Uvod

 U svakom audio sistemu postoji potreba praćenja i kontrole audio signala u

realnom vremenu tokom snimanja, obrade ili prenosa, a svakako pre nego što taj
signal dođe do slušaoca. U tom procesu podrazumeva se kontrola veličine i raznih
aspekata kvaliteta signala, kao što su: provera stereo slike, provera veličine
amplituda signala, itd.
 Kontrola signala u audiotehnici naziva se monitoring. Kontrola kvaliteta zvučne
slike koja se želi stvoriti kod slušaoca i njeno podešavanje vrši se u jednoj
posebnoj grani audio sistema koja je označena na slici 1. Osim u nekim retkim
okolnostima kada se koriste sistemi koji mogu automatski da održavaju audio
signal u zadatim parametrima (automatske miksete), kontrolu signala obavlja
čovek.
Slika 1 - Šematski prikaz mesta monitoringa u audio sistemu.
 Pojam monitoringa u audiotehnici ima dva značenja koja su međusobno prilično
udaljena. Osim monitoringa kao kontrole audio signala pri upravljanju audio
sistemom u realnom vremenu, monitoring se naziva i sistem ozvučavanja prostora
bine da bi izvođači mogli da se međusobno čuju. U praksi se to realizuje posebnim
zvučnicima koji se postavljaju ispred izvođača ili sa strane bine. U novije vreme se
sve više koristi takozvani bežični monitoring, pri čemu se slušanje ostvaruje
pomoću posebnih prijemnika i minijaturnih slušalica koje izvođači nose u uvu.
Sticajem okolnosti za dva različita pojma koristi se ista reč.
 Potrebe za kontrolom signala u audio sistemu mogu biti veoma različite. Može se
reći da se signal kontroliše zbog:

 evidencije prisustva signala u sistemu,

 analiza tehničke ispravnosti signala (npr. otkrivanje pojave izobličenja),
 analize subjektivnog kvaliteta sa aspekta estetike zvučne slike,
 ujednačavanja nivoa signala zbog prilagođavanja krajnjem korisniku,
 podešavanje nivoa signala koji odlazi u neki drugi sistem.
 Neki od pobrojanih razloga karakteristični su samo za specifične vrste audio
sistema, a neki su uvek prisutni. Naravno da je u radu sa audio sistemom
potrebno, pre svega, biti siguran da kroz njega uopšte prolazi signal, pa je
evidencija prisutnosti signala osnovni razlog monitoringa. Ovo je posebno značajno
u radiodifuziji, jer je izlaz iz sistema kod slušalaca, što znači nedostupan, pa se
kontola vrši prevashodno zbog uvida da li postoji izlazni signal koji odlazi ka
predajniku. U radio stanicama se za tu namenu često koristi poseban radio
prijemnik, pa je predmet kontrole i emitovani signal, a ne samo signal koji izlazi iz
studija.
 Monitoring audio signala je potreban radi kontrole kvaliteta na svim nivoima
informacija koje on nosi. U višekanalnim sistemima reprodukcije (stereo, surround)
kontrolišu se prostorni parametri zvučne slike, ali i kvalitet pojedinačnih signala sa
aspekta njihovih mogućih degradacija. Najzad, monitorig audio signala se vrši i
zbog provere njihovog nivoa. U svim hardverskim elementima audio sistema
prekomerne veličine signala povlače za sobom manja ili veća izobličenja. U tom
smislu, najkritičniju su modulator predajnika, ulazi u A/D konvertore i slično.
 Kada se monitoring vrši u realnom vremenu postoje dva moguća pristupa. Prvi
podrazumeva posebno dizajnirane merne instrumente koji se u žargonu nazivaju
″modulometri″. Drugi način je kontrola slušanjem, odnosno subjektivna kontrola
koju vrši osoba koja upravlja audio sistemom slušajući reprodukovan signal.
Činjenica je da se slušanje pri kontroli obavlja u nekakvom akustičkom okruženju
koje uvek ima izvestan uticaj na ono što će se čuti. Zato se posebna pažnja obraća
akustičkom dizajnu ovih prostora. Jasno je da se slušanjem reprodukovanog
signala postiže kontrola signala u celini, a instrumentima se može pratiti samo nivo
signala
 Interesantno je da terminologija u oblasti audiotehnike jednim svojim delom datira
iz vremena kada je audio signal pravljen sa jedinom svrhom da ide na predajnik.
Tada je nastao termin modulometar koji označaja instrument pomoću koga se vrši
merenje signala za modulaciju predajnika, tj audio signala. U velikim radijskim
kućama koje imaju dugačku tehničku tradiciju termin ″modulacija″ se koristi i danas
kao sinonim za pojam audio signala.