1. Pročitajte pažljivo sledeći tekst i parafrazirajte ga do 200 reči.

Volontiranje je pomaganje drugima bez očekivanja novčane koristi u cilju poboljšanja života
drugih ljudi (Mowen & Sujan, 2005, prema Widjaja, 2010). Volontiranje spada pod specifičan
oblik prosocijal-nog ponašanja koji se razlikuje po tome što se odvija više puta duži vremenski
period (Eisenberg, Fabes, & Spinrad, 2007; Freeman, 1997) i ujedno predstavlja deo većeg
klastera pomagačkih aktivnosti (Wilson, 2000).

Teorija funkcionalne motivacije podrazumeva da osoba ulazi u aktivnosti sa namerom da ostvari

određenje ciljeve, a da pritom te aktivnosti mogu ispunjavati različite psihološke funkcije (Clary
et al., 1998). Uzimajući u obzir personalne ciljeve i razloge koji motivišu volontere, autori teorije
funkcionalne motivacije su izdvojili šest motiva ili funkcija koje se zadovoljavaju volontiranjem:
motiv Vrednosti, Razumevanje, Karijera, Lični razvoj, Samozaštita i Socijalni motiv (Clary et al.,
1998). Motiv Vrednosti podrazumeva da osoba volontira zbog ličnih humanističkih i altruističkih
vrednosti, jer saoseća i želi da pomogne onima kojima je potrebna pomoć. Motiv Razumevanje
podrazumeva da osoba volontira kako bi saznala više o svetu i naučila nove veštine ili uvežbala
veštine koje inače nema prilike da koristi, da isproba svoje snage i proširi svoja shvatanja. Osobe
koje volontiraju kako bi poboljšale i osnažile svoje socijalne interakcije, ili dobile odobravanje od
drugih motiviše Socijalni motiv. Motiv Karijera stimuliše osobu da volontira kako bi ste-kla nove
poslovne prilike u cilju zarade. Motiv Samozaštite podrazumeva osobe koje volontiraju kako bi
odbranile svoj Ego od negativnih emocija poput osećaja krivice zbog sopstvenog blagostanja ili
kako bi pomerile fokus sa svojih ličnih problema. Motiv koja se odnosi na Lični razvoj pomoću
psihološkog razvoja, doprinosi povećanju pozitivnih emocija kod osobe i osećaju vrednosti
(Clary et al., 1998). Istraživanja su pokazala da su motivi Vrednosti, Razumevanje i Lični razvoj
najstabilniji motivatori volontiranja (Allison, Okun, & Dutridge, 2002; Chapman & Morley, 1999;
Clary et al., 1998; Planalp & Trost, 2009; Widjaja, 2010), kao i da ovi motivi predstavljaju snažne
prediktore količine vremena koje osoba provede volontirajući (Finkelstien, 2008).

Polne razlike u motivaciji za volontiranje idu u korist žena. Istraživanja su pronašla da žene
postižu više skorove na svim motivima (Chapman & Morley, 1999; Fletcher & Ma-jor, 2004) ili
da su muškarci u većoj meri vođeni ekstrinzičkim i instrumentalnim motivima za volontiranje a
da se žene vode motivima koji su usmereni na brigu (Prentice & Carlsmith, 2000; Switzer,
Switzer, Stukas, & Baker, 1999). Prema teoriji socijalne uloge u pomaganju, muškarci se od
malih nogu uče da budu heroji, snažni, a žene da budu majke, negujuće osobe, te je moguće da
socijalno naučene uloge doprinose tome da žene češće pomažu i volontiraju i imaju viši stepen
motivacije za pomaganjem (Widjaja, 2010).

Izvor: Trbojević, J., Otašević, B., i Mitrović, D. (2015). Motivacija i empatija kao korelati
pomagačkog ponašanja tokom poplava u Srbiji 2014. godine. Primenjena psihologija, 8(3), 227-
244.

2. Odredite 5 ključnih reči za naredna dva apstrakta istraživanja, a potom ih pronađite u

pdf formatu i navedite ih kao reference.

Osnovni cilj ovog rada je utvrđivanje doprinosa ekonomskog stresa percepciji kvaliteta i
stabilnosti bračnog odnosa kod žena u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 2049
žena, staro-sti od 19 do 75 godina, različitog socioekonomskog statusa koje žive u bračnoj ili
kohabitacijskoj zajednici na teritoriji Republike Srbije. Kvalitet bračnog odnosa je meren Skalom
prilagođenosti u bračnom odnosu (Dyadic Adjustment Scale – DAS: Spanier, 1976), a bračna
stabilnost je procenjena Indeksom bračne ne-stabilnosti (Martial Instability Index: Booth,
Johnson, & Edwards, 1983). U merama ekonomskog stresa obuhvaćene su znatne promene
vezane za posao, kod ispitanice i njenog partnera, po-stojanje znatnih promena u visini
mesečnih prihoda, finansijska opterećenja (dugoročni kredit, davanje pozajmice ili žirantstvo) i
odnos mesečnih prihoda i potrošnje. Pored registrovanja posto-janja određenih stresnih
životnih događaja, registrovan je i njihov subjektivni značaj za ispitanice, odnosno nivo stresa
koji pobuđu-ju. Rezultati višestrukih regresionih analiza pokazuju da značajan, ali mali doprinos
objašnjenju bračne nestabilnosti ostvaruju veći troškovi od primanja i postojanje duga, dok se
kao značajni prediktori kvaliteta braka izdvajaju veći troškovi od primanja, mesečni prihodi,
dugoročni krediti, promene vezane za posao supru-ga, kao i postojanje duga. Rezultati dobijeni
ovim istraživanjem govore u prilog nalazima dosadašnjih istraživanja sprovedenih u zemljama u
tranziciji i ukazuju na to da ekonomske poteškoće imaju negativno dejstvo na percepciju
bračnih procesa.

Autori: Šakotić-Kurbalija, J., Trifunović, B., i Kurbalija, D.

U istraživanju se ispituje stepen i vrsta povezanosti između kreativnosti odgovora, različitih

dimenzija emocionalnog doživljaja (valence i pobuđenosti), bliskosti sadržaja i vremena reakcije.
Eksperiment je izveden uz učešće 38 studenata Fakulteta dramskih umetnosti iz Beo-grada, a za
vizuelnu stimulaciju korišćena je IAPS baza (International Affective Picture System) iz koje je
izabrano deset fotografija tako da je vrednost valence i pobuđenosti sistematski varirana.
Ispitanicima su najpre izlagane izabrane fotografije i od njih je traženo da ocene koliko im je
blizak njihov sadržaj. Nakon toga je preklapanjem deset izabranih fotografija napravljeno 25
superponiranih vizuelnih stimulu-sa koji su izlagani u drugoj sesiji kada je od ispitanika traženo
da smi-sle najbolji naslov za svaki od njih, uz merenje vremena reakcije. Mera kreativnosti
odgovora dobijena je izračunavanjem koeficijenta kreativ-nosti koji je namenski konstruisan za
potrebe istraživanja. Rezultati regresione analize su pokazali da su valenca i vreme reakcije
stati-stički značajni i vrlo dobri prediktori kreativnosti odgovora. Veza valence i kreativnosti je
negativna, a vremena i kreativnosti je pozitivna. Analizom glavnih komponenti koja je
uključivala pet varijabli (valencu, pobuđenost, bliskost sadržaja, kreativnost odgovora i vreme
reakcije) dobijena su tri faktora, koji objašnjavaju ukupno 94.51% varijanse, od toga je dva
visoko zasićena kreativnošću. Rezultati proširuju uvide o odnosu emocionalnog doživljaja i
kreativne produkcije sugerišuću da se varijablama valence i vremena može objasniti njihova
povezanost kao i da one leže u osnovi dva procesa koji čine kreativno mišljenje.

Autori: Ristić, I., i Milošević, M.

3. Pronađite po 3 članka na zadate teme i potom napravite listu referenci po APA

standardima:
- Politički aktivizam mladih (youth political activism/participation)
- Povezanost emocionalne inteligencije i liderstva (emotional intelligence, leadership)
- Mentalno zdravlje zdravstvenih radnika (mental health and doctors)