РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈУ Електротехничка школа „Никола Тесла“

Бања Лука

Предмет: Ментор:
Електроника Мр Славко Петровић, дипл. инж. ел.

МАТУРСКИ РАД
ТЕМА: Дигитализација сигнала

Кандидат: МаркоЂурђевћ
Разред и одјељење: IV-3
Школска година: 2021/22.
 САДРЖАЈ
Страна

С А Д Р Ж А Ј .................................................................................................................... 2

1. УВОД ................................................................................................................................... 3

2. ДИГИТАЛНИ ПРЕНОСНИ СИСТЕМИ........................................................................... 4

2.1Уопште о дигиталним преносним системима ............................................................ 4
2.2 Карактеристике и предности дигиталних преносних система ................................. 5

3. КВАНТИЗАЦИЈА АНАЛОГНИХ ВЕЛИЧИНА ............................................................. 6

4. D/A КОНВЕРЗИЈА ............................................................................................................. 8

5. A/D КОНВЕРЗИЈА ........................................................................................................... 11

5.1 A/D конвертори са сукцесивном апроксимацијом .................................................. 11
5.2 A/D конвертори са паралелним компараторима ..................................................... 13

6. СИМУЛАЦИЈА РАДА D/A КОНВЕРТОРА.................................................................... 15

7. ЗАКЉУЧАК ...................................................................................................................... 16

ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................................................... 17

2
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

1. УВОД
Велике промјене у комуникацијама и друштву су изазвала дигитализација и појаву
интернета.Термин дигитализација се најчешће користи када се различити облици
информација, попут текста, звука, слике или видео записа конвертују у бинарни код. У
бинарном коду информација постоји у дигиталном облику као једна од две цифре, 0
или 1. Овако дефинисана информација позната је и под називом бит (цифре у бинарном
бројном систему - систем са основом 2) гдје секвенце цифара 0 и 1 конституишу
информацију која се назива бајт. За разлику од дигиталних сигнала aналогни сигнали
су константне променљиве, и по броју могућих врједности сигнала у датом тренутку,
као и по броју тачака у сигналу у датом временском периоду. Са друге стране,
дигитални сигнали се у оба та аспекта испољавају као коначни низови целих бројева,
дакле дигитализација у практичном смислу подразумјева апроксимацију слике коју
репрезентује. Практичан примјер дигитализације је ако желимо пјесму са грамофонске
плоче претворити у WAV аудио формат. Такође ђемо споменути аналогно-дигитални
конвертор (A/D конверотор) који је неопходни за процес дигиталзације као и
дигитално-аналогни конвертор (D/Aконвертор).

Слика 1.1. Приказ дигиталног и аналогног сигнала

3
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

2. ДИГИТАЛНИ ПРЕНОСНИ СИСТЕМИ

2.1Уопште о дигиталним преносним системима

У зависности од међусобног односа карактеристика преносног пута с једне стране, и

предајника и пријемника са друге стране, пренос порука, односно сигнала, може бити
остварен у различитим формама. Постоје два основна типа преноса порука преносним
медијумом комуникационог система и то су: аналогни пренос и дигитални пренос.

Процеси код којих се физичка величина мијења у скоковима називају се дигитални

сигнали. Они представљају дискретне (прекидне) сигнале.

Слика 2.1. Дигитални сигнал и аналогни сигнал

Дигитални сигнали се јављају у различитим формама у зависности од броја

дискретнихнивоа који сигнал може имати. Дигитални сигнали који имају само два
нивоа нулу и јединицу називају се бинарни сигнали.
Бинарни сигнали имају веома велику важност јер се широко примењују у
електронскимлогичким колима и код рачунара. Примјери дигиталног сигнала су
стања прекидача (укључен или искључен), бинарни код у рачунарима (0 или 1),
Морзеов код итд…
“Off-on” сигнали су уствари бинарни системи, тј. сигнали са два стања -
укључено-искључено, да-не.
Бит је основна информација у дигиталмој технологији која може имати вредност
логичке јединице "1" или логичке нуле "0".
Бајт је сложенија информација састављена од 8 битова.
Информацију у дигиталној форми називамо бинарни број, бинарни код или
бинарнаријеч. Дигитална кола функционишу са дигиталним сигналима, који
представљају комбинацију логичких нула и јединицa (0 и 1

4
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

2.2 Карактеристике и предности дигиталних преносних

система

Многи аналогни системи се сада замењују дигиталним системима. Oвај тренд видимо
у ћелијској телефонији, бежичним телефонима, емитовању и многим другим услугама.
Главниг разлози преласка на дигиталне системе су:
• Већи капацитет због
o кодирање говора (или аудио и видео кодирање у случају дигиталног
емитовања)
o мањи заштитни односи, гушћа поновна употреба, посебно могућност
коришћења корекције грешака значајно побољшава перформансе и
ефикасност
• Безбједност
o Приватност корисника
o Заштићено од неовлашћене употребе
o У случају дигиталног емитовања: Условни приступ
• Додатне услуге

Неки од примјера везаних за дигиталне системе:

• Телефонија
o Европа: GSM, DECT
o Сјеверна Америка: IS54, IS95
o Иридијум
• Емитованје (Бродкастинг)
o DAB
o DVB

Дигитални пренос може да гарантује да је квалитет звука прихватљив или добар за

сигнале изнад одређеног прага. Изнад прага, квалитет углавном зависи од алгоритма
кодирања говора. GSM кодирање говора ради на 9,6 кбит/с.

Са аналогним преносом, повећање C/I побољшава перформансе. Због тога неки

корисници, посебно они који углавном обављају позиве када стоје у близини базне
станице, преферирају аналогни квалитет звука у односу на чврсто дизајниран
дигитални систем са тешком компресијом говора

5
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

3. КВАНТИЗАЦИЈА АНАЛОГНИХ ВЕЛИЧИНА

Савремени пренос сигнала подразумијева пренос дигиталног сигнала због одређених

предности које дигитални преносни систем има. Дигитални преносни систем
подразумијева да се све природне величине најприје претворе у свој одговарајући
дигитални облик, као такве се преносе дигиталним преносним системом, обрађују у
рачунару и сл., а да би могле да се прикажу крајњем кориснику морају поново да се
претворе у аналогни облик који је прихватљив људским чулима. Такав процес се често
у пракси дефинише као дигитализација сигнала, а чине га аналогно-дигитална (A/D)
конверзија, дигитални пренос и обрада сигнала и дигитално-аналогна (D/A)
конверзија сигнала. Процес A/D конверзије се одвија у неколико фаза које би могле да
се дефинишу као квантизација сигнала и кодирање, гдје процес квантизације сигнала
подразумијева претварање аналогне величине, која представља скуп бесконачно много
различитих вриједности сигнала у величину која се састоји од скупа са пребројиво
много дискретних вриједности, а процес кодирања представља процес додијељивања
одговарајуће дигиталне ријечи свакој од тих пребројиво много дискретних вриједности.
Прва фаза у процесу квантизације је заправо дискретизација сигнала која подразумијева
узимање вриједности сигнала у тачно дефинисаним тренуцима t1, t2, t3, ..., а у складу са
теоремом одмјеравања. Након узорковања сигнала аналогни облик сигнала се
апроксимира константним вриједностима у опсегу око тачака узорковања, а које су
једнаке узоркованим вриједностима сигнала као на слици 3.1. Дакле, процес
квантизације сигнала подразумијева да се аналогна величина замијени квантизованом
величином при чему се бесконачно много различитих вриједности аналогне величине
мијења са приближним обликом квантизоване величине која се састоји од пребројиво
много константних вриједности. Процес A/D конверзије даље подразумијева да се
свакој дискретној вриједности квантизоване величине додијели одговарајући кодни
број као дигитална ријеч, тако да низ тих дигиталних ријечи представља дигиталну
форму одговарајуће аналогне величине. Са слике се види да се заправо цијело подручје
вриједности аналогне величине дијели на једнаке дијелове, при чему се најмања
дискретна вриједност ΔU аналогне величине назива ''квант'' или корак квантизације, а
цијели процес замјене аналогне величине апроксимативним обликом састављеним од
дискретних вриједности чини процес квантизације.

Сл. 3.1 Приказ квантизованих величина и аналогних величина

С обзиром да се аналогна величина апроксимира квантизованом величином, јасно је да

у том процесу настаје одређена грешка, која очигледно зависи од тога колика је

6
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

изабрана величина корака квантизације. Што је корак квантизације мањи и грешка

квантизације ће бити мања, али ће зато бити већи број дискретних вриједности па ће
морати да се користи дужа дигитална ријеч за сваку дискретну вриједност
квантизоване величине. Процес се најбоље илуструје преносном карактеристиком
квантизера на слици 3.2.

Сл. 3.2 Процес квантизације и грешке

Свакој вриједности квантизоване величине која износи ΔU придружује се кодна ријеч

броја један (0001), а вриједности 2ΔU придружује се кодна ријеч броја 2 (0010). Са
карактеристике преноса квантизера се види да мањи корак квантизације тј. мања
грешка даје већи број вриједности за кодирање. На слици је назначена и идеална
карактеристика преноса која би заправо одговарала аналогном преносу сигнала. Исто
тако представљена је и грешка квантизације, гдје је јасно да она у неким вриједностима
износи 0, а у крајњим тачкама је максимална, позитивна или негативна, а максимална
вриједност износи ΔU/2, односно ±1/2, јер једном кванту одговара број један. То значи
да је грешка квантизације максимално ±пола бита најмање вриједности у дигиталној
ријечи. Описана преносна карактеристика квантизера описује цијели процес
квантизације, а ако се узме у обзир и додјељивање одговарајућих кодних ријечи као на
слици онда описује цијели процес A/D конверзије

7
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

4. D/A КОНВЕРЗИЈА
D/A конвертори су уређаји који неки дигитални број, дефинисан нулама и јединицама,
претварају у одговарајућу аналогну вриједност дефинисану са тачношћу која је
одређена величином корака квантизације.
Дигитална ријеч од n цифара у дигиталном преносном систему може у најопштијем
облику да се представи као:

𝒂𝒏−𝟏 𝒂𝒏−𝟐 𝒂𝒏−𝟑 … 𝒂𝟐 𝒂𝟏 𝒂𝟎

при чему поједини коефицијенти имају вриједност 0 или 1 и гдје представља цифру
највеће важности (MSB - ''Most Significant Bit''), а представља бит најмање вриједности
(LSB - ''Least Significant Bit'').
Децимална вриједност тако дефинисаног дигиталног броја, ако се ради о бинарном
коду, изражава се као:

𝑵 = 𝒂𝒏−𝟏 ⋅ 𝟐𝒏−𝟏 + 𝒂𝒏−𝟏 ⋅ 𝟐𝒏−𝟐 + ⋯ + 𝒂𝟏 ⋅ 𝟐𝟏 + 𝒂𝟎 ⋅ 𝟐𝟎

а ако се дефинише вриједност напона са одговарајућим коефицијенто

пропорционалности k, добија се аналогна вриједност напона као:

𝑼 = 𝒌 ∗ 𝑵 = 𝒌(𝒂𝒏−𝟏 ⋅ 𝟐𝒏−𝟏 + 𝒂𝒏−𝟏 ⋅ 𝟐𝒏−𝟐 + ⋯ + 𝒂𝟏 ⋅ 𝟐𝟏 + 𝒂𝟎 ⋅ 𝟐𝟎 )

Из задњег израза јасно је видљиво да сваком дигиталном броју одговара одређена

вриједност напона, која је пропорционална децималној вриједности дигиталног броја. У
том смислу могуће је да се реализује електронски склоп који обавља функцију
претварања дигиталног броја у одговарајућу аналогну вриједност напона, односно
обавља функцију дигитално-аналогне конверзије. На сљедећој слици дефинисан је D/A
конвертор са љествичастом отпорном мрежом за n-битну улазну дигиталну ријеч.

Сл. 4.1 D/A конвертор са љествичастом отпорном мрежом

8
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

Љествичаста отпорна мрежа направљена је тако да сви серијски отпорници имају

вриједност R, а сви одводни отпорници према прекидачима (паралелни) имају
вриједност 2R. Положајем прекидача P0, P1, ... , Pn-1, управља улазна дигитална ријеч и
то тако да је прекидач спојен на масу, ако је вриједност одговарајућег бита улазне
дигиталне ријечи =0, а спојен на +Ur ако је одговарајући бит улазне дигиталне ријечи
=1. Најприје ћемо направити анализу за случај MSB=1, а сви остали бити улазне
дигиталне ријечи су једнаки нули: Значи да су сви прекидачи спојени на масу осим
оног којим управља бит највеће вриједности MSB. Особина љествичасте отпорне
мреже, ако су прекидачи спојени на масу, је да из сваке тачке А, B, ..., C, D
еквивалентна отпорност и лијево и десно од те тачке износи 2R. То вриједи и за тачку
D, па се еквивалентна шема за тај случај може да представи као на слици лијево, гдје
вриједност отпорника R према маси представља паралелну везу отпорности 2R лијево
од тачке D и отпорности 2R десно од тачке D. Очигледно је, из напонског раздјелника
2R и R, да на ''+'' улаз операционог појачавача долази напон Ur/3. Са друге стране
операциони појачавач је спојен у форми неинвертујућег појачавача чије појачање
износи

𝑹𝟐 𝟐𝑹
𝑨=𝟏+ =𝟏+ =𝟑
𝑹𝟏 𝑹

Tako se dobija napon na izlazu pojačavača

𝑼𝒓
𝑼𝟎 = ⋅ 𝟑 = 𝑼𝒓
𝟑
За случај када је други бит по важности MSB-1 једнак јединици, а сви остали бити
једнаки нули, истом логиком као у претходном случају добија се еквивалентна шема
као на слици 5.2. Истом логиком као у претходном случају напон у тачки С износи Ur/3
па је онда напон у тачки D очигледно Ur/6. Како је то улазни напон за неинвертујући
појачавач, излазни напон је

𝑼𝒓 𝑼𝒓
𝑼𝟎 = 𝟑 ⋅ =
𝟔 𝟐

Сл.5.2 Коло за одређивање напона у тачки D за MSB-1=1

Ако би била оба највиша бита MSB и MSB-1 једнака јединици, а сви остали једнаки
нули по принципу суперпозиције излазни напон би био:

9
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

𝑼𝒓 𝟏
𝑼𝟎 = 𝑼 𝒓 + = 𝑼𝒓 ∙(𝟏 + )
𝟐 𝟐

Аналогно, ако би сви прекидачи били спојени на референтни напон (ако су сви бити
улазне дигиталне ријечи једнаки јединици) излазни напон би био:

𝟏 𝟏 𝟏
𝑼𝟎 = 𝑼𝒓 ∙(𝟏 + + +. . . + 𝒏−𝟏 )
𝟐 𝟒 𝟐

односно, у најопштијем случају за произвољан распоред нула и јединица у улазној

дигиталној ријечи излазни напон је:

𝒂𝒏−𝟐 𝒂𝒏−𝟑 𝒂𝟎
𝑼𝟎 = 𝑼𝒓 ∙(𝒂𝒏−𝟏 + + +. . . + 𝒏−𝟏 )
𝟐 𝟒 𝟐

гдје је најзначајнији бит, а најмање значајан бит улазне дигиталне ријечи и гдје је
очигледно да у изразу за излазни напон постоје само они сабирци за које је улазни бит
једнак јединици. То значи да је произвољна улазна дигитална ријеч оваквом
љествичастом отпорном мрежом претворена у одговарајућу вриједност напона,
односно извршена је дигитално-аналогна конверзија. Очигледно је да тачност D/A
конверзије зависи од тачности отпорника уграђених у љествичасту отпорну мрежу
(морају бити отпорници минималне толеранције тачности), а тачност излазног напона
је одређена дужином улазне дигиталне ријечи, односно, кораком квантизације.

10
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

5. A/D КОНВЕРЗИЈА

5.1 A/D конвертори са сукцесивном апроксимацијом

A/D конверзија са сукцесивном апроксимацијом састоји се од низа корака, чији је

циљ одређивање дигиталног облика тренутне вриједности напона. Блок шема A/D
конвертора са сукцесивном апроксимацијом приказана је на слици 5.1, а
одговарајући таласни облици на слици 5.1.2. Конвертор се састоји од напонског
компаратора, A/D конвертора и програмског уређаја. Програмски уређај одређује
који ће бит да буде једнак јединици, а који нули и на тај начин представља почетни
дигитални облик напона, односно одговарајући бинарни број. A/D конвертор
претвара претпостављени бинарни број у напон, који се упоређује са улазним
напоном U1. Зависно од резултата упоређивања, програмски уређај наставља
постављање нула или јединица.
На улаз конвертора се стално доводи напон U1, који треба брзо претворити у
дигиталниоблик. Програмски уређај садржи осцилатор и контролну логику за
управљање елементима конвертора.

Сл. 5.1 A/D конвертор са сукцесивном апроксимацијом

Сл. 5.1.2 Таласни облици

Конверзија се обавља тако што програмски уређај претпоставља елементе

11
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

дигиталногоблика напона на основу логичких претопоставки и затим провјерава да

ли је таква претпоставка била основана. Ако јесте, тада се претпостављање
наставља на исти начин, а ако није, тада се начин претпостављања мијења и опет
провјерава његова основаност. A/D конверзија почиње тако што у тренутку t1
програмски уређај поставља најважнији бит (MSB) у стање 1, док су остали једнаки
нули, па дигитални број у почетку има облик 1000 · · ·0. Овако претпостављени
дигитални број се D/А конвертором претвара уаналогни напон Un-1 на слици 5.1.2.
Напон Un-1 се упоређује са напоном U1 на улазу конвертора. На слици 5.1.2 види
се да је у овом случају улазни напон U1 виши од напона Un-1, па напонски
компаратор даје јединицу на улаз програмског уређаја, што значи да је
претпоставка MSB=1 била тачна. У тренутку t2 програмски уређај поставља
следећи бит (MSB-1) у стање 1, па дигиталниброј има облик 110 · · ·00. Овом
дигиталном броју одговара напон Un-1 + Un-2, као на слици 5.1.2. Види се да је у
овом случају добијени укупан напон још увијек мањи од улазног напона U1 па је
MSB-1 такође једнак 1. У наредном кораку програмски уређај поставља бит MSB-2
у стање 1, па дигитални број има облик 1110 · · ·00. Њему одговара напон Un-1 +
Un-2 + Un-3. Сада је збир ових напона виши одулазног напона U1, што значи да
претпоставка да је MSB-2=1, није била основана. Због тога се бит MSB-2 у тренутку
t4 враћа на нулу, што назива смањење напона на излазу D/А конвертора на
претходну вриједност Un-1 + Un-2 . Прва три бита дигиталног броја су сада 110 и
може се наставити са одређивањем осталих. У тренутку t5 почиње одређивање бита
MSB-3, затим MSB-4 и тако даље до бита LSB.Када се одреде сви елементи
дигиталног броја, који представља дигиталну вриједностнапона, A/D конверзија је
завршена, па нови циклус може да отпочне. A/D конвертори са сукцесивном
апроксимацијом се обично израђују као једноинтегрисано коло у монолитној или
хибридној техници.

12
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

5.2 A/D конвертори са паралелним компараторима

A/D конвертори са паралелним компараторима имају више паралелно постављених

компаратора напона, који сви раде истовремено и на чије улазе долази истовремено
улазни аналогни сигнал, који се дигитализује, а њихови прагови поређења се међусобно
разликују за корак квантизације тако да за само један временски интервал обраде
компаратора плус вријеме кодирања дају дигиталну ријеч која одговара величини
улазног аналогног напона. За разлику од сукцесивне апроксимације, код A/D
конвертора са паралелним компараторима дигитална ријеч се поставља директно у
једном интервалу обраде, али су они знатно скупљи за реализацију јер користе велики
број напонских компаратора. Принцип рада A/D конвертора са паралелним
компараторима објаснићемо на примјеру приказаном на слици 5.2.

Сл. 5.2 A/D конвертора са паралелним компараторима са седам паралелних напонских

компаратора

13
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

Са слике је видљиво да је референтни напон +𝑈𝑟 издијељен на осам једнаких дијелова,

користећи напонски отпорни раздјелник са осам једнаких отпорника, сваки вриједности
R. Излази отпорног раздјелника се воде редом, на + улазе сваког од седам напонских
компаратора, тако да се сви референтни напони за поређење напонских компаратора
међусобно разликују за износ 𝑈𝑟 /8. На улазе сваког од компаратора долази исти
улазни аналогни напон 𝑈𝑥 , тако да се истовремено улазни напон пореди са свим
праговима поређења свих седам напонских компаратора. Седам излаза компаратора,
укључујући и нулто стање, кодира се приоритетним кодером у тробитну кодну ријеч,
тако да излази компаратора одређују која кодна ријеч ће бити дефинисана, а излази
компаратора истовремено зависе од величине улазног аналогног напона. Када је
аналогни улазни напон 𝑈𝑥 , мањи од 𝑈𝑟 /8 , тада је излаз првог напонског компаратора
једнак ''0'' и дигитална ријеч на излазу је 000. Кад је аналогни напон 𝑈𝑥 већи од 𝑈𝑟 /8, а
мањи од 2𝑈𝑟 /8 тада је излаз првог компаратора једнак ''1'', а свих осталих једнак ''0'', па
приоритетни кодер ''1'' са излаза првог компаратора претвара у дигиталну ријеч 001.
Принцип рада приоритетног кодера је такав да кодер одабира увијек само ''1'' највишег
реда компаратора. Ако је улазни напон већи од 2𝑈𝑟 /8 , а мањи од 3𝑈𝑟 /8 онда је излаз
првог компаратора једнак ''1'', излаз другог једнак ''1'', а излаз трећег компаратора и
свих осталих једнак ''0''. Сада се на улазу кодера налазе двије ''1'', али како је то
приоритени кодер, он узима у обзир само ''1'' вишег степена компарације па кодер
поставља дигиталну ријеч броја два (010). Ако је улазни напон између вриједности
3𝑈𝑟 /8 и 4𝑈𝑟 /8 онда су излази првог, другог и трећег компаратора једнаки ''1'', а сви
остали једнаки ''0'', па приоритетни кодер узима у обзир само трећи степен компарације
и на излазу се поставља дигитална ријеч 011. На сличан начин приоритетни кодер
дефинише било коју кодну ријеч на излазу, која зависи од тога колика је величина
улазног аналогног напона, што значи да се на излазу добија она кодна ријеч, чија
вриједност је најближа вриједности улазног аналогног напона. Брзина рада оваквих
A/D компаратора дефинисана је брзином одрађивања напонског компаратора и
временом кодирања и износи типично око 10 ns, што је много брже од A/D компаратора
са сукцесивном апроксимацијом и то вријеме је увијек једнако.

14
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

6. СИМУЛАЦИЈА РАДА D/A КОНВЕРТОРА

На слици 7.1 је приказана шема D/A конвертор са љествичастом отпорном мрежом.
Када је прекдач спој на масу тада је у положају ''0'', а када је прекидач спојен на
референтни напон тада је у положају ''1''. Мјерења излазног напона 𝑈0 приказана су у
табели.

Сл. 7.1 Шема D/A конвертор са љествичастом отпорном мрежом

Децимални број 𝑆4 𝑆3 𝑆2 𝑆1 Излазни напон 𝑈0 [𝑉]

0 0 0 0 0 5mV
1 0 0 0 1 0,71
2 0 0 1 0 1,47
3 0 0 1 1 2,36
4 0 1 0 0 2,99
5 0 1 0 1 3,69
6 0 1 1 0 4,42
7 0 1 1 1 5,1
8 1 0 0 0 5,55
9 1 0 0 1 6,25
10 1 0 1 0 6,91
11 1 0 1 1 7,60
12 1 1 0 0 8,21
13 1 1 0 1 8,90
14 1 1 1 0 9,65
15 1 1 1 1 10,40

15
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

7. ЗАКЉУЧАК
Постоје два основна типа преноса порука преносним медијумом комуникационог
система и то су: аналогни пренос и дигитални пренос.
Дигитални сигнали се јављају у различитим формама у зависности од броја дискретних
нивоа који сигнал може имати. Дигитални сигнали који имају само два
нивоа нулу и јединицу називају се бинарни сигнали.
Бит је основна информација у дигиталмој технологији која може имати вредност
логичке јединице "1" или логичке нуле "0".
Бајт је сложенија информација састављена од 8 битова
Главниг разлози преласка на дигиталне системе су: већи капацитет, безбједност и
додатне услуге.
Дигитални преносни систем подразумијева да се све природне величине најприје
претворе у свој одговарајући дигитални облик, као такве се преносе дигиталним
преносним системом, обрађују у рачунару и сл., а да би могле да се прикажу крајњем
кориснику морају поново да се претворе у аналогни облик који је прихватљив људским
чулима.
Такав процес се често у пракси дефинише као дигитализација сигнала, а чине га
аналогно-дигитална (A/D) конверзија, дигитални пренос и обрада сигнала и дигитално-
аналогна (D/A) конверзија сигнала.
D/A конвертори су уређаји који неки дигитални број, дефинисан нулама и јединицама,
претварају у одговарајућу аналогну вриједност дефинисану са тачношћу која је
одређена величином корака квантизације. A/D конвертори су уређаји који неки
аналонги сигнал претварају у нјегов дигитални облик.
A/D конверзија са сукцесивном апроксимацијом састоји се од низа корака, чији је циљ
одређивање дигиталног облика тренутне вриједности напона.
A/D конвертори са паралелним компараторима су такви A/D конвертори који имају
више паралелно постављених компаратора напона, који сви раде истовремено и на чије
улазе долази истовремено улазни аналогни сигнал, који се дигитализује, а њихови
прагови поређења се међусобно разликују за корак квантизације тако да за само један
временски интервал обраде компаратора плус вријеме кодирања дају дигиталну ријеч
која одговара величини улазног аналогног напона.

16
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

ЛИТЕРАТУРА

1. Ратко Опачић: ЕЛЕКТРОНИКА 2, осмо прерађено издање, завод за уџбенике и

наставна средства - Београд, година издања 2002 године.
2. http://www.wirelesscommunication.nl/reference/chaptr05/digimod/digital.htm,
Advantages of Digital Transmission
3. https://www.slideshare.net/dina1302/digitalni-prenosni-sistemi, Дигитални преносни
системи
4. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Digitalizacija, Дигитализација

17
Дигитализација сигнала Марко Ђурђевић, IV-3

Датум предаје:

Комисија:
Предсједник

Испитивач

Члан

Коментар:

Датум одбране: Оцјена: ( )

18