Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

3 Funkcije komutacionog sistema

upuene tj. odredita. Pri tome poruke mogu biti razliite vrste: govorne, pisane, telekomande, podaci iz raunara i dr. U zavisnosti su telekomunikacione mree tzv. Integrisanih slubi, koje omoguavaju prenoenje poruka razliitih vrsta na emu poiva Internet. Telekomunikaciona mree se sastoji od: uesnikih aparata (telefon, faks, raunar),

Osnovni zadatak telekomunikacione mree je da omogui prenoenje poruka od mesta gde one nastaju do mesta gde su

od toga telekomunikacione mree se dele na: telefonske, telegrafske, telekomandene, mree za prenos podataka itd. Novijeg datuma

spojnih puteva,

komutacionih sistema.

su funkcije predaje i prijema objedinjene u jednom istom aparatu. Svaki aparat ima svog korisnika, npr. oveka koji se slui aparatom.

Primer organizacije jedne telekomunikacione mree dat je na slici 3.1. Uesniki aparati su predajnici i prijemnici poruka. Uobiajeno je da

Slika 3.1 Organizacija telekomunikacione mree. 40

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

poruke koje se razmenjuju izmeu uesnika u telekomunikacionoj mrei koristie se termin uesnike poruke.

Meutim, korisnik moe biti i automat (raunar). U oba sluaja upotrebiemo termin korisnik telekomunikacione mree. Za

Pod spojnim putevima u telekomunikacionim mreama podrazumijevaju se tehnika sredstva koja omoguavaju prenos poruka izmeu razliitih taaka mree. Njima se ostvaruju veze uesnikih aparata sa komunikacionim sistemima i obrnuto, kao i komunikacionih sistema meusobno.

Komutacioni sistemi su tehnika sredstva koja omoguavaju usmeravanje puteva u telekomunikacionoj mrei izmeu uesnika koji imaju potrebu za razmenom poruka. To podrazumeva da kad prestane potreba za razmenom poruka, izmeu dva korisnika, da se veza, putem ovih sistema, raskine. Meutim, u specijalnim sluajevima uspostavlja se veza i tri ili vie korisnika/uesnika. Proces uspostavljanja i raskidanja veza u komuntacionim sistemima naziva se komutacionim procesom. Ili samo komutacijom, pa otuda potie i njen naziv.

3.1

Hijerarhija komutacionih sistema

Na slici 3.1. se vidi da u telekomunikacionoj mrei postoji vie vrsta telekomunikacionih sistema. To su:

lokalni komutacioni sistemi,

komutacioni sistemi prvog nivoa,

Na lokalne komutacione sisteme povezani su uesniki aparati odgovarajuim spojnim putevima. Ako treba uspostaviti vezu izmeu uesnika koji su povezani na razliite lokalne komutacione sisteme, to se moe ostvariti meusobnim povezivanjem svih lokalnih komutacionih sistema u telekomunikacionoj mrei. Meutim, u sluaju mree sa veim brojem ovakvih komutacionih sistema, njihovo povezivanje po principu svaki-sa-svakim postaje neekonomino. Tada se uvode komutacioni sistemi vieg hijerarhijskog nivoa. njega. Time omoguuje i ostvarivanje veza izmeu korisnika u razliitim lokalnim komutacionim sistemima. Uloga komutacionog sistema prvog nivoa je da ostvari komutacioni proces za sve lokalne komutacione sisteme povezane na

komutacioni sistemi drugog nivoa.

Komutacioni sistem drugog nivoa slui da se na njega odgovarajuim spojnim putevima povezuju grupe komutacionih sistema prvog nivoa, za koje on obavlja komutacioni proces. Na taj nain ostvaruje se veza korisnika koji su povezani na razliite lokalne keomutacione sisteme, a pripadaju razliitim komutacionim sistemima prvog nivoa. Da bi veze mogle da se ostvauju izmeu uesnika u celoj telekomunikacionoj mrei, svi komutacioni sistemi drugog nivoa povezani su meusobno odgovarajuim spojnim putevima. krajnje telefonske centrale, koje odgovaraju lokalnim komutacionim sistemima
vorne telefonske centrale, prvi nivo glavne telefonske centrale, drugi nivo tranzitne telefonske centrale

U sluaju velikih telekomunikacionih mrea uvode se jo vii hijerarhijski nivoi. Tako na primer u javnoj meumesnoj telefonskoj mrei u Srbiji postoje:

meunarodne telefonske centrale.

41

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

3.2

Blok ema komutacionog sistema

Osnovni elementi komutacionog sistema, prikazani na slici 3.2, su: uesniki pribori (UP1-UPn)

spojni organi (SO1-SOk) prenosnici (PN1-PNm) komutaciono polje (KP) i

Uesniki pribori su organi kojima se spreu uesniki aparati sa komutacionim poljem radi ostvarivanja prilagoenja u elektrinom smislu. S druge strane pomou njih se vri razmena svih signala koji nose upravljake poruke, a potrebni su za ostvarivanje i raskidanje veze odgovarajuih uesnika. Svi putevi ovih signala, koji vode prema upravljakom organu, oznaeni su isprekidanim linijama.
Sponji organi uestvuju u uspostavljanju i raskidanju lokalnih veza tj. veza uesnikih aparata prikljuenih na posmatrani komutacioni sistem.

upravljaki organ (UO).

Slika 3.2 Blok ema komutacionog sistema. sistemima. Drugim reima to su organi ijim posredstvom se ostvaruju dolazne i odlazne veze uesnika, kao i trenzitne veze. Prenosnici su organi kojima se spree komutaciono polje sa spojnim putevima koji vode prema drugim komutacionim

Komutaciono polje spregnuto je sa svim uesnikim priborima, prenosnicima i spojnim organima. Njegova funkcija je da ostvari komutacioni proces za uesnike koji to trae, odnosno da uspostavi vezu izmeu aparata pozivajueg i traenog uesnika, omoguujui na taj nain razmenu uesnikih poruka, a po zavretku ove razmene da raskine vezu. Upravljanje komutacionim procesom obavlja upravljaki organ. 42

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

Upravljaki organ spregnut je sa svim ostalim organima komutacionog sistema to mu omoguava da vri upravljaku funkciju u komutacionom sistemu. Postoje razliiti principi organizacije obavljanja upravljakih funkcija, poevi od decentralizovanih pa do jednog centralizovanog upravljakog organa.
ispitivanje ispravnosti rada i sl. Ili specijalni organi kao to su: brojai tarife, prijemnici i predajnici signala koji nose upravljake poruke itd. Osim organa prikazanih na slici 3.2. postoje organi koji imaju pomonu ulogu u ovom procesu, kao to su: izvori za napajanje, razdelnici, organi za

3.3

Komutaciono polje

panja organizaciji i realizaciji komutacionog polja u svakom komutacionom sistemu. jednokaskadna komutaciona polja, i
viekaskadna komutaciona polja.

Komutaciono polje obavlja osnovnu funkciju komutacionog sistema komutacioni proces. Zbog toga se posveuje posebna Prema obliku organizacije, nainu grupisanja i povezivanja osnovnih komutacionih sklopova komutaciona polja delimo na:

Na slici 3.3. prikazan je primer jednokaskadnog komutacionog polja.

Slika 3.3 Jednokaskadno komutaciono polje. komutacioni element, koji je na slici principski predstavljen prekidaem. Na slici 3.4. predstavljeno je viekaskadno komutaciono polje. Za njega je karakteristino da se veza od nekog ulaza do nekog izlaza ostvaruje preko jedne komutacione take. U njoj se nala zi

43

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

Slika 3.4 Viekaskadno komutaciono polje. Ono se sastoji od vie komutacionih matrica poreanih u n kaskada. Matrice susednih kaskada povezane su tzv. meuvezama. Realizacija komutacionog polja zasniva se na dva osnovna principa:
1. Princip prostorne raspodele koji se svodi na to da se veza izmeu ulaza i izlaza ostvaruje u originalnom obliku i relanom vremenu, bez kanjenja.

Postoji vie naina izvoenja komutacionog polja na ovom principu to je posledica tehnolokog razvoja komunikacija. Poseban znaaj imaju komutaciona polja realizovana biraima tipa:

korak-po-korak
krozbar bira

sa diskretizovanim komutacionim elementima.

Bira korak-po-korak je elektro-mehaniki sklop, koji omoguava prespajanje jednog ulaza na jedan od vie izlaza.
od kojih svaki moe da se prespoji na n izlaza. Odgovarajue komutaciono polje dobije se prespajanjem meusobno povezanih krozbar biraa.

Krozbar bira je elektromehaniki sklop, ija se konstrukcija zasniva na radu elektromagnetnog relea. U komutacionom smislu on sadri m ulaza,

komutacionih matrica. Mogu biti elektromehaniki (rid-relei) i elektronski (tiristori). 2.

Diskretizovani komutacioni elemementi su mehanike ili elektrine komponenete koje se grupiu u module u obliku
Princip vremenske raspodele koji se zasniva na uspostavljanju veze izmeu ulaza i izlaza komutacionog polja signalima u diskretnom obliku (digitalnom obliku) uz eventualni vremenski pomeraj.

Komutaciono polje na principu vremenske raspodele se sastoji od poluprovodnikih komponeneti. Koristi se postupak impulsne kodovane modulacije ( Pulse Code Modulation) PCM. To je postupak u kome se analogni signal prevodi u digitalni oblik (digitalizacija). Digitalno komutaciono polje realizuje se obino razliitim kombinacijama vremenske i prostorne komutacije.

44

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

3.4

Saobraaj u komutacionom sistemu

Pod saobraajem se podrazumeva u komutacionom sistemu ukupno zauzimanje svih elemenata, sklopova i veih funkcionalnih celina u ovom sistemu, koji e se sa aspekta saobraaja zvati organima. Pri tome ovo zauzimanje moe biti namerno ili nenamerno, kratkotrajno ili dugotrajno, pri uspostavljenoj ili neuspostavljenoj vezi uesnika. Saobraaj nastaje kao neposredna poteba uesnika za meusobnim komuniciranjem te su oni u stvari izvor saobraaja.
Svako zauzimanje komutacionog sistema od izvora saobraaja naziva se pozivom. Pri tome se poziv moe zavriti uspostavljanjem veze sa drugim uesnikom, ali ne mora.

Veliina saobraaja se menja u toku vremena to je posledica vie faktora; namene i lokacije komutacionog sistema, strukture uesnika, doba dana i noi, dana u sedmici, godini itd. Zbog toga je uveden tzv. as najveeg optereenja, definisan kao perdiod vremena od 60 uzastopnih minuta za vreme kojeg je veliina saobraaja najvea.

Veliinu saobraaja definie srednji broj istovremeno zauzetih organa i to je poznato kao saobraajna vrednost. Jedinica saobraajne vrednosti je erling (oznaava se sa E). Po definiciji organ koji je ukupno zauzet neko vreme t u posmatranom intervalu vremena T ima saobraajnu vrednost t/T erlinga. Postoji vie naina da se izrazi vrednost saobraaja, a jedan koji se esto koristi je:
A = ctm

gde je: A - vrednost saobraaja, c broj poziva u jedinici vremena, tm srednje vreme zauzea organa izraeno u jedinici vremena.

3.5

Podela komutacionih sistema

Najbrojniji su sistemi za komutaciju govornih uesnikih poruka. tzv. telefonski komutacioni sistemi. Negovorni komutacioni sistemi su telegrafski ali naglim razvojem raunarske tehnike postaju veoma aktuelni sistemi za komutaciju podataka, paketa podataka i poruka u raunarskim mreama (internet). Podelu komutacionih sistema moemo izvriti na nekoliko razliitih osnova: prema vrsti uesnike poruke, telefonski, telegrafski, telekomande itd.

prema nainu uspostavljanja veze, manuelni, poluautomatski i automatski, prema hijerarhijskom mestu u mrei, lokalni, prvog hijerarhijsko nivoa itd. vrsti elemenata i sklopova, korani, krozbar, elektronski itd. kapacitetu, malog, srednjeg i velikog kapaciteta, realizaciji komutacije, sa vremenskom i prostornom raspodelom u komutacionom polju,

upravljanju, sa centralizovanim ili decentralizovanim upravljakim organima, tj. direktnim, registarsko-markerskim i programskim upravljanjem.

45

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

3.6

Telefonska centrala

U sluaju telefonije vrede nazivi za: telekomunikaciona mrea telefonska mrea,

uesniki aparat telefonski aparat,

Poslednja generacija tradicionalne mree je digitalna mrea integrisani uskopojasnih usluga ISDN ( Integrated Services Digital Network). Ona je jo uvek osnovna mrea za govornu komunikaciju, mada brzo ustupa mesto IP mreama. Znaaj ISDN mree je ogroman, sa stanovita pristupa standadizaciji usluga, posebno dodatnih, signalizacijskih principa koje je primenila signalizacija po zajednikom kanalu SS7. Najvanije funkcije telefonske centrale Sve funkcije jedne ISDN centrale podeljene su u tri kategorije:

komutacioni sistem telefonska centrala.

Funkcije upravljanja: one se odnose na upravljanje vezama i slubama i pri tome obuhvataju funkcije: posluivanja veza, obrade slube i signalizaciju. Kada se primi zahtev za nekom slubom, onda se koristi funkcija obrade slube za identifikaciju vrste veze koja odgovara zahtevanoj slubi, a onda se veza uspostavi preko funkcije posluivanja veza i resursa.
Funkcije veze: direktno se odnose na putanju kojom se veza realizuje kroz centralu.

Funkcije eksploatacije i odravanja : za razliku od predhodno navedenih funkcija koje slue za uspostavljanje poziva, ove se funkcije odnose na eksploataciju, upravljanje i odravanje, tj. vri se kontrola, nadgledanje.

Struktura telefonske centrale Telefonska centrala se sastoji iz tri osnovna dela: pretplatnikog stepena,

komutacionog polja,

Posljednja dva dela se zajedniki nazivaju grupni stepen. Pretplatniki stepen ISDN centrale

upravljakog dela.

Pretplatnika petlja je bazirana na nekoliko vrsta dostupa:

konvencionalna simetriana parica za analogni govorni kanal 3-4 Khz ili ISDN 2B+D kanala, te razliiti oblici irokopojasnog DSL kanala.

radio link za analogni ili digitalni govorni kanal (NMT, DECT, GSM) ili podataka (GSM, GPRS, EDGE, WLL, UMTS).
E1, E3 linije za poslovne korisnike sa vie govornih kanala.

Za vezu sa drugim telefonskim centralama se koriste prenosnici. Najii su: standardne PCM PDH multipleks grupe (E1, , E4)

standardne SDH grupe (STM-1, ..., STM-16) koje prenose standardne PDH/PCM signale.

46

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

Prenosniki interfejs ima sledee funkcije: tajming i sinhronizacija (bit i byte nivo) ka liniji putem clock signala od centrale ili iz mree;

genersanje i alociranje okvira;

multipleksiranje/demultipleksiranje.

ulazu komutacionog polja. Oni mogu biti lokalni ili geografski izdvojeni RSM ( Remote Subscriber Module). Izdvojeni pretplatniki se povezuje sa grupnim stepenom digitalnim sistemima prenosa, dok se pretplatniki kablovi polau samo u okolini izdvojenog stepena to donosi utede u paricama. U njemu se vri koncentracija saobraaja od korisnika ka voru.

Pretplatniki stepen telefonske centrale je oragnizovan u vie pretplatnikih koncentratora koji koncentriu pretplatnike prema

stepen koji je karakteristika sistema sa digitalnom komunikacijom se koristi u cilju ekonominije izgradnje pretplatnike mree. On

Ponekad izdvojeni pretplatniki stepen obavlja i funkcije lokalne komutacije. U zavisnostiod tih funkcija ovaj stepen moe biti ili linijski koncentrator ili komutacioni blok. Ako je potrebno vie blokova na istoj lokaciji, izdvojeni pretplatniki stepen se moe organizovati kao sistem sa vie blokova. U sluaju prekida veza izmeu centrale i izdvojenog pretplatnikog stepena mogu se uspostavljati pozivi unutar izdvojenog stepena koji se tada ne tarifiraju.

Analogna korisnika linija podrazumeva klasine telefonske pretplatnike. Na korisnikoj strani se nalazi telefonski aparat koji se oznaava oznakom ATA (analogni telefonski aparat). Na strani centrale se nalazi KOA (korisniki organ analogni) koji je de uesnikog bloka. Svaki pretplatnik je povezan sa svojim KOA u centrali. Interfejs izmeu centrale i ATA je analogni Z-interfejs. Postoje dve kategorije ATA:

ATA

stari mehaniki telefonski aparati (koji imaju brojanik i mehanike i pasivne elektrine elemente) koji omoguavaju samo dekadno biranje,

Blok-ema ATA je data na slici:

elektronski aparati (redukovan je broj mehanikih delova, a ostali su zamenjeni elektronskim delovima) koji omoguavaju i dekadno i tonsko (DTMF) biranje.

Slika 3.5 Analogni telefonski aparat blok ema. 47

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

ATA na svom kraju ima upredenu paricu (linije a i b (oznaka u Evropi), koje se jo oznaavaju sa tip i ring (oznaka u Americi)). Preko te upredene parice ATA je povezan na glavni razdelnik na strani centrale. Za vezu izmeu analognih telefonskih pretplatnika (ATA) i centrale je definisan od strane ITU-T organizacije Z-interfejs. Ulazna impedansa ovog interfejsa je 600 , frekvencijski opseg je 300Hz-3400Hz, a potreban odnos signal/um 30dB.
Sa MTK (mikrotelefonska kombinacija) je oznaena telefonska slualica koju ine mikrofon M i slualica S. Sa hibridom je oznaen transformator koji povezuje MTK sa telefonskom paricom.

uje sebe). Takoe, u MTK je prenos sa 4 ice, a ovim hibridom prelazimo na dvoini prenos preko upredene parice (2 ice).

Hibrid je nesavren tj. de signala sa mikrofona se vraa na slualice to je uinjeno radi boljeg subjektivnog osjeaja (da govornik

Ukoliko je struja koja dolazi ka mikrofonu vea od dozvoljene, taj viak otie preko varistora.

Varistor je otpornik ija otpornost zavisi od struje. Njegova uloga je da kompenzuje vrednost struje koja napaja mikrofon. Generator adresnih signala alje cifre (adresu) korisnika koga pozivamo. Postoje dve vrste biranja cifara:

dekadno (bazira se na prekidanju strujne petlje) i tonsko (bazira se na slanju tonske kombinacije centrali).

Viljuka (hook) ima ulogu prekidaa koji ukljuuje/iskljuuje govorni dio telefona i prijemnik poziva. Kada je MTK sputena to je stanje hook-on i tada je ukljuen prijemnik poziva. Kada je MTK podignuta to je hook-off stanje i tada je ukljuen govorni dio telefona, a iskljuen je prijemnik poziva.
Prijemnik poziva (zvono) je ukljuen dok je MTK sputen. Ako nas neko nazove dok je MTK sputena tada e da zazvoni telefon tj. prijemnik poziva e da primi poziv i aktivira zvono.

KOA KOA obavlja skup funkcija koje su oznaene kao BORSCHT funkcije:

B (Battery feed) funkcija Napajanje telefonskih pretplatnika. Ovu funkciju obavlja jednosmerni generator (baterija) od 48V. Pomou ove baterije se napaja telefonski aparat koji se tako ne napaja iz javne elektrine mree nego iz telefonske centrale, pa ako i nestane struje u domainstvu, telefon i dalje radi jer se napaja iz centrale. Takoe, usled postojanja ove funkcije omoguen je i prenos adresnih signala (cifre koje odreuju traenog korisnika) putem prekidanja strujne petlje (dekadno biranje). Baterija ima negativnu vrednost napona da bi se izbegao galvanski efekat odnoenja bakra sa korisnikog voda. Otpornici Rb i korisniki vod ine napojni vod. Kondenzator spreava kratak spoj baterije tj. spreava da se baterija troi kad je korisnik spustio MTK i raskinuo strujnu petlju i time smanjuje potronju u centrali. Kad se to ne bi uinilo, svaki pretplatnik bi troio odreenu snagu bez obzira imao sputenu ili podignutu MTK, pa samim tim, used velikog broja pretplatnika na centrali, potronja centrale bi bila ogromna. Pri tome SE za vrednost kondenzatora bira vrednost tako da za prenos govornog signala on bude praktino kratak spoj (u opsegu 300-3400Hz) da bi se to vie govornog signala tj. njegove snage prenelo preko transformatora dalje u centralu. Kalemi se napajaju tako da su jednosmerne struje u njima suprotne da bi se izbeglo zasienje jezgra transformatora.
oteenja od smetnji koje mogu doi sa korisnike strane. Na samom glavnom razdelniku se ostvaruje primarna (spora) zatita koja se realizuje kao gasna dioda koja probije ukoliko doe neka visokoenergetska smetnja koja moe biti naponska ili

O (Overvoltage) funkcija Prekostrujna zatita koja se uvodi da bi se zatitili delovi centrale i spreila njihova

48

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

strujna. Naponske imaju vrednost do nekoliko kV, a strujne do nekoliko desetina mA. Ova zatita nije dovoljna, jer da bi se aktivirala, potrebna je velika smetnja. Zato se koristi i sekundarna (brza) zatita koja se radi od dioda i zener dioda i ona je finija od spore zatite.

R (Ringing) funkcija Signal poziva. Ova funkcija obezbeuje da telefon zvoni kad nas neko zove. Generator naizmeninog napona se periodino prikljuuje na liniju kad nas neko zove. Kod nas je perioda 5s, pri emu je 4s pauza (generator iskljuen), a 1s je zvonjava (generator ukljuen). Ovo se radi zato to kad bi generator bio stalno ukljuen, bilo bi nemogue detektovati podizanje slualice od strane traenog pretplatnika. Napon generatora je 90V eff, a frekvencija je 25Hz. Logika kontrolie prikljuenje generatora na liniju. S (Signaling) funkcija Funkcija signalizacije izmeu pretplatnika i centrale. Ovom funkcijom se centrala obavetava da li je MTK podignuta ili ne. Kada je MTK sputena, tada je viljuka u ATA u poloaju da je strujna petlja raskinuta i prikljuen je prijemnik poziva. U sluaju da je MTK podignuta, onda je strujna petlja zatvorena i used toga se napon na detektoru menja. U zavisnosti napona na detektoru i praga, detektor zakljuuje da li je MTK sputena ili podignuta i tu informaciju alje ka logici, a ova dalje funkciji upravljanja. Takoe, pod ovom funkcijom se podrazumeva i slanje adresnih signala centrali, kao i slanje tarifnih signala (impulsa) koje generie logika ka pretplatniku. C (Coding) funkcija Funkcija kodiranja slui za dobijanje digitalnog signala. Prvo se govorni signal koji dolazi od pretplatnika filtrira kroz NF filter, zatim se odabire periodom od 8kHz po teoremi o odabiranju i na izlazu odabiraa se dobija IAM (impulsno amplitudski modulisan) signal koji se vodi u blok za A/D konverziju. Tu se vri konverzija analognog signala u digitalni signal pri emu se svaki odbirak koduje sa 8 bita po A zakonu kompresije u Evropi ( zakon u Americi). U prijemnom smeru se vri dekompresija i D/A konverzija i pojaanje signala. H (Hybrid) funkcija Hibrid. Ovaj deo obezbeuje prelaz sa dvoinog prenosa na etvoroini i obrnuto. On se sastoji od transformatora i balansne impedanse Z B. Prenos do centrale je dvoini (upredena parica) koji je simetrian (obe ice ravnopravne), a u centrali je etvoroian (po dve ice za svaki smer i pri tome u svakom paru je jedna referentna ica, a druga aktivna ica se jo naziva i 'vrui kraj', iako su u praksi tri ice, jer je referentna ica zajednika) i upravo hibrid vri taj prelaz sa jednog tipa prenosa na drugi. Ovaj hibrid tei da bude idealan tj. on onemoguava da se primljeni govorni signal od drugog pretplatnika ne vrati ka njemu samom tako to e se reflektovati od transformatora. Ta pojava se naziva eho. Da bi se ta pojava to vie minimalizovala tj. da bi se eho to vie potisnuo (oslabio), koristi se balansna impedansa Z B. T (Testing) Testiranje. Preko releja se testeri (ureaji za testiranje) ukljuuju na liniju. Postoje testeri korisnike linije, ali i testeri centrale. Neke centrale pri svakoj uspostavi veze testiraju liniju.

Opisane funkcije se mogu videti i na sledeoj slici 3.6.

49

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

3.8.2

Blok-ema telefonske centrale

Glavni razdjelnik (GR) slui za... povezivanje pretplatnikih parica sa linijskom opremom.
Blok komutacije obavlja funkciju komutacije... kanala/paketa/elija sa svakog ulaza na izlaz, zavisno od zadate upravljake informacije.

Slika 3.7 Opta blok-ema telefonske centrale.

Prenosniki blok predstavlja... blok koji prenosi pakete/elije iz komutacionog polja ka odreditu. Blok pomonih organa se koristi... za obavljanje pomonih funkcija u prenosu. Upravljaki blok obavlja... upravljanje rada komutacionog polja i svih internih resursa.
Blok za generisanje takta slui za generisanje svih taktova koji se koriste u centrali. U ovom bloku se... obrazuju taktovi koji slue sa sinhronizaciju.

Blok napajanje slui za... napajanje telefonske centrale sa energetske mree i agregata. 50

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

3.7

Signalizacija sa okolinom

upravljake poruke se pojavljuju pri procesu uspostavljnja i raskidanja veza izmeu uesnikih aparata. signali za rad komutacionog sistema sa uesnikim aparatima,

Pod okolinom komutacionog sistema podrazumevaju se svi uesnici koje komutacioni sistem opsluuje. Signali koji nose U zavisnosti od toga kako su uesnici spregnuti sa komutacionim sistemom, posmatrani signali se mogu podeliti na dve vrste:

signali za meusobni rad komutacionih sistema u telekomunikacionoj mrei.

3.7.1

Signali za rad sa uesnikim aparatima telefonima

UAp oznaen pozivajui uesniki aparat, a sa UA t traeni uesniki aparat.

Na slici 3.8. prikazan je princip razmene signala izmeu komutacionog sistema (KS) i uesnikog aparata (UA). Pri tome je sa

Slika 3.8 Razmena signala pozivajueg i traenog uesnikog aparata. Svaki od ovih signala ima razliito znaenje, jer nosi razliitu upravljaku poruku. U toku uspostavljanja i raskidanja veze izmeu ova dva uesnika aparata KS sa svakim od njih razmeni odreeni broj signala.

Procedura uspostavljanja veze dva uesnika aparata zapoinje kada UA p uputi signal najave, kojim obavetava KS da eli da zapone sa uspostavljanjem veze. Komutacioni sistem, ukoliko ima mogunosti da opslui ovog uesnika, alje prema UA p signal potvrde. U suprotnom sluaju KS alje signal odbijanja. 51

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

prijemu ovog signala KS alje prema UAp signal odziva, ime je veza UAp UAt uspostavljena.

U sluaju da postoje uslovi za uspostavljanje veze, KS alje signal najave prema UAt i oekuje od njega signal odziva. Pri

Prekid prethodno uspostavljene veze UAp UA t moe se inicirati sa obe strane pri emu inicijator prekida alje signal raskidanja prema KS, a ovaj alje odgovarajui signal prema drugom uesnikom aparatu. Meutim, kod nekih sistema je prekid veze jednostran zbog uvedenih prioriteta. Tako npr. u javnoj telefonskoj mrei pozivajui uesnik plaa za ostvarenu vezu, pa ima i prioritet za njenim prekidom.

3.7.2

Signali za rad komutacionih sistema

Na slici 3.9. prikazan je princip meusobne razmene signala izmeu dva komutaciona sistema. Sa KS p i KSt su oznaeni komutacioni sistemi pozivajueg, odnosno traenog uesnika.

Signalizacija na releciji uesniki aparat komutacioni sistem, kako za pozivajueg tako i za traenog uesnika odgovara skupu signala prikazanom na slici 3.8.

Slika 3.9 Razmena signala izmeu dva komutaciona sistema.

zapaziti da oni, po sadraju poruke koje nose, mogu da se podele u dve grupe:

Posmatrajui signale na relaciji uesniki aparat komutacioni sistem i komutacioni sistem komutacioni sistem moe se upravljake signale, koji uestvuju u procesima uspostavljanje i raskidanja veza, a nazivaju se jo i linijski signali, i adresne signale, koji nose poruke o adresama uesnika. U veini komutacionih sistema ove poruke su cifre, koji su sastavni delovi pozivnih brojeva uesnika. Pri tome se pod pozivnim brojevima podrazumevaju adrese uesnika komutacionog sistema, odnosno telekomunikacione mree po kojima se ovi meusobno razlikuju. Nazivaju se jo i registarski signali. 52

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

3.8

Sistemi signalizacije

Pod sistemima signalizacije podrazumevamo skupove signala koji omoguavaju razmenu upravljakih poruka prema unapred definisanim uslovima.

3.8.1

Telefonski sistemi signalizacije

U sluaju telefonije vrede nazivi za: telekomunikaciona mrea telefonska mrea,

uesniki aparat telefonski aparat,

komutacioni sistem telefonska centrala.

signalizacionoj petlji. Pri tome signalizacionu petlju obrazuju uesniki vod (UV) tj. vod koji vee telefonski aparat i telefonsku centralu.

Upravljaki signali koji se prenose od telefonskog aparata prema telefonskoj centrali dobijaju se prekidanjem toka jednosmerne struje u

Upravljaki signali od telefonskog aparata pozivatelj su: signal najave

Upravljaki signali od telefonskog aparata onog koga se poziva su: signal odziva,

signal raskidanja.

signal raskidanja.

automatskog telefonskog aparata (ATA). Postoji vie naina za generisanje adresnih signala.

U sluaju automatske telefonske centrale poruke o pozivnom broju traenog uesnika prenose se skupovi adresnih signala od

Na slici 3.10 su prikazani adresni signali koji se dobiju tehnikom prekidanja signalizacione petlje za sluaj ATA sa brojanikom. Ovi signali nose adresene poruke o izabranom pozivnom broju 32. Pozivni broj se sastoji od tzv. birakih cifara, od kojih svaka predstavlja poseban signal. Ovaj se sastoji od birakih impulsa, iji broj odgovara brojnoj vrednosti odgovarajueg dela adresne poruke.
voda je 62 ms, a pauza izmeu impulsa tj. strujno stanje (SS) u je 38 ms. Minimalna vrednost pauze izmeu cifara iznosi 200 ms. Svaki bira impulsa se sastoji od impulsa i pauze. Normalna vrednost vremena impulsa tj. bezstrujnog stanja (BS) u petlji uesnikog

Slika 3.10 Adresni signali telefonskog aparata sa brojanikom. 53

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

Na slici 3.11. prikazano je ako se formiraju adresni signali u sluaju ATA sa tastaturnim biranjem na principu tehnike vie frekvencija. Pritiskom na taster kodira se adresni signal na taj nain to se alju dve unapred odreene frekvencije, od kojih jedna pripada skupu niih vrijednosti (fn), a druga skupu viih vrednosti (fv). Na ovaj nain je mogue znatno bre birati nego u sluaju ATA sa brojanikom jer je minimalno potrebno vreme za raspoznavanje primljenih frekvencija na prijemnom delu automatske telefonske centrale je 40 ms.

Slika 3.11 Adresni signali telefonskog aparata sa tastaturom. Upravljaki signali od telefonske centrale prema telefonskom aparatu su:

pozivni signal, koji ima odreene elektrine karakteristike potrebne za pobudu akustikih indikatora (najee zvona) u telefonskom aparatu traenog uesnika, i

tonski signali, (signal slobodnog biranja, zauzeto, kontrola poziva idr.), koji se alju prema telefonskom aparatu onog koji poziva.

54

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

3.8.2

Signalizacije u telefonskoj mrei

Signalizacija u telefonskim, raunarskim i integrisanim mreama predstavlja podrku funkcijama upravljanja radom mree. Podrazumeva skup procedura kojima se ostvaruju pojedine funkcije mree - uspostava i raskid veze, putanje u rad mrenog bloka, reset pojedinih organa i slino. U okviru signalizacionih procedura elementi mree razmenjuju signale, koji nose informacije eljenim radnjama.
U odnosu na ureaje koji uestvuju u signalizacionim procedurama postoje dve osnovne signalizacije: korisnika (pristupna) signalizacija i mrena signalizacija.

Korisnika ili pretplatnika signalizacija postoji izmeu korisnikih ureaja i krajnjih taaka javne mree, dok mrena signalizacija postoji izmeu dva mrena vora. U klasinoj telefonskoj mrei korisnika signalizacija (iniciranje veze-podizanje slualice, adresiranje pozvanog korisnika i raskid veze-spustanje slualice), se obavlja uspostavljanjem i prekidanjem strujne petlje u korisnikom aparatu (impulsno biranje) i eventualno tonskim (DTMF -Dual Tone Multi Frequency) biranjem odredine adrese. Prekidanjem strujne petlje izbor adresnih cifara traje od 100 ms za cifru jedinice do 1 sec za cifru 0, to znai da faza uspostave poziva traje nekoliko sekundi. Kod tonskog biranja izbor adresnih cifara realizuje se slanjem tonova odreene frekvencije i trajanja stotinak ms, to znai da faza uspostave veze traje vie od jedne sekunde. Takoe, skup DTMF tonova je ogranien na 16 lanova, slika 3.12a, ime se redukuju signalizacione mogunosti mree. Signali u obrnutom smeru, od mree ka korisniku su razliiti tonovi (slobodno biranje, zauzee, kontrola poziva, blokada), struja poziva (zvono) i tarifni impulsi, slika 3.12b.

Pretplatnika signalizacija

Slika 3.12 Skup DTMF tonova. I kod impulsne i kod tonske korisnike signalizacije signalizacija se obavlja preko kanala koji se koristi i za prenos govora/informacija (in-band signaling). Kod impulsnog biranja ovo ograniava signalizaciju samo na fazu uspostave veze, dok aparati sa tonskim biranjem dozvoljavaju veoma redukovanu korisniku signalizaciju u fazi konverzacije. Mrena signalizacija

Signalizaciona mrea u klasinoj telefoniji realizovana je u sklopu komutacionih vorova (telefonskih centrala), dok se sama signalizacija ne razlikuje bitno od korisnike signalizacije. Postoje signalizacije koje se prostiru preko prenosnikih (govornih) kanala (in-band signaling) i signalizacije koje se prostiru preko posebnih signalizacionih kanala ( out-band). U postojeoj telefonskoj mrei signalizacija van govornih kanala je prvenstveno realizovana kod 55

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

PCM digitalnih (Pulse Code Modulation) prenosnika. Osnovni (2 Mbit/s) PCM prenosnik sadri 32 kanala, od kojih je jedan (Channel Asociated Signaling) i signalizacije po zajednikom kanalu CCS (Common Channel Signaling).

signalizacioni kanal. Na osnovu naina koritenja signalizacionog kanala razlikuju se signalizacije po pridruenom kanalu - CAS

Signalizacija preko prenosnikih kanala postoji kod analognih prenosnika, gde su signali strujni impulsi zadate duine ili tonovi odredene frekvencije. Analogni prenosnici mogu biti dvoini ili etveroini, ali su ee etveroini radi minimiziranja broja hibrida u tandemskoj vezi izmeu vie centrala. U tabeli 3.1 pokazani su osnovni tipovi analognih prenosnika. Tabela 3.1 Osnovni tipovi analognog prenosnika.

sistem prenosa koji koristi frekventnu modulaciju po bakarnom kablu, radiju ili koaksijalnom kablu.

Analogni prenosnici digitalnog sistema mogu biti bilo kojeg od ovih tipova, i na njih se mogu vezati bakarne parice, analogni

Komutacioni sistem signalizira podizanje slualice da bi zauzeo prenosnik. Ovaj signal zauzea se prenosi ka sledeem komutacionom sistemu koji ga detektuje i sprema odgovor. Ako se koristi multifrekventna signalizacija udaljena centrala spaja svoj MF prijemnika na dati prenosnik i alje poetnoj centrali potvrdu zauzea. Poetna centrala tad alje birani broj.
ica predaje signale od komutacionog ka prenosnom sistemu, a koji ih proslijeuje na prijemnu E icu udaljenog komutacionog sistema. Kod etveroinog E&M (Ear and Mouth) sistema E i M su signalne ice odvojene od dve predajne i dve prijemne ice (za prenos govora). M

vrednosti otpora u petlju, su dvoini i primenjuju se za povezivanje susednih analognih centrala, kunih ili javnih.

Analogni prenosnici sa signalizacijom putem raskidanja i uspostavljanja petlje, odreenog trajanja, ili uvoenja razliitih

Zauzimanje i oslobadanje prenosnikih kanala obavlja se strujnim impulsima zadate duine (npr. 150 i 600 ms), dok se adresni signali (cifre pozvanog korisnika) prenose impulsno ili tonski. Postoje dve vrste mrenih signala: linijski i registarski. Linijski signali upravljaju stanjem prenosnikog kanala: zauzimanje i oslobadanje kanala, tabela 3.2 dok registarski kanali nose adresu i stan je (slobodan-zauzet) pozvanog korisnika.

56

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

Topologija signalizacione mree u potpunosti se poklapa sa topologijom informacione (telefonske) mree, signali su iz ogranienog skupa, a vreme razmene signalizacionih informacija je iznad 1 sekunde. Mrene signalizacije se prostiru preko analognih i digitalnih sistema prenosa, a najvie se koriste sledee signalizacije:

R2 registarska (tonska) i impulsna linijska signalizacija po analognim i digitalnim sistemima prenosa (D1/R2),
Y registarska i impulsna linijska signalizacija po analognim i digitalnim sistemima prenosa,

dekadska registarska i impulsna linijska signalizacija po 4-zinim, 3-zinim i 2- zinim fizikim vodovima, po analognim i digitalnim sistemima prenosa (D1/D1, D2/D2, balansna), i R2 registarska i digitalna verzija linijske signalizacije po digitalnim sistemima prenosa (R2D). 3.8.2.1 R2 signalizacija, najrairenija analogna mrena signalizacija

R2 signalizacija je analogna signalizacija regionalne primene najrairenija u svetu. Sled unapred i unazad signala je vrsto uvezan (compelled), slika 3.13. R2 signalizacioni sistem se bazira na razmeni signala s kraja-na-kraj. Meuvorita uzimaju samo informaciju koja im je potrebna za rutiranje poziva, nakon ega se uspostavlja veza. R2 koristi multifrekventno kodovanje kod kojeg je signal kombinacija dve od est frekvencija. est frekvencija og kojih se formiraju signali s predajne strane su :1380, 1500, 1620, 1740, 1860 i 1980 Hz, dok se povratno s prijemne strane alju kombinacije drugih est frekvencija: 1140, 1020, 900, 780, 660 i 540 Hz. Oba smera veze formiraju po 15 signala, tabela 3.3 Signali se dele u dve podgrupe (svaki fiziki signal se koristi dva puta). Primenu podgrupa odreuje prijemna strana.

Petnaest signala koji se alju od predajne strane ( Forward Signalas) se klasifikuju u Grupu I i Grupu II. Petnaest signala koji se alju od prijemne strane (Backward Signals) se klasifikuju u Grupu A i Grupu B. U optem sluaju, sigali predaje Grupe I i signali prijema Grupe A slue za upravljanje uspostavljanjem veze i predaju adresne informacije izmeu predajnog registra i prijemnog registra. Prijemni registar moe signalizirati predajnom registru da preu na Grupu II i Grupu B signala . Grupa II predajnih signala daje kategoriju pozivaoca, a Grupa B prijemnih signala daje stanje linije pozvanog pretplatnika. Grupa B, takoe signalizira B-tonove koji su obino poslednji u protokolu (naprimjer B-3 znai da je pozvani zauzet). Signalizacija mora poeti sa predajnim signalima Grupe I, a kojima slede prijemni signali Grupe A da potvrde prijem svakog 57

Slika 3.13 R2 signalizacija.

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

signala. Oni takoe mogu traiti dopunsku informaciju od prijemne strane. Svaki signal zahteva odgovor od suprotne strane. Svaki odgovor znai potvrdu dogaaja i dogaaj na koji suprotna strana mora da odgovori. Prijemni signali slue da naznae odreena stanja nastala za vreme uspostavljanja veze ili da naznae prelazak na alternativne grupe signala. Na primer, da bi se dalo stanje linije pozvanog mora se prei na Grupu II i Grupu B. Tabela 3.3 Dve grupe signala slanje prijem.

Signali prijemnog registra mogu zahtevati:

predaju adrese (poalji sledeu cifru, poalji predposlednju cifru, poalji predpredposlednju itd.)
poalji kategorju poziva, prirodu i izvor: nacionalni ili meunarodni, operator ili pretplatnik, prenos podataka, testni poziv itd.
ukljuuje li kanal satelitski prenos

58

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

kod (prefiks) zemlje i jezik za meunarodne pozive

da li se koristi ponitava eha.

Signali prijemnog registra mogu naznaavati: adresa je kompletna poalji kategoriju poziva

adresa kompletna uspostavi vezu meunaradno, nacionalno ili lokalno zaguenje

Znaenje nekih predajnih signala moe biti zavisno od pozicije u signalizacionoj sekvenci. Osnovni nedostaci analognih signalizacija su: Mali skup signala, te je teko dodati nove usluge,

stanja pretplatnike linije (poalji ton dugotrajne nedostupnosti, linija zauzeta, broj se ne moe pronai, linija slobodna- tarifiraj nakon potvrde, linija u kvaru itd.)

Znaenje signala je zavisno od konteksta te je teko uraditi modularne programe,

Signalizaciona maina sa konanim brojem stanja upravlja stanjima resursa centrale na mikro nivou, to komplikuje upravljanje vezama,

Potrebne su razliite DSP (Digital Signal Processing) strukture za generisanje i filtriranje R2 i DTMF signala,
Govorni kanali moraju biti zauzeti da bi se signalizacija poela obavljati,

Teko je upravljati pozivom nakon uspostavljanja veze, jer je teko odvajati MF signale od govornih signala,
Postoji mnogo raznih varijanti u raznim nacionalnim mreama.

3.8.2.2

R2 digitalna signalizacija

Kod CAS (Channel Associated Signaling) signalizacije 16-ti, signalizacioni, kanal se vremenski multipleksira na 30 podkanala od po 4 bita, koji nose linijsku signalizacionu informaciju za jedan govorni kanal. Multipleksiranje signalizacionog kanala je jednoznano korespodentno PCM multipleksu, tako da svakoj signalizacionoj etvorci bita odgovara uvek isti govorni kanal. Struktura PCM rama pokazana je na slici 3.14. Stoga se ovakva signalizacija i naziva Signalizacija po pridruenom kanalu. Za prenos signalizacionih kriterijuma za svih govornih 30 kanala formiran je multiram koji traje 2ms i koji se sastoji od 16 uzastopnih ramova numerisanih K0 do K15.

Slika 3.14 Struktura PCM rama. 59

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

koriste se za signalizaciju za vremenske (govorne) kanale 1-15 i 17-30. Osam bita u vremenskom kanalu br. 16 raspoloivi su za dva govorna kanala, za svaki kanal po etiri bita. ABCD biti u vremenskom kanalu 16 su linijski signali koji slue za prikaz stanja linije. Obino se oznaavaju kao XX, a najee se postavljaju na 01, slika 3.15.

Kanalski vremenski kanal broj 16 rama K0 koristi se za sinhronizaciju multirama, a vremenski kanal br. 16 ramova K1 -K15

Svaki bit ima svoje znaenje, ali se biti C i D u praksi retko koriste, te se ostavljaju konstantnim (zavisnim od nacionalne varijante).

Slika 3.15 ABCD biti u vremenskom kanalu.

Osnovni nedostatak CAS signalizacije je inherentna slabost vremenskog multipleksa da kanali zauzimaju propusni opseg i kada nisu aktivni.

60

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

Kod signalizacije po zajednikom kanalu kroz signalizacioni kanal se razmenjuju raunarske poruke, koje predstavljaju signale. U okviru svake signalizacione poruke postoji identifikacija kanala na koga se poruka odnosi, tako da redosled poruka nije vremenski odreen. Poruke se razmenjuju samo za govorne kanale na kojima postoji aktivnost. Istorijski posmatrano CAS signalizacija je prethodila CCS signalizaciji, ali savremeni sistemi danas koriste iskljuivo CCS.

3.8.2.3

Signalizacija po zajednikom kanalu

ISDN (Integrated Services Digital Network) se razvio na iskustvima iz postojeih telefonskih mrea i mrea za prenos podataka. Sa korisnikog aspekta osnovna razlika u odnosu na telefonsku mreu predstavlja digitalizacija korisnikog prikljuka, tj. umesto analognim telefonskim aparatom korisnik se prikljuuje na mreu digitalnim terminalom. Metodom vremenskog multipleksa, u korisnikom terminalu se razdvajaju kanali za prenos informacije (govor i podaci) od signalizacionog kanala. U odnosu na propusni opseg korisnikog prikljuka uskopojasni ISDN razlikuje dva korisnika prikljuka: bazni i primarni. Bazni prikljuak pod razumeva dva informaciona (B) kanala od 64Kbit/s i signalizacioni (D) kanal sa 16 Kbit/s. Primarni pristup sadri 30 kanala i jedan D kanal brzine 64 Kbit/s. Izmeu ISDN terminala i mree korisnika signalizacija obavlja se D kanalom, DSS1 signalizacijom (Digital Subscriber Signaling No. 1), u kome terminal i mrea razmenjuju raunarske - HDLC (High Data Link Control) poruke, isto kao X.25 terminal i mree za komutaciju paketa. D kanal je potpuno nezavisan od kanala za prenos informacija, ime je realizovana signalizacija van informacionog kanala ( out-of-band signaling). Signalizacione informacije prenose se porukama, koje su definisane tipom i sadrajem. Tip poruke definie vrstu korisnikog zahteva (npr. uspostava nove veze-SETUP, raskid veze-DISCONNECT), dok sadraj poruke daje parametre zahteva (npr. adresa pozvanog korisnika u SETUP poruci). Brzina prenosa signala od terminala do mree odredena je brzinom na D kanalu i veliinom signalizacione poruke. Tipina SETUP poruka, koja je inae najdua signalizaciona poruka, dugaka je do 50 bajta, to na 16 Kbit/sec znai da prenos poruke traje 50*8/16384 = 25 ms. Obzirom da uspostava veze podrazumeva razmenu nekoliko poruka izmeu vie vorova u mrei, i da zavisi od optereenja signalizacione mree, vreme uspostave veze u ISDN mrei iznosi 100-500 ms. signalizacione mree, poto se nove mogunosti definiu proirenjem skupa i sadraja signalizacionih poruka. Osim velike razlike u brzini uspostave veze raunarska priroda DSS1 signalizacije korisnik-mrea poveava fleksibilnost

U ISDN mrei je realizovan signalizacioni sistem broj 7 (SS7), koji je kao i korisnika pristupna signalizacija, potpuno digitalan, realizovan HDLC porukama na signalizacionim linkovima brzine 64 Kbit/sec. Primera radi, IAM poruka ( Initial Address Mesage) za uspostavu veze, duine 50 bajta prenosi se izmeu dva vora za 50*8/65536 = 6 ms, to ilustruje brzinu signalizacione mree. Osim brzine, bitna karakteristika signalizacione mree u ISDN je da ne mora pratiti topologiju prenosnikih (govornih) kanala, odnosno da signalizacioni vorovi u principu formiraju raunarsku mreu za prenos podataka koja je nezavisna od prenosnike mree. Na ovaj nain, uz velik repertoar signalizacionih poruka, postie se velika fleksibilnost signalizacionog sistema u podrci raznovrsnim mrenim uslugama.

Slika 3.16 ilustruje postojanje korisnike i mrene signalizacije u ISDN i funkcionalne blokove u krajnjoj ISDN centrali, koja obezbeuje konverziju korisnike u mrenu signalizaciju. Ukupne prednosti signalizacije u ISDN-u (DSS1 i SS7) u odnosu na signalizaciju u postojeoj telefonskoj mrei jesu: znatno vea brzina signalizacije, 61

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

veliki broj signala (tipova poruka) i njihova informativnost (sadraj poruka),

generika podrka dodatnim uslugama mree ( suplementary services), softverska realizacija, ime se obezbeuje laka proirivost, globalna standardizacija,

struktuiranje funkcionalnih celina po OSI modelu povezivanja otvorenih sistema, odnosno standardizacija realizacije mrenih elemenata,

signalizaciona mrea je realizovana kao raunarska mrea sa komutacijom paketa, to je podloga uvoenju inteligentnih servisa.

Slika 3.16 Korisnika i mrena signalizacija u ISDN-u. 3.8.2.3.1 Signalizacioni sistem 7 - signalizacija po zajednikom kanalu

se skup signala nazvan jednim imenom sistem signalizacije. U okviru ISDN mrea se razlikuju dva osnovna tipa signalnih sistema:

Kako je ve navedeno da bi se uspostavila i raskinula veza u telekomunikacionim mreama izmeu pozivajueg i pozvanog korisnika koristi

Digitalni korisniki signalni sistem broj 1 (Digital Subscriber Signalling System No.1-DSS1) koristi se za vezu korisnika i njemu pripadajue komutacije (User-to-Network interface - UNI) i
Signalni sistem po zajednikom kanalu broj 7 (Common Channel Signalling System No.7 SS7) koristi se za vezu izmeu komutacija (Network-to-Network interface -NNI).

Na slici 3.17 dat je jednostavan primer veze dva korisnika u ISDN mrei.

Slika 3.17 Veze dva korisnika u ISDN mrei.

62

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

3.9

Upravljanje u telefonskoj centrali

Upravljanje u telefonskoj centrali je skup procesa koji se odvijaju na vie procesora razliite arhitekture. obino deli vie procesora. Arhitektura procesora je hijerarhijska ili ne-hijerarhijska, slika 3.18. Kod centralizovanog upravljanja sve upravljake akcije za uspostavu/raskidanje veza vri centralna procesna jedinica. Obradu

Slika 3.18 Centralizovano upravljanje. uglavnom nezavisne. Komutaciono polje je podeljeno na vie delova od kojh svaki ima svoj upravljaki procesor. Kod distribuirane strukture upravljanja, slika 3.19, upravljake funkcije deli vie procesnih jedinica koje su meusobno

63

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

Slika 3.19 Distribuirano upravljanje.

Obe strukture imaju svoje prednosti. U svakom sluaju, veliki se znaaj daje pouzdanosti, te su svi delovi uparvljanja potpuno redudantni.

ponekad naziva i centralizovano-distribuirana struktura zbog postojanja regionalnih procesora.

U poslednje vreme, zbog rasta procesne moi procesora, prednost se daje jednostavnijoj centralizovanoj strukturi, koja se

Upravljanje sistemom osigurano je snanom distribuiranom strukturom procesiranja. Ta struktura ukljuuje centralni procesor (CP- Central Processor) koji provodi kompleksne zadatke odluivanja u realnom vremenu, i odreen broj regionalnih procesora (RP - Regional Processor), distribuiranih kroz centralu koji obavljaju manje kompleksne zahteve. Procesori su meusobno povezani sabirnicama, LAN ili optikim vezama.
broj veza za alfanumerike terminale (kao to su PC raunari) i podatkovne ureaje (kao to su tvrdi diskovi). Ponaa se kao za:

Uzlazno/izlazni stepen je deo upravljakog sistema, osigurava komunikaciju ovek-maina u voru. Uzlazno/izlazni stepen osigurava odreeni

osoblje za opsluivanje i odravanje koje obavlja spajanje pretplatnika, otkriva greke, snima statistiku prometa i upravlja mreom;
spoljanje sisteme, ukljuujui centre za obraun i centre za opsluivanje i odravanje (OMC - Operation and Maintenance Centre).

Ceo sistem upravljanja je sklop specificiranih funkcija, implementiranih u funkcijske blokove. Ti su blokovi kombinovani tako da ine podsisteme. Hardverska struktura Ericsson-ovog komutacionog vora AXE 810 je prikazana na slici 3.20.

Uz udvostrueno odvojeno napajanje svake komponente ostvaruje se i potpuno redundantan i maksimalno pouzdan sistem. Osnovu ini centralni neblokirajui komutator (Group Switch) GS890 sastavljen od vie modula kapaciteta 512 Kbyte, koji komutira uskopojasne kanale 64 Kbit/s. Zavreci centrale ET ka prenosnicima i pretplatnikim koncentratorima su vezani na interfejse DL2, DL3 i DL34 kapaciteta od 128 do 2688 vremenskih odseaka, pri emu je osnovni modul tampana ploa kapaciteta 128 vremenskih odseaka, povezanih bus-om brzine 222 Mbit/s na koji je vezan i centralni komutator. 64

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

Mogue je vezati prenosnike razliitih kapaciteta, naprimjer do 8 STM-1 (155 Mbit/s) prenosnika. ETC interfejsima su vezani PDH

prenosnici i pretplatniki koncentatori raznih kapaciteta. Interfejs ka ATM komutaciji ALI ( ATM Link Interface) preko SDH fizikog nivoa 155 Mbit/s. Interplatformska mrea IPN (interplatform network ), bazirana na Gigabit Ethernet-u, slui za brzina, na primer DL34 u D3. Veinom funkcionalnih modula upravljaju regionalni procesori RP.

vrlo brze komunikacije izmeu centralnog procesora CP i pomonih procesora AP. DLEM multiplekseri oguavaju konverzije Ulazno-izlazni podsistem APG, baziran na standardnoj PC platformi, slui za potrebe administracije, odravanja i operativnog voenja. Novije generacije centrala, kao AXD 301 su vie okrenute podatkovnim uslugama u mreama nove generacije. Kod njih tipini upravljaki sistem ima kapacitet od 10 Gbit/s i sadri procesorski (CPU) par koji radi u nainu raspodele optereenja (load-sharing), dok u sluaju kvara jednog od procesora drugi preuzima celokupno upravljanje sistemom. U konfiguracijama veega kapaciteta mogue je imati vie procesorskih parova, maksimalno jedan par po svakom 10 G modulu. Poveanje broja procesora omoguava poveanje broja poziva koje sistem - moe uspostaviti u jedinici vremena. Osnovni modul osim toga sadri udvostrueno komutaciono polje, sinhronizacijske i ulazno/izlazne upravljake module.

65

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

U svakom sluaju osnovu upravljanja ini programska podrka, (software). Osnovni princip svih programskih modela je odvajanje usluga, tj. aplikacija od sklopovske zavisnosti.

Slika 3.20 Hardverska struktura Ericsson-ovog komutacionog vora AXE 810.

66

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

3.9.1

Programske strukture

Jedna od najrairenijih telefonskih centrala u svetu je navedena AXE 810, sa arhitekturom aplikativnog softvera pokazanoj na slici 3.21.

aplikativnih modula se vre putem protokola iji su nosioci implementirani u RMP.

Aplikacije su realizovane u aplikativnim modulima koji koriste zajedniku resursnu platformu RMP. Sve komunikacije izmeu

Slika 3.21 Arhitekturom aplikativnog softvera AXE 810.

Podskupovi od APSI, ili zasebni interfejsi poznati su kao specifikacije servisa SES. Oni pruaju usluge aplikativnim modulima. Najpoznatije usluge su:

Formalizovani, klijent-server, interfejs APSI (Application Platform Service Interface) povezuje RPM sa aplikativnim modulima.

konekciona koja slui za uspostavljanje fizike veze;

komunikaciona slui za uspostavljanje komunikacija meu aplikativnim modulima; objekt menader slui za potrebe odravanja i operativnog voenja; APC nosilac protokola AM; usluga tarifiranja;

Ukupni koncept se sastoji od RMP, APSI i aplikativnih modula AM sa protokolima koji ih povezuju. Modularnost koncepta omoguila je ivotni vek sistema od 30 godina. Resursna platforma je podeljena na vie resursnih modula RM. Interfejsi koje oni omoguuju formalizovani su u specifikacijama resursnog nivoa RLSES. Prilikom razvoja novih AM i RM je upravo specifikacija interfejsa SES i RLSES u ranoj fazi razvojnog procesa. Kada se interfejsi zamrznu posebni sistemski moduli se projektuju meusobno nezavisno, esto i na raznim geografskim lokacijama. Sklopove ( hardware) vode pojedini resursni moduli. Aplikativni moduli jednostavno trae usluge putem APSI, tj. nemaju veze sa sklopovima.
Data arhitektura, koja se pojavila poetkom osamdesetih godina prolog veka, se poela menjati poetkom ovog veka. Pojavljuju se dva nova tipa vorova:

usluge za podrku signalizacije SS7, kao MTP ( Message Transfer Part) usluga.

67

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

server ili kontroler medijskog prolaza (Media Gateway Controler) i

medijski prolaz (Media Gateway).

aplikativni softver, od tradicionalnog TDM govornog prometa ka paketskom okruenju ATM pa zatim IP.

Dolazi do razdvajanja servera i prevodnika (mrenog prolaza). Da bi se zadovoljili zahtevi nove arhitekture morao se menjati i U novoj arhitekturi server upravlja pozivom ili sesijom, dok medijski prevodnik samo prenosi medij na konekcionom nivou.

Prednost razdvajanja upravljanja vezom i upravljanja medijem je u jednostavnoj migraciji prenosne tehnologije, od STM preko sistemskim modulima, sa pojavom novih i modifikovanih AM i RM modula, bez fundamentalne promene u softverskoj arhitekturi. Temeljno drugaija je upravljaka arhitektura komuacionog vora AXD 301 (Ericsson) koja je paketska u sutin (ATM).

ATM ka IP, bez uticaja na upravljanje vezom, tj. bilo je mogue adaptirati postojeu AM arhitekturu. Razdvajanje se izvelo na

Da bi razvoj bio jeftiniji koriste se standardni protokoli, komercijalno raspoloivi sklopovi i operativni sistemi. Na vrhu logike strukture, upravljaki i usluni nivo postaju zajedniki za sve usluge i realizuju se koristei serverske platforme, koje upravljaju razliitim uslugama (npr., uspostavom govornog telefonskog poziva), dok pri tome nikakav korisniki promet osim signalizacije fiziki ne prolazi kroz njih. Zahvaljujui koritenju standardnih protokola (H.248/MEGACO), svaki od takvih servera sposoban je komunicirati s bilo kojim medijskim prevodnikom i upravljati pruanjem usluga. Isto tako, komunikacija izmeu razliitih servera temelji se na primeni standardnih protokola (SIP, Q.1901/BICC), dok se dodavanje usluga, od kojih neke mogu obuhvatati funkcije vie razliitih servera, realizuje koritenjem otvorenih, standardnih aplikacijskih programskih interfejsa (API - Application Programming Interface) kao to su OSA (Open Service Architecure)/Parlay itd. Da bi se obezbedila pouzdanost novog programskog sistema ravna viedecenijski razvijanom softveru AXE, primenjen je sistem softverske redudancije. Takav sistem omoguava pokretanje niza odvojenih virtualnih vorova koji ine distribuirani sistem, a mogu se odvijati na istom ili razliitim instancama operativnoga sistema. Tako je u AXD 301 jezgra sistema izgraena oko jezgre komercijalnog operativnog sistema Solaris koji obavlja osnovne I/O funkcije i osigurava TCP/IP komunikaciju sa sistemima za nadzor i upravljanje (slika 3.22).

Slika 3.22 Sistemi za nadzor i upravljanje. 68

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

Nad Solaris jezgrom "mozak" sistema ini OTP izvedbeni sistem, u kojem je realizovana glavnina programskog koda AXD 301 sistema. OTP dozvoljava veliku fleksibilnost u dogradnji sistema, bilo novim funkcijama ili kapacitetom (dodavanje novih procesora). Na taj nain su osnovne funkcije sistema razdeljene u razliite module koji se po potrebi ukljuuju u rad. Na primer, "Voice Services i UNI signalizacija su neki od aplikativnih modula u AXD 301 programskom sistemu. Osim modularnosti komponenata, programski sistem poseduje jo jedno vano svojstvo: svaki proces unutar nekog vora potpuno je nezavisan od ostalih procesa i njegov eventualni nestabilan rad ne utie na funkcionisanje ostalih procesa. Isto tako, u sistem su ugraene napredne funkcije nadzora i kontrole procesa te upravljanja resursima i tzv. " garbage collection", to sistemu omoguava neprekidan rad kroz duga razdoblja bez degradacije performansi.

U konkretnom primeru, dva procesora u osnovnom modulu izvode dva OTP vora koja deluju kao jedinstveni sistem i meusobno distribuiraju procese. U normalnom radu, jedan od procesora izvodit e procese kontrole poziva ( Call Processing), dok e drugi obavljati funkcije rada i odravanja (O&M - Operation and Maintenance). U sluaju ispada jednog od procesora, drugi e preuzeti njegove funkcije. Budui da sistem sadri deljenu distribuiranu bazu podataka, kvarom jednog od procesora bit e zahvaeni samo pozivi u fazi uspostave. U sluaju dodavanja novih procesora u sistem, zadaci se automatski razdeljuju kako bi se uravnoteilo optereenje. Na taj nain se postie gotovo linearna povezanost broja procesora koji upravljaju uspostavama poziva i kapaciteta sistema za istovremenu obradu zahteva za uspostavom poziva. Istovremeno, sistem je spreman za dodavanje novih funkcija i proirivanje postojeih.
U svim arhitekturama programska struktura telefonskih centrala se sastoji iz tri osnovna dela: odravanja i operativnog voenja, obrade veza (kontrola poziva) i obrada signalizacije.

Hijerarhijska organizacija softvera telefonske centrale prikazana je na slici 3.23a, dok je primer procesne strukture prikazan na slici 3.23 b.

Slika 3.23 Hijerarhijska organizacija softvera telefonske centrale.

69

Komutaciona tehnika

3. razred

Elektrotehniar telekomunikacija

Na vrhu hijerarhijske strukture su procesi administracije, odravanja i operativnog voenja telefonske centrale, koji rade u priblino realnom vremenu (near real-time). Deo tih procesa su i statistike koje su prikazane kao modul STU na slici 3.23b. Ona sakuplja informacije o ispadima, trajanju veza i slino. Ostali procesi imaju imena u skladu sa tradicionalnim elementima upravljanja telefonskih centrala: CCSU cedinica signalizacije po zajednikom kanalu obrauje SS7 signalizacione poruke;

CM centralna memorija, ona je zajednika za razliite upravlljake jedinice; LSU jedinica linijske signalizacije obrauje linijske signalizacije;

M upravlja uspostavljanjem kanala kroz komutaciono polje, kao marker u crossbar centralama; RU registarska jedinica zapisuje informacije vezane za poziv, naprimer billing informacije;
SSU- jedinica pretplatnikog stepena upravljanje pretplatnikim stepenom.

70