АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК ЗВЕЧАН

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕНОС АУДИО СИГНАЛА ПРЕКО ИНТЕРНЕТА

ОСНОВИ АУДИО ТЕХНИКЕ

Студент Професор
Стефан Николић бр. инд. 04/2020 др Бранимир Јакшић

Звечан, 2023. год.

 САДРЖАЈ

УВОД.................................................................................................................................................2
Дигитализација аудио сигнала.....................................................................................................3
Компресија аудио сигнала.............................................................................................................4
Стриминг аудио садржаја..............................................................................................................5
Стриминг платформе и сервиси...................................................................................................6
Протоколи преноса.........................................................................................................................7
Квалитет услуге...............................................................................................................................8
Закључак.........................................................................................................................................10
Л И Т Е Р А Т У Р А......................................................................................................................11

1
УВОД

У данашњем дигиталном добу, пренос аудио сигнала преко интернета постао је

изузетно значајан аспект модерне комуникације. Све већи број корисника широм света
користи интернет за пренос аудио садржаја, као што су музика, говорни садржаји и
разговори путем гласовних позива. Овај семинарски рад ће се фокусирати на различите
методе преноса аудио сигнала преко интернета, као и на технологије и протоколе који су
укључени у овај процес.

Увод у тему квалитета услуге при преносу аудио сигнала преко интернета је од
кључног значаја јер пружа основне информације о концепту и значају QoS-а у контексту
аудио стриминга. Квалитет услуге односи се на задовољење потреба корисника и
обезбеђивање стандарда квалитета звука током преноса аудио сигнала преко интернета.
Овај аспект је посебно значајан када се разматрају услуге стриминга аудио садржаја, где
корисници очекују прецизност, стабилност и беспрекидну репродукцију.

Пренос аудио сигнала преко интернета може бити изазован због различитих фактора
који утичу на квалитет услуге. Пропусна способност мреже, латенција, пакетни губици и
јитер су неки од фактора који могу имати утицај на испоруку аудио сигнала. Зато је важно
истражити и применити одговарајуће технике и механизме који омогућавају квалитетан
пренос.

Буферисање, квалитет службе на мрежном нивоу, избор одговарајућих кодека и

метода компресије, као и контрола протока, су неки од механизама који се користе за
обезбеђивање квалитета услуге при преносу аудио сигнала. Ови механизми помажу у
управљању пропусном способношћу, латенцијом и губицима пакета, али и у осигуравању
стабилног и непрекидног преноса аудио сигнала.

Истовремено, треба имати на уму да квалитет услуге може варирати у зависности од

различитих фактора, као што су брзина интернета, заложеност мреже и капацитети уређаја.
Због тога је континуирано истраживање и развој у овој области неопходан, како би се
постигао оптималан квалитет услуге при преносу аудио сигнала преко интернета.

2
Дигитализација аудио сигнала

Пренос аудио сигнала преко интернета захтева дигитализацију аналогног аудио

сигнала. Дигитализација је процес претварања континуираног аналогног сигнала у
дискретне дигиталне податке. То се обично постиже узимањем узорака аналогног сигнала у
редовним интервалима и њиховом квантизацијом како би се представили дигитални подаци.
Типична брзина узорковања је 44,1 kHz или 48 kHz, што омогућава верну репродукцију
аудио сигнала. Виша брзина узорковања пружа бољи квалитет звука, али такође захтева
више простора за смештање и већу пропусност при преносу.

Дигитализација аудио сигнала је процес претварања аналогног аудио сигнала у дискретне

дигиталне податке. Овај процес је неопходан како би се аудио сигнал могао пренети и
складистити преко интернета.

Процес дигитализације укључује две основне операције: узорковање и квантизацију.

Узорковање представља примену узорака аудио сигнала у редовним интервалима времена.
То се обично ради милиони пута у секунди, и то је познато као брзина узорковања.
Уопштено, виша брзина узорковања омогућава бољи квалитет звука, али захтева већу
брзину преноса података.

Након узорковања, следи квантизација. Квантизација представља процес приближног

представљања аналогног сигнала дискретним вредностима. Узорци аудио сигнала се
округљују на најближу дозвољену вредност, што омогућава претстављање аудио сигнала
као скупа дискретних вредности.

Битна компонента процеса дигитализације је резолуција. Резолуција је број битова који се

користи за представљање сваког узорка аудио сигнала. Виша резолуција омогућава
прецизније представљање сигнала и бољи квалитет звука, али захтева већи простор за
смештање података.

Када је аудио сигнал дигитализован, он може бити сачуван у дигиталном облику и пренет
преко интернета. Притом, важно је напоменути да дигитализација може изазвати одређени
губитак информација у поређењу са оригиналним аналогним сигналом. Квалитет
дигиталног аудио сигнала је директно зависан од брзине узорковања, резолуције и
примењених алгоритама компресије.

На интернету се користе различити формати за сачуване аудио датотеке, као што су WAV,
MP3, AAC, FLAC и многи други. Сваки од ових формата има своје карактеристике и
примену, а избор формата зависи од захтева за квалитетом, преносом и простором за
смештање података.

Дигитализација аудио сигнала игра кључну улогу у преносу аудио садржаја преко
интернета. Омогућава нам да уживамо у музици, подкастима и другим аудио садржајима на
интернету са добрим квалитетом звука и могућности за приступ у реалном времену.

3
Компресија аудио сигнала

Компресија аудио сигнала је процес смањивања величине аудио датотеке без

значајног губитка квалитета звука. Овај процес је од великог значаја за пренос аудио
сигнала преко интернета, јер омогућава бржи пренос и мањи простор за смештање података.

Постоје разни алгоритми компресије аудио сигнала који смањују величину датотеке, али се
тривијалност оних који не приказују неки губитак у квалитету звука. Неки од најпознатијих
алгоритама компресије аудио сигнала су MP3 (MPEG Audio Layer III), AAC (Advanced
Audio Coding) и Ogg Vorbis.

Ови алгоритми компресије раде на принципу уклањања сувишних информација из аудио

сигнала које људско уво не може приметити. Аудио сигнал се дели на мање делове, познате
као аудио фрејмови, и алгоритми компресије примењују различите технике за кодирање и
сжимање података.

Прва фаза алгоритма компресије је анализа аудио сигнала, где се примењују филтери и
модели за идентификацију сигнала. Затим се примењују методе за кодирање које
представљају аудио сигнал користећи мање битова. Најчешће се користе методе као што су
фреквенцијско кодирање, предиктивно кодирање и кодирање резидуала.

Компримовани аудио сигнал се може декодирати на пријемном крају, чиме се добија

репродукција сигнала слична оригиналном. Међутим, важно је напоменути да постоји
одређени губитак информација при компресији, што може резултирати у мањем квалитету
звука у односу на оригинални аудио сигнал.

Избор алгоритма компресије зависи од захтева за квалитетом и величином датотеке. Неки

формати компресије, као што је MP3, су популарни за музичке датотеке, док се формати као
што је AAC често користе за потребе стримовања аудио садржаја преко интернета.

Компресија аудио сигнала је битан аспект преноса аудио садржаја преко интернета, јер
омогућава ефикасан пренос и уштеду бандшире. Ипак, при избору алгоритма компресије,
потребно је пазити на баланс између величине датотеке и квалитета звука, што је од великог
значаја за задовољавање корисничких потреба.

4
Стриминг аудио садржаја

Стриминг аудио садржаја представља пренос и примање аудио сигнала у реалном времену
преко интернета, без потребе за претходним преузимањем целе датотеке. Ово је популаран
начин за конзумирање музике, подкаста и радио емисија на интернету.

Процес стриминга аудио садржаја се састоји из неколико основних компоненти. Прво, аудио
садржај се дигитализује и компресује у одговарајући формат за пренос преко интернета, као
што су MP3, AAC или други формати компресије. Затим, дигитализовани и компресовани
аудио садржај се делује на мали број аудио фрејмова, који се затим шаљу преко интернета
као подаци у пакетима.

На странци примаоца, аудио фрејмови се прихватају и декодирају, чиме се добијају аудио

сигнали за репродукцију. Овај процес се обично одвија у реалном времену, што омогућава
корисницима да слушају аудио садржаје док се они примају.

Стриминг аудио садржаја има неколико предности. Прво, корисници не морају да чекају да
се цела датотека преузме, већ могу одмах почети да слушају садржај. Ово омогућава брз и
ефикасан приступ аудио садржајима. Друго, стриминг аудио садржаја омогућава
персонализовано и препоручено слушање, где корисници могу да приступе различитим
жанровима, извођачима или плејлисти у складу са својим представама.

За успешан стриминг аудио садржаја, потребна је стабилна интернет веза са довољном

брзином преноса података. Интернет протоколи као што је HTTP (Hypertext Transfer
Protocol) се обично користе за пренос аудио пакета преко интернета. Додатно, платформе за
стриминг аудио садржаја обично имају додатне функционалности као што су препоруке,
додавање у плејлисте и могућности дељења садржаја са другима.

Стриминг аудио садржаја променио је начин на који се конзумира музика и други аудио
садржаји. Омогућава приступ широком спектру садржаја у реалном времену и пружа
флексибилност корисницима да слушају своје омиљене мелодије где год се налазили и у
било које време.

5
Стриминг платформе и сервиси

Стриминг платформе и сервиси представљају онлајн платформе на којима корисници могу

приступити и слушати аудио садржај преко интернета. Они омогућавају корисницима да
стримују музику, подкасте, радио емисије и друге аудио садржаје на својим уређајима, као
што су компјутери, паметни телефони, таблети и интернет-повезани уређаји.

Ево неких од најпопуларнијих стриминг платформи и сервиса:

Spotify је један од најпопуларнијих стриминг сервиса за музику. Корисници могу

приступити огромној бази песама, албума и плејлиста, претраживати музички репертоар и
слушати музику на захтев. Spotify такође нуди персонализоване препоруке и могућност
дељења музичких листа са пријатељима.

Apple Music је музички стриминг сервис који пружа приступ гигантској колекцији
песама из различитих жанрова. Корисници могу слушати музику, гледати музичке видео
записе и пратити ексклузивне издавачке пројекте. Apple Music такође омогућава
синхронизацију плејлиста и музичког репертоара са свим Apple уређајима.

Google Play Music/YouTube Music, који се постепено премешта на YouTube Music, је

сервис за музички стриминг који пружа приступ богатој колекцији музике, албума и
музичких видео записа. Корисници могу слушати музику, правити плејлисте и пратити
сугестије базиране на својим преференцијама.

Amazon Music је стриминг сервис за музику који је доступан за кориснике Amazon

Prime чланове и сепаратно као Amazon Music Unlimited. Сервис нуди богату колекцију
песама, плејлиста и радио станица. Такође постоји опција за премиум претплату која
омогућава приступ већем броју аудио садржаја.

SoundCloud је платформа за дељење музике на којој корисници могу откривати,

слушати и делити аудио снимке. На SoundCloud-у могу бити доступни и неафирмисани
уметници, демо снимци и ремикси. Такође постоји и опција за премиум претплату која
омогућава премотавање и офлајн слушање.

Ове стриминг платформе обично имају кориснички интерфејс који омогућава

претраживање, организовање и плејлисте, дељење садржаја са пријатељима и
персонализоване препоруке. Корисници могу приступити овим услугама путем веб
прегледача или преко службених апликација које су доступне за различите платформе и
уређаје.

6
Протоколи преноса

Протоколи преноса представљају скуп правила и конвенција које се користе за пренос

података преко интернета. Они омогућавају комуникацију између различитих рачунара и
уређаја, укључујући и пренос аудио сигнала. У наставку ћу навести неке од најпознатијих
протокола преноса који се користе за стриминг аудио садржаја.

HTTP (Hypertext Transfer Protocol): HTTP је протокол који се најчешће користи за

пренос веб страница и мултимедијалних садржаја, укључујући аудио фајлове. Он омогућава
клијентима да захтевају од сервера да пренесу одређени аудио садржај и да га приме у
облику података.

RTSP (Real-Time Streaming Protocol): RTSP је протокол који се користи за контролу

преноса реално временог аудио и видео садржаја. Он омогућава клијенту да контролише
стриминг садржаја, као што су паузирање, репродукција и премотавање.

RTP (Real-Time Transport Protocol): RTP је протокол који служи за пренос реално
временог аудио и видео садржаја преко мреже. Он је дизајниран да омогући ефикасан и
пулсирајући пренос аудио сигнала и суочава се са изазовима као што су латенција
(закашњење) и променљивост протока.

UDP (User Datagram Protocol): UDP је једноставни протокол без везе који преноси
податке у виду датаграма без утврђивања везе или контроле грешака. Он се често користи за
реално времене преносе, укључујући стриминг аудио садржаја, због своје низке латенције и
боље отпорности на губитак података у поређењу са TCP-ом.

WebRTC (Web Real-Time Communication): WebRTC је пројекат који омогућава

реално времену комуникацију преко интернета без потребе за додатним плугинима или
апликацијама. Он се користи за стриминг аудио и видео садржаја у веб прегледачима и
обезбеђује функционалности као што су шифровање и контрола преноса.

Ови протоколи представљају основу за пренос аудио садржаја преко интернета и играју
важну улогу у обезбеђивању стабилног и квалитетног стриминга аудио садржаја
корисницима. У зависности од потреба и захтева, примењују се различити протоколи за
оптимално искуство корисника при слушању аудио садржаја преко интернета.

7
Квалитет услуге

Квалитет услуге (Quality of Service - QoS) је важан аспект преноса аудио сигнала преко
интернета, посебно при стримингу аудио садржаја. Он се односи на меру у којој пренос
аудио сигнала задовољава потребе корисника и испуњава стандарде квалитета звука.

Ефикасност и квалитет преноса аудио сигнала зависи од неколико фактора који утичу на
QoS. Неки од њих укључују:

Пропусна способност мреже: Пропусна способност одређује колико података може

протећи кроз мрежу у одређеном временском периоду. Велика пропусна способност
омогућава пренос већег броја аудио фрејмова и бољи квалитет звука.

Латенција: Латенција је време као одзив између слања и примања аудио пакета.
Висока латенција може довести до забављања или прекида у преносу аудио сигнала. Код
стриминга аудио садржаја, ниска латенција је кључна за реално времену репродукцију без
кашњења.

Пакетни губици: Губитак аудио пакета може се десити у мрежи, што може довести
до изгубљених или оштећених аудио сигнала. За квалитетан пренос аудио сигнала, потребно
је максимално смањити број изгубљених пакета.

Јитер: Јитер се односи на варијације латенције у преносу аудио пакета. Велики јитер
може утицати на редослед и временски ток аудио пакета, што може резултирати у
нестабилној искористивости.

Да би се обезбедио квалитет услуге при преносу аудио сигнала преко интернета, примењују
се неке технике и механизми:

Буферисање: Клијентске апликације могу користити буфере како би примиле и

зачувале неколико секунди аудио сигнала пре него што га репродукују. Ово помаже да се
компензују варијације у преносу и осигура стабилан ток аудио сигнала.

Квалитет службе на мрежном нивоу: Произвођачи мрежне опреме и провајдери

интернет услуга могу имплементирати механизме QoS на мрежном нивоу. Ово укључује
постављање приоритета за пренос аудио пакета и управљање бандвидтом тако да се осигура
непрекидан пренос аудио сигнала.

Кодеки и компресија: Избор одговарајућих аудио кодека и метода компресије може

значајно утицати на квалитет преноса. Кодеки попут AAC (Advanced Audio Coding) или
Opus пружају бољу компресију без губитака квалитета у односу на старије формате.

Контрола протока: Механизми контроле протока, као што је брзинско

прилагођавање (bitrate adaptation), могу се користити да би се преносили аудио пакети са
различитом брзином у зависности од услова мреже. Ово помаже да се осигура стабилан
пренос и оптималан квалитет услуге.

8
У комбинацији, ове технике и механизми помажу да се постигне квалитетан пренос аудио
сигнала преко интернета. Међутим, треба имати на уму да квалитет услуге може варирати у
зависности од различитих фактора, укључујући брзину интернета, заложеност мреже,
протоколе преноса и хардверске и софтверске капацитете уређаја.

Квалитет преноса аудио сигнала преко интернета зависи од различитих фактора. Брзина
интернет везе игра кључну улогу, јер већа брзина омогућава већу пропусност и бољи
квалитет звука. Стабилност мреже такође је важна, јер нестабилност мреже може довести до
прекида у репродукцији аудио садржаја. Да би се обезбедио висок квалитет услуге, користе
се разни алгоритми за контролу загушења и компензацију кашњења, као што је adaptive bit
rate (ABR) који прилагођава квалитет преноса у реалном времену на основу услова мреже.

9
Закључак

Пренос аудио сигнала преко интернета омогућава корисницима широм света да уживају у
музици, говорним садржајима и гласовним комуникацијама на једноставан начин.
Дигитализација, компресија, стриминг технологије и протоколи преноса су кључни
елементи који омогућавају ефикасан пренос аудио садржаја. Кроз развој ових технологија,
очекује се да ће се додатно побољшати квалитет преноса аудио сигнала преко интернета и
боље искуство за кориснике.

У закључку, квалитет услуге при преносу аудио сигнала преко интернета представља
кључан аспект у осигуравању задовољавања потреба корисника и обезбеђивању стандарда
квалитета звука. Пропусна способност мреже, латенција, пакетни губици и јитер су фактори
који могу утицати на квалитет услуге и захтевају одговарајуће технике и механизме за
њихово управљање.

Tреба имати на уму да квалитет услуге може бити подложан варирању у зависности од
различитих фактора, као што су брзина интернета, заложеност мреже и хардверске и
софтверске капацитете уређаја. Због тога је неопходно пратити најновије технолошке
развоје и континуирано истраживање у овој области како би се постигао оптималан
квалитет услуге и пружило најбоље искуство корисницима при слушању аудио садржаја
преко интернета.

Примена напредних техника и стандарда, као и сарадња између провајдера интернет услуга,
произвођача мрежне опреме и развојних тимова, играју кључну улогу у унапређењу
квалитета услуге преноса аудио сигнала. Само константно усавршавање и примена
најбољих пракси у овој области ће омогућити корисницима да уживају у квалитетној и
стабилној репродукцији аудио садржаја преко интернета.

10
ЛИТЕРАТУРА

1. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BA

2. https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_
%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5

3. https://www.google.rs/

11