Multimedijalni internet

prenos – vežba 1
 Osnovne informacije
 dr Branimir Trenkić, profesor

 Kabinet 511

 E-mail branimir.trenkic@viser.edu.rs

 Termini konsultacija – dogovor putem e-mail-a

 Preidspitni bodovi sa vežbi – 40 poena

 Šta je to multimedija?
 Ljudi koji u svakodnevnom životu upotrebljavaju termin multimedia često
imaju veoma različite, a ponekad i suprotne poglede na značenje ovog
pojma.
 Sa jedne strane, oni koji prodaju PC mašine zamišljaju multimedia sistem
kao PC koja ima mmogućnost da:


i) reprodukuje zvuk,
ii) ima ugrađeno DVD ROM uređaj koji obezbeđuje korisnicima da gledaju
filmove ili slušaju muziku,
iii) poseduje mikroprocesor koji direktno podržava rad multimedijalnih
instrukcija, i td.

 Šta je to multimedija?
 Sa druge strane, prodavci potrošačke elektronike zamišljaju
multimedia sistem kao interaktivnu kablovsku TV sa stotinu
digitalnih kanala, ili kablovskih TV servisa koji se realizuju preko
veoma brze Internet konekcije.
 Sa treće strane, projektanti multimedijalnih sistema uglavnom
imaju aplikaciono-orijentisani pogled o tome šta multimediu čini,
a to su:
 aplikacije koje koriste veći broj modaliteta uključujući obrade
tekstova, slika, crteža (grafičkih), animacija, video, zvuk
(uključujući i govor),
 kao i pogodna interakcija korisnika sa ovim aplikacijama.
 Definicija multimedije
 Multimedia je informacioni sadržaj koji kombinuje i interaguje sa
većim brojem formi (oblika) medijalnih podataka, kakvi su:
 tekst,
 govor,
 audio,
 slike,
 video,
 grafike,
 animacije,
 i po mogućnosti drugih različitih formata dokumenata.

 Glavne komponente multimedialnog umrežavanja

 Postoje četiri glavne komponente koje obezbeđuju uspešan i efikasan prenos

(rasejavanje) multimedijalnih podataka sa jednog kraja prenosnog puta na drugi.
 Standardno, prenos multimedijalnih podataka se vrši preko odgovarajuće prenosne
mreže, koja može biti tipa
 PSTN (Public Switching Telephone Network),
 Internet,
 razne privatne mreže,
 vojne mreže,
 industrijske mreže,
 mreže za potrebe u elektromedicini,
 mreže za potrebe u saobraćaju.
 Sve ove mreže treba da su širokopojasne (broadband) i da imaju propusni opseg
(bandwidth) koji će biti u stanju da se prilagodi prenosu nekomprimovanih digitalnih
podataka
Zahtevi za propusnost kod sirovih digitalnih
podataka bez kompresije
izvorište propusni opseg frekvencija bitovi po uzorku bitska brzina
(Hz) uzorkovanja (Hz)

telefonski govor 300-3400 8000 samples/s 12 96 kbps

širokopojasni 50-7000 16000 14 224 kbps

govor
širokopojasni 20-20000 44100 16 po kanalu 1.412 Mbps (2
audio (2 kanala) kanala)

B/W dokumenti - 300 dpi 1 90 kb/inch

kolor slika - 512*512 24 6.3 Mb/slici
CCIR-601 (NTSC) - 720*576*25 (DVD) 24 248.8 Mbps

CCIR-601 (PAL) - 720*576*25 24 248.8 Mbps

Source Input - 352*240*30 (VCD) 12 30 Mbps
Format (SIF)
Common - 352*288*30 12 37 Mbps
Intermediate
Format (CIF)
Quarter CIF (QCIF) - 176*144*7.5 12 2.3 Mbps

High Definition - 1920*1080*30 24 1492 Mbps

DVD
 Kompresija
 Prva glavna komponenta multimedijalnog umrežavanja
predstavlja kompresija (izvorno kodiranje) izvorišta
multimedijalnih podataka (govor, audio, slike, video).
 Da bi različiti krajnji terminali (korisnici) bili u stanju da
dekodiraju komprimovane nizove podataka (bit streams),
neophodno je da postoje međunarodni standardi kojima se
definišu načini realizacije šema za kompresiju, sve sa ciljem da se
ostvari interoperabilnost u radu između predajnika i prijemnika.
 Primer 1
 Neka se izvorišna video informacija prenosi preko PSTN modema čija je maksimalna
bitska brzina prenosa 56 kbps. Svaka slika je rezolucije 288*352 (288 linija i 352
pixela po liniji, što odgovara normalnoj TV slici i naziva se CIF). Svaka od tri primarne
boje, R, G i B, sa 8-bitnom rezolucijom se koristi za predstavljanje jednog pixel-a, a u
sekundi se prenosi 30 slika (dovoljna brzina za prenos pokretnih slika).


 Zahtevana bitska brzina prenosa podataka iznosi



 288*352*8*3*30 = 79 990 720 bps

Imajući u vidu propusnu moć modema od 56 kbps (odgovara 57 344 bps) zaključujemo
da je neophodno sada izvršiti kompresiju izvorišne informacije kako bi se ostvario
korektan prenos.
Odnos kompresije k treba da je

79 990 720
k  1360
57 344
 Druga komponenta multimedijalnog
umrežavanja - Slanje podataka
 Nakon što je obavljena kompresija podataka, nizovi podataka (bit
streams) se paketiziraju i predaju preko širokopojasne javne
mreže za prenos podataka (Internet, PSTN, i dr.).
 Ovo je druga glavna komponenta multimedia umrežavanja koja
vodi računa o kvalitetu servisa QoS, a uzima u obzir aspekte
kašnjenja paketa, gubitak paketa, džiter, i dr.
 Ove stavke se mogu sagledati kako na nivou mrežne
infrastrukture tako i na aplikacionom nivou.
Komprimovani multimedia podaci se paketiziraju i predaju preko javne mreže
za prenos podataka
 Treća komponenta multimedijalnog
umrežavanja – kontrola kvaliteta
 U suštini, veliki broj od postojećih mreža za prenos multimedijalne informacije je
heterogen po svojoj prirodi, tj. predstavlja kombinaciju žičanog i bežičnog prenosa
kakav je to slučaj kod GSM-a.
 Imajući u vidu da bežični prenos dodatno degradira QoS, prvenstveno zbog dinamičke
promene end-to-end dostupne komunikacione propusnosti uglavnom uslovljene
pojavom fading-a, uspešno rešavanje ovih problema spada u nadležnost treće glavne
komponente.
 Naime, kod bežičnog radio prenosa dolazi do gubitka većeg broja paketa (bursty rate of
packet loss).
 Da bi se izašlo na kraj sa ovim problemom nekoliko dodatnih QoS mehanizama koji
spadaju u nadležnost počev od fizičkog nivoa (tip modulacije, snaga zračenja), preko
nivoa veze – dozvola za pristup medijumu (MAC kontrola), zatim usmeravanje poruka
(zadatak mrežnog nivoa), pa sve do nivoa aplikacije.
 Četvrta komponenta multimedijalnog
umrežavanja
 Četvrta glavna komponenta multimedijalnog umrežavanja treba
multimedijalnom sadržaju da obezbedi potpunu interoperabilnost
(da se multimedijalni sadržaj može primati od strane većeg broja
različitih uređaja), ali pri tome da obezbedi odgovarajuće
upravljanje na nivou intelektualne svojine (ne dozvoli kopiranje)
i adekvatna zaštita (protection) sadržaja informacije od namernih
i nenamernih upada.
 Pomeranje prema digitalnom multimedia prenosu

 Impresivni napretci učinjeni na polju tehnika kodiranja signala (oblast

telekomunikacija), izrada VLSI CMOS IC-ova (oblast poluprovodničke
elektronike), i sistema za brzo procesiranje (oblast projektovanja elektronskih
kola i računarsko inženjerstvo) doveli su do toga da se zadnje dve decenije
tradicionalna analogna TV i radio emisija-svima (broadcasting) postepeno
zameni sa digitalnom broadcasting-om.
 Osnovne prednosti digitalnog broadcasting-a su:
 a) bolja rezolucija;
 b) bolji kvalitet;
 c) veća imunost na smetnje; i
 d) potencijalna mogućnost za integraciju interakcije između predajne i
prijemne strane.
 Primena širokopojasnog pristupa
servisi/mreže brzina prenosa podataka
PSTN 28.8 – 56 kbps
ISDN 64 – 128 kbps
ADSL 1.544 – 8.448 (downlink), 16-640 kbps (uplink)

CATV 20 – 40 Mbps

Ethernet 10 Mbps
Fast Ethernet 100 Mbps
Gigabit Ethernet 1000 Mbps
FDDI 100 Mbps
802.11 b 1, 2, 5.5 i 11 Mbps
802.11 a/g 6 – 54 Mbps
Povećani interes za korišćenje VoIP-a zamenjuje
korišćenje tradicionalnih PSTN-ova
 Digitalna televizija

Digitalna televizija se javlja kao prirodna evolucija analogne televizije. U

prethodnom vremenskom periodu (pre 10 godina) faze koje su činile:

1) produkciju TV programa – snimanje, montaža, memorisanje, ...

2) emisija-svima (broadcasting) – modulacija, pojačanje, prenos, ...
3) prijem signala – prihvatanje signala sa antene, demodulacija, prikaz slike i
reprodukcija zvuka
izvodile su se nad analognim signalima
 Digitalna televizija
 Danas, informacija u velikom broju TV studija se generiše
digitalno. Ovi signali se konvertuju zatim u analogne signale a
zatim prenose kao analogni do TV prijemnika.
 Kod digitalne TV sve prethodno nabrojane faze se izvode nad
digitalnim signalima.
 To znači da će se video, audio, i druga informacija generisati,
prenositi i primati kao digitalni signal.
 Ovakav prenos će obezbediti bolju definiciju slike i zvuka jer će
prikaz slike biti širi (panoramski pogled), rezolucija veća, a zvuk
stereo.
Osnovne komponente digitalnog TV
sistema
 Televizija visoke definicije

 TV visoke definicije (High Definition television - HDTV) je digitalni

TV sistem koji nudi prikaz slike boljeg kvaliteta u odnosu na
tradicionalni TV sistem, više detalja u prenetoj slici, širu sliku (odnos
16:9), stereo zvuk do 6 kanala (prenos na nekoliko jezika), i druge
servise.
 Tekuće, najpopularniji HDTV sistemi uglavnom u USA su:
a) sistem sa 750 linija po slici, 60 slika u sekundi, progresivna analiza od
60 popluslika u sekundi, i 720 aktivnih linija po slici,
b) sistem sa 1125 linija po slici, 30 slika u sekundi, 60 poluslika u
sekundi i 1080 aktivnih linija po slici.
 HDTV signali se emituju (broadcast) u 720p i 1080i formatima.

 Primeri digitalnih HD formata
480/60p 720x480 pixela, 60 progresivnih frame/s (fps), progresivni NTSC DVD

576/60p 720x480 pixela, 50 progresivnih frame/s (fps), PAL/SECAM

720/60i 1280x720 pixela, 60 fps sa proredom,

high resolution NTSC format

720/30p 1280x720 pixela, 60 progresivnih fps,

high resolution NTSC format

720/24p 1280x720 pixela, 24 progresivnih fps,

ovo je najviši kvalitet filmskog zapisa i playback formata kod digitalnih TV standarda i uporediv
je sa 2k digitalnom analizom filma

1080/60i 1920x1080 pixela, 60 fps sa proredom,

slika vrlo visoke rezolucije kod NTSC-a sa osveženjem

1080/60p 1920x1080 pixela, 60 progresivnih fps,

slike se ponavljaju sa 60 fps vrlo visoke rezolucije
 Standardi digitalne televizije

region standard za fiksni prijem standard za mobilni prijem

Evropa, Indija, Australija, DVB-T DVB-H

jugoistočna Azija

severna Amerika ATSC DVB-H

Japan ISDB-T ISDB-T jednosegmentni

Korea ATSC T-DMB

Kina DVB-T/T-DMB/CMMB -

Brazil ISDTV ili ISDB-T -

Napomena: Skraćenice imaju sledeće značenje:

ATSC: American Advanced Television Systems Committee
DVB-T: Digital Video Broadcasting – Terestrial
ISDB-T: Integrated Services Digital Broadcasting – Terestrial
ISDTV: International Standard for Digital Television
DTMB: Standard for Digital Television
 Sličnosti i razlike analognog i digitalnog
prenosa
 Sličnosti između analognih i digitalnih TV sistema se sastoje u tome što
oba zadržavaju isti frekventni opseg, ali digitalni imaju poboljšanu
horizontalnu i vertikalnu rezoluciju, poboljšanu prezentaciju boja,
format slike 16:9 (analogni koristi 4:3), podrška radu višekanalnog
tonskog prenosa, pouzdaniji prenos.
 Kod digitalnog TV standardna ključna je modulaciona tehnika koja se
koristi za broadcasting signala. Uglavnom se koriste dve metode:


a) Single carrier modulation – SCM

b) Multiple carrier modulation – MCM
Specifikacije za Terrestrial broadcasting digitalne TV

ATSC DVB-T ISDB-T ISDTV DTMB

video MPEG-2 MPEG-2 MPEG-2 H.264 MPEG-2
digitalizacija

audio Dolby-AC3 MPEG-2-ACC MPEG-2-ACC H.264 MPEG-2

digitalizacija

multipleksiranje MPEG MPEG MPEG MPEG MPEG

signalno 8-VSB Multiplex Multiplex Multiplex SCM i MCM

transmisiona COFDM COFDM COFDM
modulacija

Middleware DASE MHP ARIP Ginga IMP

 DVB-T standard

 Evropski digialni TV standard je počeo da se razvija 1993. godine. Standard čini

skup dokumenata koji se odnose na broadcasting, transport, kodiranje, i middleware.
Tekuće je DVB prihvaćen u Evropi, Australiji, Novom Zelandu, Indiji, južnoj Africi
i dr. DVB-T je razvijen za potrebe velikog broja zemalja i karakterišu ga ukupno 126
mogućih podešavanja (modova).

 Broadcasting sistem radi za kanale širine 6, 7, i 8 MHz a koristi COFDM

multipleksiranje (Coded Orthogonal Frequency Division Multiplexing) sa 1705
nosioca (2k sistem) ili sa 6817 nosioca (8k sistem), pri čemu broadcasting brzine
prenosa variraju između 5 i 31.7 Mbps. Standard Definition Television (SDTV) na
DVB-T omogućava simultani broadcasting do 6 programa na istom terrestrial
propusnom opsegu.

 Za zaštitu od grešaka DVB standard koristi Read-Solomon kôd kombinovan sa
konvolucionim kôdom koji se koristi kod mobilnih komunikacija.

 Sa aspekta modulacije, DVB-C (kablovski DVB) korisit 64 QAM modulaciju sa 6
bita po simbolu. DVB-S (satelitski DVB) koristi QPSK modulaciju, itd.
Specifikacija DVB standarda - arhitektura
Specifikacija DVB standarda - šema
 Multimedia home platform – MHP

 MHP je otvoreni middleware sistem koji kod DVB-a definiše

generički interfejs između interaktivnih digitalnih aplikacija i
terminala na kojima se te aplikacije izvršavaju.