у одредјеној земљи ни у блиској преспективи
производити (а у моменту увоза исте или сличне робе у земљи не производи), таква би
наплаћена царина у том случају, имала фискални карактер.

Заштитне или економске царине се препознају по вишим царинским стопама. Оне

имају превасходно задатак да штите домаћу производњу од продуктивнијих
иностраних конкурената. Битно је да се домаћи производјач оспособи у неком будућем
времену без царинске заштите успешно такмичи са иностраним производјачем. Стога
царинска стопа не сме бити неуерено висока, јер би такав ниво царине у потпуности
зауставио увоз. У том случају заштитне царине прелазе у прохибитивне царине које се
по свом економском дејству изједначавају са ембаргом.

Према начину обрачуна царине се деле на царине од вредности, специфичне и

комбиноване царине. Комбиноване или мешовите царине се још у теорији називају и
покретним царинама и представљају посебан вид комбиновања царина од вредности и
специфичних царина. Тако постоје три врсте комбинација царина од вредности и
специфичних царина:

- У царинској тарифи је за неке робе предвидјена наплата царине по јединици мере

(специфична царина), а за друге робе – царина по вредности;

- У царинским тарифама за поједине врсте робе предвидја се наплата царина и по

јединици мере и по вредности и

- Царина се у Царинској тарифи за неке производе наплаћује по вредности, а према

предвидјеној стопи, тако да наплаћена царина не може бити мања од специфичне
царине, јер би се у том случају наплатила специфична царина.

У случају да је царина од вредности већа од специфичне царине, онда би се само она

обрачунвала на увозну робу. Овакав случај комбиноване царинске тарифе постојао је у
Италији, где је комбиновање засновано на принципима царина од вредности и
специфичне царине.

Према начину прописивања царине могу бити: аутономне, уговорне или

конвенционалне и комбиноване царине.
Аутономном царином се сматра онај облик царине коју једна држава заводи
самостално, аутономно и независно од медјународних норми снагом свог
суверенитета.

Уговорним или конвенционалним царинама сматрају се оне царине које се прописују

на бази двостраних или вишестраних споразума, тј. конвенција изнедју две или више
држава. Тако се, на пример, Римским уговором о оснивању Европске економске
заједнице који је потписан у Риму 25. марта 1957. године, а који је ступио на снагу 1.
јануара 1958. године, прописано је стварање царинске уније измедју држава чланица са
постепеним снижењем царинских стопа па све до потпуног укидања царине измедју
држава земаља чланица Европске економске заједнице. То се и остварило и Европска
економска заједница је прерасла у царинску унију са потпуним укидањем царина при
промету робе измедју чланица уније. Европска унија (ЕУ) има заједничку царинску
тарифу према трећим замљама, а што је пример уговорне или конвенционалне царине.
Комбиноване или мешовите царине представљају комбинацију аутономних и
уговорних царина.

Према специфичном економском – политичком дејству царине се деле на:

прохибитивне (забрањујуће), реторзивне (ратничке или борбене) царине,
преференцијалне (повлашћене или повлашћујуће) царине, диференцијалне
(ограничавајуће или отежавајуће) царине, антидемпишке или компензаторне царина.

Прохибитивним или забањујућим царинама сматрају се оне царине које су толико

високо изражене са својим енормним царинским стопама, да тако високе стопе
практично онемогћавају увоз роба на тржиште земаља. На тај начин, овако исте царине
индиректно, посредно представљају забрану увоза. То је случај, прописаних царинских
стопа у Царинским тарифама низа земаља у развоју, азијског и афричког континента,
где се оне крећу и изнад стопе 150% од вредности робе. На тај начин, овако високе
прописане царинске стопе, не само да су фискалне царине, него су и прохибитивне, јер
фактички забрањују увоз роба на тржиште тих земаља. То је и лоша страна
прохибитивних царина. Она може да проузоркује и меру реваншизма од стране државе
која је претрпела, при увозу својих роба на та тржишта, примену овако високе царине,
тј. да и та држава, као противмеру уведе ратничку или борбену царину, на робу која је
пореклом из оне државе која је њеној роби увела прохибитивну царину.

Реторзивне (ратничке или борбене) царине се јављају као врста противмере, тј. када
нека држава са увећаном царинском стопом или отежаним, шиканозним царинским
поступком према роби из одредјене државе, доведе до тога да и та друга држава се
„реваншира“ на исти начин (врати „мило за драго“), тј. примени увећане царинске
стопе или отежани царински поступак тој истој држави, њеној роби и превозним
средствима. Оне се јављају као облик претње и реваншизма у медјународним
привредним односима измедју две или више држава.

Преференцијалним царинама се сматрају оне царине које треба да поспеше робну

размену, јер се путем истих врши снижење постојеће стопе царине из Царинске тарифе
за одговарајући проценат, а при робној размени са одредјеним земљама које су
медјусобно предвиделе овакву погодност путем закључаног споразума. Путем ових
царина се, дакле, стварају услови за увећанију робну размену измедју одредјених
држава. То се постиже најчешће, снижавањем постојећих царинских стопа у својим
царинским тарифма, при робним разменама измедју одредјених држава.

Диференцијална царина отежава робну размену, што робу из једне земље доводи у
неповољнији положај у односу на робу из других земаља, јер на исту наплаћује
увећанији износ царина. Ради се о додатном оптерећивању путем царина роба
одредјене земље. Она се може појавити у два облика и то као:

- Као прохибитивна, где она фактички онемогућава увоз роба у једно подручје из
разлога што је царинска стопа претерано високо и

- Она се појављује као реторзивна јер се увећана царинска стопа прописује према роби
из одредјене државе као облик противмере.

Антидемпиншке царине су један облик допунских царина који се уводи ради

изједначавања цене иностране робе која се увози на неко тржиште и која је цена такве
увозне робе нижа од нормалне, реалне цене (демпинг цена), када увоз такве робе може
да нанесе штету привреди одредјене земље. Тада се у земљи увоза, наплаћује допунска,
односно антидемпишка царина која представља разлику измедју нормалне, реалне цене
робе и цене робе која се увози (демпинг цене).

Компензаторне царине представљају такав облик царина које се уводе за робу која је у
земљи порекла или извоза добила одредјену субвенцију, премију у виду стимулације
извоза, па се у циљу неутралисања таквих субвенција наплаћује компензаторна царина
до износа истих субвенција.2

2
Међународни економски односи, проф. др Стево Ковачевић, Економски фалкутет у Крагујевцу, 2000.
година.
4. Обавеза плаћања царина

На робу која се увози у царинско подручје плаћа се царина по стопама утврђеним

Царинском тарифом. Царинска тарифа прописана је Законом о царинској тарифи.
Изузетно роба намењена за коришћење у сопственом домаћинству коју физичка лица
уносе у путничком промету или примају из иностранства у поштанском саобраћају,
осим робе која је ослобођена по овом закону плаћања увозних дажбина, царини се по
јединственој царинској стопи у висини од 10%.Влада утврђује вредност робе на коју се
примењује јединствена царинска стопа.(Садашња прописана вредност износи 3.000
ЕУРа.) Роба која се увози подлеже плаћању увозних дажбина осим изузетака
прописаних законом (чл. 18 Ц.З.) осим робе која не подлеже плаћању увозних дажбина
и робе која је ослобођена плаћања царина.Роба на коју се не плаћају увозне дажбине

Увозне дажбине се не плаћају на:

-Опрема по основу улога страног лица;

- Рекламни материјал и узорке који се бесплатно примају из иностранства;

- Предмете страних излагача који учествују на међународним сајмовима и изложбама;

- Жигове, патенте, моделе и др.

Царина се не плаћа ни на робу која се увози у слободну зону ради обављања

делатности у зони. Међутим, ако је роба увезена у зону ради производње у зони, готов
производ који се из слободне зоне ставља на тржиште Републике Србије, подлеже
плаћању царине. Висина царине обрачунава се применом царинске стопе која је
утврђена Царинском тарифом за готов производ.

Законом је преузета обавеза да се неће наплаћивати увозне дажбине за робу за коју је

плаћање увозних дажбина регулисано другачије потписаним и ратификованим
међународним уговорима.

Додатне царине

Влада је овлашћена да пропише додатне царине на увоз робе из земаља која је

прописала да са робом српског порекла и са њеним превозним средствима у плаћању
царине или у току царинског поступка поступа другачије него са робом из другим
земаља (чл. 396).

Сезонске царинске стопе

Влада је у складу са својим овлашћењем прописала сезонске царинске стопе за

одређене пољопривредне производе ради обезбеђења стабилности домаће производње
и домаћег тржишта. Сезонске стопе царине наплаћују се по стопи 20% од царинске
основице.

Царински контигенти

Царински закон садржи институт царинског контигента (чл. 397). Влада у складу са
циљевима економске политике може донети критеријуме на основу којих се одређује
царински контигент. Увоз робе по основу царинског контигента може бити уз снижену
стопу царине односно без плаћања прописане стопе царине.3

3
WWW.PKS (PRIVREDNA KOMORA SRBIJE).co.yu.
5. Документи који прате царинску робу

Сва роба која улази или излази из царинског подручја мора прећи преко царинског
прелаза, као места које је одређено за увоз, извоз и транзит робе, прелаз лица и
превозних средстава преко царинске линије.Лице које уноси робу дужно је да исту
пријави и без одлагања превезе до царинарнице, или другог места који одреди
царински орган. Пре допреме и пре декларисања, уз одобрење царинарнице, роба се
може прегледати, узети узорци, а све у циљу одређивања царински дозвољеног
поступања или употребе робе. Роба допремљена царинском органу мора бити
обухваћена сажетом деклерацијом.

Сажета деклерација подноси се одмах по допреми робе царинском органу, а ок за њено

подношење, царински орган може продужити најдуже до истека првог радног дана
после допреме робе.

Царински орган може, пре стављања робе у одређени царински поступак, одобрити и
коришћење комерцијалних и транспортних исправа, као сажете деклерације, под
условом да садрже податке неопходне за индентификовање робе.

У случају редовног превоза робе истим превозним средством од стране истог лица,
царински орган може дозволити да се поднесе једна деклерација периодична), а на
захтев декларанта може одобрити и предходно декларисање, ако је такав захтев поднет
најкасније три дана пре допреме робе.

Ради бржег обављања царинских процедура, лице које увози или извози робу може на
основу писаног захтева од Управе царине добити обавезујуће обавештење о
сврставању робе по Царинској тарифи, односно обавезујуће обавештење о пореклу
робе. Ова обавезујућа обавештења имају дејиство одлуке донете у управном поступку.

Поред стандардизоване националне сажете деклерације, у царинском поступку се

користи и следећа врста докумената, и то:

- Документа прописана Конвенцијом ТИР;

- Документа прописана Конвенцијом АТА;

- Стандардна међународна документа ЈЦИ

Ево основних података о наведеним документима који су неопходни у царинском

поступку.

Документа прописана Конвенцијом ТИР и АТА

Обрасци ТИР користе се као признате деклерације за превоз царинске робе преко
царинског подручја, или од једног места у друго место у царинском подручју. Роба која
се превози под ТИР карнетима сматра се страном робом, осим ако се не утврди да има
домаћи статус. АТА карнет је међународни царински документ којји се користи за
поједностављивање привременог увоза роба у страну земљу са роком важења до
годину дана. ТИР и АТА карнете издаје Привредна комора Србије (ТИР и АТА
одељење).

Јединствена царинска исправа (ЈЦИ )

Јединствена царинска исправа је прописани образац и користи се као писана царинска

деклерација, а подноси се у сетовима који се састоје од листова потребних за
спровођење прописа за царински поступак у који се роба ставља.

Деклерација за царинску вредност

За ову деклерацију прописан је посебан службени образац на коме се уносе подаци о

вредности увезене робе у циљу наплате царинских дажбина и пореза на додату
вредност.4

4
Спољна трговина, проф. др Миодраг Станковић, Београд, 2005. година.
Закључак

Царина има све већу улогу у међународним разменама роба из разлога да она не буде
кочница тих размена, већ насупрот, да буде у функцији тих размена. Царина, осим тога
што представља занчајни инструмент заштите и развоја домаће привреде, она је и
снажан извор буџетског прихода државе. Тај њен фискални значај не може се
занемарити. Чак и ако је царина у свом примарном елементу заштитна, она испољава и
значајан секундарни елемент као извор прихода државе. И обрнуто, постоје царински
ситеми, посебно неких азијских и афричких земаља, код којих је царина,пре свега,
фискалног карактера, где су и њихове царинске стопе у царинским тарифама вло
високе, тако да исте имају примарни фискални циљ.
Литература

1. Спољна трговина, проф. др Миодраг Станковић, Београд, 2005. година.

2. Међународни економски односи, проф. др Стево Ковачевић, Економски
фалкутет у Крагујевцу, 2000. година.
3. WWW.PKS (PRIVREDNA KOMORA SRBIJE).co.yu.