Raunarske mree i komunikacije Metodi pristupa medijumu

Metode pristupa medijumu

Bez obzira to nisu sve arhitekture lokalnih raunarskih mrea standardizovane od strane tela za
standardizaciju (ISO, IEEE, ANSI..), one su sastavljen e od istih logikih komponenata. Kada se opisuje odreena
arhitektura lokalne raunarske mree potrebno je poznavati sledee:
Metodologiju (metod) pristupa transmisionom medijumu
Logiku i fiziku topologiju
Vrstu transmisionog medijuma

Ukoliko isti medijum treba da koristi (deli) vie radniih stanica neophodno je da postoji nain koji regulie
pristup vie stanica transmisionom medijumu. Postoje dva pristupa: statiki (FDM -frekvencijiski multipleks,
TDM-vremenski multipleks) i dinamiki (Aloha, CSMA, mree sa etonom)

U lokalnim raunarskim mreama najzastupljenije su etiri arhi tekture: eternet, magistrala sa etonom
(token bus), prsten sa etonom (token ring)i FDDI (Fiber Distributed Data Interface). Prve tri arhitekture su
IEEE standardi i deo su projekta poznatog kao 802 projekat. FDDI je ANSI standard. Projekat IEEE 802 se
sastoji od sledeih modula:
802.1 bavi se povezivanjem lokalnih i globalnih mrea
802.2 bavi se gornjim podslojem sloja veze tj LLC podslojem koji je zajedniki za sve protokole
lookalnih mrea, tj isti je u svim LAN-ovima koje je definisala IEEE
802.3 bavi se LAN-ovima sa topologijom magistrale
802.4 bavi se LAN-ovima u obliku magistrale sa etonom
802.5 bavi se LAN-ovima u obliku prstena sa etonom

Standardi 802.3, 802.4, 802.5 se bave MAC podslojem sloja veze koji je specifian za svaku topol ogiju.
Za svaku topologiju postoji odgovarajua metoda pristupa medijumu. Metoda za pristupu medijumu se sastoji od
skupa pravila koja odreuju kako izvorini raunar moe da dobije pravo emitovanja, kako se prenos obavlja i
kako se prekida.
Poto postoji samo jedan kanal zajedniki za sve stanice u mrei, ako dve ili vie stanica istovremeno
emituju doi e do oteenja ramova prouzrokovanog njihovim deliminim illi potpunim preklapanjem. Ova
pojava se naziva kolizija.

1
Raunarske mree i komunikacije Metodi pristupa medijumu

Aloha

Osnovna ideja Aloha sistema je jednostavna: pustiti korisnike da emituju kad god imaju ta da emituju.
Naravno, dolazie do kolizije, to znai da e ramovi koji su u koliziji biti uniteni. Predajnik moe, kao i druge
stanice da slua kanal. Na taj nain predajnik moe da osluk uje kanal i sazna da li su mu ramovi uniteni ili nisu.
Postojanje kolizije se otkriva na osnovu strukture signala na liniji, tj poreenjem snage ili irine primljenog i
emitovanog signala. Ako stanica utvrdi da je jaina signala udvostruena, ona zna da j e i neka druga stanica
poela da emituje. Ako je ram uniten, predajnik eka neko vreme pa ga ponovo alje. Vreme ekanja mora biti
sluajno, u protivnom e isti ramovi ponovo dolaziti u koliziju.

CSMA protokoli

Ako se eli postii vee iskorienje kanala nego u sluaju Aloha mora se koristi se nova strategija:
stanice ne mogu da emituju kada to one poele ne obazirui se ta ostale stanice u mrei rade. Svaka stanica
mora da oslukuje ta se dogaa u kanalu kako bi otkrila ta rade druge stanice i da svoje ponaanje usaglasi sa
radom ostalih stanica u mrei. CSMA protokol (Carrier Sense Multiple Access Protocols) je protokol sa
ispitivanjem noseeg signala.

Postoji vie vrsta ovih protokola, a tri su osnovna:

Perzistentna (stalna) CSMA
Neperzistentna CSMA
CSMA/CD (sa detekcijom greke)

Perzistentni CSMA protokol funkcionie na sledei nain: kada stanica eli da emituje, ona prvo oslukuje
kanal da vidi da li u tom trenutku emituje neka druga stanica. Ako je kanal zauzet, stanica eka dok kanal ne bu de
prazan. Kada stanica vidi da je kanal prazan, ona emituje ram. Ako doe do kolizije, stanica eka neko vreme
(sluajan interval vremena) i sve poinje iznova.
Kada stanica pone da emituj, signal ne stie istovremeno do svih stanica u mrei zbog konan e brzine
prostiranja signala kroz kabl (200 000 km/sec). Zato je mogue da dve stanice misle da je mrea prazna prazna te
tako obe ponu da emituju istovremeno. Na liniji e tada doi do interferencije odnosno kolizije dva elektrina
signala koja e prouzrokovati njihovo oteenje.
U sluaju neperzistentnog CSMA protokolastanica koja hoe da emituje, takoe ispituje da li je kanal
slobodan. Meutim, ako je kanal zauzet perzistentni CSMA protokol ga neprekidno ispituje dok ne utvrdi da je
slobodan. Neperzist entni CSMA protokol ima drugaiji pristup: kada utvrdi da je kanal zauzet eka neki sluajan
period vremenapa tek onda ponovo ispituje da li je kanal slobodan. Dakle, neperzistentni CSMA protokol ne
ispituje neprekidno kanal kako bi ga prisvojio im postane slobodan, ve to radi u sluajnim intervalima vremena.
CSMA/CD protokol, tj CSMA sa detekcijom kolizije, unosi jo jedno poboljanje: stanice prekidaju
emitovanje im otkriju koliziju. Naime, ako dve stanice utvrde da je kanal prazan i ponu da emituju i stovremeno,
one e obe gotovo odmah otrkiti koliziju. Meutim, umesto da zavre emitovanje svojih ramova obe stanice e u
sluaju CSMA/CD protokola naglo prekinuti emitovanje onog trenutka kada otkriju koliziju.
Nakon to je otkrila koliziju stanica prekida dalje emitovanje i alje kratak signal upozorenja kojim
obavetava ostale stanice u mrei da je dolo do kolizije. Zatim eka sluajan period vremena, pa onda ponovo
pokuava da eituje pretpostavljajui da nijedna druga stanica nije u meuvremu prigrabi la kanal.

IEEE standard 802.3 i Ethernet

Standard IEEE 802.3 se odnosi na lokalne mree sa perzistentnim CSMA/CD protokolom. Kada stanica
eli da emituje ona oslukuje kanal. Ako je kanal zauzet, stanica eka dok kanal ne bude slobodan. Ako je kanal
slobodan stanica odmah emituje. Ako dve ili vie stanica ponu istovremeno da emituju doi e do kolizije.
Stanice koje dou u koliziju prestaju da emituju, ekaju neki sluajan period vremena i ceo proces ponavljaju.
2
Raunarske mree i komunikacije Metodi pristupa medijumu

Zaetnik standarda 802.3 je bio Aloha sistem konstruisan da omogui radio komunikaciju izmeu
raunara rasutih po havajskim ostrvima. Kasnije je ugraeno raspoznavanje noseeg talasa i napravljen je
CSMA/CD sistem od 2.94 Mbps koji je omoguivao povezivanje preko 100 personalnih radnih stanica na
jednokilometarski kabl. Ovaj sistem je nazvan eternet (Ethernet) prema terminu svetlosni etar (luminiferous
ether), za koji se nekad smatralo da ispunjava prostor i da se kroz njega prenosi elektromagnetno zraenje.
XEROX, DEC, INTEL su skicirali stand ard za 10 Mbps lokalnu raunarsku mreu poznatu u literaturi kao
Eternet I. Ovaj standard je 1982. godine potisnut novim standardom koji je poznat kao Eternet II.
Iako je pogreno koristiti naziv eternet u optem smislu za sve CSMA/CD protokole, to se prak tino uvek
radi. Strogo gledano, standard 802.3 za razliku od eterneta, opisuje celu familiju perzistentnih CSMA/CD sistema
koji rade brzinama od 1 Mbps do 10 Mbps i to na raz liitim medijumima. Standard 802.3 se razlikuje od eterneta
i po jednom polju u z aglavlju: u prvom sluaju to polje predstavlja duinu, a u drugom sluaju specifikuje tip
rama.
Bez obzira to Eternet i IEEE802.3 standard nisu identini, termin Eternet se koristi za mree koje
podravaju standard IEEE802.3 tj lokalne raunarske mree sa protokolom CSMA/CD. Koristei opisanu
terminologiju arhitektura loklane raunarske mree je:
Metod pristupa: CSMA/CD
Logika topologija: jedan ka svima (brodkasting)
Fizika topologija: tradicionalno magistrala, danas najee zvezda

Obino se eternet definie kao tehnika difuznog prenosa putem magistrale pri emu isporuka nije
pouzdana ve najbolje mogua ( best-effort deliveryFKSve stanice su povezane na jedan zajedniki komunikacioni
kanal tako da sve stanice primaju svaku poslatu poruku. Tanije, sva ka emitovana poruka stie u interfejs karticu
svake stanice. Mrena kartica proputa u raunar samo one poruke koje su upuene upravo tom raunaru, a sve
ostale odbacuje.
U eternet mreama mogu se koristiti tri tipa fizikih linija:
Neoklopljena upredena parica
Koaksijalni kabl
Optiko vlakno
Eternet je najee koriena tehnologija prenosa u lokalnim mreama. Ni u jednoj od verzija 802.3
standarda, pa i u eternetu, bit 0 se ne predstavlja sa 0 volti. Neophodno je da prijemnici mogu sa sigurnou da
odrede poetak, kraj ili sredinu svakog bita bez pomoi spoljanjeg generatora takta. To se postie primenom ili
manester kodovanja ili diferencijalnog manester kodovanja.
Objavljeni IEEE802.3 standard razlikuje se od Eternet specifikacije u tome to opisuje celu familiju
CSMA/CD sistema koji rade na brzinama od 10 do 100 Mbps na razliitim medijuma. Takoe, jedno od polja
zaglavlja se meu njima razlikuje (IEEE802.3 duina polja je koriena za tip paketa u Eternetu). Inicijalni
standard daje parametre za 10 Mbps sistem u osnovnom opsegu koji koristi 50 koaksijlni kabl

Formati Eternet i IEEE 802.3 ramova

3
Raunarske mree i komunikacije Metodi pristupa medijumu

U ramu za Eternet II, polja imaju sledee znaenje:

Preambula Ubajtova i ima za cilj da obavesti i omogui sinhronizaciju mrene katice sa dolazeim
podacima, tj da se prijemnik sinhronizuje sa predajnikom. Svaki bajt predstavlja niz od po etiri
naizmenine jedinice i nule: 10101010 (AA 16 )
Odredina i izvorina adresa (od po 6 bajta) nazivaju se MAC adrese, tj adrese MAC podsloja. Ove
adrese su upisane u ROM memoriji koja se nalazi na kartici. Prva tri okteta ukazuju na proizvoaa
mrene kartice i dodeljuje ih organizacija IEEE. Ostala tri bajta dodeljuje proizvoa
Tip ovo polje ukazuje na to koji je protokol implementiran na viim slojevima. Npr, polje podataka
sadri IPX/SPX pakete, u polju tip e biti upisan broj 8137 16. Ukoliko se u polju podataka nalazi TCP/IP
ram, polje tip e sadrati vrednost 0800 16. Ove vrednosti dodeljuje IEEE KNa ovaj nain omogueno je da
razliiti protokoli viih slo jeva mogu da koriste mrenu karticu
Podaci sadri ukalupljene (enkapsulirane) pakete protokola viih slojeva, od mrenog do aplikacionog.
Duina moe da bude najmanje 46, a najvie 1500 bajtova.
FCS (Frame Check Sequence) to je sekvenca koja omoguava detekciju greaka. Koristi se 32bitni
ciklini kod CRC ( Cyclic Redundancy Check), koji generie vrednost nad poljima adrese, tipa, i podataka.
Prijemna mrena kartica moe da generie identian ciklini kd nad poljima adrese, tipa i podataka i
uporeuje ih sa predajnim ciklinim kdom. Ukoliko su identini, prenos je obavljen bez greke.

Format Eternet II okvira

Struktura rama po standardu IEEE802.3

Preambula svaki ram poinje uvodnim delom od 7 bajtova a svaki sadri kombinaciju 10101010 (AA 16)
SOF (Start of Frame) poetak rama, bajt koji sadri 10101011, ime je oznaen poletak rama
Adrese ram sadri dve adrese, jednu odredita, a drugu izvorita. Standard doputa dvobajtne i
estobajtne adrese, ali parametri definisani za 10Mbps standard koriste estobajtne adrese.
Duina polje pokazuje koliko bajtova je prisutno u polju podataka, od min 0 do max 1500
FCS kontrolni zbir

Format IEEE802.3 okvira

4
Raunarske mree i komunikacije Metodi pristupa medijumu

Standardne vrste eternet mrea

IEEE802.3 definie dv osnovne vrste eternet mrea:

Eternet u osnovnom (fizikom) opsegu (baseband Ethernet)
irokopojasni eternet (broadband Ethernet)

U sluaju eterneta u fizikom opsegu nosei signal je povorka impulsa. U sluaju irokopojasnog eterneta nosei
signal je prostoperiodini signal.
IEEE 802.3 definie 5 standarda za eternet u osnovnom opsegu (10Base5, 10Base2, 10Base-T, 1Base5 100BaseT)
i samo jedan standard za irokopojasni eternet (10Broad36). Prvi broj oznaava brzinu prenosa u Mb/s, a
poslednji broj ili slovo oznaava maksimalnu duinu kabla ili vrs tu kabla.

10Base5 (IEEE 802.3)

esto se naziva debeli eternet (thick Ethernet tj thicknet). Koristi topologiju u obliku magistrale koja se
realizuje pomou koaksijalnog kabla, prenika oko 1 cm kojim se do udaljenosti od 500 m bez pojaanja prenose
signali brzinom od 10 Mbps. Standard dozvoljava da se, zbog problema sa kolizijom, regeneratorima povezuje
najvie 5 segmenata , pa zato 10Base5 mrea moe biti dugaka max 2.5 km. Poto po ovom standardu rastojanje
izmeu susednih stanica ne sme biti manje od 2 .5 m, to po jednom segmentu moe da se povee najvie 200
stanica.

10Base2 (IEEE 802.3a)

Koristi tehnologiju u obliku magistrale i omoguava brzinu prenosa od 10 Mbps. Naziva se i tanki eternet
(thin Ethernet) ili ipernet. Koristi tanji kabl, prenika 0 .5 cm, pa se lake instalira. Zbog manjeg preseka kabla
krae je rastojanje na koje se signal moe preneti bez pojaanja, a ono iznosi 185 m. Doputena su najvie 4
repetitora, 5 segmenata i 30 ureaja po segmentu. Minimalno rastojanje izmeu vorova iznos i 0.45m. Koristi
Manester kodiranje. Primenjuje se kod fizikih topologija magistrale.

10BaseT (IEEE 802.3i)

Koristi kategorijju kablova 3,4 ili 5 UTP kabla. Koristi centralni hub i manester kodiranje. Maksimalna
duina UTP kabla je 100 m. Koristi se kod fizike topologije zvezde.

Fast ethernet (100 MBps IEEE802.3u)

Podrava brzinu od 100 Mbps. Nazvan je Fast Ethernet (brzi eternet). IEEE je dodao Fast Ethernet u svoju
grupu 802.3 protokola i oznaio ga kao 802.3u. Formati Ethernet okvira i adresa su ostali isti. Nadmetanje se i
dalje zasniva na CSMA/CD tj MAC podsloj je isti.
NMMbps Ethernet je dizajniran da koristi koaksijlani kabl i bio je modifikovan za korienje UTP kablova. Sa
druge strane Fast Ethernet nije bio dizajniran za koaksijalne kablo ve. Svi njegovi standardi ukljuuju UTP, STP
ili optiki fiber i dizajnirani su za fizike topologije zvezde.

100BaseTX

Koristi dva para upredenih parica kod kablova kategorije 5 i 4B/5B, iza koga sledi MLT-3 kodiranje.
Maksimalna duina segmenta je 100 m.

5
Raunarske mree i komunikacije Metodi pristupa medijumu

100BaseFX

Koristi se optiki fiber sa vie modova rada. Koristi se 4B/5B i NRZI kodiranje. Maksimalna duina
segmenta iznosi 136 m ako su oba linka u istom domenu kolizije izvedena pomou fibera,a 160 metara ako je
drugi link UTP. Ako fiber povezuje dva komutatora duina segmenta moe da bude 412 m (half duplex) ili
2000m (full duplex).

100BaseT4

Koristi 4 para upredenih parica. Koristi 8B/6T kodiranje. Ne moe da se koristi u full duplex modu.
Maksimalna duina segmenta iznosi 100 m.

Gigabitni Ethernet

1000BaseT (IEEE 802.3ab)

Zahteva 4 para upredenih parica kategorije 5 UTP kabla i pokree se u full duplex modu. Za signaliziranje
su neophodne sloene procedure kodiranja/dekodiranja : PAM5, reetkasto i Viterbi. Maksimalna duina
segmenta iznosi 100 metara.

1000BaseCX (IEEE 802.3z)

Medijum za prenos je specijalni zatieni bakarni kabl. Maksimalno rastojanje iznosi 25 metara. Obino
se koristi za povezivanje ureaja na ispitnim mestima u komunikacionom centru. Koristi 8B/10B kodiranje.

1000BaseLX (IEEE 802.3z)

Dugotalasni optiki fiber. Moe da se koristi ili u vie modova ili samo sa jednim modom. Maksimalne
duine iznose 5000 metara za fiber sa jednim modom i 550 metara za vie modova. Koristi se 8B/10B kodiranje

1000BaseSX(IEEE 802.3z)

Kratkotalasni optiki fiber. Moe da se koristi fiber sa vie modova. Maksimalne duine su 220 i 550
metara, u zavisnosti od prenika fibera. Koristi 8B/10B kodiranje.