KOMUTACIONI SISTEMI

Poglavlje 5


2

5 Prenosniki blok

Prenosniki blok predstavlja deo centrale gde se preko prenosnikog razdelnika (PR)
prikljuuju druge centrale kao i korisnici koji imaju vee protoke (ISDN primarni korisnici,
kune telefonske centrale). Preko ovog bloka se centrala ukljuuje u javnu telefonsku mreu. Pod
vezom dve centrale podrazumevamo etiri vrste veza:
- Govorne veze preko kojih se prenosi korisniki signal tipino govor, ali i podaci.
- Signalizacione veze preko kojih se prenosi signalizacija izmeu centrala koja je
neophodna radi razmene informacija izmeu centrala u cilju opsluivanja
korisnikih veza (npr. za zauzimanje govornog kanala u procesu uspostave veze
koja nije lokalna). Postoje raznovrsne signalizacije koje se koriste u komunikaciji
izmeu centrala, ali danas je najzastupljenija signalizacija No.7 koju moraju
podravati sve moderne centrale. Preko signalizacionih veza u stvari komuniciraju
upravljaki blokovi u centralama koje meusobno razmenjuju signalizaciju.
- Sinhronizacione veze preko kojih se vri sinhronizacija izmeu centrala.
- Veze za upravljanje i nadgledanje koje se koriste za menadment u telefonskim
mreama. Na primer, generisanje alarma da bi se obavestila suprotna centrala o
gubitku sinhronizacije sa njom.
Prenosniki blok je vezan govornim kanalima sa blokom komutacije, a kontrolnim
linijama sa upravljakim blokom radi kontrole komunikacije sa drugim centralama (upravljaki
blokovi su ti koji meusobno komuniciraju preko signalizacije izmeu centrala), ali i zbog
sputanja softvera (prilikom inicijalizacije sistema) koji se izvrava na prenosnikom bloku.
Izmeu centrala se definiu prenosniki interfejsi koji definiu sisteme za prenos koji se
koriste za povezivanje centrala. Npr. ukoliko se koriste stari analogni FDM (frekvencijski
multipleks) sistemi definie se tzv. C-interfejs. Ukoliko se za povezivanje centrala koristi E1-
PCM multipleks sa 30 govornih kanala + 2 kanala definie se A-interfejs. Za povezivanje
centrala se mogu koristiti i SDH sistemi, radio-relejne veze, itd.
Funkcije prenosnikog bloka, koji jo nazivamo i prenosnik, moemo podeliti na tri
grupe:
- Prilagoenje govornih signala Govorni signali, koji se sa komutacionog polja
prosleuju ka prenosniku i potom dalje ka drugoj centrali, se moraju prilagoditi
sistemu koji se koristi za prenos izmeu centrala (FDM, E1-PCM...), a u
suprotnom smeru se oni moraju izvui i pretvoriti u interni oblik koji se koristi u
centrali za prenos govornih signala.
- Prihvatanje i utiskivanje signalizacije Poto preko prenosnikog interfejsa,
razmenom signalizacije, meusobno komuniciraju upravljaki blokovi dveju
centrala, ova funkcija podrazumeva da prenosnik primljene signalizacione poruke
od svog upravljakog bloka prevodi u format signalizacije koji se koristi preko
prenosnikog interfejsa, a u suprotnom smeru primljenu signalizaciju prevodi u
interni format koji se koristi u centrali.
3

- Sinhronizacija svih prenosnikih interfejsa Ova funkcija obezbeuje vremenske
i frekvencijske usaglaenosti na prenosnim sistemima izmeu posmatrane centrale
i drugih centrala da bi se postigla sinhronizacija celokupne telefonske mree, a
samim tim i smanjenje broja preskoka koji degradiraju kvalitet prenosa izmeu
centrala.

5.1. Blok-ema prenosnika

Blok-ema prenosnika je data na slici 5.1.1.

Slika 5.1.1. Blok-ema prenosnika
Kao to se i vidi sa slike 5.1.1, razlikujemo dva dela, predajni i prijemni deo.
Prijemni deo:
- Ulazni stepen Slui da primi signal koji je doao sa prenosnikog razdelnika
(PR) i transformatora i da ga pojaa. Izlazi ovog bloka su dva izlaza: jedan izlaz
sa 'pozitivnim' i jedan izlaz sa 'negativnim' impulsima (HDB3 kod). HDB3 kod je
objanjen u sekciji 5.1.1.
- HDB3 dekoder Od primljenih 'pozitivnih' i 'negativnih' impulsa tj. primljenog
HDB3 koda formira NRZ (Non Return to Zero) kod tj. impulse (originalan
signal).
- Blok za ekstrakciju takta Ovaj blok izvlai takt iz primljenog (HDB3 kodiranog)
signala (koji je proao kroz ulazni stepen i pretvoren je u 'pozitivne' i 'negativne'
impulse) i time regenerie takt centrale sa kojom je vezan preko prenosnika.
HDB3
dek.
razdv.
stepen
det.
sign.
ekstr.
takta
nadgl.
greke
ulazni
stepen
izdv.
sign.
sinhr.
rama
D
M
X
A A A
ref.
1
2
30
E R
.
.
.
I O
CI CO
SI
SO
A
HDB3
koder
razdv.
stepen
izl.
stepen
M
U
X
E R A
utisk.
sign.
1
2
30
.
.
.
NRZ
PRIJEMNI DEO
PREDAJNI DEO
TI
NRZ
PR
4

Regenerisani takt se koristi za upis primljenih podataka u elastinu memoriju, a
eventualno se koristi i kao referenca za generisanje takta same centrale to je
objanjeno u sekciji 5.3.3. Pod primljenim podacima podrazumevamo signale koji
se prenose govornim, signalizacionim, sinhronizacionim vezama, kao i vezama za
nadgledanje i upravljanje.
- Blok za detekciju signala Koristi se za detekciju signala (da li signal postoji ili
ne). Ako se ne detektuje prisustvo signala generie se alarm (A) koji alarmira
centralu da nema signala sa dotine prenosnike veze ime se zna da je izgubljena
veza sa centralom na drugom kraju prenosnike veze.
- Blok za nadgledanje greaka Jedan izlaz sa HDB3 dekodera se vodi na ovaj
blok da bi se nadgledalo da li je bilo greaka pri prenosu ili ne. Pod grekama se
podrazumeva naruenost pravila HDB3 koda. Ukoliko se detektuje greka pri
prenosu generie se alarm (A) koji signalizira centrali da je bilo greaka u
prenosu.
- Blok za sinhronizaciju rama Ovaj blok slui za detekciju poetka rama i vri
sinhronizaciju na ram struktura koje se primaju. Ovo je neophodno da bi se znala
tana pozicija svakog bita u ramu (pozicije govornih kanala, signalizacionih
informacija i dr), jer bi u suprotnom primljeni signal bio beskoristan. Ukoliko
doe do gubitka sinhronizacije onda se generie alarm (A) da je izgubljena
sinhronizacija rama. Tada se mora pokrenuti postupak hvatanja sinhronizacije
rama da bi prenosnik ponovo bio sinhronizovan na ram.
- Elastina memorija Ulaz I predstavlja ulaz za signal (informaciju) koji se prima
i uitava u ritmu takta koji generie blok za ekstrakciju takta (u stvari u ritmu
takta druge centrale, to je logino jer je ta centrala i formirala signal). Ono to je
bitno napomenuti je da rad prijemnog dela prenosnika do upisa u elastinu
memoriju diktira takt iz druge centrale koji je reprodukovan u bloku za
ekstrakciju takta, a nadalje se radi u ritmu lokalnog takta centrale. Izlaz O
predstavlja izlaz elastine memorije gde izlazi signal (informacija) koji je bio
primljen u elastinu memoriju u ritmu takta druge centrale. CI i CO predstavljaju
ulaze za taktove koji diktiraju upis odnosno itanje iz elastine memorije. Vidimo
da upis u elastinu memoriju diktira takt iz druge centrale, a itanje lokalni takt
centrale. U sluaju da doe do preskoka ili duplog itanja, u elastinoj memoriji
se generie alarm (A) koji obavetava centralu o tom dogaaju. Cilj elastine
memorije je da kompenzuje razlike u taktovima dveju centrala i time smanji
uestalost pojave preskoka.
- Demultiplekser (DMX) Demultiplekser vri demultipleksiranje primljenog
signala i izdvaja: rezervisane bite (R), bite za identifikaciju greke na suprotnom
kraju (E) (greka se desila u prenosu od posmatrane centrale ka drugoj centrali i to
nam druga centrala saoptava preko ovih bita), govorne kanale i signalizacioni
kanal.
- Razdvojni stepen razdvaja govorne kanale ka komutacionom polju. U sluaju
digitalnih komutacionih polja razdvojni stepen u stvari formira interno definisanu
5

(korienu) PCM strukturu koju prihvata na svojim ulazima/izlazima
komutaciono polje.
- Blok za izdvajanje signalizacije izdvaja signalizaciju za govorne kanale. Ovaj
blok se koristi samo kod signalizacije po pridruenom kanalu, a kod
signalizacije po zajednikom kanalu se ne koristi ovaj blok. U sluaju
signalizacije po zajednikom kanalu se signalizacioni kanal direktno vodi na blok
za obradu signalizacije ili se vodi (zajedno sa govornim kanalima) na
komutaciono polje gde se taj kanal komutira ka bloku za obradu signalizacije.
Koja varijanta e se koristiti u sluaju signalizacije po zajednikom kanalu zavisi
od izbora proizvoaa centrale.
Predajni deo:
- Blok utiskivanje signalizacije Koristi se za utiskivanje signalizacije za govorne
kanale ako se koristi signalizacija po pridruenom kanalu, a ako se koristi
signalizacija po zajednikom kanalu onda se ovaj blok ne koristi, ve se
signalizacija direktno vodi na multiplekser (ili se signalizacija nalazi u internom
PCM signalu iz komutacionog polja zajedno sa govornim signalima - koriena
varijanta zavisi od proizvoaa centrala).
- Razdvojni stepen Grupie govorne signale sa komutacionog polja ka
multiplekseru. U sluaju digitalnih komutacionih polja na razdvojni stepen u
stvari dolazi interni PCM signal (koji sadri govorne signale i eventualno
signalizaciju po zajednikom kanalu) sa odgovarajueg izlaza komutacionog
polja.
- Multiplekser Vri multipleksiranje signala: A da se alarmira druga centrala, R
rezervni biti, E da se obavesti druga centrala da je bilo greaka pri prenosu u
smeru od druge centrale ka posmatranoj centrali, govornih kanala (signala) i
signalizacije. Na izlazu imamo multipleksiran signal (ram) koji koristi NRZ kod.
- HDB3 koder Kodira multipleksirani signal koji je NRZ kodiran u HDB3
kodiran signal.
- Izlazni stepen Vri prilagoenje signala na liniju.
Napomena: Predajni deo radi u potpunosti u ritmu lokalnog takta centrale.
5.1.1. HDB3 kod
Linijski kodovi koji se koriste u povezivanju centrala moraju da ispune dva veoma vana
uslova. Prvi uslov je da linijski kod nema jednosmernu (DC) komponentu. Ovaj uslov je bitan sa
stanovita integriteta signala. Naime, veina vodova imaju odreene kapacitivnosti, pa u sluaju
kada linijski kod ima DC komponentu, DC komponenta ne moe da proe kroz vodove sa
kapacitivnou i time dolazi do degradacije signala. Degradacija se pre svega ogleda u injenici
da u sluaju kada signal postavi naponski nivo dovoljno dugog trajanja (dovoljno dug niz 0 ili 1),
tada na prijemu dolazi (ak i u idealnim uslovima bez uma) do postepenog rasta ili opadanja
nivoa signala. Drugi uslov za linijski kod je da se u svim situacijama generie dovoljan broj
tranzicija signala da bi na prijemu mogao da se regenerie takt koji je korien za kreiranje
signala. U prevodu potrebno je detektovati duge nizove 0 ili 1 koji mogu da dovedu do dugih
perioda bez tranzicije, a koji opet dovode do nemogunosti regenerisanja takta. Detektovane
6

duge nizove 0 ili 1 je potom potrebno na unapred definisan nain modifikovati tako da se ipak i u
takvim situacijama postignu tranzicije signala koji je linijski kodiran.
HDB3 kod spada u linijske kodove i ispunjava oba navedena uslova. HDB3 kod je
bipolaran kod to znai da za prenos 1 koristi dva naponska nivoa (pozitivan i negativan). Pri
tome se naponski nivo pri prenosu 1 uvek obre (ako je prethodna jedinica prenesena sa
pozitivnim znakom, sledea e biti sa negativnim znakom). Ovakav princip omoguava
potiskivanje DC komponente u HDB3 kodu. Takoe zbog obrtanja znaka pri prenosu susednih
jedinica, dug niz jedinica ne predstavlja problem jer se uvek javljaju tranzicije signala. Meutim,
to nije sluaj sa prenosom 0, pa je stoga potrebno potisnuti duge nizove 0. Da bi se potisnuo dug
niz 0, a istovremeno zadralo svojstvo odsustva DC komponente koriste se dva pravila:
- U nizu od etiri uzastopne 0, poslednja 0 u tom nizu se menja sa tzv. V
(Violation) bitom, pri emu V bit ima isti nivo kao poslednja poslata 1 (ne uzima
se u obzir V bit, ve regularna 1).
- Ako je broj regularnih 1 izmeu V bita koji se utiskuje i prethodnog V bita paran,
tada se prva 0 u nizu od etiri uzastopne 0 menja sa tzv. B (Balancing) bitom.
Vrednost B bita ima suprotnu vrednost od poslednje poslate 1, tj. B bit se rauna
kao da je u pitanju regularna 1. Nakon utiskivanja B bita se primenjuje prethodno
pravilo, pa e utisnuti V bit imati isti polaritet (znak) kao i B bit, jer se B bit
rauna kao regularna 1.

Slika 5.1.1.1. HDB3 kod - utiskivanje V bita
Na slici 5.1.1.1 je prikazan primer sa oba sluaja utiskivanja V bita. Kao to vidimo za
prvi sluaj etiri uzastopne 0 (drugi V bit po redu na slici), izmeu prvog i drugog V bita postoje
dve 1 tj. paran broj 1. To znai da se utiskuje i B bit koji se u stvari ponaa kao regularna 1, to
se i vidi sa slike 5.1.1.1. Utiskivanjem i B bita se postie da utisnuti V bit ima suprotnu vrednost
od prethodnog V bita. U drugom sluaju etiri uzastopne 0 imamo neparan broj 1 pa nema
potrebe za utiskivanjem B bita, jer e utisnuti (trei V bit) V bit imati suprotnu vrednost od
prethodnog V bita (drugog V bita). Ideja je da V biti uvek imaju suprotnu vrednost da bi i dalje
DC komponenta bila potisnuta. V bit obezbeuje da se u nizu pojave maksimalno tri uzastopne
0, to omoguava pouzdanu rekonstrukciju takta na prijemu. Rekonstrukcija NRZ koda na
prijemu je jednostavna. Svaki put kad se detektuju uzastopna dva pozitivna ili negativna nivoa
signala (pod uzastopnim podrazumevamo da ne uzimamo u obzir nula nivo), znai da se nailo
na V bit i da je u pitanju bit sa vrednou 0. Pri tome, ako je u tom detektovanom nizu od etiri
uzastopne 0, prvi bit takoe sa pozitivnim ili negativnim nivoom tada je u pitanju B bit i on se
0 1 1 1 1 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0
NRZ
HDB3
V bit V bit V bit B bit
7

takoe tumai kao originalni 0 bit. Takoe, na ulaz HDB3 dekodera (slika 5.1.1) se vode samo
linije sa pozitivnim i negativnim impulsima, dok se nula nivo ne vodi na dekoder, jer nema
potrebe za tim. Naime, ako i pozitivna i negativna linija imaju neaktivne vrednosti u pitanju je
naponski nivo 0.

5.2. Elastina memorija

Kao to smo videli sa blok-eme prenosnika sa slike 5.1.1, srce prijemnog dela ini
elastina memorija. Svaka centrala radi u ritmu svog 'lokalnog' takta (u narednim sekcijama
videemo kako se on generie). Meutim, kad se prima signal od druge centrale taj signal dolazi
u ritmu 'lokalnog' takta te druge centrale. Usled postojanja ova dva takta, prilikom prijema se
javlja nekoliko problema. Prvi problem je to 'lokalni' taktovi dveju centrala koje meusobno
komuniciraju nisu u potpunosti usaglaeni jer, iako imaju iste vrednosti frekvencije oscilovanja,
usled konane tanosti (tehnolokih ogranienja) uvek postoji mala razlika meu njima. Otuda,
dugorono gledano, usled razlike u taktovima (ma kako ona mala bila) dolazi do pojave preskoka
koji se manifestuje ili u duplom itanju nekog bita ili u potpunom preskoku nekog bita (bit se
uopte ne proita). Duplo itanje se javlja kad je 'lokalni' takt centrale koja prima bri od
'lokalnog' takta centrale koja alje, a preskok bita se javlja u suprotnom sluaju. Ova dva sluaja
su prikazana na slici 5.2.1.

Slika 5.2.1. Tipovi preskoka
Kao to se vidi, duplo itanje se javlja usled toga to je 'lokalni' takt centrale koja prima
neto bri, pa se otuda desi da pre nego to 'lokalni' takt centrale koja alje poalje novi bit,
centrala koja prima proita ponovo isti bit. Preskok bita se javlja usled injenice da je centrala
koja alje, usled breg 'lokalnog' takta, postavila novi bit pre nego to ga je centrala koja prima
oitala. Oigledno, to je manja razlika u frekvencijama 'lokalnih' taktova to e ree da dolazi do
pojave preskoka.
Drugi problem je to kanjenje kroz liniju varira usled promenjivih uslova na prenosnim
medijumima, pa se tako prividno javlja Doplerov efekat, odnosno centrala koja prima signal ima
utisak da 'lokalni' takt centrale koja alje varira pa i to dovodi takoe do opasnosti od preskoka.
Ove promene su spore, ali dugotrajne jer su promene uslova okoline takvog karaktera (spore i
dugotrajne) i ova pojava se jo naziva i vonder (wander). Vonder je niskofrekventna pojava
(manje od 10Hz). Pored toga sami taktovi nisu stabilni tj. njihove ivice podrhtavaju oko
optimalnih pozicija - pojava tzv. ditera (jitter). Diter predstavlja brze i kratkotrajne promene u
vrednosti takta koje se ogledaju u malim odstupanjima ivica takta oko optimalne pozicije (slika
Duplo
itanje
t
upis
itanje
Preskoen
bit
t
upis
itanje
8

5.2.2). Diter je posledica nesavrenosti PLL-ova, oscilatora, kao i postupaka regenerisanja
taktova, multipleksiranja i demultipleksiranja signala. Diter je visokofrekventna pojava (vea od
10Hz, tipino do nekoliko kHz). U sutini, i diter i vonder izazivaju podrhtavanja ivica takta tj.
odstupanja ivica takta oko optimalne vrednosti, a razlika je samo u frekvenciji ove pojave
podrhtavanja, pri emu je granica izmeu pojava ditera i vondera postavljena na 10Hz. Diter i
vonder bi dovodili do pojave preskoka ak i kad bi oba 'lokalna' takta imala potpuno iste
vrednosti.

Slika 5.2.2. Podrhtavanje ivica takta oko optimalnih pozicija
Pored ovoga, centrala je tipino povezana sa vie od jedne centrale. Primljeni signali od
sviju centrala moraju da se frekvencijski i fazno usaglase po prijemu da bi se mogli prenositi
dalje kroz centralu tj. njeno komutaciono polje (slika 5.2.3), a pri tome se primljeni signali od
sviju centrala meusobno razlikuju po 'lokalnim' taktovima usled konane tanosti tih taktova, a
takoe i karakteristike i uslovi prenosnih medijuma se razlikuju (npr. duina medijuma koja
zavisi od meusobnog rastojanja centrala).

Slika 5.2.3. Frekvencijsko i fazno usaglaavanje signala od drugih centrala
Zbog svega navedenoga se mora koristiti elastina memorija koja se moe shvatiti kao
linija za kanjenje koja menja vrednost kanjenja i time se prilagoava svim navedenim
potencijalnim uzrocima preskoka i to je vie mogue minimizira pojavu preskoka tj. ona slui
da se ova pojava to ree javlja. Preskok e se uvek javljati, ali upotrebom elastine memorije se
poveava vreme izmeu dva preskoka i time se preskoci ree javljaju. Blok-ema elastine
memorije je data na slici 5.2.4.
Signal koji se prima se serijski upisuje u jedan S/P (serijski upis/paralelno itanje)
registar koji ima N pozicija (bita). Upis se vri u ritmu takta TI 'lokalni' takt centrale koja je
Optimalan
takt
Realan
takt
GKP
EM
EM
EM
Od
centrale B
Od
centrale C
Od
centrale D
Frekvencijski i
fazno usaglaeni
signali
9

poslala ovaj signal, a njen 'lokalni' takt se izvukao u bloku za ekstrakciju takta u prijemnom delu
prenosnika. Istovremeno sa serijskim upisom informacije u S/P registar, takt TI se vodi na blok
N koji je broja po modulu N. Kad ovaj broja odbroji do N onda je S/P registar popunjen novim
sadrajem pa se generie signal koji sadraj S/P registra upisuje u elastinu memoriju koja se
sastoji od K registara svaki od po N bita. Takoe se istovremeno inkrementira odgovarajui
broja po modulu K koji ukazuje na poziciju gde e se izvriti sledei upis. Slino radi i itanje
iz elastine memorije. Na izlazu imamo jedan P/S registar (paralelni upis/serijsko itanje) iz kog
se serijski ita u ritmu 'lokalnog' takta centrale TO. Ovaj registar je takoe duine N. Ovom
registru je pridruen odgovarajui broja po modulu N i kad se proita svih N bita iz P/S registra
ovaj broja dostigne u tom trenutku vrednost N i tada se generie signal kojim se vri itanje iz
lokacije elastine memorije na koju ukazuje odgovarajui broja po modulu K koji je pridruen
izlazu i taj sadraj se upie u P/S registar, a zatim se inkrementira sadraj brojaa K da bi se
pokazalo na sledeu lokaciju sa koje e se itati. Kada se oba brojaa po modulu K poklope tj.
pokau na istu lokaciju onda znai da e doi do preskoka i zato je uvedena logika koja prati
stanja oba brojaa po modulu K da bi detektovala takvu situaciju. im se takva situacija
detektuje odmah se generie alarm. Ulaze SI i SO centrala koristi da bi postavila u odgovarajue
poloaje brojae po modulu K i N nakon detekcije da e doi do preskoka. Kad se detektuje da
e doi do preskoka preskae se celokupni sadraj elastine memorije. Kapacitet elastine
memorije se projektuje s jedne strane tako da se minimizuje uestanost preskoka na eljenu meru
(prvi uslov), a s druge strane poto se preskae cela elastina memorija kad doe do preskoka
onda se ona projektuje da njen kapacitet bude celobrojan umnoak broja bita u ramu (drugi
uslov) jer time se preskae ceo broj ramova i vraamo se na istu poziciju u ramu gde smo bili pre
preskoka ime ne gubimo sinhronizaciju rama. Ovo je uraeno iz razloga to ako se izgubi
sinhronizacija rama proces uspostave sinhronizacije rama traje 100-200ms ime bi izgubili
znatno vie ramova nego to je kapacitet elastine memorije koji u stvari odgovara broju ramova
koji e se preskoiti prilikom preskoka. Pri tome se bira minimalni broj koji zadovoljava oba
uslova, jer to je vei kapacitet elastine memorije unosi se vee kanjenje.

Slika 5.2.4. Blok-ema elastine memorije
Primer. Prijem primarnog PCM (E1-PCM) signala ostvaruje se plesiohrono pri emu je
dozvoljeno da doe do jednog preskoka u toku 24h.
a) Odrediti potrebne tanosti oscilatora na predaji i prijemu.
: N
: N
TO
SIGNAL
S/P REG. (N)
P/S REG. (N)
I
CI
O
CO
SIGNAL
TI
U
_
_ N
N
RAM
BROJA
DO K
BROJA
DO K
LOGIKA
A
SI
SO
1
K
10

b) U sluaju da su na raspolaganju oscilatori tanosti
9
10

= A odrediti potreban kapacitet

elastine memorije.
Reenje:
a) Bitski protok primarnog PCM signala je s Kb KHz v
b
2048 8 8 32 = = , pa su potrebni
oscilatori sa frekvencijom KHz F
B
2048 = .
Maksimalan broj preskoka koji se dese u intervalu T je dat sa:
( ) ( )
B OSC B OSC B OSC
F A F A F A F
T F P
2 1 1 = + = A
A = A

gde je F A maksimalna apsolutna razlika frekvencija upisa i itanja bita. Prema uslovu zadatka
1 = AP bit, a T=24h, pa potrebna tanost oscilatora u centrali iznosi:
12
10 825 . 2
2 2

=
A
=
A
=
T F
P
F
F
A
B B
OSC
.
b) Sada se posmatra sluaj da je tanost oscilatora
9
10

=
OSC
A , pa je maksimalan broj preskoka u
toku 24h jednak 9 . 353 2 = = A T F A P
B OSC
bita, tj. za dan se dogodi 354 preskoka u najgorem
sluaju. Ako se koristi elastina memorija kapaciteta P C
el
A > obezbeeno je da se deava
najvie 1 preskok u toku 24h, ali je mogue da doe do gubitka sinhronizacije rama. Meutim,
ako se dodatno uzme uslov
ram el
C k C = ( bita C
ram
256 8 32 = = ) pri preskoku e se gubiti (ili
duplirati) k ramova, pa nee doi do gubitka sinronizacije rama. Na osnovu prethodnog potrebno
je koristiti elastinu memoriju kapacita bita C
el
512 = . Memorije veeg kapaciteta nisu pogodne
jer uzrokuju vee kanjenje.

5.3. Sinhronizacija generatora takt signala (oscilatora) u centrali

Svaka centrala u telefonskoj mrei ima svoj lokalni izvor takta (oscilator). Svaki oscilator
se karakterie parametrom A koji predstavlja tanost oscilatora i definie se kao:
f
f
A
A
= (5.3.1)
gde je f frekvencija oscilatora, a f A maksimalno odstupanje frekvencije oscilatora od
deklarisane vrednosti f . Idealno bi bilo kad bi sve centrale imale istu vrednost frekvencije
oscilatora i kad bi taktovi bili i fazno usaglaeni. Meutim, to nije mogue pre svega zbog
konane tanosti oscilatora (ali i drugih razloga opisanih u potpoglavlju 5.2). Zbog konane
tanosti oscilatora se ne moe postii da svi lokalni oscilatori u centralama imaju istu frekvenciju
oscilovanja. Iz tog razloga se u telefonskoj mrei pri prenosu izmeu centrala javljaju preskoci.
Da bi se preskoci sveli na minimalnu moguu meru pre svega se koriste veoma precizni
oscilatori (
11
10

~ A ) i vri se sinhronizacija oscilatora u telefonskoj mrei. Svaka zemlja ima

svoju nacionalnu telefonsku mreu, a u okviru nje se koristi primarni izvor uestanosti (oscilator
na bazi cezijuma ili rubidijuma sa
11
10

~ A ). Korienjem primarnog izvora uestanosti se

11

postie da se preskok na nivou bita javlja u proseku svakih 6.78h, odnosno preskok itavog E1-
PCM rama (256 bita) se javlja svakih otprilike 70 dana (mora da se koristi elastina memorija od
256b da bi se desio jedan preskok, a ne 256 preskoka u tih 70 dana). Ovi oscilatori se koriste za
ostvarivanje meunarodnih veza i ovo je plesiohrona metoda sinhronizacije i kod nje u sutini
svaka centrala radi sa svojim lokalnim taktom. Znatno naprednije su sinhrone metode
sinhronizacije koje se koriste u okviru nacionalnih telefonskih mrea i one obezbeuju da se sve
centrale sinhroniu na istu srednju frekvenciju. Razlog zato se sinhrone metode ne koriste u
meunarodnim vezama (veze izmeu nacionalnih telefonskih mrea) je taj to bi jedna zemlja
diktirala drugoj zemlji sinhronizaciju tj. takt to naravno nije poeljno jer svaka nacionalna
telefonska mrea predstavlja vaan deo telekomunikacione strukture svake zemlje i samim tim se
ne sme dovoditi u zavisan poloaj. Postoji vie tipova sinhronih metoda sinhronizacije:
- Metode demokratskog karaktera
- Metode despotskog karaktera
- Hibridne metode
- Metode sa zajednikom spoljanjom referencom

5.3.1. Metode demokratskog karaktera

5.3.1.1. Metoda uzajamne sinhronizacije sa jednostrukim vezama
Kod ovog metoda svaka centrala kreira sopstveni referentni takt na osnovu vrednosti
referentnih taktova svih ostalih centrala u mrei (slika 5.3.1.1.1). Na ulaz PLL-a (Phase Locked
Loop) se dovode referentni taktovi ostalih centrala u mrei (ne mora od svih centrala iz mree,
ali je ipak veoma poeljno). Na ovaj nain dobijamo sluaj gde svaka centrala deluje na svaku
centralu (distribuiran sistem sa povratnom spregom), i frekvencija takta svih centrala osciluje
oko neke zajednike srednje vrednosti.

Slika 5.3.1.1.1. Metoda uzajamne sinhronizacije jednostrukim vezama
Ova metoda je izuzetno robusna i pouzdana jer mrea zadrava sinhronizaciju i u sluaju
ispada (kvara) pojedinih centrala ili linkova. Veliki nedostatak je mala skalabilnost jer ova
metoda nije pogodna za velike mree. Pored toga ove mree su i veoma skupe jer moraju da
implementiraju efikasne metode za nadgledanje i kontrolu stanja sinhronizacije u mrei. Naime,
usled kvara pojedinih linkova ili centrala moe doi do toga da sistem zaosciluje i postane
nestabilan, pa je tada neophodno aktivirati zatitne mehanizme koji e izvui mreu iz ovakvog
nestabilnog stanja. Jo jedna mana je i spora konvergencija sistema u stabilno stanje u kome sve
centrale imaju stabilizovani sopstveni takt. Usled navedenih mana primena ove metode je
ograniena na male mree koje zahtevaju visoku robusnost i pouzdanost (tipina primena ove
E
C
B
D
A
f
A
f
B
f
C
f
D
f Fazni
komparator
NF VCO
PLL
f - srednja
vrednost
frekvencija
f
A
,f
B
,f
C
,f
D
U centrali E
12

metode je u vojne svrhe gde je veoma bitna osobina robusnosti). Ova metoda se ne koristi u
telefonskim mreama, pre svega zbog veliine telefonske mree.
5.3.1.2. Metoda uzajamne sinhronizacije sa dvostrukim vezama
Umesto jednostrukih veza kao u prethodnom sluaju sada imamo dvostruke veze izmeu
centrala, tako da svaka centrala moe da vrati informaciju o svojoj frekvenciji (praktino svoju
frekvenciju) i da vidi kolika je promena ime se dobija dodatna informacija za PLL i time se
varijacija oscilovanja frekvencije takta oko srednje vrednosti dodatno smanjuje, ali je cena
ovakvog sistema vea jer koristimo dodatne veze. Sve napomene o prednostima i manama su
identine kao i kod metode uzajamne sinhronizacije sa jednostrukim vezama.
5.3.1.3. Metoda teinske uzajamne sinhronizacije
Ova metoda je proirenje prethodno navedene dve metode i podrazumeva da svaka
centrala ima svoju teinu, ime se odreuje znaaj centrale u mrei (tj. njenog referentnog takta).
to je vea teina centrale to je znaaj njenog referentnog takta u drugim centralama
dominantniji u procesu generisanja referentnog takta tih centrala. Ukoliko su sve centrale iste
teine tada ova metoda postaje identina metodi uzajamne sinhronizacije opisanoj u prethodne
dve podsekcije.
5.3.2. Metode despotskog karaktera

5.3.2.1. Master-slavemetoda
Kod ove metode se koristi master centrala iji takt diktira rad taktova (PLL-ova) u
drugim centralama koje se nazivaju slave centrale (slave centrale se sinhroniu na takt master
centrale). Master centrala koristi oscilator visoke preciznosti (baziran na cezijumu ili
rubidijumu). Koriste se dve topologije u master-slave metodi - topologija zvezde i topologija
stabla. U topologiji zvezde sve slave centrale imaju direktnu vezu sa master centralom, dok u
topologiji stabla neke slave centrale nisu direktno povezane na master centralu, pa posredno
(preko drugih slave centrala) dobijaju informaciju o taktu master centrale. Obe topologije su
prikazane na slici 5.3.2.1.1. U sluaju prekida veze sa master centralom, slave centrala moe
privremeno prei na rad sa svojim sopstvenim, ali i manje preciznim oscilatorom dok se ponovo
ne uspostavi sinhronizacija na master centralu. Naravno, u tom sluaju dolazi do ee pojave
preskoka pa je poeljno to pre ponovo uspostaviti sinhronizaciju na master centralu.

Slika 5.3.2.1.1. Master-slavemetoda
master
slave
slave
slave
slave
master
slave
slave
slave
slave
slave
Topologija
stabla
Topologija
zvezde
13

Prednost ove metode je to izuzetno efikasno postie sinhronizaciju u mrei i znatno je
ekonominija od metoda demokratskog karaktera. Samo master centrala treba da koristi izuzetno
precizan (samim tim i skup) oscilator, dok slave centrale koriste jeftine PLL sklopove i
oscilatore. Broj sinhronizacionih veza je znatno manji nego kod demokratskih metoda gde je
poeljno da svaka centrala bude povezana sinhronizacionim vezama sa svim drugim centralama,
ime je dodatno master-slave metoda ekonominija u odnosu na demokratske metode.
Topologija stabla omoguava i ostvarivanje osobine skalabilnosti, odnosno ova metoda se moe
koristiti i u velikim mreama. Naravno, oigledna mana je velika osetljivost mree na kvar
master centrale. U sluaju kvara master centrale dolazi do gubitka sinhronizacije itave mree.
5.3.2.2. Hijerarhijska master-slavemetoda
Ova metoda je proirenje master-slave metode i reava problem pouzdanosti master-slave
metode kod koje se kvarom master centrale gubi sinhronizacija u itavoj mrei. Kod
hijerarhijske master-slave metode definie se vie rangova po hijerarhiji. Na najviem nivou se
nalaze primarne centrale kojih ima dve iz razloga pouzdanosti, ako jedna otkae da u tom rangu
ostane jo jedna aktivna centrala. Primarne centrale koriste oscilator visoke preciznosti (baziran
na cezijumu ili rubidijumu). One diktiraju taktove u centralama sledeeg ranga koje su za njih
slave. Centrale iz drugog ranga sada predstavljaju master centrale za centrale iz treeg ranga
(koje su slave za centrale iz drugog ranga) i diktiraju im vrednosti njihovih taktova i tako sve do
najnieg sloja hijerarhije. Oigledno, ak i ako jedan deo mree izgubi vezu sa primarnim
centralama, taj deo mree moe privremeno da uspostavi svoju sinhronizaciju gde bi centrala iz
najvieg ranga tog dela mree postala privremeno primarna centrala sa svojim oscilatorom.
Naravno, poto je oscilator nie preciznosti preskoci bi ipak bili neto ei. Takoe treba uoiti
sa slike 5.3.2.2.1 da je veina centrala iz jednog ranga vezana na vie centrala vieg ranga, a da
postoje i veze izmeu centrala istog ranga, ime se postie visok stepen pouzdanosti i mala
verovatnoa da deo mree ispadne iz sinhronizacije. Ova metoda se danas koristi u telefonskoj
mrei, ali i u mnogim drugim mreama jer ima sve pozitivne osobine master-slave metode, pri
emu dodatno jo ostvaruje i veu pouzdanost u odnosu na master-slave metodu.

Slika 5.3.2.2.1. Hijerarhijska master-slavemetoda

5.3.3. Hibridne metode

5.3.3.1. Oligarhijska metoda
Hibridne metode kombinuju pristup demokratskih i despotskih metoda. Oligarhijska
metoda se zasniva na upotrebi demokratske metode u jezgru mree gde se nalaze master centrale
koje se meusobno sinhronizuju koristei demokratsku metodu uzajamne sinhronizacije (sa
Primarne centrale
Drugi rang
Trei rang
14

jednostrukim ili dvostrukim vezama). Master centrale potom master-slave metodom sinhroniu
slave centrale koje se nalaze na periferiji mree. Na ovaj nain se ostvaruje visoka pozudanost u
jezgru mree gde je manji broj centrala pa se samim tim mogu primeniti demokratske metode, a
opet reenje je ekonomino jer se u najveem delu mree ipak koristi ekonominija despotska
(master-slave) metoda. Pri tome, kontrolni i zatitni mehanizmi u jezgru mree koji se koriste
zbog nadgledanja sinhronizacije (neophodno za demokratske metode) su jednostavniji jer je mali
broj centrala u pitanju. Na slici 5.3.3.1.1 je prikazan primer mree koja koristi oligarhijsku
metodu. Crvenom bojom su oznaene centrale jezgra mree koje se meusobno sinhroniu
metodom uzajamne sinhronizacije, a zelenom bojom su oznaene centrale na periferiji mree
koje se master-slave metodom sinhroniu na odgovarajue centrale iz jezgra mree.

Slika 5.3.3.1.1. Oligarhijska metoda

5.3.4. Metoda sa zajednikom spoljanjom referencom
Kod ovog metoda su sve centrale meusobno nezavisne i sve centrale informaciju o taktu
dobijaju iz istog izvora preko radio-difuznog ili satelitskog sistema. Danas se to vri preko GPS
sistema koji je izuzetno precizan. Ali ovaj metod se koristi samo kao podrka tj. dodatna
referenca jer postoji opasnost od namernog ometanja takvih sistema i time degradacije kvaliteta
rada telefonske mree. Kod GPS sistema je, na primer, problem to je on u vlasnitvu Sjedinjenih
Amerikih Drava. Otuda metod sinhronizacije gde se koristi GPS kao jedina referenca nije
praktian jer je ipak mogue namerno slanje loih informacija preko GPS sistema i na taj nain
se znaajno moe negativno uticati (degradirati) na rad nacionalnih telekomunikacionih mrea
koje predstavljaju vitalan resurs svake drave. Takoe, moe se uoiti da je metoda sa
zajednikom spoljanjom referencom gotovo identina master-slave metodi, sa jedinom razlikom
da izvor referentnog takta ne pripada samoj mrei to je oigledno iz samog naziva metoda.
5.3.5. Konstrukcija generatora takta u telefonskoj centrali
Na slici 5.3.5.1 je prikazana blok-ema dela za generisanje takta u centrali. Ulazi ref1-
ref3 predstavljaju izlaze iz bloka za ekstrakciju takta iz prijemnog dela prenosnika (broj referenci
moe biti i vei, a u primeru sa slike 5.3.5.1 je prikazana varijanta sa tri reference). Referentni
taktovi se vode na PLL koji se sinhronie na njih i zatim dobijeni takt prosleuje distributoru
uestanosti koji ima svoj PLL i dalje se takt prosleuje generatoru takt impulsa koji distribuira
takt po centrali. Komparator uporeuje izlaze iz distributora uestanosti i bira najbolji koji e se
koristiti dalje u centrali. Svi delovi se dupliraju (npr. blok za sinhronizaciju oscilatora na slici
5.3.5.1) ili tripliraju (npr. blok distributor uestanosti na slici 5.3.5.1) iz razloga pouzdanosti, jer
je ovaj deo od vrhunskog znaaja za ispravan rad centrale.
15


Slika 5.3.5.1. Generator takta u telefonskoj centrali
5.4. Proraun broja govornih kanala izmeu centrala

Na osnovu procene govornog saobraaja koji treba da se prenese izmeu centrala, kao i
dozvoljene verovatnoe odbacivanja poziva usled nepostojanja slobodnog govornog kanala
izmeu centrala, proraunava se neophodan broj govornih kanala izmeu centrala. Ukoliko se
koriste E1-PCM signali za povezivanje centrala, onda se na osnovu proraunatog broja govornih
kanala moe izraunati i neophodan broj E1-PCM signala. Prilikom prorauna govornih kanala
se razlikuju sluajevi jednosmernih i dvosmernih vodova (govornih kanala) izmeu centrala.
Jednosmerni vodovi oznaavaju da samo jedna od centrala ima pravo zauzimanja govornih
kanala (vodova), a dvosmerni vodovi oznaavaju da obe centrale imaju pravo zauzimanja
govornih kanala. Principi jednosmernog i dvosmernog zauzimanja govornih kanala su detaljnije
objanjeni u sledeem poglavlju. Prilikom prorauna se koristi Erlangov model jer je broj
korisnika uvek znaajno vei od broja govornih kanala izmeu centrala.
Posmatrajmo centrale A i B koje se meusobno povezuju i izvrimo proraun vodova sa
stanovita centrale A. U sluaju jednosmernih vodova, razlikujemo dolazni i odlazni saobraaj, a
isto tako dolazne i odlazne vodove. U sluaju centrale A dolazni saobraaj je sluaj kada su njeni
korisnici traeni, a odlazni saobraaj je sluaj kada su njeni korisnici pozivajui, pri emu u oba
sluaja korisnici sa centrale A ostvaruju razgovor sa korisnicima sa drugih centrala (lokalne veze
ne koriste prenosniki blok). Ako te veze idu preko centrale B, odnosno preko prenosnika koji
povezuje centralu A sa centralom B, onda je u pitanju odlazni i dolazni saobraaj ka centrali B.
Odlazni vod za centralu A je onaj vod koji centrala A ima pravo da zauzima, a dolazni vod je
onaj vod koji centrala sa suprotne strane ima pravo da zauzima. Oigledno, u vezi sa centralom
B, odlazni vod centrale A je dolazni za centralu B, a dolazni vod centrale A je odlazni vod za
centralu B. Oznaimo sa A
odl
ukupan odlazni saobraaj od centrale A ka centrali B, a sa A
dol

ukupan dolazni saobraaj koji dolazi do centrale A od centrale B. Za zadatu verovatnou gubitka
korisnika (poziva), odnosno blokade (u Erlangovom modelu su one iste) B, moe se proraunati
potreban broj odlaznih i dolaznih vodova koristei iterativnu formulu (A.7.13) datoj u prilogu A.
Iterativno poveanje broja odlaznih/dolaznih vodova m za ukupan odlazni/dolazni saobraaj se
vri sve dok verovatnoa blokade ne bude manja ili jednaka od zadate vrednosti B tj. dozvoljene
verovatnoe blokade (gubitka korisnika tj. poziva).
Sinhronizacija
oscilatora (PLL)
Sinhronizacija
oscilatora (PLL)
Distributor
uestanosti
Distributor
uestanosti
Distributor
uestanosti
Komparator
Generator takt
impulsa
Generator takt
impulsa
Generator takt
impulsa
ref1
ref2
ref3
16

U sluaju dvosmernih vodova se vri veoma slina procedura. Umesto da se razmatraju
zasebno odlazni i dolazni smerovi, oni se sada posmatraju zajedno jer isti vod moe zauzeti bilo
koja od dve centrale koje su na krajevima voda. Otuda se posmatra ukupan saobraaj A koji je
jednak zbiru odlaznog i dolaznog saobraaja tj. A = A
odl
+ A
dol
. Koristi se iterativna formula
(A.7.13) na identian nain kao i kod jednosmernih vodova, samo se sada posmatra ukupan
saobraaj A, pri emu rezultujui broj vodova odgovara ukupnom broju potrebnih dvosmernih
vodova.
Ako postoji i tranzitni saobraaj, tada se on pridodaje ukupnom saobraaju u sluaju
dvosmernih vodova. U sluaju jednosmernih vodova, tranzitni saobraaj se deli na dolazni i
odlazni smer i oni se pridodaju dolaznom, odnosno odlaznom saobraaju, respektivno. Ostatak
prorauna je i dalje isti.
Uradimo jedan primer sa konkretnim vrednostima. Centrala A je povezana sa centralama
C i B. Ukupan broj korisnika na centrali A je 5000. U toku asa najveeg optereenja korisnici sa
centrale A u proseku pozivaju 2 puta korisnike sa drugih centrala, odnosno, 3 puta primaju poziv
od korisnika sa drugih centrala. Pri tome, 20% poziva se ostvaruje sa korisnicima centrale C,
30% poziva se ostvaruje sa korisnicima sa centrale B, a 50% poziva se ostvaruje sa korisnicima
drugih centrala. Svi pozivi ka korisnicima drugih centrala (koje nisu B ili C) se rutiraju preko
centrale B. Tranzitni saobraaj od centrale B ka centrali C koji ide preko centrale A je jednak
80E, a u suprotnom smeru je jednak 60E. Dozvoljena verovatnoa gubitka poziva usled
nedostatka govornog kanala izmeu centrala je 1%. Potrebno je proraunati broj govornih kanala
izmeu centrala A i B, kao i centrala A i C za oba sluaja - jednosmerni i dvosmerni vodovi.
Prosean razgovor traje 90s.
Kao i u ostalim saobraajnim proraunima posmatra se as najveeg optereenja. Jedan
korisnik sa centrale A generie (nudi) sledeu koliinu odlaznog i dolaznog saobraaja:
E
s
s
A
E
s
s
A
dol
odl
075 . 0
3600
90 3
05 . 0
3600
90 2
1
1
=

=
=

=
(5.4.1)
Ukupan odlazni i dolazni saobraaj koji generiu (nude) svi korisnici centrale A je:
E A A
E A A
dol dol
odl odl
375 5000
250 5000
1
1
= =
= =

(5.4.2)
Imajui u vidu raspodelu saobraaja ka centralama B i C, odlazni i dolazni saobraaj ka
centralama B i C sa stanovita centrale A je:
E A A
E A A
E A A
E A A
dol B dolA
dol C dolA
odl B odlA
odl C odlA
300 8 . 0
75 2 . 0
200 8 . 0
50 2 . 0
= =
= =
= =
= =

(5.4.3)
Posmatrajmo tranzitni saobraaj kroz centralu A koji je generisan iz smera centrale B ka
smeru centrale C. Sa stanovita centrale A, ovaj saobraaj je dolazni iz smera centrale B, ali
odlazni u smeru centrale C. Suprotno vai za tranzitni saobraaj generisan iz smera centrale C
17

generisan ka smeru centrale B. Otuda je ukupan odlazni i dolazni saobraaj ka centrala B i C sa
stanovita centrale A:
E E A A
E E A A
E E A A
E E A A
B dolA B ukdolA
C dolA C ukdolA
B odlA B ukodlA
C odlA C ukodlA
380 80
135 60
260 60
130 80
= + =
= + =
= + =
= + =





(5.4.4)
Primenom iterativne formule (A.7.13), koristei parametre B i A
ukdolA-C
, dobijamo da je
potreban broj odlaznih vodova izmeu centrala A i C jednak 149. Na identian nain se dobija da
je potreban broj odlaznih vodova izmeu centrala A i B jednak 283, potreban broj dolaznih
vodova izmeu centrala A i C je 154, potreban broj dolaznih vodova izmeu centrala A i B je
405. Smer odlazni/dolazni vod se posmatra sa stanovita centrale A, a pod vodom
podrazumevamo govorni kanal.
U sluaju dvosmernih vodova sabiramo ukupan dolazni i odlazni saobraaj pa je:
E A A A
E A A A
B ukdolA B ukodlA B ukA
C ukdolA C ukodlA C ukA
640
265
= + =
= + =



(5.4.5)
Primenom iterativne formule (A.7.13), koristei parametre B i A
ukA-C
, dobijamo da je
potreban broj dvosmernih vodova izmeu centrala A i C jednak 288. Na identian nain se
dobija da je potreban broj dvosmernih vodova izmeu centrala A i B jednak 668.
Kao to se vidi iz dobijenih rezultata, ukupan broj vodova je manji u sluaju dvosmernih
vodova (15 vodova manje izmeu centrala A i C, odnosno 20 vodova manje izmeu centrala A i
B), to znai da su dvosmerni vodovi saobraajno efikasniji. Meutim, kao to e biti objanjeno
u sledeem poglavlju, dvosmerni vodovi su komplikovaniji za realizaciju pa se u praksi, ipak,
ee koriste jednosmerni vodovi.
Napomenimo, da se Erlangov model moe primeniti i na alternativne probleme. Na
primer, ako je poznat broj govornih kanala (vodova) i saobraaj izmeu centrala moe se
izraunati verovatnoa blokade, odnosno gubitka poziva zbog nedostatka slobodnog govornog
kanala izmeu centrala. Isto tako, ako je poznat broj govornih kanala (vodova) i dozvoljena
verovatnoa blokade, onda se moe proraunati dozvoljeni intezitet ponuenog saobraaja
izmeu centrala.