Predavanje: Uvod u NGN

Sadraj predavanja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
6.
1.
6.
2.
6.
3.
7.

Uvod postojee stanje

NGN - zahtevi
Arhitektura NGN mrea slojevit koncept
Elementi arhitekture i protokoli u NGN mreama
Servisi NGN mrea
Prelazak sa PSTN na NGN arhitekturu
Strategija
Etape prelaska sa PSTN na NGN arhitekturu
Tehno-ekonomski aspekti na NGN
Zakljuak

NGN-UVOD
1.

UVOD POSTOJEE STANJE

Poslednje decenije prolog veka i prve decenije ovog veka karakterie

prisustvo i veoma brz razvoj novih tehnologija u oblasti telekomunikacija i
raunarstva. Ove tehnologije, koje se esto nazivaju i naprednim ili modernim
komunikacionim tehnologijama, stvaraju puno prostora za nove poslovne i
korisnike aplikacije. Drugim reima, ponuaima usluga se otvaraju nove
mogunosti da korisnicima, bez obzira da li su u pitanju fizika ili pravna lica
(firme, razliite drutvene organizacije itd.), ponude nove usluge i servise koji
e istima biti od velike koristi. Meutim, pojava naprednih komunikacionih
tehnologija praena je pitanjem kako na najpogodniji nain pruiti nove
mogunosti bez prevelikih finansijskih rizika?
Trenutno stanje u telekomunikacijama moe se okarakterisati
postojanjem tri tipa telekomunikacionih mrea:
1.
javne komutacione mree - PSTN (Public Switched Telephone
Network),
2.
paketske mree (Internet, Frame Relay, ATM i dr.) i
3.
mobilne mree (2G, 3G, 4G).
PSTN je mrea koja se bazira na komutaciji kola i radi na osnovu
konstantne pojasne irine i malih, ali jednakih zakanjenja. Generalno
posmatrano, PSTN je javna telefonska mrea koja predstavlja zbir svetskih
telefonskih mrea kojima upravljaju nacionalni, regionalni i/ ili lokalni operatori
telefonije obezbeujui infrastrukturu i usluge za korisnike.
Arhitekturu PSTN mree ine sledee celine:
1. Komutaciona mrea,
2. Transportna mrea,
3. Pristupna mrea i
4. Kuna mrea.
Pod komutacionom mreom danas se uglavnom podrazumevaju
telefonske centrale (komutacioni sistemi). Ove centrale su se vremenom
menjale od analognih elektro-mehanikih i polu-elektronskih pa do dananjih
digitalnih telefonskih centrala sa ATM-om ili IP-om u komutacionom polju.
Topologija javne telefonske mree je hijerarhijske strukture i podrazumeva
postojanje:
1. Lokalnih telefonskih centrala,
2. vorita (sa jednom vornom telefonskom centralom na koju su
povezane lokalne telefonske centrale),
3. Glavnog ili regionalnog komutacionog centra (sa jednom glavnom
centralom na koju su povezane vorne centrale tog regiona, a
samim tim tj. posredno i njima pripadajue lokalne centrale),
4. Tranzitnog komutacionog centra (sa jednom, a ree tandemom
tranzitnih centrala na koju/e su povezane glavne centrale
tranzitnog podruja)
5. Meunarodnog komutacionog centra.

Arhitekturu jednog komutacionog sistema odnosno telefonske centrale

ine sledee celine:
- Signalni bazen (signalizacioni protokoli za uspostavljanje,
nadziranje i raskidanje veze, tarifiranje i upravljanje servisnim
informacija),
- Pretplatnika ravan,
- Komutaciono polje (ravan za meusobno povezivanje pretplatnika,
ali i povezivanje pretplatnika sa prenosnikom ravni),
- Prenosnika ravan (skup ulaznih i izlaznih taaka iz jedne telefonske
ravni).
Pod signalizacijom se podrazumeva razmena signalizacionih poruka koje
se koriste za uspostavu, odravanje i raskid veze, a u modernijim tipovima
signalizacije i za razne dodatne servise koji su na raspolaganju korisnicima
telefonske mree. Inae, u telefonskoj mrei razlikujemo vie tipova
signalizacije:
- Korisnika signalizacija koja se razmenjuje izmeu korisnika i
centrale
- Interna signalizacija u centrali koja se koristi za razmenu poruka
izmeu pojedinih blokova u centrali
- Signalizacija izmeu centrala
- Signalizacija sistema za nadgledanje i upravljanje koja se koristi za
menadment telefonske mree
Postoje razni sistemi signalizacije izmeu telefonskih centrala. Najpoznatiji su:
- Sistem linijske (D) signalizacije
- Sistem registarske (R) signalizacije
- Sistem signalizacije broj 7 (CC7 ili No.7)
Svi sistemi signalizacije izmeu telefonskih centrala se mogu podeliti u dve
osnovne grupe:
- Signalizacija po pridruenom kanalu
- Signalizacija po zajednikom kanalu (CC7).
Danas je u PSTN mreama najzastupljenija signalizacija po zajednikom
kanalu (CCS - Common Channel Signalling) gde se za prenos signalizacionih
poruka moe izabrati bilo koji kanal E1-PCM signala osim prvog
sinhronizacionog. Poto jedan signalizacioni kanal, u sluaju signalizacije po
zajednikom kanalu, moe pokriti i do 4000 govornih kanala (za obine
telefonske korisnike), odnosno do 2000 govornih kanala (za ISDN korisnike),
onda u odreenom broju E1-PCM signala nemamo signalizacioni kanal ve
dodatni govorni kanal to je prva prednost signalizacije po zajednikom kanalu
u odnosu na signalizaciju po pridruenom kanalu. Oigledno, signalizacioni
kanal sada pokriva i govorne kanale iz drugih E1-PCM signala. Takoe, protok
signalizacije je 64 kb/s u sluaju signalizacije po zajednikom kanalu.
Signalizaciju po zajednikom kanalu moemo shvatiti kao komutaciju paketa jer
jedan zajedniki kanal koristi ravnopravno vie korisnika (govornih kanala), a
kod signalizacije po pridruenom kanalu se koristi princip komutacije kola jer
svaki govorni kanal ima fiksno dodeljen signalizacioni resurs koji je samo njemu
na raspolaganju. Signalizacija po zajednikom kanalu ima znaajne prednosti u
odnosu na signalizaciju po pridruenom kanalu:

- vei (ostvareni) protok signalizacije i bolje iskorienje

signalizacionih resursa (osnovne prednosti komutacije paketa nad
komutacijom kola),
- dodatni broj govornih kanala na raspolaganju,
- bra razmena signalizacije, pa samim tim i bri proces uspostave
veze,
- omoguen je vei broj raznovrsnih signalizacionih poruka koje se
mogu razmenjivati omoguavajui tako uvoenje dodatnih
naprednih servisa u telefonsku mreu.
Osim pomenutog, signalizacija mora da obezbedi i dodatne servise (npr.
povratni poziv).
Mana signalizacije po zajednikom kanalu je manja pouzdanost koja je
posledica centralizovanosti signalizacionog resursa na jedan zajedniki
signalizacioni kanal. Padom signalizacionog kanala dolazi do gubitka
signalizacionog resursa za velik broj govornih kanala koji se tada ne mogu
koristiti (jer je onemoguena razmena signalizacije izmeu centrala). Otuda, se
uvek definie i rezervni signalizacioni kanal koji se aktivira u sluaju pada
glavnog signalizacionog kanala. Rezervni signalizacioni kanal se nikad ne
stavlja u isti E1-PCM signal koji sadri glavni signalizacioni kanal, jer je velika
verovatnoa da je do ispada glavnog signalizacionog kanala dolo usled ispada
E1-PCM signala u kome se on nalazi, pa bi samim tim i rezervni signalizacioni
kanal bio takoe u ispadu. Pored ovog naina, pouzdanost se podie i drugim
metodama koje e biti opisane neto kasnije.
Sistem signalizacije No.7 pripada grupi signalizacija po zajednikom
kanalu. Danas sve moderne telefonske centrale podravaju signalizaciju No.7 i
cilj je da se u telefonskim mreama u potpunosti pree na ovaj tip signalizacije.
Takoe se signalizacija No.7 koristi i pri povezivanju telefonske mree sa drugim
tipovima mrea kao npr. GSM mobilnom mreom.
Transportna mrea se sastoji iz dve celine:
1.
spojnog puta i
2.
sistema prenosa.
Uloga transportne mree je da se obezbedi kvalitetan prenos govornih i
negovornih signala izmeu
odreenih taaka iste ravni ili razliitih ravni mree. Postojeim sistema
prenosa omoguava se
prenos analognih i digitalnih signala i to:
- beino,
- korienjem kablova sa metalnim provodnicima,
- korienjem kablova sa optikim vlaknima.
Danas su u praksi najzastupljeniji sledei sistemi prenosa:
- PDH,
- SDH i
- xWDM.
Impulsno kodno multipleksiranje (RSM) i hijerarhijski komunikacioni
sistem esto se naziva i PDH sistem (plesiochronous digital hierarchy).
Digitalna mrea pribline sinhronizacije (PDH), kako bi se u slobodnom prevodu
moglo prevesti, je tehnologija koja se koristi u telekomunikacionim mreama za

prenos velike koliine podataka preko digitalnih telekomunikacionih medija, kao

to su optiki i mikro-talasni radio-sistemi. Termin potie od grke rei plesio,
to znai blizu, i Hronos-vreme, i odnosi se na injenicu da PDH mree rade u
razliitim delovima mree gotovo,ali ne ba savreno, sinhronizovano. PDH
omoguava prenos podataka kanalima koji nominalno rade na istoj brzini , ali
omoguava i neke varijacije brzine oko nominalne vrednosti. Osnovna brzina
prenosa podataka je 2048 kbit/s. Za prenos govora, koristi se trideset kanala sa
brzinom 64 kbit/s po kanalu plus dva kanala za signalizaciju i sinhronizaciju sa
brzinom 64 kbit/s. Alternativno, ceo propusni opseg moe da se koristi za
negovorne svrhe, na primer za prenos podataka.
SDH hijerarhija predstavlja jednu od tri hijerarhije sa sinhronizovanim
digitalnim multipleksiranjem (u tu kategoriju spadaju jo i T1 i ISDN). Razlozi
koji su omoguili nastanak i razvoj SDH su sledei:
- sinhronizovana-svi satovi u sistemu moraju da se usklade sa
referentnim taktom;
- servisno-orijentisana - SDH mora usmeriti saobraaj od jednog do
drugog kraja prenosnog sistema izmeu dve centrale bez obzira na
prenos izmeu njih, gde e protok biti odran na istom nivou tokom
odreenog vremenskog perioda;
- da dozvoli frejmove bilo koje veliine da budu otklonjeni ili umetnuti
u SDH frejm bilo koje veliine;
- jednostavno rukovanje sa mogunou upravljanja prenosom
podataka preko veze (linka);
- obezbeivanje visokog nivoa oporavka od greaka;
- obezbeivanje visokog protoka multipleksiranih podataka bilo koje
veliine rama, kog ograniava sama tehnologija;
- smanjenje greaka bitova.
SDH omoguava protok od 1.544 Mbit/s, a u cilju stvaranja veeg SDH
preko toga se vri multipleksiranje frejmova poznatih kao Sinhroni Transportni
moduli (STM). STM-1 ram se sastoji od manjih protoka koji su multipleksirani da
ostvaruju ramove brzine 155,52 Mbit/s. Danas se posredstvom ovog sistema
prenosa ostvaruju brzine od 622Mb/s, 2.5Gb/s i 10Gb/s.
xWDM (Wavelenght Division Multiplexing) sistemi prenosa su razvijeni
kao rezultat zahteva da se povea kapacitet i brzina prenosa informacija u
postojeim telekomunikacionim mreama. To je uinjeno tehnologijom
multipleksiranja talasnih duina odnosno kombinacijom vie optikih signala na
razliitim talasnim duinama i po jednom optikom vlaknu. Ova tehnologija
omoguava poveanje kapaciteta, transparentnost i rutiranje signala po
talasnim duinama. Dodavanjem talasne duine u WDM signal poveavamo
kapacitet prenosa po optikom vlaknu za onoliko kolika je brzina signala koju
prenosimo preko te talasne duine. Danas se uglavnom koriste CWDM (Coarse
Wavelenght Division Multiplexing) i DWDM (Dense Wavelenght Division
Multiplexing) tehnike multipleksiranja talasnih duina.
Dakle, u istoriji telekomunikacija postojale su dve iroko rasprostranjene
mree: javne telefonske mree (PSTN) i Internet. Zahtevi za fleksibilnou i
pouzdanou ovih telekomunikacionih mrea su meusobno suprotstavljeni: to
je mrea fleksibilnija, manje je pouzdana, i obrnuto. Tako Internet kao veoma

fleksibilna mrea ne moe da prui pouzdanost karakteristinu za PSTN kod

koje je, sa druge strane, izraena mala fleksibilnost. Iz tih razloga je za
kreiranje optimalne mrene arhitekture bilo potrebno selektivno kombinovati
osobine obe mree, odnosno udruiti fleksibilnost Interneta i kvalitet
servisa koji prua PSTN. Razvoj Interneta je omoguio evoluciju
tradicionalnih telekomunikacija u smislu novih servisa, osobina tih
servisa i sadraja koje servis provajderi obezbeuju pretplatnicima
korienjem novih efikasnih komunikacionih protokola i tehnologija.
Mree sa komutacijom kola su kao jezgro PSTN-a, meutim, ometale razvoj
Internet tehnologija, zbog ega su Internet provajderi traili prelaz sa TDM
mrea na mree sa komutacijom paketa. Meutim, prelazak na prenos govora
paketskom komutacijom ve je uzeo maha. Nakon implementacije "prve
generacije" telekomunikacionih mrea (PSTN i Internet), vodilo se rauna o
tome da mree imaju mogunost lake migracije, skalabilnost i male trokove
izgradnje i odravanja.
Dakle, da bi se prelo na mree sledee generacije (NGN),
potrebno je da:
- kvalitet pruenih servisa bude najmanje istog nivoa u odnosu na
kvalitet servisa u PSTN mrei, a njihova cena nia,
- se stvore uslovi za laku migraciju iz tradicionalne u NGN,
- se postigne velika skalabilnost i
- egzistiraju mali trokovi izgradnje i odravanja u NGN mreama.

2.

NGN ZAHTEVI

NGN je paketska mrea koja u narednom periodu treba da u potpunosti zameni

PSTN mreu (sl. 1 - Konvergencija iz postojeih mrea u NGN). Od nje se
zahteva da:
- obezbedi razliite telekomunikacione servise,
- izvri konvergenciju postojeih servisa na jedinstvenu infrastrukturu
baziranu na IP MPLS protokolu,
- implementira razliite transportne irokopojasne tehnologije i
protokole koji garantuju kvalitet isporuke servisa,
- obezbedi da servisi budu nezavisni od transportnih tehnologija,
- korisnicima omogui pristup razliitim provajderima bez dodatnih
uslova
- podri mobilnost korisnika,
- obezbedi stalan i svuda prisutan servis.

sl. 1 - Konvergencija iz postojeih mrea

u NGN
3.

ARHITEKTURA NGN MREA SLOJEVIT KONCEPT

Arhitektura mree koja se dobija Implementacijom NGN koncepta, je

slojevita (sl. 2 - Slojevit koncept NGN arhitekture). Slojevi NGN arhitekture su
fiziki razliite celine (razliiti od slojeva na OSI referentnom modelu), koje su
meusobno povezane odgovarajuim interfejsima. Svaki sloj predstavlja domen
koji karakterie:
- razliita oprema i proizvoai
- razliite tehnologije i protokoli
- razliiti provajderi servisa
Ovakav slojevit koncept pospeuje ponudu i konkurenciju kako u svakom
sloju, tako i izmeu slojeva.

sl. 2 - Slojevit koncept NGN arhitekture

Dakle, NGN je slojevita arhitektura koju definie sedam slojeva:
- Sloj krajnjih taaka (Endpoints Layer)
- Pristupni sloj (Access Layer)
- Sloj medije (Media Layer)

Kontrolni sloj (Control Layer)

Sloj servisa (Service Layer)
Transportni sloj (Transport Layer)
Sloj upravljanja (Management Layer)

Svaki od gore pomenutih slojeva ima svoju ulogu:

a)
Sloj krajnjih taaka

sl. 3 - Sloj krajnjih taaka

Sloj krajnjih taaka (sl. 3 - Sloj krajnjih taaka) obuhvata svu terminalnu
opremu koja se nalazi na strani korisnika. To su stacionarni telefonski aparati,
mobilni telefonski aparati svih generacija, fax aparati, VoIP telefon, PC ureaji
(laptop i desktop), personalni beini PDA (Personal Digital Assistant), TV
ureaji, ali i oprema LAN mree, oprema PBX korisnikog entiteta kao i ureaji
za upravljanje i nadzor terminalne opreme na strani korisnika.

b)

Pristupni sloj

sl. 4 - Pristupni sloj

Pristupni sloj (sl. 4 - Pristupni sloj) ine oni elementi koji, organizovani u
pristupnu mreu, omoguavaju korisnicima da ostvare servis prenosa podataka
zadovoljavajueg protoka i kvaliteta. Pristupne mree koje danas ostvaruju
servis prenosa podataka oslanjaju se ili na ve postojeu infrastrukturu ili na

beini prenos podataka izmeu krajnje take i mree. Infrastrukturu pristupne

mree ine:
- Bakarni vodovi do lokacije korisnika sa implentiranom xDSL
tehnologijom (ovom tehnologijom nudi se istovremeni prenos
govornog signala, podataka bitske brzine do nekoliko Mb/s i TV
signala)
- Kablovske mree (optika (GPON npr.), Ethernet, KDS),
- ine (LAN) i beine (WiFi, WiMAX) raunarske mree (deo su baze
krajnjih taaka NGN-a).
c)

Sloj medije

sl. 5 - Sloj medije

Sloj medije (sl. 5 Sloj medije) je granini sloj izmeu sloja pristupa i sloja
kontrole. Ovaj sloj ukljuuje elemente koji podravaju odnosno obezbeuju
konekciju na jedinstvenu paketsku infrastrukturu mree. To podrazumeva
sledee aktivnosti:
- konverziju raznovrsnih formata saobraaja u servisu prenosa
podataka u pristupnom sloju na IP paketski tok kroz transportni sloj,
- konverziju
saobraaja
govornog
servisa
sa
postojeeg
komutacionog sloja PSTN mree na odgovarajui sloj NGN mree
Elementi sloja medije su media gejtveji (Media Gateway - MG), koji treba da
omogue, razmenu svih vrsta informacija od access mree ka core mrei i
obrnuto. Trenutno postoji vie razliitih tipova MG-a koji su klasifikovani u etiri
tipa podeljena u dve kategorije:
- Pristupni MG-i: AMG (Access Media Gateway), RMG (Residential
Media Gateway) i IAD (Integrated Access Devices),
- Transportni MG-i: TMG (Trunking Media Gateway).
Podela na pristupne i transportne MG-e zavisi od broja i kapaciteta interfejsa
prema pristupnoj mrei. Generalno posmatrano MG-i su konverzija ili bolje
reeno kapija za ulaz u IP svet i izlaz iz njega.
AMG (Access Media Gateway - sl. 6) se smeta u lokalnim komutacionim
vorovima kao to su udaljeni stepeni ili multiservisni MSAN ureaji. Dakle,
smeta se u blizini krajnjih korisnika sa zadatkom da izvri paketizaciju
saobraaja koji dolazi sa POTS-ova, baznih i primarnih ISDN-ova i isti
prosledi na IP mreu.

sl. 6 - Access Media Gateway (AMG)

RMG (Residential Media Gateway sl. 7) je pozicioniran na strani
pretplatnika sa zadatkom da pripremi saobraaj sa korisnikih telefonskih linija
za IP prenos jo u pretplatnikom delu mree. Povezuje se direktno sa privatnim
komutacionim vorovima (IP PBX). Njegova naprednija varijanta je IAD
( Integrated Access Devices).

sl. 7 - Residential Media Gateway (RMG)

IAD ( Integrated Access Devices sl. 8) je integrisani pristupni ureaj koji
nudi vie mogunosti (prenos glas, slike, podataka i TV signala) i
pogodniji je za upotrebu od RMG. Sadri integrisan ADSL modem preko kojeg
ostvaruje IP vezu sa ostatkom mree. Sposoban je za povezivanje sa
raunarskom opremom preko lokalnih raunarskih LAN mrea

sl. 8 - Integrated Access Devices (IAD)

TMG (Trunking Media Gateway) spada u transportnu mrenu opremu za
razliku od prethodnih pristupnih ureaja. Nalazi se u vorovima mree i njegov
zadatak je konverzija signala koji prenose govorne kanale izmeu komutacionih
vorova komutacionog sloja PSTN mree (kao to su signali PDH ili SDH
hijerarhije) u paketizovane govorne signale pogodne za prenos po IP mrei.
Povezuje se na komutacione vorove klase 4 ili 5 (dakle, i lokalne i tranzitne
centrale) i paketizuje govorna kola koja dolaze sa njih, na nain prikazan na sl.
9.

sl. 9 - (Trunking Media Gateway - TMG )

Podela MG-a na specifine ureaje opisuje odnos MG-a i pristupne
opreme u pristupnom sloju. Prema jezgru NGN IP mree, svi ovi ureaji, su identini
sa aspekta interfejsa i protokola i njihov cilj je uspostavljanje multimedijalnih
sesija preko niza IP rutera sa kraja na kraj transportnog sloja NGN mree. Sesije
koje se uspostavljaju izmeu MG-a nazivaju se RTP/RTCP sesije i one su
multimedijalnog karaktera. RTP/RTCP sesije uspostavljaju se za svaki poziv i
ine ih par zavrnih aktivnosti na MG-ima odreenih njihovim IP adresama
i parom portova, RTP i RTCP portom, na svakoj strani veze. Za multimedijalne
pozive uspostavljaju se posebne RTP/RTCP sesije za govorni, video i bilo koji
drugi tok. Mogue je i vie uesnika u RTP/RTCP sesiji, tzv. multicast veze.
RTP/RTCP protokoli nezavisni su od protokola na transportnom OSI sloju i ne
garantuju kvalitet servisa ili isporuku u realnom vremenu.
d)

Kontrolni sloj

sl. 10 - Kontrolni sloj (Control Layer)

Kontrolni sloj (sl. 10 Kontrolni sloj (Control Layer)) je novost koju NGN
mrea unosi u svoju arhitekturu. Zadatak ovog sloja je upravljanje MG-ima.
Osnovni elemenat kontrolnog sloja koji je zaduen da upravlja MG-ima je
Media Gatewy Controller (MGC).
ta znai upravljati sa MG? Upravljanje MG-ima znai da se npr.
intervencijama na medija sloju omoguava uspostavljanje poziva izme u
krajnih taaka. Pored osnovne funkcije, uloga kontrolnog sloja je i konverzija
signalizacije sa signalizacione PSTN mree na poruke u okviru kontrolnog
sloja NGN mree. Za konverziju signalizacije su zadueni posebni elementi
kontrolnog sloja signalizacioni gejtveji (SG). MGC-i su centralni kontrolni
ureaji NGN mree namenjeni kontroli uspostavljanja poziva preko pristupnih
MG-a. Osnovna i najea uloga MGC-a je preuzimanje signalizacionih

poruka od strane telefonskih korisnika i uspostavljanje odgovarajuih konekcija

na MG-ima najbliim pozivajuem i pozvanom korisniku, kako bi poziv to pre bio
preusmeren na paketsku mreu. Takoe, MGC prihvata signalizacione poruke
SS7 signalizacije za uspostavljanje govornog kola izmeu krajnjeg korisnika i
pristupnog internet RAS (Remote Access Server) servera. U svom radu sa SG
komuniciraju preko SIGTRAN protokola, sa MG-ima preko MEGACO/H.248 ili
MGCP protokola, a sa drugim MGCP-ima komuniciraju preko SIP, a ree BICC
(Bearer IndependentCallControl Protocol) protokola.
e)

Transportni sloj

sl. 11 Transportni sloj

Transportni sloj NGN mree (sl. 11 - Transportni sloj), ija je
infrastruktura ve dosta razvijena u postojeim mreama za prenos
podataka, dominantno ine dve paketske tehnologije za prenos podataka, ATM i
IP. Transportni sloj e se bar u poetku osloniti na postojee tehnologije SDH
i xWDM.
f)

Sloj servisa

sl. 12 - Sloj servisa

Sloj servisa (Service Layer- sl. 12) nasleuje ulogu servisne mree u
PSTN arhitekturi. Osnovni elementi ovog sloja su centralizovani serveri koji
nude usluge svim korisnicima mree. Razlikujemo dva tipa servera:
- Aplikacione servere (AS) koji su elementi inteligentne IN mree
sa otvorenim interfejsima za povezivanje ka kontrolnom sloju u cilju
pruanja servisa korisnicima i
Medija servere (MS) koji predstavljaju inteligentnu periferiju
za masovno smetanje multimedijalnih sadraja.

Sloj servisa sastoji se od elemenata koji na centralizovan nain rukuju

servisima koje nudi mrea, uklju ujui i smetanje svih podataka koji su
neophodni za ostvarenje servisa. Ovi elementi se nazivaju SCP ta ke, kao
i aplikacioni i media serveri.
Realizovanje NGN je mogue samo uz uslov da unutar NGN, mora da
postoji otvoreni interfejs izmeu sloja za kontrolu sesije i medijskog i graninog
gateway-a. Na sl. 13. je dat dijagram koji definie arhitekturu mree sledee
generacije. Ovaj dijagram e nam pokazati pozicije rada razliitih
standardizacionih tela koja su trenutno aktivna na polju telekomunikacija.

sl. 13 - Koncept arhitekture NGN

4.

ELEMENTI ARHITEKTURE I PROTOKOLI U NGN MREAMA

Uproena arhitektura NGN mrea ukljuuje okruenje za kreiranje

aplikacija odnosno servisa, server za izvravanje servisa poznat kao server
aplikacija, server poziva, medija mreni prolaz (gateway) i jezgro mree (sl. 14
Uproen prikaz arhitekture NGN).

sl. 13 - Uproen prikaz arhitekture NGN

Svi elementi NGN mree moraju biti skalabilni i saglasni sa NEBS
standardima (Network-Equipment Building Standards) [2]. Okruenje za
kreiranje aplikacija, odnosno servisa, podrava ivotni vek aplikacije ili servisa

koji se sastoji od nekoliko faza, pri emu svaka od faza zahteva izvrenje
odreenih aktivnosti kao to su: analiza i koncepcija, kreiranje aplikacije, test
prihvatanja aplikacije, razvoj aplikacije, obezbeivanje aplikacije i operacije, i
uklanjanje aplikacije.
Server aplikacija (AS Application Server) predstavlja naslednika Web
servera, a zadatak mu je izvravanje servisa i kontrola servera poziva i
specijalnih resursa. Serveri aplikacija treba da proire ulogu IN-SCF (Inteligent
Network Service Control Function) kako bi obuhvatili nove mrene i servisne
scenarije na vrhu IT platformi. Glavne funkcije koje server aplikacija treba da
podrava su:
okruenje za izvrenje servisne logike (SLEE-Service Logic
Execution Environment),
upravljanje ivotnim ciklusom servisa,
podrka razvoju servisa u smislu API-a i script jezika,
upravljanje sistemom i servisima, i
podrka mehanizmima registracije.
Medija mreni prolaz (MG - Media Gateway) omoguava meusobni rad
resursa mree na bazi komutacije kola (linije, prenosnici) i resursa paketske
mree (IP, ATM), i obrnuto. MG mora, radi interoperabilnosti razliitih mrea, da
podrava razne naine kodiranja govora, opisane standardima G.711, G.726,
G.29x i G.723.1.
Server poziva (Call Server; koriste se i nazivi Call Agent, softswitch i
kontroler MG) obezbeuje komutacionu i signalizacionu inteligenciju sistema.
On uglavnom omoguava funkcije kontrole poziva prema datom modelu poziva:
vri rutiranje poziva, obezbeuje signalizaciju (SIP, H.323, H.248 tj. MEGACO,
kao i SS7 i ISDN-PRI za TDM mree), kontrolu QoS-a, pozive treeg uesnika itd.
Pored toga, server poziva mora da obezbedi i interfejs (npr. standardni protokol
interfejs ili otvoreni API) ka serveru aplikacija kako bi se omoguila kontrola
servisa i servisne politike.
Jezgro NGN-a ini paketska IP mrea koja podrava kako prenos
podataka, tako i servise u realnom vremenu poput telefonije. Migracijom ka
NGN arhitekturi vri se migracija ka multiservisnom jezgru mree, ime se
zamenjuje vie odvojenih jezgara mrea posveenih pojedinanim servisima
(npr. PSTN mrea za telefoniju i Internet mrea za servise podataka). NGN
podrava razliite TDM mree za pristup, jer je NGN nezavisan od mree za
pristup zahvaljujui odvajanju transportnog i servisnog sloja. Posledica toga je
da korisnici imaju kontinuirane servise pri prelasku sa jedne na drugu mreu,
to se realizuje odgovarajuom NGN arhitekturom i korisnikim profilom.
Na sl. 14 je dat primer jedne realizacije NGN arhitekture zasnovan na
uoptenom prikazu sa sl. 13.

14 omoguena
Prikaz jedne arhitekture
NGN
Zahvaljujui funkcijamasl.MG
je komunikacija
korisnika PSTN
mree sa korisnicima korporacijskog LAN (paketska mrea). Za meusobni rad
IP i tradicionalne TDM mree koristi se SIP tehnologija, iji je kljuni elementi
softswitch (call server) i njegov AS. SSP (Service Switching Point) i SCP (Service
Control Point) su standardni IN elementi TDM mree. SCP i AS softswitch-a
komuniciraju korienjem SIPoverTCP protokola. MG komunicira sa softswitchem radi obezbeivanja funkcije rutiranja poziva. Pri tom se za signalizaciju
koristi SIPoverUDP protokol. GURU (GroUp RoUter profile manager) server
opsluuje grupne profile korisnika servisa i reava komunikacione zahteve
grupa korisnika. PP (Personal Profile) server, korienjem baze podataka o
nainima reavanja komunikacionih zahteva grupa korisnika, preusmerava
dolazne pozive ka stvarnoj krajnjoj adresi (IP ili telefonskom broju). CH
(Communication Handling) komponenta uspostavlja pozive izmeu razliitih
servera poziva i razreava zahteve GURU i PP servera vezane za pojedinane i
grupne adrese korisnika servisa. Korienje GURU i PP servera, kao i CH
komponente karakteristino je za univerzitetske centre i preduzea u kojima su
korisnici podeljeni u virtuelne grupe prema funkciji koju vre (npr. akademskom
zvanju ili oblasti kojom se bave) ili na neki drugi nain.
Na sl. 15. data je tabela u kojoj su navedeni protokoli koji se
koriste u NGN.

sl. 15 - Protokoli u NGN

5.

SERVISI NGN MREA

Najvaniji servisi koje korisnicima pruaju NGN mree su:

1. Voice Telephony,
2. Voice Portal,
3. Data services,
4. Multimedijalni servisi,
5. Virtual Private Netvorks,
6. Javna mreno raunarstvo,
7. E-Commerce,
8. Unified Messaging (govor, e-mail, faks mail i stranice preko
zajednikih interfejsa),
9. Information Brokering (reklamiranje, pronalaenje i obezbeivanje
informacija do mnogo korisnika i provajdera),
10. Call Center Services (poziv agentu u call centru tako to se klikne
na WEB stranici),
11. Interactive gaming (omoguava korisnicima on-line i interaktivne
gaming sessions).
12. Distribuirana Virtualna Realnost,
13. Home Manager (monitoring i kontrola kunih sistema bezbednosti,
energetskih sistema i dr. aplikacija).

6.
PRELAZAK SA PSTN NA NGN ARHITEKTURU
6.1. Strategija
Strategija migracije ka NGN-u mogla bi da bude ista za sve operatore.
Najvanije je:
smanjiti trokove mrene infrastrukture i odravanja,

optimalno koristiti resurse investirane u nove tehnologije,

maksimalno upotrebiti ve instaliranu opremu,
omoguiti bri razvoj naprednih servisa, a time kreirati novi izvor
prihoda,
ouvati kvalitet postojeih servisa najmanje na istom nivou kao u
PSTN id.
Razliiti su pogledi na to gde prvo poeti, ne postoje vrste instrukcije kako to
uraditi i koji bi to koraci trebalo da budu. Postoje dva razliita pristupa
(gledita):
a) rastavljanje problema u manje delove, to moe biti isplativo
reenje, jer se svaki deo mree moe razvijati unutar svojih
ekonomskih uslova;
b) modernizovati kontrolu postojeih komutatora za prenos glasa i
njihovih signalizacionih mrea korak po korak u smeru prelaska na
NGN model.
Vrlo je vano da budu razvijene sledee kljune prednosti: zatita
investicija, ouvanje operativnih i kapitalnih trokova, nivo pouzdanosti
transporta, skalabilnost, poboljana selekcija proizvoda, brzina inovacija i
uvoenja servisa.
Danas postoje 4 (etiri) strategije ili je moda bolje reeno pravca u
migraciji sa postojeih mrea na NGN. To su:
1. NGN Total Solution,
2. NGN Strategy for fixed Network,
3. NGN application for Triple Play Solution,
4. IMS: Smart Network Solution.
NGN Total Solution je sveobuhvatno reenje prikazano na sl. 16.

sl. 16 - NGN Total Solution

NGN Strategy for fixed Network je strategija prelaska fiksne mree na NGN (sl.
17).

sl. 17 - NGN Strategy for fixed Network

NGN application for Triple Play Solution (sl. 18) je strategija ili preciznije model
u kome se korisniku dovoenjem jedne fizike veze (kabla ili antene) stavljaju
na
raspolaganje
u
isto
vreme
tri
usluge:
irokopojasni
(broadband) internet, kablovska televizija i telefonija. Dakle, osnova za ovu
uslugu je irokopojasni pristup internetu.

sl. 18 - NGN application for Triple Play

Prednost jednog ovakvog reenja Solution
je da:
Korisnik ima jedan kontakt za plaanje razliitih servisa,
Broadband pristup omoguava da servis provajder bolje koristi
resurse,
Content efikasnije servis provajder koncentrie na aplikacioni nivo
IMS: Smart Network Solution je strategija za izgradnju pametne mree (sl. 19)

sl. 18 - IMS: Smart Network Solution

6.2. Etape prelaska sa PSTN na NGN arhitekturu
Prva etapa - tranzicija jezgra PSTN na NGN arhitekturu obuhvata sledee
aktivnosti:
- tranzitne centrale u TDM tehnologiji se uparuju sa MG-ima (sloj
medije) koji su deo mree softswitch-a (class 4),
MGC-ovi upravljaju MG-ima (sloj kontrole),
u servisnu ravan se uvode AS (Aplication Server),
lokalne centrale (class 5) postaju vrsta pristupne mree NGN-u,
transportna mrea bazirana i dalje na SDH i xWDM tehnologiji,
PSTN i NGN povezane na dva nivoa: preko komutacione ravni sa
MG-ima i preko kontrolne ravni SG-ima.
Druga etapa - uklanjanje lokalnih komutacionih vora koji su izgraeni u TDM
tehnologiji obuhvata sledee aktivnosti:
tranzitne centrale (class 4) se menjaju sa MG-ima (sloj medije),
korisnici preko svojih pristupnih mrea pristupaju direktno MG-u,
lokalne centrale u TDM tehnologiji se menjaju AG-ima koji su deo
mree softswitch-a (class 5),
mrei se dodaje potreban broj MGC-a koji upravljaju MG-ima.
6.3. Tehno-ekonomski aspekti migracije na NGN
Ima najmanje est kljunih tehno-ekonomskih pokretaa za migraciju na
NGN, i to:
- zatita investicija;
- trokovi (kapitalni i operativni);
- pouzdanost na transportnom sloju;
- skalabilnost;
- poboljana selekcija proizvoda;
- brzina inoviranja i uvoenja servisa.
Zatita investicija

Ugraivanje NGN komponenti na osnovu standarda i otvorenih protokola

je prvi korak ka zatiti investicija. Zahteva se meusobni rad sa postojeim
OSS-ovima (Operational Support Systems) pre nego to se NGN moe stvarno
pustiti u upotrebu.
Trokovi (kapitalni i operativni)
tite se zahvaljujui distribuiranoj prirodi NGN-a, i karakteristici
postepenog rasta. Upravljanje budetom i planiranje rasta je jednostavnije.
Kako su NGN reenja zasnovana na otvorenim standardima, a koji su blisko
povezani sa Internet tehnologijama, vana zatita trokova e se nai tokom
rada mree.
Pouzdanost
Pouzdanost na sloju transporta je od izuzetne vanosti. Da bi ouvali
visok nivo pouzdanosti, proizvoai opreme i njihovi korisnici u transportu su
razvili proizvode, arhitekture, i procese ija je misija fokusirana na
maksimiziranje vremena rada mree. Pouzdanost sistema se takoe poveava
primenom redundantnih sistema sa brzim odzivom.
Skalabilnost
Skalabilnost kod NGN-a znai da se poveava kapacitet na jedan otvoren
nain, ili dodavanjem kapaciteta postojeim MG-ima, ili dodavanjem novih MGa. Napredni servisi se mogu uvesti ili proiriti upotrebom postojeih mrenih
elemenata (NE-Network Element), kao to je SCP (Signaling Control Point), ili u
budunosti dodavanjem servera aplikacija (Feature/Application Servers) i
medija servera.
Poboljana selekcija
Poboljana selekcija proizvoda se ogleda u tome da e raditi proizvodi koji
su na standardnoj bazi nudei operatorima najbolji izbor tehnologije,
skalabilnosti i cene. Najvie jo ne potvrenih razloga za migraciju ka primeni
NGN-a je sposobnost ovih novih mrea da podre brzo uvoenje novih i
razliitih servisa. Ako su Internet tehnologije (npr. NG HTML, DNS, LDAP, itd.)
uspeno primenjene, brzi, novi servisi mogu biti razlog za NGN.
7.

ZAKLJUAK

NGN je koncept sadanjosti i budunosti. Neprekidno se razvija i neraskidivo je

pojavom i implementacijom novih tehnologija. Korist od migracije sa postojeih
mrea na NGN imaju svi: korisnici i proizvoai opreme i provajderi servisa.
-

Proizvoai opreme imaju sledee koristi:

nude novu opremu koja je kompatibilna sa NGN arhitekturom ime svoj
biznis ine isplativim,
ostvarena konkurencija im prua priliku da se takmie u razliitim
slojevima i ire svoje reenje/reenja.

Provajderi servisa, takoe imaju svoje koristi:

- ire svoju ponudu servisa, a pri tome su i dalje na jedinstvenoj mrei,
- poveavaju kvalitet servisa koji nude (Click-to-call, Click-to-fax, ...),

vre zamenu elemenata u jednom sloju bez potrebe za zamenom u

drugim slojevima,
novi servisi otvaraju irom vrata da se na tritu pojave novi oblici
providing-a, a time i nova vrsta provajdera servisa.

Korist korisnika je veoma lako opisati:

efikasno reava svoje potrebe jer pravovremeno dobija nove servise i
dobija bolji kvalitet postojeih servisa,
finansijski posmatrano padaju cene usluga.