7 .

STANDARDNI KOMUNIKACIONI INTERFEJSI

7.1. METODE PRENOSA PODATAKA

Komunikacija je pravilan prenos informacija od predajnika do prijemnika i može da se odvija

između elektronskih komponenti kao što su kompjuteri, kontroleri, merni instrumenti, displej-
terminali i štampači. U ovoj formi komunikacije, informacija se u vidu digitalnih ili analognih signala
prenosi putem koji se naziva komunikacioni kanal.
Ako se komunikacioni kanal sastoji od jedne linije onda je to serijski kanal. Ako se pak kanal
sastoji od više linija tada se on naziva paralelni kanal (bus). Paralelni prenos je brži od serijskog
prenosa, ali je i skuplji jer zahteva više linija. Paralelne linije za podatke takođe imaju problema sa
preslušavanjem (mešanje signala). Računari koriste paralelni prenos da bi brzinu komunikacije doveli
do maksimuma (adresna magistrala i magistrala podataka kod mikroračunara primeri su paralelnih
komunikacionih signala). Izvan računara paralelni prenos obično podrazumeva rastojanje od nekoliko
stopa, a retko više od 50 - 60 stopa (stopa = 0,3048 m). Ostatak ovog poglavlja bavi se serijskim
prenosom digitalnih podataka (izuzetak je magistrala podataka IEEE - 488).
Serijski kao i paralelni prenos može biti sinhron i asinhron. Kod sinhrone transmisije podataka
postoji vremenski signal koji služi da usaglasi rad predajnika i prijemnika. Asinhroni prenos koristi
kontrolne signale između predajnika i prijemnika da bi se dobila potvrda o prijemu podataka od strane
prijemnika pre nego što predajnik prekine prenos. Ovaj prenos se nekada označava kao "rukovanje"
("hendshaking") ili " molim - hvala".
Komunikacioni kanal je kanal za elektronski prenos informacija od predajnog uređaja do
prijemnog uređaja. Komunikacioni kanali se dele u tri grupe: simpleksni, polu-dupleksni i dupleksni.
Simpleks kanal može da komunicira samo u jednom smeru. Jedan uređaj je samo predajnik a drugi
uređaj radi samo kao prijemnik. Polu-dupleksni kanal može da komunicira u oba smera ali samo u
jednom smeru u konkretnom vremenskom trenutku. Ovo je normalni način komunikacije između dve
individue. Dupleksni kanal može da komunicira u oba smera odjednom. Iako ovaj način komunikacije
nije moguć između individua, on je veoma efikasan između elektronskih komponenti.
Informacija u digitalnoj formi sastoji se od niza binarnih digita koji predstavljaju poruke,
brojeve ili komande. Tipična poruka može da izgleda ovako: 0110 1001 1100 1011 1000 1000 1010
1001 0011 ... . Predajni uređaj mora prvo da konvertuje binarnu informaciju u grupu signala, a zatim
šalje informaciju prijemniku signal po signal. Najjednostavnija konverzija koju predajni uređaj može
da koristi je binarna voltaža za oba binarna digita (jedan naponski nivo za binarnu jedinicu i drugi
naponski nivo za binarnu nulu). Svakako, postoje i drugi metodi konverzije koji se mogu koristiti u
cilju povećanja brzine prenosa informacije. Na primer, signal sa četiri naponska nivoa za svaki par
sledećih binarnih digita. Na sličan način, signal sa osam naponskih nivoa može da se koristi za sve
kombinacije od tri binarna digita. U opštem slučaju, broj naponskih nivoa (L) potreban da se predstave
binarne reči dužine N digita, dat je relacijom:

L = 2N (7.1)

Naponskim signalom sa šesnaest nivoa mogu da se predstave sve binarne reči od 4 digita.
Serijski vod koji koristi signale sa 16 nivoa sličan je 4-bitnoj paralelnoj magistrali. Oba kanala mogu
da prenose 4 binarna digita u diskretnom vremenskom intervalu. Razlika je u tome što paralelna
magistrala zahteva 4 linije za taj proces, dok sa 16 naponskih nivoa sve ide preko jedne linije.

141
 Standardni komunikacioni interfejsi

Komunikacioni kanal ima dve važne karakteristike: to su maksimalni broj bitova koji može da
prenese u jednoj sekundi (bps max) i maksimalni broj signala koji može da prenese u jednoj sekundi
bod (Baud).
Bpsmax je maksimalni broj binarnih digita koje komunikacioni kanal može da prenese u
jednoj sekundi.
Bod je maksimalni broj signala koji komunikacioni kanal može da prenese u jednoj sekundi.
Ako jedan kanal sadrži N binarnih digita tada je:

bpsmax = N⋅Baud (7.2)

Komunikacioni kanal ima frekventnu karakteristiku sličnu kao filtar-propusnik opsega.

Telefonska linija, recimo, za prenos glasa propušta signale čije su frekvencije između 300 Hz i 3300
Hz. Dakle ima širinu propusnog opsega 3300 - 300 = 3000 Hz. Komponente signala čije su frekvencije
manje od 300 Hz ili više od 3300 Hz neće proći kroz kanal. Ovakva amplitudsko-frekventna
karakteristika signala ima dve bitne posledice:
Prva od njih predstavlja povezanost između širine propusnog opsega i vrednosti bpsmax i Bod
za dati kanal. Godine 1948 Claude Shannon je pokazao da je maksimalna kapacitivnost kanala u
smislu bit po sekundi proporcionalna širini propusnog opsega kanala. Drugim rečima širina propusnog
opsega kanala određuje gornju granicu za broj bitova po sekundi (bpsmax) predajnog uređaja. Druga
posledica je ta, da digitalni signal mora biti prebačen u frekventno područje koje se nalazi unutar
propusnog opsega komunikacionog kanala (vidi sliku 7.1.). Pokazalo se da digitalni signal sadrži puno
harmonika različitih frekvencija. Sadržaj harmonika varira u zavisnosti od rasporeda nula i jedinica u
signalu. Tako na primer signal u obliku 110011001100... sa 100 bps ima kvadratni talasni oblik sa
frekventnim komponentama od 25, 75, 125, 175, 225, 275 Hz itd. Snaga frekventnih komponenti
naglo opada sa povećanjem njihove frekvencije. Slika 7.1. prikazuje anvelopu snage digitalnog signala
sa brojem bitova po sekundi 100 bps. Najveći deo snage sadržan je u harmonicima čija je frekvencija
manja od 200 Hz. Pravilo palca kaže da je veći deo snage digitalnog signala u komponentama čije su
frekvencije manje od vrednosti bps pomnožene brojem 2.
Veći deo snage signala sadrže komponente sa frekvencijom ispod 200 Hz (2 x bps). Signal je
transliran modulacijom tako da je snaga modulisanog signala u komponentama koje su unutar
propusnog opsega komunikacionog kanala.

Slika 7.1. Digitalni signal na levoj strani ima bitsku brzinu od 100 bps (bit/s)

Komunikacioni signal neće propustiti digitalni signal jer je najveći deo njegove snage u
frekventnom području ispod donje granične frekvencije propusnog opsega kanala. Digitalni signal

142
 Standardni komunikacioni interfejsi

može biti pomeren u viši frekventni opseg postupkom koji se zove modulacija. Najprostiji oblik
modulacije je amplitudska modulacija. Amplitudski modulator formira proizvod dva signala:
digitalnog signala (signal osnovnog opsega) koji se naziva modulacioni i nosećeg signala koji je
sinusni i naziva se modulišući signal. Amplitudskom modulacijom dobijaju se dva signala: jedan ima
frekvenciju jednaku zbiru frekvencija modulišućeg i modulacionog signala, a drugi ima frekvenciju
jednaku njihovoj razlici. Ova dva signala nazivaju se gornji bočni opseg i donji bočni opseg. Anvelope
bočnih signala prikazane su na slici 7.1. sa obe strane noseće frekvencije. Modulisani signal očigledno
potpuno ulazi u propusni opseg kanala.
Komunikacija preko serijskog ili paralelnog interfejsa nameće potrebu da i merno-
informacioni sistem sadrži mikroprocesor koji pored toga što upravlja komunikacijom preuzima i deo
koji se odnosi na obradu podataka. Osnovni nedostatak povezivanja merno-informacionog sistema i
računara preko standardnog interfejsa odnosi se na relativno malu brzinu prenosa posebno u slučaju
korišćenja serijskog interfejsa. Ovaj nedostatk može se u velikoj meri prevazići tako što će
distribuirani inteligentni instrumenti preuzeti obradu podataka u realnom vremenu, a preko
standardnog interfejsa slati samo relevantne rezultate. Na slici 7.2. data je uprošćena šema povezivanja
merno-informacione jedinice i personalnog računara preko standardnog interfejsa.
MERNO-AKVIZICIONI SISTEM
STANDARDI
SENZORI SERI JSKI ILI
PRI LAGOĐENJE

PARAL ELNI
KONVERTOR

INTERFEJS
PROCESOR

INTERFEJS

1024
ROM BIOS
A/D

960K
REZERVISANO
76BK
PRIKLJUČNI VIDEO
PANEL STANDARDNI MEMORIJA
INTERFEJS 640K

IO MAPIRANI
PORTOVI

DOS
MEMORIJA

MIKRO-
PROCESOR
OK

PC RAČUNAR

Slika 7.2. Povezivanje merno-informacione jedinice i personalnog računara

preko standardnog interfejsa

7.2. PARALELNI INTERFEJS

Paralelni prenos digitalnih podataka (uključujući merne podatke) nudi mnogo veće brzine od
serijskog prenosa podataka. Dva faktora doprinose ovom povećanju prenosa. Jedan je istovremeni
prenos informacija u formi 4-bitnih (Centronics standard) do 32-bitnih (VXI standard) reči. Drugi
faktor se odnosi na činjenicu da paralelni prenos podataka izbegava neke rutine neophodne pri
serijskom prenosu, kao što je provera grešaka i korekcione procedure koje se koriste pri podeli niza
bitova na reči. Paralelni interfejs se može koristiti u mernim sistemima raspoređenim unutar
ograničene oblasti (10 m2 do 100 m2, tipično). Veće oblasti zahtevaju duže višežičane kablove (bar sa
24 žica), što je nedostatak zbog cene i dodatno se javljaju neki tehnički problemi usled RLC
parametara takvog kabla. Paralelni prenos se može vršiti jedino žičanim kanalom.
Postoje nekoliko standarda paralelnog interfejsa, dominantan je ANSI/IEEE-488. Razvijen od
strane Hewlett-Packard-a pod imenom HPIB (Hewlett-Packard Interface Bus), IEEE-488 je takođe
poznat kao IEC-625 (međunarodni standard). Opšti naziv IEEE-488 je GPIB (General Purpose
Interface Bus). IEEE-488 je prvi interfejs standard razvijen isključivo za merne sisteme. IEEE-488

143
 Standardni komunikacioni interfejsi

interfejs je dizajniran za povezivanje komponenata mernog sistema kao što su digitalni instrumenti,
drugi elektronski uređaji (na primer, generatori, jedinice za napajanje, i uređaji za automatsko
registrovanje), i kontrolnog kompjutera (kontrolera). Prednost IEEE-488 interfejs sistema je njegova
efikasna upotreba u onim instrumentima u kojima je fizički instaliran. IEEE-488 interfejs standard
dozvoljava instrumentu da radi ili u interfejs sistemu ili samostalno.
Standard specificira organizaciju razmene digitalnih podataka unutar sistema, električne
parametre signala, mehaničke parametre konektora, i osnovne procedure programiranja.
Magistrala interfejsa se koristi za prenos poruka (podaci ili instrukcije), kao i signala
koji kontrolišu prenos poruka i rad uređaja u sistemu. Struktura instrumentacione magistrale
IEEE-488 data je na slici 7.3. Magistrala IEEE-488 interfejsa sadrži 24 linije, od kojih su 16 signalne
linije. Signalne linije su grupisane u tri seta: magistrala podataka (osam linija), magistrala za
upravljanje interfejsom (pet linija), i magistrala za handshake interfejsa (tri linije). Od preostale osam,
sedam su linije uzemljenja i jedna linija za oklop. IEC-625 interfejs magistrala sadrži 25 linija, sa
osam linija za uzemljenje.
Ma koji uređaj povezan sa GPIB magistralom može da šalje (pozvan od predajnika) ili prima
(pozvan od prijemnika) podatke preko magistrale i najmanje jedan uređaj mora da radi kao kontroler
magistrale (nazvan kontroler). Primeri uređaja koji rade samo kao predajnici su digitalni voltmetri i
brojači. Primeri uređaja koji su samo prijemnici su x-y ploteri, talasni generatori i kontroleri motora.
Primeri uređaja koji su istovremeno i prijemnik i predajnik su magnetna traka i programirajući
analizatori spektra.
Sve linije na GPIB magistrali rade na TTL naponskim nivoima, ali magistrala koristi
negativnu logiku zato što su linije napajane izvorima sa otvorenim kolektorom. To znači da naponski
nivo manji od 0,8V odgovara logičkoj jedinici, a naponski nivo veći od 2,5V odgovara logičkoj nuli.
Izlazni pin kola sa otvorenim kolektorom, kao što ime kaže, vezuje se direktno na kolektor izlaznog
tranzistora. Emitor tranzistora je uzemljen. Kada je izlazni tranzistor aktivan, izlaz je uzemljen. Kada
je tranzistor neaktivan, izlaz je otkačen (plivajući). Za operacije na magistrali izlazi linijskih drajvera
su povezani na +5V preko otpornika, tako da kada drajveri ne rade linije magistrale su na -5V.

INSTRUMENT
A
UPRAVLJA
PREDAJE I
PRIMA

INSTRUMENT
B MAGISTRALA PODATAKA
PRIMA I
PREDAJE MAGISTRALA ZA UPRAVLJANJE
INTERFEJSOM

MAGISTRALA ZA UPRAVLJANJE
PRENOSOM

INSTRUMENT
C
PRIMA DIO1
DIO2
DIO3
DIO4
DIO5
DIO6
DIO7
DIO8
INSTRUMENT ICF
D ATN
SRQ
PREDAJE REN
EOI
NDAC
DAV
NRFD

Slika 7.3. Struktura magistrale IEEE-488 interfejsa

144
 Standardni komunikacioni interfejsi

Magistrala podataka

Magistrala podataka sadrži osam signalnih linija, obeleženih sa DIO (Data Input Output) i
numerisanih od 1 do 8. DIO linije se koriste za prenos poruka, i tipa podataka i tipa instrukcije,
instrukcije se odnose na adrese i komande. Tip poruke dostupan na magistrali podataka je označen
aktivnim kontrolerom na rezervisanu upravljačku liniju, koja se naziva ATN. Poruke se prenose
bajtovima, dvosmerno od predajnika do prijemnika, gde prijemnik signalizira spremnost za prijem
poruke i potvrđuje porukom da je prijem izvršen. Podaci u formi alfanumeričkih karaktera se obično
šalju 7-bitnim ISO-7 kodom. Osmi bit se može koristiti kao bit parnosti u proveri greške prenosa, ili
može ostati neupotrebljen. Uređaji priključeni na magistralu za podatke moraju da koriste bafere za
očitavanje podataka radi osiguranja da ne preopterete magistralu.

Magistrala za upravljanje interfejsom

Magistrala za upravljanje interfejsom obuhvata pet signalnih linija:

• IFC (InterFace Clear) linija. IFC se koristi od kontrolera sistema da inicijalizira sve uređaje na
magistrali. Nizak naponski nivo (logička jedinica) utiče na uređaje povezane sa magistralom da se
vrate u početno stanje.
• ATN (ATteNtion to message type) linija. ATN koristi uređaj za upravljanje magistralom radi
signalizacije da je naredba poslata. Logička jedinica (naponski nivo ispod 0.8V) na ATN ukazuje
da su bajtovi poslati od kontrolera.
• REN (Remote ENable) linija. REN koristi controler sistema da bi omogućio uređajima na
magistrali da prime naredbe ili podatke od GPIB. Nizak nivo na REN-u omogućuje da svi uređaji
na magistrali budu kontrolisani od GPIB.
• SRQ (Service ReQuest). SRQ koriste uređaji na magistrali da signaliziraju controleru sistema da
im je potrebna usluga. Magistrala uređaja može da koristi SRQ da signalizira da je završen
zadatak, da se pojavila greška u radu, da ima podatke za prenos i za veliki broj drugih potreba.
Kada upravljački uređaj magistrale detektuje nizak nivo na SRQ, on mora da proveri uređaje na
magistrali i da odredi onaj koji zahteva uslugu. Kada otkrije koji je uređaj tražio uslugu controler
sistema može preduzeti korake da odgovori na zahtev.
• EOI (End Or Identify). EOI ima dve funkcije. U modu podataka, bilo koji uređaj koji prenosi
podatke na magistralu može podstaći EOI (prebaciti EOI na niži naponski nivo) da signalizira kraj
prenosa podataka. U instrukcionom modu (kada je ATN=1), EOI signal je potvrđen od strane
aktivnog kontrolera da upravlja paralelnim pozivanjem IEEE-488 uređaja, u cilju identifikovanja
njihovog statusa.

Magistrala za handshake interfejsa

Magistrala za handshake interfejsa sadrži tri linije, koje se koriste za blokiranje, ili
sinhronizaciju, obradu slanja i čitanja svakog bajta na magistrali podataka. Mada koristi handshake,
prenos podataka je sam po sebi asinhron.
Tri handshake linije su definisane kao što sledi:
• DAV (DAta Valid) je jedna od tri upravljačke linije korišćenih u handshaking proceduri koja
kontroliše prenos podataka na GPIB. Logička jedinica (nivo napona ispod 0.8V) na DAV
pokazuje da su podaci dostupni na linijama za podatke.
• NRFD (Not Ready For Data) je druga od tri upravljačke linije koje se koriste u handshaking
proceduri koja kontroliše prenos podataka na GPIB. Uređaji koji primaju podatke koriste NRFD
da signaliziraju kada su spremni za prijem. Kada su svi uređaji spremni da prime podatke oni
oslobađaju NRFD dozvoljavajući mu da pređe na napon od +5V. Ova logička nula na NRFD
signalizira prenosnim uređajima da su svi prijemnici spremni da prime podatke.
• NDAC (Not Data ACcepted). NDAC je treća upravljačka linija koja se koristi u handshaking
proceduri, koja kontroliše prenos podataka na GPIB. Uređaji primaoci podataka koriste NDAC

145
 Standardni komunikacioni interfejsi

kao indikator prenosnom uređaju da su podaci primljeni. Kad svi uređaji prime podatke sa
magistrale, oni oslobađaju NDAC, koji idu na logičku nulu. Ova signalizira prenosnom uređaju da
su svi prijemnici primili podatke.

GPIB handshake protokol

Podaci se prenose na GPIB bajt po bajt. Upravljačke linije DAV, DRFD i NDAC ostvaruju
prenos bajtova izvodeći handshake između prenosnih i primajućih uređaja. Handshake procedura
obezbeđuje da bajt bude stavljen na magistralu jedino kad su svi prijemnički uređaji spremni, da
prijemnički uređaji primaju sa magistrale kada je važeći bajt na njoj i da prenosni uređaji zadržavaju
podatke na magistrali dok ih ne očitaju svi prijemnici. Vremenski dijagram na slici 7.4. pokazuje kako
se DAV, NRFD i NDAC signali koriste za prenos podataka.

DATA VALID DATA

DAV

NRFD

NDAC

Slika. 7.4. Vremenski dijagram

Pre slanja bilo kog podatka na magistralu, prenosni uređaj mora da sačeka NRFD signal da bi prešao
na viši naponski nivo. NRFD-om se upravlja kolom sa otvorenim kolektorima, on će otići na viši nivo
tek pošto je oslobođen svih uređaja na magistrali. Kad NRFD pređe na viši nivo svi uređaji na
magistrali su spremni da prime podatke.
Kada NRFD najzad ode na viši nivo, prenosni uređaji mogu poslati podatke na magistralu. Prenosni
uređaj signalizira da su na njemu provereni podaci potvrdom DAV-a (stavljajući DAV na niski nivo).
Kada prijemni uređaji detektuju niski nivo DAV-a, učitaju podatke sa magistrale. Kako koji uređaj
završi čitanje, oslobađa NDAC. Pošto i zadnji očita podatke sa magistrale, NDAC ide na viši nivo,
signalizirajući na prenosnom uređaju da su svi podaci primljeni. Kada su svi podaci primljeni od
strane svih uređaja na magistrali, predajnik uklanja podatke sa magistrale i oslobađa DAV.

Rad magistrale

Uređaji povezani na GPIB mogu slati ili primati podatke sa magistrale, kontrolisati magistralu
ili uraditi bilo koju kombinaciju ove tri funkcije magistrale. Pre svakog prenosa podataka kontroler
sistema mora odrediti koji uređaj šalje (talker), a koji uređaji primaju (listener). Kontroler sistema ima
takođe i druge funkcije. Ove funkcije magistrale se indiciraju slanjem BUS naredbi drugim uređajima
na BUS-u (magistrali).
BUS naredbe se šalju na isti način kao što se podaci šalju na magistralu, ali ATN je postavljen na
logičku jedinicu od kontrolera sistema da bi javio da bajt koji se šalje jeste naredba. Kad se naredba
nađe na magistrali, svi uređaji na magistrali čitaju naredbu i "rukuju" se s kontrolerom.

BUS naredbe

Kontroler sistema može slati četiri tipa naredbi drugim uređajima na magistralu: adresne,
prijemne, predajne i univerzalne. Samo prvih sedam bitova na magistrali podataka se koristi za
naredbe, tako da svaka naredba može biti predstavljena ASCII karakterom. Tip naredbe koja se šalje je
određen bitovima 7, 6 i 5 u naredbi. Ako bitovi 7, 6 i 5 jesu logička nula, u pitanju je adresna naredba.
Ako su bitovi 7 i 6 nula, a bit 5 jedinica, naredba je univerzalnog tipa. Naredbe za slanje i prijem su
određene bitom 7 i 6 u bajtu naredbe. Ako je bit 6 jedinica, a bit 7 nula, naredba je prijemna. Ako je
bit 7 jedinica, a 6 nula, naredba je predajna. Ako su i 6 i 7 bit jedinica u bajtu, naredba je druga

146
 Standardni komunikacioni interfejsi

naredba. U opštem slučaju, druge naredbe se koriste za konfigurisanje uređaja za paralelnu prozivku ili
za slanje drugih adresa.

Predajno / prijemne naredbe

Kao što ime govori, predajne naredbe određuju predajnik u prenosu podataka, a prijemne
naredbe određuju prijemnik. Kada se prijemna ili predajna naredba pošalje na magistralu od
kontrolera, poslednjih pet bitova naredbe određuju koji će uređaj predavati a koji primati. Uređaji
povezani na GPIB mogu biti oformljeni kroz hardver ili softver da imaju bilo koju adresu od 0 do 30.
Kad uređaj detektuje naredbu prijema čijih pet bitova najmanje težine odgovaraju njegovoj adresi, on
ulazi u prijemni mod. U prijemnom modu GPIB magistralni uređaj čita sve podatke poslate na
magistralu. Slično, kad uređaj prepozna svoju adresu u naredbi predaje, on ulazi u predajni mod. Kad
kontroler završi slanje naredbi, predajnik može da pošalje podatak na magistralu.

Univerzalne naredbe

Univerzalne naredbe utiču na sve uređaje na magistrali. Ima samo pet tipova univerzalnih
naredbi:

1. local lockout (LLO)

2. device clear (DCL)
3. parallel poll unconfigure (PPU)
4. serial poll enable (SPE)
5. serial poll disable (SPD)

Local lockout (LLO) naredba je predstavljena ASCII kodom 11N. LLO se koristi da poništi indikacije
svih uređaja na magistrali. Kada su indikacije poništene ne može biti konflikta između instrukcija
poslatih na magistralu i instrukcija za ručno postavljanje uređaja.
Device clear (DCL) je predstavljen ASCII kodom 14H. Kao što ime kaže, DCL resetuje sve uređaje na
magistrali.
Parallel poll unconfigure (PPU) naredba se daje slanjem ASCII koda 15H na GPIB. PPU naredba
resetuje odziv na paralelnu prozivku svih uređaja na magistrali dozvoljavajući specificiranje novih
odziva na paralelnu prozivku. Detalji oko operacije paralelne prozivke su potpunije objašnjene kasnije
sa adresnom instrukcijom, parallel poll enable.
Serial poll enable (SPE) & Serial poll disable (SPD) su instrukcije (18H i 19H respektivno) se koriste
za serijsku prozivku svih uređaja na magistrali. Kada kontroler sistema detektuje zahtev za uslugu,
mora prvo da odredi koji uređaj traži uslugu pre nego što je pruži. Kad je poslata SPE naredba svi
uređaji odgovaraju na naredbe predaje šaljući jednu statusnu reč kontroleru.
Kontroler ostvaruje serijsku prozivku šaljući prvo SPE naredbu, Pošto je SPE poslata, kontroler šalje
naredbe predaje uređajima (jednom za drugim). Pošto se pošalje svaka od ovih naredbi. kontroler čita
reč poslatu sa uređaja koji je određen za predajnika. Kad kontroler nađe uređaj, on može poslati SPD.
SPD naredba prouzrokuje da se uređaji na magistrali vrate u normalni mod tako da kontroler može da
izvrši zahtevanu uslugu.

Adresne naredbe

One se tiču jedino onih uređaja koji su prethodno dobili prijemnu naredbu. Na ovaj način adresne
naredbe tiču se samo odabranih uređaja. Pet adresnih naredbi su:

1. go to local(GTL)
2. selected device clear (SDL)
3. parallel poll configure (PPC)
4. group trigger (GET)
5. take control (TCT)

147
 Standardni komunikacioni interfejsi

Go to local(GTL) naredba je predstavljena ASCII kodom 1. Kada se GTL šalje na magistralu, svi
prijemnici se vraćaju na lokalnu kontrolu. Ova naredba otkazuje univerzalnu LLO naredbu i
dozvoljava određenim uređajima da budu ručno kontrolisani.
Selected device clear (SDL) naredba se ostvaruje slanjem ASCII koda 4 na magistralu. Ova naredba
oslobađa one uređaje koji su primili prijemne naredbe.
Parallel poll configure (PPC) naredba se šalje ASCII kodom 5. Ona priprema bilo koji uređaj koji će
učestvovati u paralelnoj prozivci. Paralelna prozivka se vrši da bi se odredilo koji uređaj na magistrali
traži servis kada je SRQ na niskom naponskom nivou.
Paralelna prozivka se indicira kada su ATN i EOI provereni od kontrolera. Ovo čini da svaki uređaj pri
paralelnoj prozivci stavi statusni bit na jednu od linija magistrale. Tada kontroler može da ispita linije i
odredi kojim uređajima treba usluga. PPC naredba se koristi da odredi koji će bit koristiti uređaj da
pokaže svoje stanje, i kada će uređaj da koristi logičku nulu ili logičku jedinicu da pokaže da on
zahteva uslugu. Pošto se PPC pošalje, prijemni uređaji čekaju da prime drugu naredbu. Tri prva bajta
druge naredbe određuju koji bit će uređaj koristiti da izrazi stanje tokom paralelne prozivke. Kao u
primerima, 000 u niža tri bita druge naredbe indiciraju da uređaj treba da koristi bit najmanje težine na
magistrali podataka da bi izrazio svoje stanje, a 001 indicira da se koristi drugi bit (po težini)
magistrale podataka. Četvrti bit druge naredbe specificira kako uređaj treba da indicira da mu treba
usluga. Nula poslata u četvrtom bitu određuje da uređaj treba da signalizira da mu je potrebna usluga
postavljanjem svog bita stanja na logičku nulu. Jedinica na četvrtom bitu indicira da uređaj treba da
signalizira da mu je potreban usluga postavljanjem statusnog bita na 1 tokom paralelne prozivke.
Tokom paralelne prozivke više od jenog uređaja može koristiti iste podatke da pokaže njihovo stanje.
Ako su dva uređaja dobila instrukciju da svoj statusni bit postave na 0 kad traže uslugu, bit na
magistrali podataka biće 0 ako bilo kome od njih treba usluga. Ako su dva uređaja dobila instrukciju
da postave statusni bit na 1 kada zahtevaju uslugu, bit na magistrali podataka će biti 1 samo ako oba
uređaja zahtevaju uslugu.
Group trigger (GET) naredba se šalje ASCII kodom 8. GET sinhronizuje rad većeg broja uređaja.
Uređaji koje treba aktivirati prvo moraju biti programirani da rade neki specifičan zadatak kada se
aktiviraju. Kad uređaji dobiju GET počinju izvršenje zadatka.
Take control (TCT) naredba predstavljena ASCII kodom 9 prenosi naredbu magistrale sa jednog
kontrolera sistema na drugi. Uređaj koji treba da bude novi kontroler dobija prijemnu naredbu praćenu
TCT naredbom. Po prijemu TCT naredbe, uređaj može preuzeti kontrolu i počinje slanje naredbi
drugim uređajima.

Primena GPIB interfejsa

Postoje interfejs kartice moguće za ugradnju GPIB magistrale na IBM-PC. Ove interfejs
kartice se uglavnom baziraju na jednom ili više VLSI GPIB čipova. Na primer, Intelova primena bi
koristila 8291 prijemnik/predajnik, 8292 GPIB kontroler i dva 8293 GPIB prenosnika (Intel 1983.).
Druge VLSI primene GPIB-a uključuje Texas Instruments TMS 9914, Signetics HEF4738, Motorola
6848. GPIB tabla dozvoljava IBM-PC da bude predajno/prijemni kontroler i da kontroliše GPIB sa
minimumom softverskog uticaja. Interfejs reguliše sva uspostavljanja kontakta i procedure kao što je
prijem upravljanja od GPIB. Većina interfejsa dozvoljava SRQ da prekida procesor.
Ako korisnik ima ograničenu potrebu za GPIB kontrolu, kao rad sa GPIB kontrolisanim generatorom
funkcije, jednostavni interfejs može biti napravljen sa dva paralelna osmobitna ulaza i dva paralelna
osmobitna izlaza, i 16 linijskih drajvera sa otvorenim kolektorom (slika 7.5). Izlazni portovi napajaju
bafere sa otvorenim kolektorom koji su povezani sa upravljačkim i linijama podataka GPIB-a. Ulazni
portovi nadgledaju nivoe na linijama magistrale. Takav interfejs zahteva softver da rukovodi svim
aspektima rada magistrale, ali ovaj rad je relativno direktan. Na primer, da bi poslao naredbu na
magistralu, kompjuter prvo postavlja ATN na visok naponski nivo (postavljajući nivo magistrale na
uzemljenje). Onda kompjuter testira NRFD. Kad je visok naponski nivo detektovan na NRFD računar
učitava komandni kod u izlazni port priključen na linije za podatke i setuje DAV. Računar onda testira
NDAC bit da odredi kada su podaci primljeni. Kada je NDAC na visokom nivou operacija je gotova.

148
 Standardni komunikacioni interfejsi

+5V

REGULACIONI
OTPORNICI

INVERTORI
SA OTVORENIM KOLEKTOROM
(7405)

DAV
NRFD
KONTROLA NDAC
IZLAZA
(8255 PORT C) IFC
ATN
SRQ
REN
EOI

KONTROLA
ULAZA
(8255
PORT C)

Slika 7.5. Primena GPIB interfejsa

U radu ovog prostog interfejsa mora se osigurati da su svi nekorišćeni izlazi na visokom
naponskom nivou za vreme rada magistrale. Na primer, ako kompjuter prima podatke, mora da ima
0FFH uključen u izlaz podataka na baferu da bi se izbeglo napajanje magistrale GPIB.

7.3 SERIJSKI INTERFEJS

Godine 1969 u kompaniji Electronic Industries Association razvijena je komponenta RS-232C

a u specifikaciji opisani su signali na dvadesetpeto-pinskom konektoru za serijski prenos podataka.
RS-232C je postao opšte prihvaćen kao “standardni” serijski port za digitalne uređaje. U punom
nazivu stoji da je to interfejs za povezivanje DTE (Data Terminal Equipment) i DCE (Data
Comunication Equipment) korišćenjem serijske razmene binarnih podataka.
DTE označava opremu za slanje ili prihvatanje informacija korišćenjem RS-232C serijskog
porta. To uključuje kompjutere, terminale, štampače, plotere itd. DCE označava uređaje koji se zovu
modemi, oni vrše modulaciju signala na izlazu predajnika i demodulaciju ispred prijemnika. Termin
modem skraćenica je od punog naziva “modulator/demodulator”. Obično se RS-232C koristi za rad
na kraćim rastojanjima i srednjim brzinama.
Specifikacija RS-232C definiše dva komunikaciona kanala, primarni i sekundarni kanal. Svaki
kanal ima dva noseća (modulišuća) signala za oba smera po jedan. Sekundarni kanal je sporiji od
primarnog i ne može da se koristi u pojednim slučajevima. U specifikaciji za RS-232C dati su detaljni
opisi električnih signala ali je data široka sloboda projektantu modema. Usled toga RS-232C ne
garantuje kompatibilnost između svih terminala i svih modema. RS-232C nije primenljiv za
komunikacione brzine veće od 20.000 bps a maksimalna dužina kabla je 50 stopa (15.42 metra).

149
 Standardni komunikacioni interfejsi

Signali su ograničeni u dva naponska opsega: pozitivni opseg od 3 V do 15 V i negativni od –3 V do -

15 V jednosmernog napona. Signali moraju da prođu kroz prelaznu oblast od –3 V do 3 V za vreme
manje od 1ms.

Slika 7.6. Nivoi signala kod RS-232C

Tabela 7.1. RS-232C Oznake signala i pinova

Pin Ime signala Smer

1 Protective ground (frame)
2 Transmitted data Terminal → Modem
3 Recived data Terminal ← Modem
4 Request to send Terminal → Modem
5 Clear to send Terminal ← Modem
6 Data set ready Terminal ← Modem
7 Signal ground (common return)
8 Carrier detect Terminal ← Modem
9 Nc
10 Nc
11 Nc
12 Secondary carrier detect Terminal ← Modem
13 Secondary clear to send Terminal ← Modem
14 Secondary transmitted data Terminal → Modem
15 Transmit clock (DCE source) Terminal ← Modem
16 Secondary received data Terminal ← Modem
17 Receive clock Terminal ← Modem
18 Nc
19 Secondary request to send Terminal → Modem
20 Data terminal ready Terminal → Modem
21 Signal quality detector Terminal ← Modem
22 Ring indicator Terminal ← Modem
23 Data rate selector Terminal → Modem
24 Transmit clock (DTE source) Terminal → Modem
25 Nc

150
 Standardni komunikacioni interfejsi

Sledi kratak opis o tome kako se koriste signali za prenos poruke. Kada je predajni terminal za
prenos poruke spreman on aktivira Request to Send a predajni modem reaguje uključivanjem svog
izlaznog primarnog modulišućeg signala. Prijemni modem detektuje modulišući signal, aktivira svoj
modulišući signal i uključuje Carrier Detect da upozori prijemni terminal o dolasku poruke. Predajni
modem 750ms nakon registrovanja modulišućeg signala prijemnika aktivira signal Clear to Send čime
je omogućena transmisija podataka. Kada predajni terminal “oseti” da je signal Clear to Send aktivan,
on počinje prenos podataka signalom Transmitted Data. Predajni modem vrši modulaciju nosećeg
izlaznog signala svakim signalom. Prijemni modem vrši demodulaciju svakog signala i propušta
demodulisani signal na liniju Received Data. Do prijemog terminala stiže tačna replika poslate poruke.
Ovaj postupak je drugačije poznat kao “handshaking” ili “molim-hvala”.

Slika 7.7. Jednoizlazni interfejs RS-323C.

Slika 7.7. prikazuje jednoizlazni interfejs. Uređaji koji zadovoljavaju RS-232C standard su
MC1488 predajnik i MC1489 prijemnik, kao i kompatibilne TI komponente, SN75188 i SN75189.
Vreme uspona predajnika se kontroliše veličinom spoljnjeg kondenzatora na njegovom izlazu. Za RS-
232C maksimalno vreme uspona predajnika je 39V/s. Ovo se postiže i bez pomoći kondenzatora, sve
dok sam kabl ima kapacitivnost od najmanje 330pF.

Slika 7.8. RS-232 komunikaciono kolo

Ovaj interfejs standard koristi negativnu logiku (logička nula je na pozitivnom, a logička jedinica na
negativnom naponskom nivou). MC1489 je prijemnik koji dozvoljava spoljnu kontrolu njegovog
ulaznog logičkog praga. Njegova ulazna impedansa je mnogo veća od impedanse prenosne linije.
Stoga je potrebno paralelno ulazu vezati otpornik čime vršimo zatvaranje voda njegovom
karakterističnom impedansom. Preporučena maksimalna dužina voda za RS-232C je oko 17m, a
brzina prenosa je 20KBaud-a. Na slici 7.8, prikazano je jedno RS-232C komunikaciono kolo.

Balansirani diferencijalni interfejs

Podužna kapacitivnost linije ograničava dužinu veze preko koje je moguć siguran prenos. TTL
predajnik može sigurno da napaja veze koje su kraće od 70cm. Da bi se povećala daljina na koju
možemo slati podatke koriste se posebna integrisana kola koja se zovu linijski predajnici za napajanje
linije i odgovarajuća na drugom kraju veze, linijski prijemnici. Različiti tipovi predajnika i prijemnika
zadovoljavaju različite standarde date od EIA. RS-232C standard je najkorišćeniji interfejs za
kompjuterske sisteme, dok se RS-422 i RS-423 koriste kada RS-232C ne može da zadovolji potrebe

151
 Standardni komunikacioni interfejsi

sistema. Slika 7.9. prikazuje kako su balansirani diferencijalni predajnik i prijemnik iskorišćeni za
sistem po RS-422 standardu.

Slika 7.9. Balansirani diferencijalni interfejs

Ovaj standard dozvoljava najveću marginu šuma, najveće brzine prenosa i najduže vodove.
Integrisana kola koja koriste ovaj standard su MC3486 predajnik i MC3487 prijemnik i kompatabilni
TI9636 i TI9637. Balansirani diferencijalni predajnik ima dva izlaza. Jedan izlaz je ekvivalent
predajnikovog ulaza a drugi je njegov komplement. Upredene parice prenose ova dva izlaza do
prijemnikovih ulaza (diferencijalnih ulaza). Šum deluje podjednako na oba signala, pa se on izdvaja na
diferencijalnom ulazu prijemnika. Performanse interfejsa su vrlo dobre kada je prisutan šum do 3V
indukovan u vodu. Dužina voda je oko 1300m a brzine prenosa idu i do 10MBaud-a.
Balansirani diferencijalni interfejs je podložan uticaju refleksije voda kao i sve ostale vrste
interfejsa. Dva izlaza predajnika imaju različit polaritet pošto su komplement jedan drugom. Zato
refleksija na dva kraja voda ima različit polaritet, pa je jako važno da se ona eliminiše.

Nebalansirani diferencijalni interfejs

Slika 7.10. pokazuje nebalansirani diferencijalni interfejs. Jedina razlika između ovog
interfejsa i balansiranog diferencijalnog interfejsa je u zajedničkom uzemljenju za više signala.
Nebalansirani diferencijalni interfejs je podržan RS-423 standardom. RS-422 interfejs zadovoljava
RS-423 standard ali obrnuto ne mora da bude slučaj. Ovaj standard dozvoljava dužinu voda od oko
1300m i brzine prenosa do 100KBaud-a. Isti predajnici i prijemnici koji se koriste kod RS-232C,
koriste se i ovde.

Slika 7.10. Nebalansirani diferencijalni interfejs

Serijski interfejs RS-449

Između 1975. i 1977. godine Electronic Industries Association objavila je tri specifikacije za
poboljšane verzije serijskog interfejsa:

RS-422 definiše balansirane prijemnike i drajvere,

RS-423 definiše nebalansirane prijemnike i drajvere,
RS-449 definiše signale koji ostvaruju povezivanje.

Interfejs RS-449 sastoji se od dva konektora: Prvi je 9-pinski konektor za signale sekundarnog
kanala a drugi je 37-pinski za sve ostale signale. Specifikacija za RS-449 sadrži sve signale koje ima

152
 Standardni komunikacioni interfejsi

RS-232C plus dva dodatna signala. Ti novi signali obezbeđuju radnje kao što su logička povratna
petlja i daljinska povratna petlja koje pomažu u nalaženju tačnih lokacija greške.
Balansirani drajveri i prijemnici predstavljaju glavno poboljšanje u kolima interfejsa.
Balansirani drajveri koriste posebne povratne linije za svaki signal. Ovo je razlika u odnosu na
nebalansirana kola kod RS-232C, gde svi signali dele zajedničku povratnu liniju. Električna
poboljšanja u kolima omogućuju veće brzine rada i veće dužine kablova nego kod interfejsa RS-232C.
Tabela 7.2. daje listu maksimalnih dužina kablova i brzina prenosa podataka za balansirane i
nebalansirane linije.

Tabela 7.2. Maksimalne dužine kablova i brzine prenosa podataka

Bitska brzina (bit/s)

Maksimalna dužina kabla Nebalansirani drajveri i Balansirani drajveri i
(m) prijemnici prijemnici
1219.2 ispod 900 ispod 90.000
121.92 10.000 1.000.000
12.192 100.000 10.000.000

Slika 7.11. Uporedne karakteristike pojedinih standarda

Tabela: 7.3. Karakteristike standarnih serijskih interfejsa

Parametar RS-232C RS-422A RS-432A RS-485

Signal na liniji nesimetričan diferencijalni nesimetričan diferencijalni
Maksimalan broj 1 predajnik 1 predajnik 1 predajnik 32 predajnik
predajnika i prijemnika 1 prijemnik 10 prijemnik 10 prijemnik 32 prijemnik
Maksimalna dužina 15m 1200m 1200m 1200m
linije
Maksimalna brzina 20kb/s 10Mb/s 100kb/s 10Mb/s
prenosa
Maksimalni zajednički ±25V +6V ±6V +12V
napon -0,25V -7V
Min/Max napon na ±5V min ±2V min ±3,6V min ±1,5V min
izlazu drajvera ±15V max ±6,0V max
Osetljivost prijemnika ±3V ±200mV ±200mV ±200mV

Najvažnija razlika je da na RS-485 magistralu može biti povezano 32 predajnika i 32 prijemnika.

Jedno od prvih kola velikog stepena integracije je univerzalni asinhroni primopredajnik
UART (Universal Asynchronouns Receiver Transmiter). Zadatak ovog programabilnog sklopa je da
pretvori paralelni oblik informacije u serijski i obrnuto, kao i da opremi informaciju sa dodatnim
bitima potrebnim za uspešan prenos. Kolo sadrži veći broj registara u koje se smeštaju podaci za

153
 Standardni komunikacioni interfejsi

konfiguraciju serijskog interfejsa ili privremeno čuva karakter koji se šalje odnosno koji je primljen.
Svakom registru dodeljuje se adresa u odnosu na baznu adresu serijskog interfejsa. Bazne adrese prva
dva serijska interfejsa PC računara su standardizovane. Prvi serijski interfejs koji se označava sa
COM1 ima adresu 3F8h, dok je adresa drugog serijskog interfejsa COM2 2F8h. Na ulaz XIN povezuje
se spoljašni oscilator taktnog signala dok se, za slučaj da se koristi interni oscilator kola UART, na
ulaze XIN i XOUT povezuje kvarcni kristal. Za obavljanje serijskog prenosa podataka koriste se
serijska ulazna linija SIN i serijska izlazna linija SOUT. Za upravljanje prenosom koriste se četiri
ulazne i četiri izlazne linije. Stanja na ovim linijama ne utiču direktno na rad kola, mada UART može
biti programiran da generiše prekid kada dođe do promene stanja na odgovarajućim ulaznim linijama.
Stanje upravljačkih linija može se očitati preko internih registara kola. Osnovna uloga ovih linija je da
se omogući sinhronizovani prenos podataka.
UART 8250 sadrži tri tipa:

1. upravljački,
2. statusni i
3. registar podataka.

D7-D0 PRIJEMNI PRIJEMNI

SIN
BAFER BAFER POMERAČKI
REGISTAR REGISTAR

REGISTAR RCLK
UPRAVL JANJE
UPRAVLJANJA PRIJEMNIKOM
LINIJOM

DELILAC(LSB) GENE- BOUDOUT

RATOR
DELILAC(MSB) TAKTA

REGISTAR
UPRAVL JANJE
STANJA PRE DAJNIKOM
LINIJE

A0
A1 SOUT
REGISTAR POMERAČKI
A2 REGISTAR
PREDAJE PREDAJE
CS0
CS1
CS2*
REGISTAR RTS*
ADS* UPRAVLJANJA
MODEMOM DTR*
MR DEKO DERSKO
UPRAVLJAČKA OUT1*
DISTR* LOGIKA
REGISTAR OUT2*
DISTR STATUSA
DOSTR* MODEMA UPRAVLJAČKA
LOGIKA
DOSTR MODE MA
REGISTAR UPRAVLJAČKA CTS*
DDIS OMOGUĆENJA LOGIKA
CSOUT PREKIDA PREKIDA DSR*
XTAL1 DCD*
XTAL2 I/O REGISTAR RI*
PREKIDA
INTRPT

Slika 7.12. Blok šema UART 8250

Upravljački registri su: registar za izbor brzine prenosa DLL-niži bajt i registar za izbor brzine
prenosa DLM-viši bajt, registar za upravljanje linijom LCR, registar za omogućavanje prekida IER i
registra za upravljanje modemom. Statusni registri su: registar statusa linije LSR, registar statusa

154
 Standardni komunikacioni interfejsi

modema MSR i registar za identifikaciju prekida IIR. Registri podataka su: bafer registra prijemnika
RBR i registar za privremeni smeštaj podataka predajnika THR.
Postoje tri osnovne konfiguracije RS-485 mreže: Daisy-struktura, zvezdasta struktura i
proizvoljna struktura. Kod Daisy-strukture poslednji modul u segmentu je repetitor, slici 7.13.
On je direktno povezan sa glavnom magistralom i označava kraj prvog segmenta i početak drugog.
Jedan segment može činiti najviše 16 adresibilnih modula.
Segment 1 Segment 2

konvertor
RS232/RS485 repetitor
1
RS-485
RS-232

1 2 N 1

Slika 7.13. Segmentno povezivanje

Kod zvezdaste strukture više repetitora je povezano za glavnu magistralu, tako da čine strukturu u
obliku stabla, slici 7.14. Nije preporučljivo koristiti ovaj način povezivanja za komunikaciju na daljinu
jer će prouzrokovati izobličenje signala i pojavu refleksije. Ova struktura se još naziva i hijerarhijska
struktura.
konvertor
RS232/RS485
RS-485

RS-232

repetitor repetitor repetitor

1 2 N

2
ADAM U / I
moduli
3

Sika 7.14. Zvezdasta struktura

Proizvoljna struktura je kombinacija prethodne dve strukture. Na slici 7.15. je prikazan izgled mreže
za ovu strukturu.

155
 Standardni komunikacioni interfejsi

konvertor
RS232/RS485 repetitor
2
RS-485

RS-232
repetitor repetitor
1 2 N
1

2
ADAM U / I
moduli
3

Sika 7.15. Proizvoljna struktura

7.4. UNIVERZALNA SERIJSKA MAGISTRALA (USB)

Univerzalna serijska magistrala USB (Universal Serial Bus) standardizovana je 1996. godine.
Magistrala obezbeđuje serijski prenos podataka izmedu računara i perifemih jedinica brzinom do 12
Mb/s. Magistrala je koncipirana tako da predstavlja fleksibilno, ekonomično i jednostavno rešenje
veze različitih perifernih jedinica sa računarom. Savremeni personalni računar raspolaže sa 5 do 7
slotova na osnovnoj ploči za povezivanje interfejsnih kartica na ISA i PCI magistralu. Takode,
standardno je opremljen sa dva serijska interfejsa RS-232C, jednim paralelnim portom, portom za igre
i standardnim interfejsom za tastaturu. PC raspolaže većim brojem interfejsa, postojeće konfiguracije
računara sve teže zadovoljavaju zahteve za povezivanjem sve većeg broja perifernih jedinica. Imajući
u vidu dalji trend proširenja broja funkcija personalnog računara dodavanjem novih perifernih
jedinica, uveden je USB serijski interfejs sa zadatkom da reši neke od nastalih probiema. Primenom
univerzalne serijske magistrale:
1. uklanjaju se ograničenja u pogledu proširivanja funkcija PC usled ograničenog broja
slotova na osnovnoj ploči i ograničenog broja standardnih komunikacionih interfejsa
2. omogućava se jednostavno proširenje PC korišćenjem standardnih softverskih drajvera,
3. obezbeduje se napajanje perifernih uređaja povezanih na magistralu,
4. omogućava priključivanje do 127 perifernih jedinica na jedan glavni USB priključak,
čime se uklanja ograničenje jedan priključak -jedna periferna jedinica,
5. povezivanje perifernih jedinica može se vršiti "na živo", dok je PC uključen,
6. ostvaruje se velika brzina prenosa podataka do 12 Mb/s, uz mogućnost povezivanja i
jednostavnih uređaja koji zahtevaju manje brzine prenosa,
7. smanjuju se broj i vrste kablova za povezivanje,
8. ostvaruje se prenos na rastojanja do 5 m,
9. moguće je upravljati potrošnjom perifernih uređaja u cilju uštede električne energije,
10. omogućena je autokonfiguracija uredaja povezanih na magistralu po konceptu PnP,
autodetekcija novog uređaja i programsko rukovanje zahtevima za opsluživanje.
Takođe, univerzalna serijska magistrala služi za povezivanje perifernih uređaja na samo jedan
personalni računar i ona kao takva nije koncipirana da radi kao lokalna mreža niri sadrži mrežne
servise. Način povezivanja preko USB ilustrovan je na slici 7.13. Za grananje magistrale koristi se
čvor (hub). GIavni čvor (root hub} za USB magistralu je PC. Ono što je karakteristično jeste to da u
USB sistemu postoji samo jedan glavni čvor, dok pomoćni čvorovi ili funkcije (node) mogu biti

156
 Standardni komunikacioni interfejsi

nezavisni ili su realizovani u okviru pojedinih perifernih uređaja kao što su tastatura ili printer. Na taj
način omogućeno je povezivanje većeg broja uređaja na PC, pri čemu se koristi struktura za
povezivanje u vidu stabia. Kompletan prenos podataka se obavlja između glavnog čvora i uređaja
povezanih na USB. Uređaji na USB ne komuniciraju međusobno direktno.

GLAVNI KONTROLER

PC

NIVO 1

ČVOR 1

NIVO 2

ČVOR 2 UREĐAJ
UREĐAJ

NIVO 3

ČVOR 3 ČVOR 4 UREĐAJ UREĐAJ

NIVO 4

UREĐAJ
UREĐAJ UREĐAJ

Slika 7.15. Topologija sistema na bazi univerzalne serijske magistrale.

Svakako, i pored evidentnih prednosti koje nudi, univerzalna serijska magistrala se ne može
primeniti za povezivanje svih perifernih jedinica sa PC računarom. To se, pre svega, odnosi na interne
i eksterne disk jedinice i video monitor. Ovi uređaji zahtevaju gotovo kontinualan prenos podataka
veoma veiikom brzinom. Međutim, treba imati u vidu da se i u ovim slučajevima neke funkcije, kao
što je upravljanje monitorom, mogu ostvariti preko USB. Uređajima predviđenim za povezivanje
preko USB interfejsa na raspolaganju stoje dve brzine prenosa: velika brzina prenosa od 12 Mb/s i
mala brzina prenosa od 1,5 Mb/s. Manja brzina prenosa rezervisana je za jednostavnije uređaje koji ne
šalju velike količine podataka i podatke ne šalju često. S obzirom da za slanje jednog bajta spori
uređaji potroše isto vreme koje brzi uređaj potroši za slanje 8 bajta podataka, broj sporih uređaja
povezanih na USB je ograničen. Uređaji povezani na USB magistralu rade u asinhronom ili
izohronom načinu rada. Izohroni podaci su kontinualni i generišu se u realnom vremenu. U ovom
načinu rada podaci se moraju prenositi određenom brzinom. Glas predstavlja tipičan izohroni podatak.
U asinhronom radu uređaj šalje ili prima podatke po zahtevu. Kod uređaja koji komuniciraju izohrono
brzinu prenosa definišu podaci. Primer uređaja koji koriste izohroni prenos su zvučnici, koji za
kvalitetnu reprodukciju zvuka zahtevaju brzinu prenosa od 1 Mb/s.
Serijski interfejs RS-232C standardizovan je samo na nivou fizičke veze, odnosno,
specificirani su konektor, kabl, naponski nivoi i brzina prenosa. Za sadržaj prenošenih podataka
odgovoran je program koji upravlja prenosom. Za razliku od RS-232C, univerzalna serijska magistrala
može se posmatrati preko više nivoa. Takođe, USB sistem se može podeliti na nekoliko logičkih
celina. Na taj način omogućen je jednostavniji prikaz magistrale, a proizvođačima opreme i softvera
USB sistema daje se mogućnost da pažnju fokusiraju na detalje koji su povezani sa njihovim
proizvodom.
USB magistrala može se prikazati, kao što je predstavljeno na slici 7.14., preko tri nivoa:

1. nivo USB interfejsa (USB Interface Layer),

2. nivo USB uređaja (USB Device Layer),
3. nivo funkcije (Function Layer).

157
 Standardni komunikacioni interfejsi

Nivo USB interfejsa obezbeđuje fizičku vezu za prenos signala i paketa podataka između
računara i USB uređaja. Nivo USB uređaja omogućuje sistemskom softveru USB magistrale da obavi
opšte funkcije nad USB uređajem. Preko nivoa funkcije ostvaruju se, posredstvom klient softvera.
dodatne funkcije računara u USB sistemu. Preko nivoa interfejsa, dakle, fizički se odvijaju
komunikacije, dok se preko preostala dva nivoa odvijaju tzv. logičke komunikacije.
USB sistem se može podeliti, kao što je predstavljeno na slici 7.14., na četiri funkcionalne celine: USB
uređaj (USB Physical Device klijent softver (Client Software), USB sistemski softver (USB System
Software) i glavni USB kontroler (USB Host Controller). USB uređaj predstavlja hardverski sklop koji
se nalazi na kraju kabla USB magistrale i koji za krajnjeg korisnika obavlja određenu funkciju. Klijent
softver obezbeđuje prenos podataka između perifernog uređaja i računara. Ovaj softver se isporučuje
sa operativnim sistemom ili ga isporučuje proizvođač USB uredaja. USB sistemski softver podržava
rad USB uređaja u određenom operativnom sistemu. Isporučuje se, po pravilu, uz operativni sistem,
nezavisno od tipa USB uređaja ili klijent softvera. Glavni USB kontroler integriše hardver i softver
koji omogućuju povezivanje USB uređaja i računara.
Kao što se vidi sa slike 7.16., povezivanje računara i uređaja zahteva povezivanje nekoliko
nivoa i celina.

RAČUNAR VEZE UREĐAJ

Cli ent SW Function NIVO FUNKCIJE

USB Logi cal

USB System SW NIVO USB
Device
UREĐAJA

NIVO USB
USB Host USB Bus POVEZIVANJA
Controller Interface

STVARNA VEZA

LOGIČKA VEYA

CELINE USB SISTEM A

Slika 7.16. Nivoi povezivanja i celine USB sistema

Nivo interfejs USB magistrale obezbeđuje fizičku vezu za prenos signala i podataka između
računara i USB uredaja. Nivoi USB uređaja i funkcije imaju uvid u prenos u okviru svog nivoa. Oba
ova nivoa za prenos podataka koriste nivo interfejsa USB magistrale. Specifikacijom su obuhvaćene
mehaničke i električne karakteristike interfejsa, pakovanje podataka, adresiranje podataka i upravljanje
i podešavanje perifernih jedinica uz minimalno angažovanje klijent softvera.

158