Osnovi informacionih tehnologija 2

Predavanje 1
Telekomunikacije

 Uvod
 Osnovni pojmovi

2
Analogno – digitalna konverzija

 Signali koji po svom karakteru nisu digitalni (napon

električne mreže, svi bioelektrični signali, muzika) a
treba da budu obrađeni računarom treba da se
pretvore u digitalni oblik.
 Postupak kojim se takva transformacija postiže
naziva se digitalizacija (analogno – digitalna
konverzija).

3
 Analogno – digitalna konverzija

 Problem:
 Analogni signal ima beskonačan broj mogućih vrednosti
amplitude

Amax

Amin

Između Amax i Amin nalazi se beskonačan broj vrednosti amplitude

4
 Analogno – digitalna konverzija

 Problem:
 U memoriji digitalnog računara možemo da čuvamo samo
konačan broj informacija

Četiri bita daju nam mogućnost da kodiramo ukupno 24 informacija

Setimo se, sa n bita možemo kodirati 2n informacija

5
 Analogno – digitalna konverzija

 Kako onda da kodiramo bilo koju amplitudu

analognog signala? Između Amax i Amin
nalazi se beskonačan
broj vrednosti
amplitude
Amax

Sa n bita
možemo kodirati
2n informacija
Amin
Koliko god bita da
upotrebimo, nikada
nećemo moći da
kodiramo sve
vrednosti amplitude! 6
Analogno – digitalna konverzija

 Rešenje je kompromis

Postupak analogno digitalne konverzije naziva

se uzorkovanje ili sampling i izvodi se u dve
faze:

1. kvantizacija po vremenu

2. kvantizacija po amplitudi

7
Analogno – digitalna konverzija

8
Analogno – digitalna konverzija

9
Analogno – digitalna konverzija

10
Analogno – digitalna konverzija

A2
A1

t1 t2

11
Analogno – digitalna konverzija

 Kvantizacija po amplitudi

12
Analogno – digitalna konverzija

 Ako y osu (gde merimo signal) podelimo na konačan

broj delova, tada će svaki uzorak signala pasti u neku
od podela.
 Ako podele numerišemo, svakom uzorku pripada
jedan broj.

13
 Analogno – digitalna konverzija

Bin Dek
1111 15
1110 14
1101 13
1100 12
1011 11
1010 10
1001 9
1000 8
0111 7
0110 6
0101 5
0100 4
0011 3
0010 2
0001 1
0000 0

14
Analogno – digitalna konverzija

15
Analogno – digitalna konverzija

16
Analogno – digitalna konverzija

1111 15

1110 14
1101 13
1100 12
1011 11
1010 10
1001 9
1000 8

0111 7
0110 6
0101 5
0100 4
0011 3
0010 2
0001 1
0000 0

1000, 1100, 1101, 1100, 1000, 0101, 0100, 0101, 1000

17
Analogno – digitalna konverzija

 Ceo opisani postupak naziva se analogno digitalna

konverzija signala ili digitalizacija signala.
 Primenu digizalizacije u računarskoj tehnici nalazimo
kod skenera, digitalnih kamera, muzičke kartice, miša
itd.

18
Važne osobine telekomunikacionog kanala

 Tehnička realizacija kanala naziva se medij (optički

kabal, ethernet, telefonski kabal)
 Važne osobine telekomunikacionog kanala su:
1. Odnos signala i šuma
2. Brzina prenosa
3. Propusni opseg
4. Kapacitet kanala

19
Odnos signala i šuma

 Ne postoji medij bez šuma

 Odnos signala i šuma (signal-to-noise ratio) najčešće
označavamo kao:

S/N

imerimo u jedinici dB (decibel)

20
Odnos signala i šuma

 Odnos signala i šuma je mera kvaliteta kanala

 Uvek se trudimo da odnos signala i šuma bude što
veći

21
Brzina prenosa signala

 Broj bita koji u jedinici vremena prođe kroz

komunikacioni kanal
 Meri se u jedinicama bit/s

22
Brzina prenosa signala

Ako je za prolaz jednog bita sa gornje slike trebalo pola

sekunde, onda je brzina prenosa u tom slučaju:
v= 1bit/0.5s = 2bit/s

23
Propusni opseg

Kakav kvalitet zvuka očekujemo?

24
Propusni opseg

 Kada s nekim razgovaramo telefonom, mi sasvim

dobro razumemo reči, ali nedostaje
 punoća zvuka,
 reprodukcija basova i visokih tonova i
 dinamika (muzička) koju imamo kada slušamo muziku na
nekom dobrom stereo uređaju.

25
Propusni opseg u analognoj tehnici

 Razliku čini propusni opseg.

 Telefonski saobraćaj tako je projektovan da od celog
frekventnog opsega ljudskog glasa (od 16Hz do 16kHz)
propušta samo jedan deo

(od 300Hz do 3000Hz).

 Ostale frekvencije su ukinute.

26
Propusni opseg

 Uočimo da je širina propusnog opsega osobina

sistema, a ne signala!
 U digitalnoj tehnici (računarske telekomunikacije)
propusni opseg (bandwidth je):

deklarisana brzina prenosa

(broj bita u sekundi za koji proizvođač medija tvrdi

da može biti prenet)

27
Kapacitet kanala

 Ne upuštajući se u matematički deo formulacije i

rešenja problema, recimo da je kapacitet kanala

teorijski maksimalan broj bitova koji se u jedinici

vremena može propustiti kroz neki kanal.

 Dokazano je (Shannon-Hartleyeva teorema) da je

kapacitet svakog kanala, ma kako on savršen bio,
ograničen.

28
Kapacitet kanala

 kapacitet kanala zavisi od:

 Odnosa signala i šuma za kanal
 Propusnog opsega kanala

29
 Rekapitulacija (primer medija)

Brzina prenosa (v) “Izmerio sam da je v=1 Mb/s”

Propusni opseg (B) “Proizvođač medija tvrdi da je B=2Mb/s”

Kapacitet kanala (C) “FORMULA kaže da je C=4Mb/s”

Sadašnja tehnologija dozvoljava da medij prenosi 2Mb/s,

teorijska granica brzine prenosa za taj medij je 4Mb/s, a
stvarno korisnik ima brzinu od 1Mb/s

30
Vrste prenosa signala

 Paketni prenos
 Sinhroni prenos

31
Paketni i sinhroni prenos

 Paketni prenos

Nije važno kojim redosledum stižu pisma

Važno je da stignu na pravu adresu

32
 Paketni i sinhroni prenos

 Sinhroni prenos

Vrlo je važno da note dolaze do našeg uha baš onim redom

kako se sviraju!

33
Računarske telekomunikacije

Podaci su najčešće grupisani u velike datoteke

34
Računarske telekomunikacije

 Posledice:
 Brzina prenosa
 Kapacitet kanala
 Propusni opseg
 Postaju veoma važni parametri u telekomunikacijama
 Razlog:
 Korisnici žele BRZU i DOSTUPNU komunikaciju

35
 Računarske telekomunikacije

1 želi da pošalje Prenos se

datoteku veličine odvija brzinom 4
3
10MB računaru 4 od 1 Mb/s

Kapacitet kanala = 3Mb/s

2 želi da pošalje Prenos se

datoteku veličine odvija brzinom
100MB računaru 3 od 2 Mb/s 2
1

36
 Računarske telekomunikacije

4
Prenos
1 želi dase
pošalje
odvija brzinom
datoteku veličine 3
od 1 Mb/s
10MB računaru 4

Kapacitet kanala = 3Mb/s

10MB

100MB

Prenos
2 želi dasepošalje
odvija
datotekubrzinom
veličine
od 2 Mb/s
100MB računaru 3
2

1
37
 Računarske telekomunikacije

4
1-4 : 10MB, 1Mb/s
2-3 : 100MB, 2Mb/s 3

Kapacitet kanala = 3Mb/s Kanal je potpuno iskorišćen

10MB

Kapacitet kanala = 3Mb/s

100MB

1
38
 Računarske telekomunikacije

80 Mb 4
1-4 : 10MB, 1Mb/s T  80 s
Vreme prenosa: 1Mb / s
3
800 Mb
2-3 : 100MB, 2Mb/s T  400 s
2 Mb / s
10MB

Kapacitet kanala = 3Mb/s

100MB

1
39
 Iskorišćenje kanala

2
4 0
1 2

0 80 160 240 320 400 480

Slobodan kapacitet kanala

upotrebljen kapacitet kanala

40
 Korisnici mreže osećaju posledice: mreža je
zagušena!

41
 Da bi veliki broj mrežnih uređaja mogao brzo i
jednostavno da koristi mrežu, neophodno je da se
podaci razbiju na male jedinice.
 Ove jedinice se nazivaju paketima.

42
Formiranje paketa

 Originalni podaci se razbijaju na male celine,

 kontrolne informacijesluže za ponovno sastavljanje
paketa u jednu celinu.
 Moguće je proveravanje / ispravljanje grešaka do
kojih može da dođe prilikom prenosa.
43
Sastavljanje paketa na odredištu

 Kontrolne informacije možemo shvatiti kao numeraciju paketa

 znajući da svaki paket ima redni broj, lako sastaviti originalnu
poruku, bez obzira kojim redom paketi stizali na prijem)

44
Struktura paketa

 Paketi mogu da sadrže razne vrste podataka, kao što

su:
 Informacije, kao npr. datoteke.
 Poruke za kontrolu uređaja i komande, na primer zahteve
za određene usluge.
 Kodove za kontrolu prenosa, npr recimo kodove za
korekciju greške, kod korišćenja zaštitnog kodiranja

45
46