2.

1 DEFINICIJA RAČUNARSKE MREŽE

Računarska mreža je skup autonomnih računara koji su međusobno povezani istom
tehnologijom. Dva računara su povezana ukoliko mogu da razmenjuju informacije.
Povezivanje se može ostvariti ne samo preko bakarne žice, nego i preko: optike, radio-talasa,
infra-crvene komunikacije, satelitske komunikacije.
Mreže se sastoje od čvorova (serveri, radne stanice, mrežni uređaji) i linkova.

2.2 ORGANIZACIJE ZA STANDARDIZACIJU

▪ American National Standard Institute (ANSI)
▪ International Electrotehnical Commission (IEC)
▪ International Telecommunication Union (ITU)
▪ Electronic Industries Alliance (EIA)
▪ Telecommunication Industry Association (TIA
▪ International organization for standardization (ISO)
▪ Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE)
▪ Internet Engineering Task Force (IETF)
▪ World Wide Web Consortium (W3C)

2.3. NAČIN PRENOSA PODATAKA (SIMPLEKS , POLUDUPLEKS, DUPLEKS).

Na osnovu smera prenosa podataka razlikujemo sledeća tri oblika prenosa:
▪ simpleks
▪ poludupleks
▪ dupleks

Simpleks prenos se uvek odvija u jednom smeru i predajnik i prijemnik ne mogu

da zamene uloge.
Poludupleks omogućava prenos u oba smera, ali ne u isto vreme. U određenom vremenskom
intervalu jedan uređaj radi kao predajnik, a drugi kao prijemnik. Zatim se uloge menjaju. Ovo je
najčešći oblik prenosa kada je reč o računarskim komunikacijama.
Dupleks predstavlja istovremeni prenos u oba smera, odnosno reč je o četvorožičnom prenosu.
Protokoli najčešće funkcionišu u dupleks modu. U jednom smeru se šalju podaci, a u drugom,
alternativno, izveštaj o grešci.

2.4. NAČIN PRENOSA PODATAKA (SERIJSKI I PARALELNI)

Prenos signala u računarskim i drugim digitalnim komunikacionim sistemima može biti
realizovan kao: serijski ili paralelni prenos.
Ako se između predajnika i prijemnika prenos vrši samo jednim kanalom u tom slučaju se
biti moraju slati sukcesivno jedan za drugim, pa je reč o serijskom prenosu.
Ako se između predajnika i prijemnika prenos istovremeno vrši po više kanala, paralelno,
radi postizanja veće brzine onda je reč o paralelnom prenosu.

2.5. NAČIN PRENOSA PODATAKA (SINRTONI I ASINHRONI )

Na osnovu usaglašenosti rada predajnika i prijemnikarazlikuje se: sinhroni i asinhroni prenos
Pri asinhronom prenosu u grupu binarnih cifara određene dužine ubacuju se dodatni biti.Na
početak jedan bit tzv. startni bit i na kraju jedan ili više bita tzv. stop bit.
Start bit obaveštava prijemnik da stižu podaci. Startni bit je uvek binarna jedinica (1). Stop bit je uvek binarna nula (0) i
definiše kraj podataka. Sinhronizacija ostvaruje putem start i stop bita.
Stanice koje komuniciraju međusobno nisu sinhronizovane, svaka ima svoj Rx/Tx takt.
Vremenski interval između dva poslata znaka može biti proizvoljnog trajanja
Start i Stop biti uokviruju informacioni znak. Bit parnosti (even, odd) služi za kontrolu
ispravnog prenosa.
Sinhroni prenos predviđa sinhronizaciju predajnika i prijemnika pre početka prenosa
podataka. Oba uređaja rade u istom taktu. Na taj način se može identifikovati
svaki pojedinačni bit.
Podešavanje takta se postiže tako što prenos podataka počinje neprekidnim prenošenjem
znaka za sinhronizaciju.
Kod sinhronih podataka ili je takt trajno prisutan kao poseban signal (levo) ili
je ugrađen u podatke tako da prijemnik ima informaciju o trajanju intervala za prenos bita (desno).
Pri prenosu na sinhroni način, svi znaci - biti poruke šalju se fiksnom brzinom, pri čemu su
predajnik i prijemnik međusobno sinhronizovani. Šalje se kontinuirani niz signala. Podaci se
šalju u blokovima koji se zovu okviri ili u paketu koji su razdvojeni vremenskim intervalima iste dužine.

2.6. Klasifikacija računarskih mreža prema bazi dometa

WAN (Wide Area Networks) - mreže širokog područja. Mreže koje se prostiru na
većem prostoru. Između gradova, država i kontinenata. Internet se može nazvati
WAN mrežom.
MAN (Metropolitan Area Networks) - mreže gradskih područja ili mreže koje se
prostiru na području grada ili dela grada.
LAN (Local Area Networks) - lokalna računarska mreža. Obuhvata prostor od
nekoliko desetina metara do nekoliko kilometara, na području jedne zgrade ili dela
zgrade.
Home area network (HAN) - tip Računarske mreže koja omogućuje komunikaciju između
uređaja unutar ili u blizini kuće (doma).

2.7. Klasifikacija računarskih mreža prema topologiji, na osnovu tehnike prenosa (komutacija kola i komutacija
paketa).
Klasifikacija mreža na osnovu tehnike prenosa se vrši u više nivoa, mogu se podeliti na:
 mreže na bazi komutacije
 mreže na bazi difuzije

Dva osnovna principa koja primenjuju kod ovih mreža su:

 Komutacija kola - omogućava prenos podataka po prethodno uspostavljenoj vezi od izvora do odredišta, koja prolazi
kroz komutacione čvorove.
 Komutacija paketa - ne zahteva prethodno uspostavljanje veze između izvora i odredišta, već je ona potrebna samo
za vreme prosleđivanja podataka.

2.8. Definicija protokola. (2.8.)

Protokol predstavlja skup pravila po kojima se obavlja komunikacija podacima i deo je mrežne arhitekture.

3.1. Performanse računarskih mreža (propusni opseg, propusnost i kašnjenje).

Performanse mreže se mere pomoću:
 Propusnog opesga
 Propusnosti
 Kašnjenja latency (delay)

Propusni opseg je dat kao broj bita koji se mogu preneti preko mreže u određenom vremenu. Npr. Mreža od 10 miliona bita
u sekundi, može da prenese 10 miliona bita svake sekunde.
Propusnost je realna, izmerena brzina prenosa podataka u sistemu.
3.2. Greške pri prenosu podataka (onovni pojmovi, razlozi za nastananje, priroda grešaka, kontrola grešaka,
BER).
Pri prenosu podataka jedan od najvažnijih ciljeva je minimizacija stepena greške bita (error rate). Stepen greške se može
definisati kao odnos broja nekorektno primljenih bita prema ukupnim broju prenetih bita.
Za većinu kola za prenos podataka stepen greške bita treba da bude bolji od 1 x 10 6 bita. Greške se u opštem slučaju mogu
podeliti na greške slučajnog karaktera (random) ili sporadičnog karaktera (burst).

Razlozi za nastajanje grešaka su različiti:

 Slabljenje u provodniku
 Eho
 Beli Gausov šum
 Impulsni šum
 Prekid linka i slično

U binarnom prenosu grešku predstavlja bit koji je nekorektno primljen, na primer ako se emituje i prenosi 1 na određenoj
lokaciji bita, a primi se na istoj lokaciji kao 0.
Priroda grešaka može biti:
 Slučajne greške dešavaju se kad se odnos signal-šum pogorša (pri tom se podrazumeva da je reč o termičkom
šumu).
 Sporadične greške su uobičajeno prouzrokovane fedingom odnosno dužim izostajanjem signala na radio kanalima.
 Pojedinačna bitska greška - Okvir je primljen sa jednim pogrešno prenešenim bitom.
 Višestruka bitska greška - Okvir je primljen sa više od jednog pogrešno prenešenog bita.
 Proširena eksplozivna greška - Okvir sadrži više od jednog pogrešno prenešenog bita u nizu.

Kontrola greške unapred, to je metoda kontrole u kome svaki karakter ili blok podataka koji se šalje sadrži dodatne
(redundantne) informacije. Metod sa kontrolom greške unapred se koriste pri skladištenju podataka na memorijskim
medijumima.
Kontrola greške unatrag - Kod ove metode svaki karakter ili blok podataka koji se šalje sadrži samo neophodne dodatne
informacije koje omogućuju primaocu da otkrije prisustvo greške, ali ne i mesto na kome se ona nalazi. Metod sa kontrolom
greške unatrag se koristi u telekomunikaconom prenosu podataka.
BER (bit error rate) predstavlja metod za otkrivanje grešaka koji zavisi od broja bitova sa greškom i tipa greške.

3.3. Kontrola parnosti, kontrola parnosti u dve dimanzije, kontrolna suma, CRC.
Metode za otkrivanje grešaka su:
 Kontrola parnosti – predstavlja vertikalnu proveru redudanse i naziva se VRC.
 Kontrola parnosti u dve dimenzije – pošto VRC ima svoje nedostatke, uvodi se longitudinalna redudantna provera
(RLC), a pritom ostaje i VRC
 Kontrola sume bloka - Ova metoda se primenju kada se poruke prenose u blokovima, tj. ako je poruka duža od
jednog bajta. Njena efikasnost je oko 95%.
 CRC - Metoda cikličke provere redundance, koristi se za otkrivanje grešaka. CRC može da otkrije bilo koji neparan
broj grešaka, sve 2-bitne greške, kao iproširene greške čija je dužina manja od broja redundantnih bitova.

3.4. Metode korekcije grešaka: Automatic Repeat reQuest (ARQ), Forward error correction (FEC).
FEC (engl. Forward-acting Error Correction) koristi kodne reči koji su šalju sa porukom i koji su tako projektovani da pomoću
njih može da se izvrši korekcija na osnovu primljenih podataka. Korekcija greške u ovom slučaju zasniva se na mogućnosti da
prijemna stanica rekonstruiše korektnu poruku koja je prethodno sadržala grešku.

ARQ - Kod prenosa podataka koriste se tri načina sa povratnom spregom za korekciju greške.
Ti načini korekcije greške nazivaju se ARQ (engl. Automatic Repeat Request).
Postoji 3 vrste ARQ metode:
 Sa zaustavljanjem i čekanjem
 Sa selektivnim ponavljanjem
 Sa povratkom

4.1. Opšte o OSI modelu.

OSI model se sastoji od sedam slojeva, od kojih su prva tri sloja podržana hardverom. Svaki sloj obavlja tačno
specifični skup funkcija potrebnih za komunikaciju sa drugim sistemima, pri tome se oslanjajući na servise koje
mu nude slojevi nižeg reda.
Ovaj model predstavlja opšti okvir za funkcije prenosa podataka, odnosno zajedničku osnovu za
definisanje standarda i izradu protokola.

4.2. Sedam slojeva OSI modela – kratak opis.

7.Sloj aplikacije – omogućava distribuiran aplikaciji pristup mreži:

 Prosleđuje podatke primljene od korisnika ka nižim slojevima
 Prikazuje podatke pristigle sa nižih slojeva korisniku

6.Sloj prezentacije - Ima za funkciju: prevazilaženje razlika u predstavi podataka, obezbeđivanje mehanizama za prevođenje
podataka u formu koju razumeju obe strane u komunikaciji, prebacivanje podataka iz jednog kodnog rasporeda u drugi,
formatiranje podataka i selekciju sintakse.
Značajne funkcije ovog sloja su: kompresija i kriptovanje podataka.

5.Sloj sesije - Zаdužen zа uspostаvljаnje, kontrolu i održаvаnje sesije između pokrenutih progrаmа nа predаjnoj i prijemnoj
strаni. Koordinira komunikaciju i obaveštava prvu aplikaciju o statusu druge i obrnuto.

4.Sloj transporta - Obezbeđuje višim slojevima pouzdan prenos podataka između dve aplikacije. Vrši kontrolu grešaka,
retransmisiju podataka, multipleksiranje, kontrolu protoka.

3.Sloj mreže - Obezbeđuje prenos podataka između entiteta tranportnog sloja, bez obzira na strukturu mreža kojima
pripadaju – obezbeđuje rutiranje, tj. pronalazak putanje od izvorišta do odredišta paketa.

2.Sloj veze podataka - Obezbeđuje ispravan prenos podataka, korišćenjem algoritama za detekciju i ispravljanje grešaka.
Podatke posmatra samo na nivou bita koji se prenose preko pojedine fizičke veze. Ne obezbeđuje pouzdan prenos, te može
doći do pojave greške.

1.Fizički sloj – Definiše električne, mehaničke, proceduralne i funkcionalne specifikacije veze. Odgovoran je za prenos
bitova, aktiviranje, održavanje i deaktiviranje fizičke veze.

4.3. Enkapsulacija
Predstavlja proces u kom svaki sloj dodavanjem zaglavlja, pretvara protokolsku jedninicu podataka, koja potiče sa višeg sloja
u veću jedinicu podataka.
5.1. Pasivna mrežna oprema.
Predstavlja najjednostavnije komponente računarskih mreža:
 Utičnice
 Kablovi
 Paneli za prespajanje i završavanje kablova
 Kablovi za prespajanje
 Rek ormani
 Kanalice za vođenje kabla

Većina današnjih mreža koristi 3 osnovne vrste kablova:

 Koaksijalni kablovi
 Kablovi sa upredenim paricama
 Optički kablovi

5.2 UTP kablovi, RJ45 konektori, CAT 5 i više

Većina Cat 5 kablova je neoklopljena i sadrži upredene parice za diferencijalni prenos signala. Ovaj tip kabla uglavnom se
koristi u strukturiranoj izgradnji računarskih mreža, kao što je Ethernet mreža, ali koristi se i u prenošenju drugih signala, kao
što su: telefonija i video signali.
Na krajevima Cat 5 kabla skoro uvek se nalazi 8P8C modularni konektor - često se naziva i RJ45 – koji mora da prati jednu od
te dve šeme za terminiranje Cat 5 kabla.
RJ45 – registrovani utikač, definisan standardom ANSI/TIA-1096-A
Najčešći RJ konektori su: RJ11 – jedna telefonska linija, RJ14 – dve telefonske linije, RJ12 i RJ25 – tri telefonske linije, RJ45 –
Ethernet računarska mreža
Standard ne propisuje broj parica u kablovima, ali najčešće su to kablovi sa četiri parice. Da bi se preslušavanje svelo na što
manju meru, svaka parica se upreda sa različitim brojem okretanja po metru

5.3 L2 switch – osnovne funkcije, switch learning i forwarding

L2 Switch - može da se poveže mali broj uredjaja u kući ili kancelariji. Klasičan svičing obavlja se na nivou L2. Za Forwarding
se koristi fizička tj. MAC adresa.
Gotovo svi današnji svičevi se lako instaliraju i sposobni su da samostalno nauče i mapiraju MAC adrese mrežnih uređaja na
odgovarajući interface.
Learning se odvija korišćenjem specijalnih tabela koje su zbog brzine najčešće hardverski implementirane. Nazivaju se MAC
tabele. Kada paket stigne na određeni port, posmatra se izvorna i odredišna fizička (MAC) adresa. Izvorna adresa se koristi
za učenje o uređajima na mreži, dok se odredišna koristi za prosleđivanje paketa. U tabeli se unosi zapis koji sadrži izvornu
fizičku adresu i broj porta na koji je pristigao paket sa izvornom adresom.

5.4 Router i L3 switch

Usmerivač (Router) - Ruteri rade na trećem sloju, odnosno mrežnom sloju OSI modela. Uloga rutera u mreži je da
usmeravaju pakete kako bi oni stigli do svog odredišta, na osnovu odredišne adrese smeštene u paketu.
L3 switch kombinuje rutere i switch. L3 switch je ruter koji ima puno Ethernet interfejsa. Funkcionalnosti rutiranja su
ograničene u poređenju sa uređajima koji se prodaju kao 'ruteri'. Uređaji koji se prodaju kao ruteri imaju podršku drugih
tehnologija, kao što su: NAT, firewalling, tunneling IPSec

5.5 Bezbednosna barijera (firewall)

Firewall je bezbednosni hardverski ili softverski uređaj, najčešće smešten između LAN-a i javne mreže (Interneta), da štiti
podatke u mreži od neautoriziranih korisnika. Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i
servera, čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera.

5.6 Strukturno kabliranje

Razlog za uvođenje strukturnog kabliranja je složena telekomunikaciona infrastruktura
Standardi:
 ISO/IEC 11801 – Second edition – Generic cabling for customer premises
 EN 50173 – evropski standard
 EIA/TIA 568A, 568B – američki standard
 Sastoji se iz 3 podsistema:
 Campus backbone (okosnica) – po pravilu optički kablovi
 Building backbone (okosnica) – po pravilu optički kablovi, ali i upredene parice
 Horizontalno kabliranje – po pravilu upredene parice, ali i optički kablovi
6.1 Cyclic Redundancy Check
o Biti podataka, D, se posmatraju kao binarni broj
o Izabere se r+1-bitni niz (generator), G
o Cilj: r zaštitnih (CRC) bita, R, izabrati tako da
o <D,R> je deljivo sa G (mod 2)
o Prijemnik zna G i deli <D,R> sa G. Ako ostatak nije nula: detektovana greška!
o Može da detektuje paket grešaka manji od r+1 bita
o Široko korišćeni u praksi (Ethernet, 802.11 WiFi, ATM)

6.2 CSMA /CD Collision Detection

o CSMA/CD - osluškivanje kanala, odlaganje emitovanja kao i u CSMA
o Sudari mogu biti detektovani brzo, u tom slučaju se emitovanja prekidaju čime se smanjuje traćenje kanala
o Detekcija sudara:

Jednostavna u ožičenim LAN-ovima: meri se snaga signala, poredi se emitovani i primljeni signal
Teža u bežičnim LAN-ovima: snaga lokalno emitovanog signal nadjačava snagu primljenog signal

6.3 Ethernet osnovni pojmovi ,pojmovi format okvira ,osnovne varijante standarda (fast Ethernet, Gigabit
Ethernet )
o Protokol i najkorišćenija višemedijumska tehnologija lokalnih računarskih mreža.
o Osnovni format podataka sadrži sedam polja:
1. Preambula (7 bajta)
2. Razgraničavač (SFD – Start-of-frame Delimiter; 1 bajt)
3. Adresa odredišta (DA – Destination Address; 6 bajta)
4. Adresa izvora (SA – Source Address; 6 bajta)
5. Dužina/Tip (Legnth/Type; 4 bajta)
6. Podaci (Data; n bajta)
7. Sekvenca za proveru okvira (FCS – Frame Check Sequence)
o Fast Ethernet – predstavlja standard, najkorišćeniju varijantu eterneta, za rad na brzini od 100Mb/s
o Gigabit Ethernet – predstavlja standard, odnosno varijantu eterneta, za rad na brzini od 1Gb/s

6.4 VLAN (Virtualne lokalne mraže )

o Svičevi koji podržavaju VLAN tehnologiju mogu biti konfigurisani tako da definišu više virtualnih LAN-ova na jednoj
fizičkoj LAN infrastrukturi
o VLAN na bazi portova - izolovanje saobraćaja: ramovi ka/od portova 1-8 mogu dostići samo portove 1-8
o Moguće je takođe definisati VLAN na osnovu MAC adresa hostova umesto portova sviča
o Dinamičko članstvo: portovi se mogu dinamički dodeljivati VLAN-ovima
o Prosleđivanje između VLAN-ova: pomoću rutiranja (kao sa različitim svičevima)
o Trunk port: prenosi ramove između VLAN-ova definisanih na više fizičkih svičeva. Ramovi prosleđeni unutar VLAN-a
između svičeva moraju nositi VLAN ID informaciju