КРОНОВА БОЛЕСТ

УЛЦЕРОЗНИ КОЛИТИС
КРОНОВА БОЛЕСТ

• Кронова болест је хронична запаљенска (инфламаторна) болест црева, која захвата дигестивни
тракт, „од уста до ануса”.За Кронову болест карактеристични су проливи (дијареје) који трају дуже
од 6 недеља, свежа крв у столици, лажни нагони на пражњење црева, болови или грчеви у трбуху,
осећај непотпуног пражњења црева, затвор (опстипацију).
• Уколико су наведене тегобе праћене и неспецифичним симптомима као што су повишена
температура, губитак апетита, губитак у тежини, замор, ноћно знојење и губитак менструалног
циклуса – обавезно се јавите гастроентерологу.
• Црево захваћено Кроновом болешћу има на прескоку здраве и оболеле делове, а делови
захваћени запаљењем захватају целу дебљину црева.
• Кронова болест има фазе стабилизације (ремисије) и активације болести (релапса), када долази
до погоршања симптома.
• Циљ лечења је постизање што дужих периода ремисије. Код оболелих од Кронове болести могу
се јавити и артритис (упала зглобова), иритис (упала дужице), еритема нодозум и друге аутоимуне
болести.
• Симптоми Кронове болести готово су идентични као код улцерозног колитиса, тако да код око 10
одсто и даље није могуће разликовати о којој тачно запаљенској болести пукотина је реч.
• Кронова болест најчешће се јавља код младих мушкараца или жена старости од 15 до 35
година.Тачан узрок Кронове болести и даље је непознат. Зна се да одређени тип исхране и стрес
могу испровоцирати појаву Кронове болести, али то нису узрочне болести.
• Др Бурил Б. Крон је заједно са својим колегама 1932. године први пут описао запаљенску болест
црева која се по њему и зове Кронова болест.
Улцерозни колитис је запаљенска (инфламаторна) болест црева која, за разлику од
Кронове болести ,захвата само дебело црево (колон) и испољава се појавом проливастих
столица са примесама крви и слузи. Најчешће оболевају млађе женске особе (старости 15-
25 година), али се болест може јавити и у шестој деценији живота. Аутоимуно запаљење
поред дебелог црева може захватити и друге органе и то: зглобове, плућну марамицу,
меко ткиво и друге, а болест је често удружена са аутоимуним обољењем жучних путева
које се зове примарни склерозирајући холангитис.
• У односу на степен активности (количине крви и слузи) и броја столица у току дана болест се може
поделити благ, умерен и тежак облик.
• Особе оболеле од улцерозног колитиса у повећаном су ризику од настанка рака дебелог црева,
због чега се код њих препоручује превентивна колоноскопија сваке 1-3 године.
• Ако су тегобе у виду дуготрајног пролива (дијареје), свеже крви у столици, слузи у столици, лажне
позиве на пражњење столице (тенезми), бол или грчеве у трбуху потребно је јавити се лекару.
Циљ лечења улцерозног колитиса и Кронове болести је исти, а то је постизање што дужег периода
ремисије - периода стабилизације болести, када симптома нема или су минимални.
УЗРОЦИ И ФАКТОРИ РИЗИКА

• Тачан узрок улцерозног колитиса и даље је непознат. Зна се да одређени тип исхране и стрес
могу испровоцирати појаву улцерозног колитиса , али то су само провоцирају’и фактори, али не и
узроци ове болести.
• Познати фактори ризика и узроци су:
• • Генетика (око 20 одсто оболелих има сроднике првог реда оболеле од улцерозног колитиса)
• • Фактори животне средине (исхрана, дојење… )
• • Пушење
• • Аутоимуни процес активиран бактеријском или вирусном инфекцијом
• • Остали узрочници (бројне експерименталне теорије)
 • Симптоми који често прате инфламаторне
• СИМПТОМИ болести црева су и:
• • Дуготрајан пролив/дијареја/ – дуже од 6 • • Повишена температура
недеља
• • Губитак апетита
• • Свежа крв у столици
• • Губитак у тежини
• • Слуз у столици
• • Замор
• • Лажни позиви на пражњење (тенезми)
• • Ноћно знојење
• • Бол или грчеви у трбуху
• • Губитак менструалног циклуса
ДИЈАГНОЗА

• Дијагноза се поставља уз помоћ анамнезе, клиничке слике, физикалног налаза. Лабораторијске

анализе укузују на убрзану седиментацију, повишен CRP, леукоцитозу, анемију,
хипопротеинемију, поремећај електролита.
• Ендоскопски преглед омогућава откривање промена као и њихову биопсију. Радиолошким
снимањем стичемо увид у проширеност болести и откривамо потенцијалне компликације
(карцином, полипи, апсцес). У поодмаклом стадијуму болести колон има цеваст изглед, губитак
хаустрација и нарецкане ивице идентификоване уз помоћ контраста (улцерације, апсцеси).
Допунске методе укључују употребу ултразвука (UZ), скенера (CT) и магнетне резонанце (MRI).
ТЕРАПИЈА

• Темељ терапије чине медикаменти. Улцерозни колитис лечи се антиинфламаторним лековима

(аминосалицилати, глукокортикоиди), имуносупресивима, биолошким лековима.
• Поред употребе лекова терапија подразумева и одговарајућу дијету, надокнаду витамина и
минерала.
• Антибиотици се користе код гнојних компликација које прате перитонитис. У зависности од врсте
узрочника могућа је употреба и пеницилина.
• Осим лекова у лечењу улцерозног колитиса веома важно место заузима и хирургија. Хируршко
лечење користи се када болест не реагује на медикаменте, код малигних алтерација, масивних
полипоза са стриктурама, код крварења, код токсичног мегаколона, итд.