EVROPSKI UNIVERZITET

Fakultet za evropski biznis i marketing

Beograd

CLOUD COMPUTING

Seminarski rad

Student: Sanita Šišić Mentor: prof. Boris Stanojević

Broj indelsa: 21/2017

Beograd, juli, 2019.

 SADRŽAJ

UVOD....................................................................................................................................................1
1. KARAKTERISTIKE I MODELI OBLAKA.................................................................................2
1.1. Osnovne karakteristike Oblaka................................................................................................2
1.1.1. Samoposluživanje na zahtev................................................................................................2
1.1.2. Široki pristup mreži..............................................................................................................3
1.1.3. Udruživanje resursa.............................................................................................................3
1.1.4. Brza elastičnost....................................................................................................................3
1.1.5. Merena usluga.....................................................................................................................3
1.2. Modeli Oblaka...........................................................................................................................4
1.2.1. Javni Oblak..........................................................................................................................4
1.2.2. Privatni Oblak......................................................................................................................4
1.2.3. Oblak zajednice....................................................................................................................5
1.2.4. Hibridni oblak......................................................................................................................5
2. PRIMENA KONCEPTA CLOUD COMPUTINGA......................................................................6
2.1. Softver kao usluga (Software-as-a-Service (SaaS)).................................................................6
2.2. Platforma kao usluga (Platform-as-a-Service (PaaS))............................................................7
2.3. Infrastruktura kao usluga (Infrastructure-as-a-Servie (IaaS))..............................................7
2.4. Podaci kao usluga (Data-as-a-Service (DaaS))........................................................................7
3. KORISNICI CLOUD COMPUTINGA..........................................................................................8
3.1.1. Krajnji korisnici...................................................................................................................8
3.1.2. Poslovni korisnici.................................................................................................................8
3.1.3. Programeri i nezavisni dobavljači softvera.........................................................................8
4. PREDNOSTI, IZAZOVI I PROBLEMI CLOUD COMPUTINGA.............................................9
4.1. Prednosti Cloud computinga....................................................................................................9
4.2. Izazovi i problemi Cloud computinga......................................................................................9
5. ZAKLJUČAK.................................................................................................................................11
LITERATURA...................................................................................................................................12
UVOD

Tema ovog seminarskog rada je “cloud computing”, što bi u prevodu značilo “računarstvo u
oblaku”. “cloud computing predstavlja model za omogućavanje prikladnog, praktičnog
mrežnog pristupa zajedničkom skupu konfigurabilnih računarskih resursa (npr. mreža,
servera, pohrane, aplikacija i usluga) koji se mogu brzo obezbediti i objaviti uz minimalan
napor upravljanja ili interakcije sa dobavljačem usluge.”1

Cloud computing se pojavio kao popularno rešenje za obezbeđivanje jeftinog i lakog pristupa
eksternalizovanim IT resursima. Sve veći broj organizacija (npr. Istraživački centri,
preduzeća) imaju koristi od cloud computinga za hostovanje njihovih aplikacija. Kroz
virtuelizaciju, cloud computing je u mogućnosti da se sa istom fizičkom infrastrukturom bavi
velikom bazom klijenata sa različitim računarskim potrebama.2

Za razliku od prethodnih paradigmi (klasteri i grid computing), cloud computing nije

aplikativno orijentisan, već je orijentisan prema uslugama; nudi virtuelizovane resurse kao
merljive i naplative komunalne usluge.3 Ovaj rad bavi se karakteristikama, mogućnostima,
problemima i izazovima cloud computinga. Na kraju su predstavljeni glavni zaključci
izvedeni iz rada.

1
NIST, S. (2011). 800-145,“. A NIST definition of cloud computing”,[online] http://csrc. nist.
gov/publications/nistpubs/800-145/SP800-145. pdf.
2
Aoun, R., Doumith, E. A., & Gagnaire, M. (2010, November). Resource provisioning for enriched services in
cloud environment. In 2010 IEEE Second International Conference on Cloud Computing Technology and
Science (pp. 296-303). IEEE.
3
Buyya, R., Yeo, C. S., & Venugopal, S. (2008, September). Market-oriented cloud computing: Vision, hype,
and reality for delivering it services as computing utilities. In 2008 10th IEEE International Conference on High
Performance Computing and Communications (pp. 5-13). Ieee.
1
1. KARAKTERISTIKE I MODELI OBLAKA

U ovom poglavlju bit će opisani modeli i osnovne karakteristike koje cloud/Oblak mora
posjedovati. Slika 1. prikazuje osnovno okruženje i modele cloud computinga,

Slika 1. Okruženje cloud computinga4

1.1. Osnovne karakteristike Oblaka

Očekuje se da će svaki cloud imati ovih pet karakteristika koje su opisane u nastavku rada.

1.1.1. Samoposluživanje na zahtev

Potrošač može jednostrano da obezbedi računarske mogućnosti, kao što je vreme na serveru i
mrežno pohranjivanje, po potrebi automatski bez potrebe za ljudskom interakcijom sa
provajderom svake usluge.

4
Preuzeto sa: https://www.kcsitglobal.com/cloud-computing-services, pristupljeno 12.07.2019.
2
1.1.2. Široki pristup mreži
Mogućnosti su dostupne preko mreže i dostupne su preko standardnih mehanizama koji
promovišu upotrebu heterogenih tankih ili debelih klijentskih platformi (npr. mobilni telefoni,
laptopi i lični digitalni asistenti).

1.1.3. Udruživanje resursa

Računarski resursi provajdera se udružuju kako bi poslužili višestrukim potrošačima koristeći
model višestrukih korisnika, sa različitim fizičkim i virtuelnim resursima koji su dinamički
dodeljeni i preraspoređeni u skladu sa potražnjom potrošača. Postoji osećaj nezavisnosti
lokacije u tome što pretplatnik generalno nema kontrolu ili znanje o tačnoj lokaciji
obezbeđenih resursa, ali može biti u stanju da odredi lokaciju na višem nivou apstrakcije (npr.
država ili centar podataka). Primeri resursa uključuju pohranjivanje, obradu, memoriju,
propusnost mreže i virtuelne mašine.

1.1.4. Brza elastičnost

Mogućnosti se mogu brzo i elastično obezbijediti. Potrošačima, mogućnosti koje se nude za
nabavku često su neograničene i mogu se kupiti u bilo kojoj količini u bilo kom trenutku.

1.1.5. Merena usluga

Sistemi Oblaka automatski kontrolišu i optimizuju korišćenje resursa koristeći sposobnost
merenja na nekom nivou apstrakcije koja odgovara tipu usluge (npr. pohranjivanje, obrada,
propusnost i aktivni korisnički nalozi). Korištenje resursa može se pratiti, kontrolisati i
izveštavati, pružajući transparentnost i za provajdera i za korisnika usluge.56

1.2. Modeli Oblaka

5
Mell, P., & Grance, T. (2011). The NIST definition of cloud computing.
6
Malathi, M. (2011, April). Cloud computing concepts. In 2011 3rd International Conference on Electronics
Computer Technology (Vol. 6, pp. 236-239). IEEE.
3
Ovaj odeljak objašnjava osnovne strategije primene cloud-a. Cloud se može koristiti koristeći
bilo koji od modela koji su navedeni u nastavku rada (slika 2.).

Slika 2. Modeli oblaka7

1.2.1. Javni Oblak

Jednostavno rečeno, javne usluge u oblaku opisuju se kao dostupne korisnicima od pružatelja
usluga treće strane putem Interneta. Termin “javan” ne znači uvek slobodan, iako može biti
slobodan ili prilično jeftin za korištenje. Javni oblak ne znači da su podaci korisnika javno
vidljivi; dobavljači javnih oblaka obično pružaju mehanizam kontrole pristupa za svoje
korisnike. Javni oblaci pružaju elastičan, ekonomičan način za implementaciju rešenja.

1.2.2. Privatni Oblak

Privatni Oblak nudi mnoge prednosti poput javnog Oblaka, kao što su elastičnost i usluge.
Razlika između privatnog i javnog Oblaka je u tome što se u privatnom servisu baziranom na
Oblaku, podaci i procesi upravljaju unutar organizacije bez ograničenja propusnosti mreže,
izloženosti sigurnosti i zakonskih uslova koji bi mogli podrazumevati korištenje javnih
oblaka. Pored toga, usluge privatnog oblaka nude provajderu i korisniku veću kontrolu nad
infrastrukturom u Oblaku, poboljšavajući sigurnost i otpornost, jer su korisnički pristup i
korištene mreže ograničeni i označeni.
7
Preuzeto sa: https://www.esds.co.in/blog/cloud-computing-types-cloud/, pristupljeno 12.07.2019.
4
1.2.3. Oblak zajednice
Oblak zajednice kontroliše i koristi grupa organizacija koje imaju zajedničke interese, kao što
su specifični sigurnosni zahtevi ili zajednička misija. Članovi zajednice dele pristup podacima
i aplikacijama u Oblaku.

1.2.4. Hibridni oblak

Hibridni oblak je kombinacija javnog i privatnog oblaka koji interoperira. U ovom modelu
korisnici obično eksternalizuju informacije koje nisu kritične za poslovanje i obrađuju ih u
javnom oblaku, dok istovremeno zadržavaju kritične usluge i podatke u poslovanju.8

8
Mell, P., & Grance, T. (2011). The NIST definition of cloud computing.
5
2. PRIMENA KONCEPTA CLOUD COMPUTINGA

U ovom delu rada opisani su različiti modeli primene koncepta cloud computinga. cloud se
može isporučiti u 3 modela: SaaS, PaaS, IaaS (slika 2.), te kao novonastali koncept DaaS.

Slika 2. Koncepti primene cloud computinga9

2.1. Softver kao usluga (Software-as-a-Service (SaaS))

U okruženju cloud computinga, SaaS je softver koji je u vlasništvu, isporučen i upravljan na

daljinu od strane jednog ili više provajdera i koji se naplaćuje po upotrebi. SaaS u
jednostavnim terminima može se definisati kao “softver koji se koristi kao hostovana usluga
kojoj se pristupa preko Interneta.”10

SaaS Oblaci obezbeđuju skalabilnost i takođe pomeraju značajna opterećenja sa pretplatnika

na provajdere, što rezultira brojnim mogućnostima za veću efikasnost i, u nekim slučajevima,
performanse. Tipični korisnik SaaS ponude obično nema ni znanja ni kontrole o osnovnoj
infrastrukturi.11

9
Preuzeto sa: https://www.thbs.com/thbs-insights/cloud-computing-overview, pristupljeno 12.07.2019.
10
Shawish, A., & Salama, M. (2014). Cloud computing: paradigms and technologies. In Inter-cooperative
collective intelligence: Techniques and applications (pp. 39-67). Springer, Berlin, Heidelberg.
11
Chong, F., & Carraro, G. (2006). Architecture strategies for catching the long tail. MSDN Library, Microsoft
Corporation, 9-10.
6
2.2. Platforma kao usluga (Platform-as-a-Service (PaaS))

Ova vrsta računarstva u oblaku pruža razvojno okruženje kao uslugu. Potrošač može da
koristi opremu posrednika da razvije svoj program i dostavi ga korisnicima putem Interneta i
servera. Potrošač kontroliše aplikacije koje se izvode u okruženju, ali ne kontroliše operativni
sistem, hardver ili mrežnu infrastrukturu na kojoj rade. Platforma je obično okvir aplikacije.12

2.3. Infrastruktura kao usluga (Infrastructure-as-a-Servie (IaaS))

Infrastruktura kao usluga pruža uslugu virtuelizacije platforme. IaaS je usluga u kojoj je
mogućnost pružanja korisniku zapravo obezbeđena obradom, pohranjivanjem, mrežama i
drugim osnovnim računarskim resursima gde je korisnik u stanju da razvije i pokrene
proizvoljni softver koji može da sadrži aplikacije i operativne sisteme. Korisnik ne može da
kontroliše i upravlja cloud infrastrukturom, već ima kontrolu nad operativnim sistemima,
pohranjivanjem i razvijenim aplikacijama; i moguća ograničena vremenska kontrola
određenih mrežnih komponenti. Jedan od najvećih poslužitelja IaaS rješenja je Amazon. 13

2.4. Podaci kao usluga (Data-as-a-Service (DaaS))

Podaci kao usluga predstavljaju novi koncept koji se odnosi na softver kao uslugu (SaaS) i
zasniva se na konceptu da se proizvod ili podaci mogu pružiti korisniku na zahtev bez obzira
na geografsko ili organizaciono razdvajanje provajdera i korisnika.14

12
Shawish, A., & Salama, M. (2014). Cloud computing: paradigms and technologies. In Inter-cooperative
collective intelligence: Techniques and applications (pp. 39-67). Springer, Berlin, Heidelberg.
13
Shawish, A., & Salama, M. (2014). Cloud computing: paradigms and technologies. In Inter-cooperative
collective intelligence: Techniques and applications (pp. 39-67). Springer, Berlin, Heidelberg.
14
Rajesh, S., Swapna, S., & Reddy, P. S. (2012). Data as a service (daas) in cloud computing. Global Journal of
Computer Science and Technology.
7
3. KORISNICI CLOUD COMPUTINGA

U ovom delu rada objašnjavamo ogromne mogućnosti koje polje cloud computinga nudi IT
industriji. Cloud computing se bavi pružanjem IT mogućnosti kao usluge na 4 nivoa:
infrastrukture (IaaS), platforme (PaaS), softvera (SaaS) i podataka (DaaS). Pružajući interfejse
na sva 4 nivoa, cloud se obraća različitim tipovima korisnika15:

3.1.1. Krajnji korisnici

Ovi potrošači uglavnom koriste usluge SaaS sloja preko Web pretraživača i osnovne ponude
IaaS sloja, kao na primer pohrana podataka koji su rezultat korišćenja SaaS sloja.

3.1.2. Poslovni korisnici

Ovi potrošači imaju pristup svim slojevima - IaaS sloju kako bi poboljšali sopstvenu
infrastrukturu sa dodatnim resursima na zahtev, PaaS sloju da bi mogli da pokreću sopstvene
aplikacije u cloud-u i eventualno SaaS sloju kako bi iskoristili dostupne aplikacije koje se
nude kao usluga.

3.1.3. Programeri i nezavisni dobavljači softvera

Nezavisni dobavljači softvera razvijaju aplikacije koje bi trebalo da se nude preko SaaS sloja
cloud-a. Tipično, oni direktno pristupaju PaaS sloju i preko PaaS sloja indirektno pristupaju
IaaS sloju i prisutni su na SaaS sloju sa svojom aplikacijom.

Iz perspektive korisnika, model plaćanja zasnovan na korisnosti smatra se jednom od glavnih

prednosti cloud computinga. Nema potrebe za investiranjem u infrastrukturu unapred:
ulaganje u softverske licence i bez rizika neiskorištenog, ali plaćenog softvera.

Tako se kapitalni izdaci pretvaraju u licence, investicije u hardversku infrastrukturu i

povezano održavanje, a osoblje u operativne troškove. Korisnici cloud servisa koriste samo
obim IT resursa koji su mu zaista potrebni, i plaćaju samo za količinu IT resursa koju zapravo
koriste. Istovremeno, koriste prednost skalabilnosti i fleksibilnosti cloud-a. Cloud computing
omogućava jednostavno i brzo skaliranje potrebnih resursa za računanje potražnje na zahtev.

15
Eymann, T. (2008). Cloud computing. Enzyklopädieder Wirtschaftsinformatik
8
4. PREDNOSTI, IZAZOVI I PROBLEMI CLOUD COMPUTINGA

4.1. Prednosti Cloud computinga

Neke od tipičnih prednosti cloud computinga navedene su u nastavku:

a. Niski troškovi

Postoje brojni razlozi zbog koijh se cloud tehnologiji pripisuju niski troškovi. Model naplate
je plaćanje po upotrebi; infrastruktura se ne kupuje čime se smanjuje održavanje. Početni
troškovi i tekući troškovi su mnogo niži od tradicionalnog računanja.

b. Povećano pohranjivanje

Sa masivnom infrastrukturom koju danas nude cloud provajderi, pohranjivanje i održavanje

velikih količina podataka je realnost. Iznenadnim povećanim radnim opterećenjem se takođe
efikasno upravljati, jer se oblak može dinamički skalirati.

c. Fleksibilnost

Ovo je izuzetno važna karakteristika. S obzirom da se preduzeća moraju brže prilagođavati

promenama uslova poslovanja, brzina isporuke je kritična. Cloud computing naglašava da se
aplikacije brzo plasiraju na tržište, koristeći najprikladnije blokove potrebne za
implementaciju

4.2. Izazovi i problemi Cloud computinga

U ovom odeljku objašnjavamo izazove i probleme sa kojima se susreće cloud computing.

Obzirom da je ekonomija usko povezana sa ovom oblasti, probleme koji su navedeni najbolje
je rešiti što je pre moguće.

a. Bezbednost
Kada koristite usluge zasnovane na tehnologiji informatičkog oblaka, one poveravaju njihove
podatke trećoj strani za pohranu i sigurnost. Može li se pretpostaviti da će kompanija
zasnovana na oblaku štititi i osigurati nečije podatke, ako taj neto koristi njihove usluge pod
veoma niskom cenom, ili čak besplatno? Kada su podaci povereni servisu zasnovanom na
9
oblaku, sa kojim trećim stranama oni dele informacije? Nabavka usluga u oblaku uključuje
korištenje mnogih usluga, a mnoge usluge zasnovane na oblaku pružaju usluge jedna drugoj,
tako da proizvodi bazirani na oblaku mogu deliti vaše informacije s trećim stranama ako su
uključeni u obradu ili prenos vaših podataka. Takođe, mogu podeliti vaše informacije i sa
oglašivačima. Sigurnost predstavlja stvarnu pretnju cloud computing.16

b. Performanse
Cloud computing pati od ozbiljnih problema sa performansama. Pružatelj usluga u oblaku
mora osigurati da izvedba usluge koja se pruža ostaje ista. Moguće je da dođe do prekida,
unutrašnjih nedostataka i tehničkih problema. Balanser opterećenja, replikatori podataka i
serveri visoke klase moraju biti instalirani po potrebi.17

c. Dostupnost
Iako oblak obećava da će biti 24/7/365 usluga, ispadi oblaka se često dešavaju. Prekidi rada
mogu biti zakazani ili neplanirani.18

d. Troškovi
Cloud computing može imati visoke troškove zbog zahteva za „uvek uključenu“ vezu, kao i
korišćenje velikih količina podataka.

e. Regulatorni zahtevi
Koja zakonodavna, pravosudna, regulatorna i politička okruženja odgovaraju za informacije
zasnovane na oblaku? Ovo pitanje je teško utvrditi zbog decentralizovane i globalne strukture
interneta, kao i zbog cloud computing-a. Informacije koje pohranjuju usluge u oblaku podležu
pravnim, regulatornim i političkim okruženjima zemlje sedišta usluge, kao i zemlje u kojoj se
temelji serverska infrastruktura. Ovo je komplikovano činjenicom da neki podaci mogu biti
regulisani u tranzitu.19

f. Glavni dobavljači
Na tržištu postoji samo šačica provajdera koji još uvijek zadržavaju mnoga mala i srednja
preduzeća u pridruživanju cloud computingu.

16
Zissis, D., & Lekkas, D. (2012). Addressing cloud computing security issues. Future Generation computer
systems, 28(3), 583-592.
17
Khanghahi, N., & Ravanmehr, R. (2013). Cloud computing performance evaluation: issues and
challenges. Comput, 5(1), 29-41
18
Sabahi, F. (2011, May). Cloud computing security threats and responses. In 2011 IEEE 3rd International
Conference on Communication Software and Networks (pp. 245-249). IEEE.
19
Narayanan, V. (2011). Harnessing the cloud: international law implications of cloud-computing. Chi. J. Int'l
L., 12, 783.
10
5. ZAKLJUČAK

U ovom seminarskom radu predstavljene su osnove cloud computinga, odnosno računarstva u

oblaku. Cloud computing predstavlja isporuku računarskih usluga kao što su server, mreže,
aplikacije i sl. preko Interneta. Kompanije koje nude ove računarske usluge nazivaju se cloud
provajderi. Oni naplaćuju usluge cloud computinga na osnovu upotrebe.

Cloud se koristi upotrebom jednog od 4 modela, među kojima su: privatni, javni, oblak
zajednice, te hibridni oblak. Prema načinu primene koncepta cloud computinga, cloud se
isporučuje u vidu tri standardna modela, i to: IaaS, PaaS i Saas, te u ivdu novonastalog Daas
modela. Cloud poseduje mnoge prednosti za korisnike, među kojima su: niski troškovi,
povećano pohranjivanje, te fleksibilnost.

Ipak, postoje mnogi izazovi i problemi oblaka. Sa tehnološke tačke gledišta, postoje
interesantni tehnički problemi koje treba rešiti. Sa stanovišta servisa ili potrošača, postoje
suštinski problemi u upotrebljivosti, stabilnosti i pouzdanosti. Kako bi nastavili rasti u
uslužnom svetu, provajderi cloud-a moraju pojačati svoju igru i proizvesti robusne
implementacije. U današnjem svetu tehnologije redovno izlaze novi uređaji koji će koristiti
usluge cloud-a. Ako su provajderi cloud-a prespori za pružanje sigurnih i pouzdanih servisa
za pohranu podataka i aplikacija, mogli bi propustiti jednu od najvećih mogućnosti ovog
stoljeća.

11
LITERATURA

1. Aoun, R., Doumith, E. A., & Gagnaire, M. (2010, November). Resource provisioning for
enriched services in cloud environment. In 2010 IEEE Second International Conference
on Cloud Computing Technology and Science (pp. 296-303). IEEE.
2. Buyya, R., Yeo, C. S., & Venugopal, S. (2008, September). Market-oriented cloud
computing: Vision, hype, and reality for delivering it services as computing utilities.
In 2008 10th IEEE International Conference on High Performance Computing and
Communications (pp. 5-13). IEEE.
3. Chong, F., & Carraro, G. (2006). Architecture strategies for catching the long tail. MSDN
Library, Microsoft Corporation, 9-10.
4. Eymann, T. (2008). Cloud computing. Enzyklopädieder Wirtschaftsinformatik
5. Khanghahi, N., & Ravanmehr, R. (2013). Cloud computing performance evaluation:
issues and challenges. Comput, 5(1), 29-41
6. Narayanan, V. (2011). Harnessing the cloud: international law implications of cloud-
computing. Chi. J. Int'l L., 12, 783.
7. NIST, S. (2011). 800-145,“. A NIST definition of cloud computing”,[online] http://csrc.
nist. gov/publications/nistpubs/800-145/SP800-145. pdf.
8. Malathi, M. (2011, April). Cloud computing concepts. In 2011 3rd International
Conference on Electronics Computer Technology (Vol. 6, pp. 236-239). IEEE.
9. Mell, P., & Grance, T. (2011). The NIST definition of cloud computing.
10. Rajesh, S., Swapna, S., & Reddy, P. S. (2012). Data as a service (daas) in cloud
computing. Global Journal of Computer Science and Technology.
11. Sabahi, F. (2011, May). Cloud computing security threats and responses. In 2011 IEEE
3rd International Conference on Communication Software and Networks (pp. 245-249).
IEEE.
12. Shawish, A., & Salama, M. (2014). Cloud computing: paradigms and technologies.
In Inter-cooperative collective intelligence: Techniques and applications (pp. 39-67).
Springer, Berlin, Heidelberg.
13. Zissis, D., & Lekkas, D. (2012). Addressing cloud computing security issues. Future
Generation computer systems, 28(3), 583-592.

12
13