SAVREMENA TELEFONSKA TEHNIKA (600 PITANJA I ODGOVORA) 1. Uvodna !"an#a o "$%$&on'(o# "$)n!*!

Almon Braun Strouder je bio pogrebnik u Kanzas Sitiju. Telefonski posluilac u Kanzas Sitiju je bila supruga drugog pogrebnika. Sve pozive koji su traili pogrebnika prosleivala je svom muu. Strouderu je to dojadilo pa je 1 !. godine izmislio automatsku telefonsku centralu. 1.1. +"a #$ "o (%a'!,na "$%$&on'(a "$)n!(aKlasinom telefonskom tehnikom se smatra telefonska tehnika u kojoj je jednom telefonskom razgovoru pridruen tzv. govorni kanal koji se ne moe koristiti istovremeno i za druge razgovore. Govorni kanal ili kolo moe biti fiziki govorni put (provodnici), frekvencijski opseg ili vremenski interval. ato se ova tehnika naziva jo! i tehnikom u kojoj se vr!i prespajanje ili komutacija kola ili kanala (circuits, channel switching). Grupa ovih kanala se, zavisno od medijuma, naziva prostorni (Space Division Multiplex, SDM), frekvencijski (FDM) ili vremenski multipleks (TDM). "ama telefonska mrea izgra#ena u ovim tehnikama se naziva mreom sa komutacijom kanala (kola) ili, e!$e ali neispravno, komutiranom mreom, (Public Switched Telephone Network, PSTN). %ehnolo!ki najstarija klasina telefonska tehnika je analogna tehnika koja govorni signal prenosi u analognom obliku od izvora do odredi!ta. &osle ove tehnike, injeni su mnogi poku!aji da se tehnika usavr!i a poslednji stupanj ove tehnike je tzv. (uskopojasni) '"() ( Integrated Services Digital Network) tj. digitalna tehnika objedinjenih usluga koja je, uprkos nazivu, ipak najve$u primenu na!la u telefoniji. 1... Ko#a '/ o'novna 'vo#'"va (%a'!,n$ "$%$&on'($ "$)n!($"vojstva klasine telefonske tehnike se mogu izraziti kroz slede$e stavove. *ednoj telefonskoj vezi je posve$en jedan kanal od pozivaju$eg korisnika do pozvanog korisnika bez obzira koliko ga i da li ga sagovornici koriste u punoj meri tj. da li govore. Kori!$enje ovog kanala za prenos drugih signala je mogu$e samo ako se drugi signali svedu na oblik govornih signala. %o znai da je klasina telefonska mrea izgra#ena za jednu namenu i svi kasniji poku!aji da se ova mrea uini vi!enamenskom (prenos podataka i slike) su imali znaajnih nedostataka. &ostojanje klasine telefonske tehnike je uvek navodilo istraivae da ovu mreu, zbog rasprostranjenosti, iskoriste za prenos podataka. +azvoj paketske telefonije je suprotan proces. )aime, to je proces koji ima cilj da mree za podatke uini iskoristivim za telefonsku tehniku. 1.0. Od ,$1a '$ 'a'"o#! (%a'!,na "$%$&on'(a 23$4aKlasina telefonska mrea se sastoji od elemenata mree i naela rada. ,snovna naela rada su numeracija i signalizacija. 1.5. Ko#! '/ o'novn! $%$2$n"! (%a'!,n$ "$%$&on'($ 23$4$,snovni elementi mree su korisniki ure#aji, mreni vorovi i kola za prenos signala izme#u korisnika i mrenog vora i izme#u mrenih vorova. ,snovni korisniki ure#aj je automatski telefonski aparat tj. telefon. ,n se sastoji od mikrofona i zvunika koji se zajedno zovu slu!alicom i koji ine etvoroini deo aparata. "lu!alica se preko ravalice ukljuuje na ostatak kola aparata koji je dvoini i sastoji se od

1 biraa cifara i znakova, prekidaa linijske struje i pozivnog dela (zvona). ,snovni nain komunikacije izme#u aparata i centrale je prekidanje linijske struje ili slanje (dvo)tonskih signala ka centrali. - suprotnom smeru centrala !alje korisniku pozivni signal ( ringing) i tonske signale (tones). )ajsavremeniji, '"(), telefonski aparati mogu imati kola koja sa centralom odravaju digitalnu vezu i sloenije signalizacije. Korisnikim ure#ajima se mogu smatrati i sekretarske garniture, faksimil ure#aji i pretplatnike (ku$ne) telefonske centrale. .vorovi mree su telefonske centrale a kola za prenos signala mogu biti pretplatnika linija ili sloenija kola za povezivanje udaljenih telefonskih centrala. )amena ovih kola je da govorne signale zadre u obliku koji se !to manje razlikuje od originalnog, bez obzira na sve pogubne uticaje prenosa na daljinu. Kola ili ure#aji za povezivanje telefonskih centrala redovno imaju osobinu da, na polaznoj strani, uvi!estruavaju telefonske signale daju$i tzv. multipleksni signal. )a prijemnoj strani vr!i se tzv. demultipleksiranje signala tj. signal se mora svesti na skup nezavisnih telefonskih signala. *edan od najpoznatijih multipleksnih signala u klasinim mreama je tzv. primarni multipleksni signal evropskog tipa, /0, protoka 1,2345b6s, koji nosi 72 govornih kanala, jedan sinhronizacioni i jedan signalni kanal, od kojih svaki sa protokom 83kb6s. 1.6. +"a #$ "$%$&on'(a *$n"3a%a%elefonska centrala je ure#aj ija je osnovna funkcija da, privremeno i prema zahtevu, (pro)spaja korisnike telefonske mree. - ovom procesu se u mrei koriste numeracija i signalizacija. )umeracija je skup pravila koje korisnik upotrebljava da bi mrei dao podatke o tome sa kojim korisnikim ure#ajem eli da ostvari vezu. "ignalizacija predstavlja skup pravila kako se ova elja prenosi kroz mreu. ,snovni delovi telefonske centrale su komutaciono polje, upravljaki organ, kola suelja sa drugim centralama (prenosnici) i kola suelja sa korisnikim linijama (linijska kola). 1.6. +"a #$ d!1!"a%na "$%$&on'(a *$n"3a%a&recizna definicija digitalne centrale je da je to ona centrala u kojoj se komutira tj. prospaja govorni signal u digitalnom tj. cifarskom obliku. 9ira i popularnija definicija je da je to centrala kojom upravlja digitalni raunar. - struci se centrala upravljana raunarom naziva programski upravljanom centralom (Stored Program ontrol, SP ). a razliku od poetaka digitalizacije, danas se obe definicije odnose na iste centrale. 1.7. +"a '/ "o doda"n$ (o3!'n!,($ /'%/1$(odatne korisnike usluge (supplementar! services) su usluge koje centrala (naje!$e "&:) prua korisniku pored osnovne telefonske usluge u cilju delotvornijeg kori!$enje telefonskih resursa i pove$anja korisnikog komfora. ,ve usluge su definisane u '%-;% preporukama '.1<=.>. &reporuke tj. mogu$nosti se dele u sedam grupa? ; o identifikaciji, ('%-;% '.1<0.=), ; o prenosu veze i preusmeravanju poziva, ('.1<1.=), ; o uspostavi veza, ('.1<7.=), ; o vezama vi!e uesnika, ('.1<3.=), ; o grupama, ('.1<<.=), ; o naplati, ('.1<8.=), ; o dodatnom prenosu informacija, ('.1<@.=). )eke od najpoznatijih i najkori!$enijih mogu$nosti su? ; identifikacija pozivaju$eg ( alling "ine Identi#ication Presentation, "IP, '%-;% '.1<0.7),

7 ; identifikacija spojenog ( onnected "ine Identi#ication Presentation, $"P, '.1<0.<), ), ; prolazno biranje (Direct%Dialling%In, DDI, '.1<0.0) iz prve grupe, ; preusmeravanje poziva u sluaju zauzetosti traenog ( all Forwarding &us!, F&, '.1<1.1), ; preusmeravanje poziva, odsutan traeni ( all Forwarding No 'epl!, FN', '.1<1.7), ; bezuslovno preusmeravanje poziva ( all Forwarding (nconditional, F(, '.1<1.3), ; prenos uspostavljene veze ( all Trans#er, T, '.1<1.0), iz druge grupe, ; poziv na ekanju ( all )aiting, ), '.1<7.0), iz tre$e grupe, ; konferencijska veza ( on#erence alling, $NF, '.1<3.0), iz etvrte grupe, itd. %reba naglasiti da se ove usluge oekuju i od svih novih telefonskih tehnika. 1.8. +"a #$ "$%$&on'(a '!1na%!9a*!#a%elefonska signalizacija je, u osnovi, sredstvo za preno!enje signala vezanih za ostvarenje (i raskidanje) veze izme#u korisnikih ure#aja i centrala (korisnika signalizacija, user signal*l+ing) i izme#u centrala (mrena signalizacija, network signaling). "avremene mree koriste signalizaciju i u druge svrhe kao !to su korisnike usluge, nadgledanje mree, preusmeravanje saobra$aja, itd. &ostoje brojna svojstva prema kojima signalizacija moe biti? ; sa jednosmernim, naizmeninim strujama, ; sa trajnim, impulsnim i signalima do potvrde, ; sa i bez potvrde, ; sa signalima iji se prijem i predaja poklapaju (overlap) ili grupisanim signalima (en bloc), ; sa signalima u govornom opsegu ili van njega, ; sa signalima koji se pridruuju govornom kanalu ( hannel ,ssociated Signaling, ,S) ili signalima po posebnom kanalu ( ommon hannel Signaling, S), ; na naelu korak po korak (link b! link) ili od poetka do kraja (end to end, -.-), ; predvi#ena za nacionalnu ili me#unarodnu mreu, itd. 1.:. +"a #$ (o3!'n!,(a '!1na%!9a*!#aKorisnika signalizacija je dvosmerni nain komunikacije izme#u korisnika tj. korisnikog ure#aja i centrale. .esto se kod savremenih tehnika kae da je ovo komunikacija preko -)' ((ser Network Inter#ace) suelja. Korisnika signalizacija se sastoji od signala korisnik A centrala (otvaranje i zatvaranje pretplatnikog kola, petl/e, i slanja birakih impulsa, tonskih ili dekadnih) i signala centrala A korisnik (tonski signali i pozivni signal). Kod '"() korisnika signalizacija je u oba smera sloenija i obavlja se porukama u digitalnom obliku. ,p!te svojstvo korisnikih signalizacija je da take koje komuniciraju nisu ravnopravne tj. postoje signali koji se !alju samo u jednom smeru. Korisnika signalizacija se u savremenim tehnikama naziva i pristupnom (access) signalizacijom. 1.10. +"a #$ 23$4na '!1na%!9a*!#a5rena signalizacija je nain komuniciranja izme#u mrenih vorova tj. centrala. %ake koje razmenjuju signalizaciju su ravnopravne tj. obe take mogu slati i primati iste signale. &rve tehnike signalizacije su bile spore i sa veoma skromnim skupom signala. ,va dva svojstva su povezana? signalizacija se mora obaviti u kratkom intervalu vremena pre razgovora i korisnik ne sme dugo ekati na razmenu signala tj. kod sporih signalizacija broj signala mora biti mali. %o su bili signali zauzimanja (sei0ure), potvrde (acknowledgment), biranja (dialing), raskidanja od strane pozivaju$eg (prekid veze, clear #orward), raskidanja od strane pozvanog (polaganje, clear back), zagu!enja (congestion) i neispravnosti (blocked). %rajanje ovih signala se moglo meriti stotinama milisekundi. ,snovni razlog sporosti ovih signalizacija su pretvarai signala iz njihovog izvornog oblika u upravljakom organu u signal pogodan za prenos do druge centrale. %o su esto bili modulatori i demodulatori, predajnici i prijemnici

3 signala odre#enih uestanosti. +azvojem tehnike, razvijene su bre signalizacije pa je tako i skup signala postao ve$i. Kljuni inilac pove$anja brzine signalizacije je mogu$nost slanja signala od centrale do centrale bez pretvaraa iz jednog oblika u drugi tj. mogu$nost slanja signala u digitalnom obliku. &ojavljuju se signali koji nemaju direktne veze sa procesom uspostave veze ve$ daju neke usluge korisnicima (kao !to je identifikacija pozivaju$eg). a savremene mrene signalizacije su karakteristine slede$e osobine? %o su signalizacije digitalnim signalnim porukama, rad je uvek sa potvrdom i rad je uvek na naelu od take do take. (igitalne poruke imaju slinu strukturu. ,ne se sastoje od me#a, zaglavlja, adresa izvora i odredi!ta, znaenja poruke, opcionog dela i polja za proveru ispravnosti prenosa. +ad sa potvrdom moe biti sa pozitivnom i negativnom potvrdom i retransmisijom (ponovnim slanjem poruke) ili sa pozitivnom potvrdom, vremenskom kontrolom ( time%out) njenog prijema i retransmisijom. +ad od take do take podrazumeva proveru ispravnosti i tumaenje poruke u svakoj taki mree od izvora do odredi!ta. ,vo je, naravno, sporiji nain ali se brzina nadokna#uje postupkom koji nema pretvarae. &ostoji znaajan broj mrenih telefonskih signalizacija. 5rene signalizacije predvi#ene za nacionalnu mreu esto imaju svoje nacionalne (countr! speci#ic) varijante signala i postupaka. )eke od najpoznatijih predstavnika mrene signalizacie su? ; jednosmerna dekadska signalizacija (/B5) kao jedna od najstarijih, ; vi!efrekvencijska (5C:) sa potvrdom, +1, kao jedna od tipinih signalizacija sa pretvaraima i ; signalizacija broj @ kao tipini predstavnik savremenih signalizacija. 1.11. +"a #$ '!1na%!9a*!#a ;3o# 7"ignalizacija broj @ (* ommon hannel+ Signaling S!stem No1, SS1, S1) je signalilizacija po zajednikom kanalu koja se zasniva na razmeni signalnih poruka u digitalnom obliku. "tandardizovana je kroz (::'%%, kasnije '%-;%) preporuke D.@==, poev od 0E42. godine. ,snovno naelo ove signalizacije je da se jedan digitalni kanal u potpunosti posve$uje signalizaciji i on u telefonskoj mrei zadovoljava potrebe za signalizacionim resursima ve$eg broja govornih kanala. ,va signalizacija se koristi u nekoliko razliitih mrea (telefonskoj, '"(), mrei mobilnih korisnika) a moe se koristiti i za prenos podataka ka i od baza podataka. 1. 1.. Od ,$1a '$ 'a'"o#! '!1na%!9a*!ona <<S7 23$4a5rea se sastoji od signalnih taaka i signalnih veza tj. signalnih linkova. "ignalne take mogu biti krajnje ili ""& (Service Switching Point), tranzitne ili "%& (Signaling Trans#er Point) i signalne baze podataka ili ":& (Service ontrol Point). "ignalni linkovi mogu biti pristupni (F), premo!tavaju$i (G), ukr!taju$i (:), itd. )amena ovih linkova je da signalna mrea bude tako povezana da kvar na nekom linku ne izazove izolovanost neke signalne take ili dela signalne mree od ostatka mree. bog toga se uvode posebne strukture signalnih mrea u kojima je osnovno pravilo da svaka taka bude povezana bar sa dve druge signalne take. "ignalne poruke nose adrese izvora i odredi!ta tako da se signalne poruke mogu razmenjivati putevima koji ne zavise od puteva korisnike informacije. %o je jedan od razloga zbog kojih se kae da je signalna mrea posebna i ima arhitekturu i organizaciju nezavisnu u odnosu na telefonsku mreu u uem smislu. 1.10. Ko#! &/n(*!ona%n! d$%ov! o'"o#$ / <<S7Cunkcije obrade signalnih poruka se mogu grupisati u funkcionalne celine ili slojeve. &rvi sloj se odnosi na vezu signalnih podataka (signaling data link), drugi na funkcije signalne veze (signaling link #unctions) a tre$i na signalnu mreu i poruke. %re$i sloj ima tri dela koji se

< odnose na funkcije signalne mree, upravljanje mreom i obradu signalnih poruka. ,va tri sloja zajedno ine deo za prenos poruka 5%& (Message Trans#er Part). (eo za prenos poruka je jedinstven za sve vrste korisnika. .etvrti sloj je poseban za svaku korisniku grupu tako da postoji telefonski deo (Telephone (ser Part, T(P), '"() korisniki deo (ISDN (ser Part, IS(P), korisniki deo za podatke (Data (ser Part, D(P), deo za nadgledanje i odravanje ($peration and Maintenance ,pplication Part, $M,P), deo za upravljanje signalnom vezom i za prenos podataka (Signaling onnection ontrol Part, S P), itd. 1.15. Ka(o (o2/n!*!3a#/ &/n(*!ona%n! '%o#$v! !92$=/ '$;$Komunikacija izme#u slojeva je re!ena na jedinstven nain, saglasno ,"' modelu ('%-;% &reporuka H.102), kao za sve slojevite strukture pa i za ::"@ i '"(). "lojevi komuniciraju preko tzv. primitiva (primitives). &rimitive su apstraktna predstava informacija koje se stvaraju izme#u slojeva. - slojevitoj strukturi se vi!i (pod)sloj smatra korisnikom usluge nieg (pod)sloja koji je davalac usluge. &rimitive se u svakoj konkretnoj realizaciji mogu razlikovati ali se uvek naelno mogu predstaviti u slede$em obliku? ') ; G/)/+'.K, '5/ A I+"%F ; &F+F5/%+' gde su? ') interfejs na kome se stvaraju primitive (na primer 5%&), G/)/+'.K, '5/ odre#uje aktivnost koju treba sprovesti (na primer -ST,&"IS2 uspostaviti), I+"%F odre#uje jednu od etiri vrste (re3uest zahtev, indication nagove!taj, response odgovor, con#irm potvrda). &F+F5/%+' mogu ali ne moraju postojati i ne!to govore o komunikaciji (na primer kod gre4ke ako je komunikacija neuspe!na). &rimer primitive izme#u ::"@ slojeva (tre$eg i etvrtog) je MTP 5 T',NSF-' 5 re3uest. 1.16. Ko#$ '/ dv$ o'novn$ 'v3)$ (o3!>?$n#a <<S7&rva je uspostava signalne veze da bi se preko nje uspostavila neka druga veza (na primer telefonska ili '"() veza). (ruga je prenos informacija bez uspostave neke druge veze ("::&). - ovom drugom sluaju prenos informacija se moe vr!iti ostvarenom signalnom vezom (connection oriented trans#er) ili jednokratnim prenosom (connectionless trans#er). ,ba naina se koriste u telefonskoj mrei mobilnih korisnika. 1.16. +"a #$ "o !n"$%!1$n"na 23$4a'nteligentnom mreom (Intelligent Network, IN) se nazivaju delovi telekomunikacione mree u kojima su koncentrisani podaci i mogu$nosti za pruanje korisnikih usluga koje ne moe da obezbedi svaki mreni vor tj. centrala. &rimer ovakve usluge je prenosivost pozivnog broja (mogu$nost da korisnik zadri svoj pozivni broj ako promeni vrstu usluge, mreu ili lokaciju). *asno je da svaka centrala ne moe imati podatke o ovim promenama ve$ se veza sa korisnikom koji je preneo broj ostvaruje uz pomo$ inteligentnih delova mree tj. baza podataka i mogu$nosti za njihovo kori!$enje. &rva re!enja sa inteligencijom mree su bila decentralizovana po centralama. &roces uvo#enja inteligentne mree je i!ao putem centralizacije tako da je ova mrea sada skoro potpuno centralizovana, nezavisna od proizvo#aa (vendor independent) i od vrste usluge (service independent). ,vaj posledni stepen ') se naziva naprednom inteligentnom mreom (,dvanced IN, ,IN). 1.17. Ko#! '/ o'novn! d$%ov! !n"$%!1$n"n$ 23$4$-

8 Komutaciona taka (Service Switching Point, SSP) preko koje korisnik moe pristupiti voru mree koji prua inteligentne usluge. (eo koji upravlja uslugama je ":& ( Service ontrol Point). ') resursi su delovi koji pruaju usluge (na primer skup snimljenih zvunih poruka). 1.18. Ko#$ '/ 3$dno'"! !n"$%!1$n"n$ 23$4$,snovna prednost je laka dogradnja novih usluga. )aime, nove usluge se dogra#uju samo u ":& i u resursima bez potrebe menjanja ostalih delova mree. 1.1:. Ka(va #$ v$9a '!1na%!9a*!#$ <<S7 ! !n"$%!1$n"n$ 23$4$,snova obra$anja korisnika tj. ""&;ova ":&;u se obavlja signalizacijom ::"@. Komunikacija se obavlja ::"@ upitima (3uer!) i ::"@ odgovorima (response). a ove svrhe je predvi#en deo etvrtog sloja ::"@ pod nazivom ')F& (Intelligent Network ,pplication Part) opisan u '%-;% preporukama D.01==. - ovim preporukama su preporuene razne korisnike mogu$nosti grupisane u skupove tzv. :";0, :";1, itd., ( S% apabilit! Set). %reba re$i da korisnike usluge koje prua inteligentna mrea ine !iri skup mogu$nosti od skupa dodatnih usluga (supplementar! services, '%-;% '.1<2) koje se mogu obezbediti i bez inteligentne mree. 5ogu$nosti preusmeravanja poziva (call #orwarding) se nalaze u oba skupa ali se mogu$nosti kao !to su besplatni pozivi ( #ree phone) ili glasanje (televoting) nalaze samo u skupu mogu$nosti koje obezbe#uje inteligentna mrea. 1..0. Ko#$ v3'"$ '!1na%n!) o3/(a o'"o#$ / <<S7&ostoje tri vrste signalnih poruka. ,snovna vrsta poruka koje se koriste u normalnom radu su signalne jedinice 5"- (Message Signal (nit). &oruke koje se prenose od jedne signalne take do druge u procesu uspostave signalnog linka se zovu J""- ("ink Status Signal (nit). *edinice koje se !alju kada je link u radnom stanju ali nema signalnih jedinica 5"- za prenos se nazivaju jedinicama za popunu, C'"- (Fill%In Signal (nits). 1..1. Ka(o !91%$da#/ <<S7 '!1na%n$ o3/($"ignalne poruke predstavljaju paket koji se sastoji od tzv. polja. "vako polje se sastoji od odre#enog broja bita sem polja "'C koje moe imati promenljivi broj bitova tj. okteta tj. osmorki bitova. MSU '2$3 '%an#a
F ;3o# ;!"a 8 <K 16 SIF 8n SIO 8 R . LI FI@ FSN @I@ @SN 6 1 7 1 7 F 8

LSSU
'2$3 '%an#a

F ;3o# ;!"a 8

<K 16

SF 8 !%! 16

R .

LI 6

FI@ FSN @I@ 1 7 1

@SN 7

F 8

FISU
'2$3 '%an#a

F ;3o# ;!"a 8

<K 16

R .

LI FI@ FSN @I@ 6 1 7 1

@SN 7

F 8

@ "lika 0.10. 1.... Ka(av #$ 3$do'%$d '%an#a ;!"ova '!1na%n!) <<S7 o3/(a)ajpre se !alju bitovi manjeg znaaja (12) tj. po pravilu little endian. 1..0. Ka(va #$ na2$na o#$d!n!) o%#a / <<S7 '!1na%n!2 #$d!n!*a2a&olje C (Flag) je me#a, oznaava poetak (opening F) ili kraj (closing F) signalne jedinice. Irednosti bita su 20000002. - polju G") (&ackward Se3uence Number) se upisuje redni broj poslednje primljene signalne jedinice. &romena vrednosti bita G'G (&ackward Indicator &it) oznaava neispravno primljenu poruku broj G"). +edni broj poslate jedinice je C") (Forward Se3uence Number) a promena vrednosti bita C'G (Forward Indicator &it) oznaava ponovno slanje poruke broj C"). &okaziva duine polja "'C (Signal In#ormation Field) u oktetima je sme!ten u polju J' ("enght Indicator). + je rezerva. 'nformacini oktet o vrsti slube na koju se odnosi signalna poruka je oznaen sa "', ( Service In#ormation $ctet). "'C je polje koje prenosi signalnu informaciju. "C (Status Field) je polje koje postoji kod J""signalnih jedinica i nosi informaciju o stanju signalnog linka koji je u procesu uspostavljanja. &olje :K (check) slui za proveru ispravnosti prenosa signalne jedinice. 1..5. Ka(o '$ 3a9%!(/#/ '!1na%n$ #$d!n!*$ 9a o#$d!n$ '%/4;$*edinice namenjene pojedinim slubama se razlikuju po polju "',. ,vo polje ima dva etvorobitska dela "' (Service Indicator) i polje podslube ""C (SubService Field) tj. oznaku kori!$enja u nacionalnoj ili me#unarodnoj mrei. )amena signalne poruke se naznaava vrednostima polja "' prema tabeli 0.13.? %abela 0.13. "' bitovi
2222 2220 2202 2200 2022 2020 2002 2000 0222 0220 0202 od 0200 do 0000

namena poruke
upravljanje sig. mreom odravanje mree rezerva "::& %-& '"-& (-& (-& registracija 5%& testiranje G;'"-& "atelitski G;'"-& rezerva

1..6. Da %! #$ <<S7 /n!v$39a%na / 'v$"'(o# 23$4!)e, jer postoje tzv. varijante. )a primer, delovi koji se koriste u telefonskoj mrei, %-& i '"-& imaju nekoliko varijanti. %-& se moe razlikovati u telefonskim mreama pojedinih zemlja a '"-& ima vrlo poznate varijante '%-;% '"-&, -K;'"-&, *apanski '"-&, F)"' (,merican National Standard Institute) '"-&. 1..6. Ka(o #$ '!1na%na #$d!n!*a ov$9ana 'a ("$%$&on'(o2) v$9o2 na (o#/ '$ odno'!&olje "'C iz signalne jedinice 5"- sadri delove koji omogu$avaju povezivanje signalne jedinice i veze na koju se jedinica odnosi. )aime, polje :': ( ircuit Identi#ication ode) oznaava kolo tj. vezu na koju se ova signalna jedinica odnosi, slika 0.14.

4 1..7. Ka(o '$ / /?/#/ '!1na%n$ #$d!n!*$ (3o9 23$4/)a osnovu dela sadraja polja "'C. - svakoj signalnoj taki mree signalna jedinica se upu$uje na osnovu adrese odredi!ta (Destination Point ode, DP ) slede$e signalne take. "ignalna jedinica sadri i adresu izvorne take za ovu poruku ( $riginating Point ode, $P ) tj. signalne take koja !alje ovu poruku. ajedni!tvo adresa polazne take, dolazne take i veze naziva se zaglavljem upu$ivanja ('outing "abel, '") 1..8. Ka(o '$ 3a' o9na#$ 9na,$n#$ '!1na%n$ #$d!n!*$ MSUnaenje signalne jedinice se odre#uje prema poslednjem delu polja "'C, slika 0.14. ,vde postoje tri potpolja. &rvo (K2) oznaava grupu poruka, na primer? grupa adresnih poruka unapred (Forward ,ddress Messages, F,M) gde polje K2 ima vrednost 2222. (rugo potpolje (K0) oznaava vrstu poruke. )a primer? u grupi CF5 poruka postoji poruka "F5 (Subsec3uent ,ddress Message) ija je vrednost K0L 2202. %re$e potpolje (In#ormation -lements, I-) nosi podatke. )a primer, u pomenutoj poruci "F5, polje '/ nosi dodatno izabrane cifre.
"'C +J "'G') :': ,&: (&: "'G') A "ignalna informacija smer prenosa

'/

K0

K2

"lika 0.14. 1..:. Ko#! d$%ov! <<S7 '/ va4n! 9a In"$3n$" "$%$&on!#/&raktino svi. )aime, na suelju 'nterneta i klasine telefonske mree se vr!i pretvaranje signalizacija klasine mree u internetsku signalizaciju i obrnuto. &ogodno je da se sve signalizacije iz klasine mree svedu na ::"@ pre dovo#enja na '& suelje. " druge strane, postupak prenosa podataka od i ka bazama u mrei (inteligentna mrea) je rasprostranjen u velikoj meri, tako da $e i za ove namene ::"@ jo! dugo biti kori!$ena. 1.00. Ka(va #$ ;39!na '!1na%!9a*!#$ / "$%$&on'(o# 23$4!- najstarijim telefonskim tehnikama brzina signalizacije je bila oko 022ms po jednom birakom impulsu cifre izabranog broja. "lanje jedne cifre ovom signalizacijom se odvijalo brzinom koja je bila priblino jedna cifra u sekundi. "ignalizacija +1 kao jedna od najbrih signalizacija sa pretvaraima se obavljala brzinom od oko jedne cifre za 022ms. &rednost ove signalizacije u pogledu brzine rada je naelo slanja od poetka do kraja !to znai da se poslednje cifre ne zadravaju u tranzitnim takama izme#u polazne i dolazne centrale. "ignalizacija ::"@ moe da po!alje ceo izabrani telefonski broj u jednoj poruci koja traje desetak milisekundi. )aalost, svaka poruka se obra#uje u svakoj tranzitnoj signalnoj taki, tako da ova injenica, donekle, doprinosi smanjenju brzine. 1.01. +"a #$ n/2$3a*!#a / "$%$&on'(o# 23$4!-

E )umeracija (esto se kae sistem numeracije ili plan numeracije) je skup pravila koja odre#uju adresiranje korisnika u telefonskoj mrei. - realizaciji plana numeracije u jednoj telefonskoj mrei se postavlja i plan upu$ivanja ( routing) koji predstavlja pravila optimalnog upu$ivanja izabranih brojeva od centrale pozivaju$eg korisnika ka centrali pozvanog korisnika. 1.0.. +"a #$ E.165 n/2$3a*!#a%o je plan numeracije koji je uskla#en sa '%-;% preporukom /.083. *edan deo preporuke /.083, koji se odnosi na geografske brojeve, kae da se pozivni broj nekog korisnika telefonske mree sastoji od koda zemlje tj. drave (0;7 cifre), koda oblasti i pretplatnikog broja, uz uslov da sva tri dela nemaju vi!e od 0< cifara. &odrazumeva se da se prilikom kori!$enja ovih brojeva koriste me#unarodni i me#umesni prefiksi ali oni ne predstavljaju deo preporuke /.083. Grojevi koji zadovoljavaju strukturu propisanu preporukom /.083 nazivaju se /.083 brojevi, ili (potpuno) kvalifikovani brojevi. %reba napomenuti da brojevi korisnika privatnih, ku$nih centrala i mrea mogu ali ne moraju zadovoljavati preporuku /.083. 1.00. +"a '/ "o n$1$o13a&'(! ;3o#$v!)egeografski brojevi su virtuelni telefonski brojevi, koji nemaju /.083 strukturu i koji se ne mogu koristiti direktno u upu$ivanju ve$ se prvo moraju pretvoriti u kvalifikovane /.083 brojeve. &rimer negeografskog broja je broj F5", E4@. &ozivanjem ovog broja korisnik dobija vezu sa slubenim F5" telefonom koji ima svoj /.083 broj (razliit u razliitim krajevima zemlje). ,igledno je da brojevi iz imenika mogu ali ne moraju biti direktno iskori!$eni za upu$ivanje. Kvalifikovani /.083 broj moe biti istovremeno i broj za upu$ivanje. )egeografski brojevi moraju imati i svoje brojeve za upu$ivanje. 1.05. +"a #$ )!#$3a3)!#'(a '"3/("/3a "$%$&on'(!) ;3o#$va%o je ona struktura brojeva koja omogu$ava da se obradom pojedinih delova broja omogu$i delimino upu$ivanje. ,vu strukturu imaju samo pozivni brojevi koji su istovremeno i brojevi za upu$ivanje. 1.06. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ !2$na ! ad3$'a- savremenim mreama se esto virtuelni brojevi, nazivaju imenima (kao domain name u 'nternetu) i ona su poznata korisnicima. Grojevi koji se koriste za upu$ivanje se esto nazivaju adresama i esto su nepoznati korisnicima. 'me se pre upu$ivanja uvek mora pretvoriti u adresu. 1.06. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ )!#$3a3)!#'(o1 ! 3avno1 !2$n!(aKijerarhijski imenik se sastoji od adresa tj. brojeva sa hijerarhijskom strukturom. a ovakav imenik bi pravilnije bilo re$i adresar. +avni imenik se sastoji od virtuelnih adresa (na primer slube za hitne sluajeve, E=). 'menik koji sadri prenete brojeve ( Number Portabilit!) se tako#e moe oznaiti ravnim. &rilikom kori!$enja u ovom sluaju se pozivni broj mora pretvoriti u broj za upu$ivanje. 1.07. +"a '/ !n"$3&$#'! / (%a'!,no# "$%$&on'(o# 23$4!"uelje ure#aja u mrei ili suelje ure#aja i medija prenosa u mrei. &ostoje suelja razliitih tehnika ili istih tehnika. "uelje telefonske centrale sa dvoinom analognom telefonskom linijom je interfejs. .esto se oznaka interfejs koristi umesto oznake prikljuak ('"() interfejs) ili oznake prenosnika (G.@00 interfejs). ,va re ima pro!irena znaenja i u raunarskoj mrei.

02 1.08. +"a #$ ISDN(igitalna mrea objedinjenih slubi (Integrated Services Digital Network, ISDN) je prvi tehnolo!ki poku!aj da se korisniku telefonske mree prue nove usluge. %o je popularno ime za tehniku koju je pravilno zvati uskopojasni '"(). - ovom smislu se moe re$i da je '"() tehnika zaetak !irokopojasnih usluga koje se danas ostvaruju drugim tehnikama. 1.0:. Ko#a '/ '/>"!n'(! nova 3$>$n#a / ISDN "$)n!*! / odno'/ na d!1!"a%n/ "$%$&on'(/ "$)n!(/Gledaju$i tehnika re!enja, '"() tehnika je po prvi put ponudila digitalnu telefonsku liniju, korisniku signalizaciju po zajednikom kanalu (( (data) kanal), korisniku uslugu sa protokom ve$im od 83kb6s, istovremeni rad vi!e korisnikih terminala. &osebnu novost predstavlja mogu$nost da se podaci malih protoka pored G ( &earer) kanala mogu slati i signalnim ( kanalom. 1.50. +"a #$ d!1!"a%!9ovana ISDN (o3!'n!,(a %!n!#a,bina pretplatnika linija tj. dvoini vod (parica) po kome se vr!i dvosmerni prenos digitalnog signala sa protokom 082kb6s (osnovni, bazni pristup G+', G+F, 1GM() ili 1234kb6s (primarni pristup, &+', &+F, 72GM(). 'deja prenosa !irokopojasnih K kanala je napu!tena. 1.51. Od ,$1a '$ 'a'"o#! o'novn! ISDN 3!'"/ !%! !n"$3&$#',snovni '"() (G+', G+F) interfejs se sastoji od korisnikog dela, mrenog zavr!etka (Network Termination, NT), linije i linijskog kola krajnje (lokalne) '"() centrale ( "ocal -xchange, "-). 5reni zavr!etak se napaja lokalno tj. na korisnikoj strani.
%/0

"6% %/n

)%

J/

korisnik

linija

centrala

"lika 0.30. Korisniki deo se sastoji od korisnikih terminala (Terminal -3uipment, T-) koji su etvoroinim vodovima prikljueni na mreni zavr!etak. "poj korisnikih terminala i mrenog zavr!etka se naziva "6% presekom ili spojem i na njemu bitski protok iznosi 0E1kb6s. Jinijski kod na "6% preseku je F5' (,lternate Mark Inversion). "poj mrenog zavr!etka i pretplatnike linije se naziva - presekom ili spojem. )a njemu je bitski protok 082kb6s a linijski kod je ili 1G0D (. &inar! 6 7uaternar!, Fmerika i /vropa) ili 3G7% (8 &inar! 9 Ternar!, )emaka). "amo se ovakvim kodovima moe posti$i da bitski protok brojano bude ve$i od najve$e mogu$e osnovne uestanosti signala na liniji. &ored ovog, pojednostavljenog, modela postoje i drugi koji prikazuju adaptere za prikljuenje ne;'"() terminala na '"() liniju (%F), dve vrste mrenih zavr!etaka, itd. ali oni ne utiu na osnovna naela rada.

00

1.5.. +"a '/ (o3!'n!,(! ISDN "$32!na%!Korisniki terminali mogu biti '"() telefonski aparati, faksimil aparati, raunari, videotelefoni, itd. %o su, dakle, oni korisniki ure#aji koji svoj bitski protok mogu svesti na 83kb6s ili 014kb6s. Korisnikih terminala moe biti do 4 od kojih samo dva telefonska aparata mogu istovremeno obavljati vezu. *asno je da se ne;'"() terminali (obini telefoni i modemi, na primer) prikljuuju na mreni zavr!etak preko terminalnog adaptera (%F). 1.50. +"a '$ '2a"3a 1%avn!2 n$do'"a"(o2 o'novno1 ISDN 3!'"/ a%o je zavisnost od korisnikog napajanja mrenog zavr!etka. - sluaju nestanka napajanja kod korisnika, '"() pristup se svodi na kori!$enje jednog telefonskog aparata koji se napaja iz '"() centrale. 1.55. Ka(o '$ o;av%#a ISDN (o3!'n!,(a '!1na%!9a*!#aKorisnika ili pristupna signalizacija (definisana '%-;% preporukama D.E10 i D.E70) se obavlja ( kanalom, paketskim porukama sa potvrdom. +ad signalizacije se moe posmatrati kroz tri sloja. .esto se naziva i (""0 ( Digital subscriber Signaling S!stem no 6 ). &rvi sloj defini!e bitske ramove na "6% preseku i - preseku. (rugi sloj defini!e poruke koje su nosioci su!tinskih poruka tre$eg sloja. ,vaj sloj se naziva JF&( ("ink ,ccess Procedure #or D channel) protokolom. %o je, dakle, protokol koji po ( kanalu ostvaruje vi!e JF& signalnih veza po kojima se signali razmenjuju sa potvrdama i retransmisijom. (rugi sloj sadri tri vrste poruka? nenumerisane, poruke za nadgledanje i informacione. 1.56. U ,$2/ #$ 3a9%!(a !92$=/ "3! v3'"$ o3/(a d3/1o1 '%o#a ISDN '!1na%!9a*!#$)enumerisane ((nnumbered, () poruke slue da se aktivira signalni mehanizam. 'maju funkciju slinu signalima zauzimanja u telefonskoj signalizaciji. 5oe se poslati jedna od etiri poruke u oba smera. 5oe se postaviti analogija izme#u ovih poruka i J""- poruka u ::"@. &o tri numerisane poruke za nadgledanje ( Supervisor!, S) u oba smera slue za pozitivne i negativne potvrde informacionih poruka. -z potvrdu se uvek !alje broj poruke na osnovu koga se zakljuuje na koju se poruku potvrda odnosi. - nekim sluajevima " poruke lie na C'"- poruke u ::"@. 'nformacione (', In#ormation trans#er) poruke nose osnovnu signalnu informaciju slino kao !to je to sluaj sa 5"- porukama kod ::"@. 1.56. Ka(av #$ 'a'"av ISDN I o3/($"astav ' poruke ili rama (#rame) je, u naelu, slian sastavu ::"@ poruka. &oinje i zavr!ava se me#ama (F, 20000002), slika 0.38. ' poruka (ram)
smer prenosa C :K (' 4 08 4n I& 4 'I 4 G,'I 3 (& 01 : 08 F 08 C 4 broj bita

ne postoje u - i " porukama

"lika 0.38.

01 5e#e, adresna (F) i upravljaka (:) polja postoje i kod - i " poruka. (iskriminator protokola ((&) odre#uje o kom protokolu je re (za '"() (&L22220222). Groj veze je identifikator veze ('I) na koju se signalna poruka odnosi a G,'I govori koliko okteta ima identifikator veze. "ama signalna poruka je data u polju I& kao vrsta poruke. &olje dodatnih informacija ((') je sastavni deo polja I&. &olje :K je, kao i ranije, polje za proveru ispravnosti prenete signalne poruke. 1.57. Ko%!(o 13/ a !n&o32a*!on!) ISDN o3/(a o'"o#!"ame poruke se dele na etiri grupe prema srodnosti. %o su poruke koje se odnose na uspostavu veze, fazu veze, raskid veze i razne druge poruke. Kod poruka po grupama ima ista poslednja tri bita tj. prva grupa se zavr!ava sa 222, druga sa 220, itd. 1.58. Ko#! ;!"ov! '$ >a%#/ 3v! / ISDN o3/(a2aGitovi manjeg znaaja (little endian). 'zuzetak od ovog pravila je polje za proveru tanosti prenosa (:K) gde je primenjeno obrnuto pravilo pa se prvo !alju bitovi ve$eg znaaja ( big endian). 1.5:. Ko#$ '/ na# o9na"!#$ o3/($ ! 9;o1 ,$1a '/ n#!)ova !2$na va4na)ajpoznatije poruke su? zahtev za uspostavu veze (S-T(P), spremnost (,"-'TIN:), uspostavljanje veze ( ,"" P'$ --DIN:), poziv prihva$en ( $NN- T), raskidanje (DIS $NN- T), osloba#anje ('-"-,S-) i njihove potvrde. 'mena ovih poruka su vana jer se poruke istog znaenja isto tako nazivaju i u drugim paketskim tehnikama F%5 (,s!nchronous Trans#er Mode) i "I:C+ (Switched ;irtual ircuits Frame 'ela!). %reba naglasiti da u ovim tehnikama signalni paketi imaju svojstvenu a razliitu strukturu od poruka u '"(), ali znaenje signalnih poruka je isto kao i u '"() porukama. 1.60. Ko#$ '/ '%!,no'"! 3!'"/ n$ ISDN '!1na%!9a*!#$ ! <<S7 '!1na%!9a*!#$"linosti su brojne. ,be su nastale od K(J: (2igh "evel Data "ink ontrol) protokola. Kod obe signalizacije su razdvojeni signalizacioni i govorni putevi. &oruke se obavljaju paketima razliite duine. "astav signalnih poruka (me#e, adrese, upravljanje, signalna informacija, provera ispravnosti) u obe signalizacije je slian. ,d tri vrste poruka samo jedna nosi signalnu informaciju. "ignalizacija je sa potvrdom. - sluaju neispravnog prenosa vr!i se retransmisija. "ignalizacija se obavlja od jednog do drugog mrenog vora (link b! link). 1.61. Ko#$ '/ 3a9%!($ 3!'"/ n$ ISDN '!1na%!9a*!#$ ! <<S7 '!1na%!9a*!#$+azlike proistiu iz specifinosti primene. &o signalnom ::"@ kanalu se !alje samo signalizacija a po '"() ( kanalu i podaci. Kod ::"@ signalizacije postoje mreni mehanizmi upu$ivanja i prelivanja signalnog saobra$aja a kod '"() signalizacije, kao korisnike, ovo nije potrebno. ::"@ se obavlja iskljuivo kanalima protoka 83kb6s a '"() signalizacija i kanalom protoka 08kb6s. Kod ::"@ se vr!i saobra$ajni proraun jer se ::"@ kanal moe preopteretiti a ( kanal u '"() ne. 1.6.. Da %! #$ 3!'"/ na ISDN '!1na%!9a*!#a '"3o1o d$&!n!'ana)e. &ostoje brojne nacionalne varijante pristupne korisnike signalizacije razvijene od strane velikih proizvo#aa opreme. )ajpoznatija varijanta je (F""0 (Digital ,ccess Signaling S!stem no 6) primenjena u /ngleskoj. ,d ove korisnike signalizacije nastala je mrena signalizacija za povezivanje ku$nih '"() centrala (&)""0 (Digital Private Network Signaling S!stem no 6). 1.60. Mo4$ %! '$ 3!'"/ na ISDN '!1na%!9a*!#a (o3!'"!"! (ao 23$4na-

07 "amo u korporaciskim mreama. )aime, javna telefonska mrea je velika, sa posebnom signalizacionom mreom, arhitekturom signalne mree, garantovanom raspoloivo!$u i zahtevanim mehanizmima upu$ivanja signalizacionih poruka. ,ve zahteve moe da zadovolji signalizacija ::"@ ali ne i (""0. ,vi zahtevi ne postoje u manjim korporacijskim mreama tako da se pristupna signalizacija moe koristiti i kao mrena. 1.65. Ka(o '$ '!1na%n! oda*! !9 3!'"/ n$ 3$no'$ / 23$4n/ ISDN '!1na%!9a*!#/5rena '"() signalizacija u javnim mreama se izvodi pomo$u ::"@ korisnikog sloja koji je predvi#en za '"() mreu, '"-& (ISDN (ser Part). Korisnika '"() poruka koja se primi u centrali izaziva (pored potvrde koja se !alje terminalu ; inicijatoru poruke) slanje ::"@ poruke od centrale (kao signalne take) ka drugoj signalnoj taki u mrei. "vi podaci koji su potrebni za ostvarenje veze ili za neke usluge se iz '"() poruke prenose u ::"@ poruku. ,vo se moe prikazati na primeru prve poruke u postupku ostvarenja veze. Korisniki terminal (%/) stvara poruku "/%-& koja se !alje '"() centrali (J/). - polju I& vrsta poruke je sme!ten kod 22222020 !to je kod poruke koju nazivamo "/%-& tj. zahtev za uspostavu veze. - sastavu ove poruke se nalazi polje dodatnih informacija ((') u kome je izme#u ostalih sme!ten i podatak o izabranom broju, slika 0.<3. :entrala primi ovu poruku i na osnovu nje formira '"-& poruku 'F5 (ukoliko ima slobodnih govornih kanala ka odredi!tu).
%/ '"() ' poruka "/%-& '"() (' centrala C C J/ C C "'C '/ ::"@ 5"- '"-& poruka 'F5 ka mrei

"lika 0.<3. - ::"@ poruci se polje "' kao (deo polja "',) popunjava kodom 2020 kao oznakom '"-& poruka. &olje K2 (vrsta poruke) se popunjava kodom 2222 (signalne poruke unapred) a polje K0 uzima vrednost 22222220 !to je kod poruke 'F5 ( Initial ,ddress Message). &odaci o izabranom broju se u centrali koriste za odre#ivanje upu$ivanja poruke ali se i prosle#uju dalje sme!tanjem u potpolje informacionih elemenata '/ polja "'C. Fdresa govornog kanala koji se zauzima se sme!ta u polje :': (deo zaglavlja upu$ivanja). 1.66. Mo4$ %! #avna 23$4a da (o3!'"! <<S7 a da n$2a ISDN 2o1/?no'"!5oe. %elefonska mrea koristi ::"@ %-& a nema '"() mogu$nosti. 1.66. Mo4$ %! #avna 23$4a da ;/d$ ISDN a da n$ (o3!'"! <<S7)e. &odaci koji se koriste za ostvarivanje '"() usluga i mogu$nosti se kroz mreu mogu prenositi samo signalizacijom ::"@. 5e#utim, privatna mrea moe da koristi signalizacije (&)""0 i D"'G i da ostvaruje '"() mogu$nosti. 1.67. Ka(o !91%$da o'novn! '!1na%n! *!(%/' / #avno# ISDN 23$4!)a slici 0.<@. je prikazan osnovni sluaj uspostave '"() veze. - ovoj vezi biranje vr!i korisniki terminal %/a koji bira broj terminala %/b. Ieza se ostvaruje kroz dve '"() centrale (0 i 1). F:K je skra$enica za potvrdu ( , <nowledgment). &oruke "/%-& (F:K),

03 :FJJ &+,://(')G, FJ/+%')G, :,))/:% (F:K) su standardne '"() signalne poruke tre$eg sloja a 'F5, F:5 (,ddress omplete Message), F)5 (,nswer Message) su standardne ::"@ '"-& poruke.
'"() D.E70 %/a "/%-& "/%-& F:K FJ/+%')G :FJJ &+,://(')G F:5 :,))/:% FJ/+%')G :,))/:% :,))/:% F:K F)5 :,))/:% F:K ::"@ '"-& '"() centrala 0 'F5 "/%-& '"() D.E70 '"() centrala 1 %/b

C F ('":,))/:%

F +/J

I /

('":,))/:% +/J/F"/ +J: +/J/F"/ :,5&J/%/ +/J/F"/ +/J/F"/ :,5&J/%/

"lika 0.<@. 5oe se videti da na prelazu sa pristupne na mrenu signalizaciju ne postoji podudarnost signalnih poruka, ni po broju, ni po imenu, ni po strukturi. 1.68. +"a #$ PISN ! PINA%o su oznake za privatnu, korporacijsku '"() mreu (Private Integrated Services Network, PISN) i '"() centralu u toj mrei (Private Integrated services Network e=change, PIN=). 1.6:. +"a #$ BSIGD"'G (ili Dsig) je mrena signalizacija za povezivanje ku$nih '"() (&')H) centrala tj. mrena signalizacija korporacijskih '"() mrea (&'")). ,va signalizacija se zasniva na '"() pristupnoj signalizaciji tj. standardu D.E70. "amu signalizaciju D"'G je propisala organizacija /%"' (-uropean Telecommunications Standards Institute). 1.60. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ BSIG ! ISDN '!1na%!9a*!#$ o B.:01+azlika je u izjednaavanju signalnih taaka koje razmenjuju signalne poruke. )aime, u pristupnoj '"() signalizaciji se neki parametri veze nikada ne !alju u oba smera jer je to razmena signala korisnika i centrale. &rilikom razmene D"'G poruka take koje razmenjuju poruke su ravnopravne i svi parametri se mogu prenositi i u jednom i u drugom smeru. ,vo se moe ilustrovati porukom "/%-& koja postoji u obe signalizacije. ,va poruka u '"() signalizaciji ima 04 polja dodatnih informacija. ,d toga se 07 polja sadre i u poruci "/%-&

0< od korisnika ka mrei i u poruci "/%-& od mree ka korisniku. %ri parametra se mogu slati samo u smeru od korisnika ka centrali a dva samo od centrale ka korisniku. &oruka "/%-& u D"'G ima 01 polja koja nose parametre i ova polja mogu biti popunjena za poruke u oba smera, ako se o smeru ovde i moe govoriti. 1.61. Ko#a '/ va4n$ 3a9%!($ !92$=/ BSIG ! '!1na%!9a*!#a <<S7&omo$u D"'G se ne moe graditi inteligentna mrea. )aime, D"'G je namenjena ostvarivanju '"() veza ali nema standardizovani deo koji je slian ')F& delu signalizacije ::"@. &omo$u D"'G se ne mogu ostvarivati komunikacije a da one nisu u slubi ostvarenja veze (connectionless). 5rena signalizacija D"'G se obavlja linkovima koji prate govorne kanale na koje se odnosi tj. moe se ostvarivati samo sa pridru>enim na?inom (associated mode). bog toga se ne moe re$i da postoji signalizaciona D"'G mrea. 1.6.. Ka(o !91%$da o'novn! '!1na%n! *!(%/' / (o3 o3a*!#'(o# ISDN 23$4!)a slici 0.81. je prikazan osnovni sluaj uspostave veze u korporacijskoj '"() mrei. - ovoj vezi biranje vr!i korisniki terminal %/F koji bira broj terminala %/G. 'nicijator prekida veze je tako#e %/F.
'"() %/F "/%-& "/%-& F:K :FJJ &+,://(')G FJ/+%')G :,))/:% FJ/+%')G :,))/:% :,))/:% F:K :,))/:% :,))/:% F:K :,))/:% F:K '"() K: 0 "/%-& "/%-& :FJJ &+,://(')G FJ/+%')G D"'G '"() K: 1 '"() %/G

C F ('":,))/:%

I /

('":,))/:% +/J/F"/ +/J/F"/ +/J/F"/ :,5&J/%/ +/J/F"/ :,5&J/%/ +/J/F"/ :,5&J/%/ +/J/F"/ ('":,))/:%

"lika 0.81. +azlika pristupnih i mrenih signalnih poruka je mnogo manja nego kod javne '"() mree. 1.60. Da %! #$ DSL d!1!"a%!9ovana 3$" %a"n!,(a %!n!#a-

08 5ada je ("J skra$enica za digitalizovanu pretplatniku liniju ( Digital Subscriber "ine) to je termin sa mnogo uim znaenjem. ("J je tehnika kori!$enja obine pretplatnike telefonske linije tj. dvoinog simetrinog voda za digitalni prenos visokog bitskog protoka od korisnika ka paketskoj mrei i od paketske mree ka korisniku. &aketska mrea se naje!$e oznaava sa '"& (Internet Service Provider). "am izraz digitalizovana pretplatnika linija bi se, u naelu, mogao odnositi i na '"() korisniku liniju. 1.65. +"a #$ o'nova DSL "$)n!($%o su dve tehnike modulacije tj. digitalne obrade signala koje omogu$uju iskori!$enje linije za visoki bitski protok ,ve dve tehnike, (5% (Discrete MultiTone) i :F& ( arrierless ,mplitude and Phase) omogu$avaju da bitski protok brojano nadma!i za red veliine najve$u mogu$u uestanost signala na liniji. 1.66. Od ,$1a 'v$ 9av!'! 3o"o( / DSL "$)n!*!P3o"o( 9av!'! od >/2ovaC '%a;%#$n#a ! 3$'%/>avan#a (>"o '$ 2o3a /9!2a"! / o;9!3 ! (od ISDN "$)n!($)C a%! '$ 2o3a v3%o a4%#!vo 3a92a"3a"! ! /"!*a# 3a9%!($ 3$'%/>avan#a na ;%!4$2 ("ear #nd crossTalk$ "#%T) ! da%#$2 (3a#/ (&ar #nd crossTalk$ &#%T)C 3a9%!(a 3$'%/>avan#a / '2$3/ )%'"& i u smeru '"&)%, vrsta korisnikih usluga u drugim pretplatnikim provodnicima istog kabla i slino. (ominantni uticaj na veliinu protoka ima duina korisnike linije jer mnogi od navedenih inilaca zavise od duine linije, tabela 0.8<. %abela 0.8<.
Gitski protok, 5b6s 1 1 8,0 8,0 &renik provodnika, mm 2,< 2,3 2,< 2,3 (uina linije, km <,< 3,8 7,@ 1,@

1.66. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ 2od$2a ! DSL "$)n!($&ored znatno ve$eg bitskog protoka ("J;a od protoka modema, osnovna razlika je u tome !to se modem koristi za prenos podataka kroz telefonsku mreu, dakle i kroz telefonske centrale. 5odemska veza se uvek ostvaruje biranjem tj. ona je tzv. komutirana veza. Ieza izme#u korisnika i '"& tehnikom ("J je fiksna tj. ostvarena izme#u dve take. "linost modemske i ("J veze je i u tome !to kod obe najve$a vrednost protoka zavisi od kvaliteta i diine linije. 1.67. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ ISDN 3!'"/ a ! DSL 3!'"/ a)ajve$e razlike tehnike ("J i '"() tehnike su slede$e. ;:eo bitski protok ("J tehnike od i ka korisniku se ne vodi u komutacioni organ centrale ve$ se samo pretplatniki vod koristi da se pristupi mrei podataka, '"&, !to ve$im protokom. Kod '"() tehnike se svi podaci (i korisniki i signalni) vode ili u komutacioni ili upravljaki (signalizacioni) deo centrale. ;'"() tehnika se uvek primenjuje po jednoj pretplatnikoj parici tj. po jednom paru provodnika dok se ("J tehnika nekada primenjuje na dve ili tri parice. ;,bina telefonska usluga (Plain $ld Telephone Service, P$TS) kod ("J tehnike moe ostati sauvana ali ne mora. (Fko je sauvana onda je ona prioritetna.) Kod '"() tehnike telefonska usluga uvek postoji. 1.68. Ka(v$ 'v$ v3'"$ DSL "$)n!(a o'"o#$-

0@ avisno od namene ("J tehnike, postoji nekoliko podvrsta ove tehnike, tabela 0.84. %abela 0.84.
I2$ "imetrina Multirate 2igh bit rate '(3a?$n!*a "("J 56"("J K("J ;3o# '!2$"3!,n! na#v$?! a3!*a 3$no' 3o"o( 0 0 1 0 0 da da da da6ne ne 15b6s 15b6s 15b6s 05b6s oda*! da da da da POTS ne da ne da da

(ugolinijska +each("J Fsimetrina F("J

45b6s '"&)% da 832kb6s )%'"&

"amopodesiva +F("J

da6ne @5b6s '"&)% da 05b6s )%'"&

da

Kao !to je reeno, bitski protok zavisi od duine linije. %ako je simetrini ("J primenjiv do 4,Ekm (parica prenika 2,<mm) ako je protok 014kb6s ali ako je protok 0,<5b6s tada je po istoj parici domet samo <,<km. 1.6:. +"a #$ V6.D%o je zajednika oznaka za familiju tzv. pristupnih tehnika. ,va tehnika se sastoji od grupisanja korisnika (analognih i '"()) na korisnikoj strani u tzv. pristupnu mreu ( ,ccess Network, ,N) i prenosa signalnih i korisnikih informacija po jednom ili nekoliko /0 linkova do krajnje '"() centrale ("ocal -xchange, "-). .esto se kae da F) u potpunosti ili ve$im delom zamenjuje pretplatniku mreu. ,va tehnika podrazumeva nekoliko vrsta signalizacija za komunikaciju korisnika i J/ ali se komutacija obavlja samo u centralama. Komunikacija analognih prekljuaka sa J/ se obavlja posebnom signalizacijom a '"() signalizacija se prenosi neizmenjena. 1.70. +"a #$ V6.1&ristupna tehnika koja koristi jedan /0 signal izme#u F) i J/. Korisnici mogu biti analogni i bazni '"() (G+F) prikljuci, analogne ili '"() privatne centrale. 1.71. +"a #$ V6..&ristupna tehnika koja koristi vi!e /0 signala (do 08) izme#u F) i J/. Korisnici mogu biti analogni, bazni i primarni '"() (G+F i &+F) prikljuci, analogne ili '"() ku$ne centrale. 1.7.. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ DSL ! V6.DKod tehnike ("J se deo protoka vodi u paketsku mreu a deo u telefonsku. - tehnici I<.= se celokupni protok vodi u telefonsku ('"()) mreu. 1.70. +"a '/ "o >!3o(o o#a'n$ "$%$(o2/n!(a*!on$ /'%/1$%o su usluge koje zahtevaju ve$i korisniki bitski protok od 014kb6s (&roadband ISDN, &% ISDN). )asuprot ovim uslugama, usluge ostvarene u '"() (1GM(, 72GM() tehnici nazivaju se uskopojasne (narrowband services, N%ISDN).

04 1.75. Ko#a '/ 2$3!%a (va%!"$"a /'%/1$ / (%a'!,no# "$%$&on'(o# 23$4!,snovna merila su verovatno$a uspeha ostvarenja veze i duina ekanja na ostvarenje veze. dobro opremljenim i dobro organizovanim mreama verovatno$a ostvarenja veze kroz celu mreu je ve$e vrednosti od 2,8 a ekanje na ostvarenje veze je kra$e od par sekundi. Iano je napomenuti da se u klasinoj telefonskoj tehnici kvalitet telefonske usluge odnosi samo na uspostavljanje veze dok za uspostavljenu vezu on gubi smisao. 1.76. E!2$ '$ 2$3! o;!2 %#/d'(o1 (o3!>?$n#a "$%$(o2/n!(a*!on$ 23$4$5eri se telekomunikacionim tj. telefonskim saobra$ajem. "aobra$aj je bezdimenziona veliina i pokazuje stepen zauzetosti ili stepen namere zauzimanja organa u mrei. *edinica telefonskog saobra$aje je /rlang, po utemeljitelju (,gner <rarup -rlang) teorije telekomunikacionog saobra$aja. *edan /rlang je onaj saobra$aj koji bi u grupi organa, u proseku, uvek drao zauzetim jedan organ. - novim tehnikama se esto re saobra$aj ( tra##ic) zamenjuje reju iskori!$enost ili aktivnost. 1.76. Ka(o '$ o'"va3/#$ v$9a / (%a'!,no# "$%$&on'(o# 23$4! ! (o#a #$ ;39!na ovo1 o'"/ (aIeza se ostvaruje nakon biranja adrese odredi!ta, u koracima koji ostvaruju vezu od jednog mrenog vora do drugog sve do odredi!ta. Grzina ovog postupka zavisi od vrste veze tj. geografskog poloaja izvora i odredi!ta, vrste tj. brzine signalizacije. Grzina ovog postupka je takva da se kvalitetne zemaljske veze ostvaruju za najvi!e dve sekunde. 1.77. Ka(o '$ 3o3a,/nava#/ 3$'/3'! / (%a'!,no# "$%$&on'(o# 23$4!%eorija telefonskog ili telekomunikacionog saobra$aja je grana primenjene matematike koja slui za proraune resursa u telefonskoj mrei. ,va teorija uspostavlja odnose izme#u jaine saobra$aja, broja organa (resursa), verovatno$e dobijanja usluge, verovatno$e ekanja na uslugu i vremena ekanja na uslugu. ,snovu ove teorije predstavlja posmatranje procesa uspostavljanja i raskidanja telefonskih veza u stanju statistike ravnotee. ,snovni proraun se svodi na traenje odgovora na pitanje? koliko organa (traena veliina) je potrebno da usluga (propisana veliina) bude zadovoljavaju$a ako je poznata veliina saobra$aja (procenjena ili izmerena veliina). 1.78. +"a #$ "o K$nda%ovo o9na,avan#$%o je uobiajeni skra$eni nain oznaavanja saobra$ajnog modela. ,znaka ima oblik F6G6)6K65 gde su? ; F svojstvo dolaznog toka zahteva, ; G svojstvo vremena usluge, ; ) broj organa usluge, ; K broj mesta za ekanje i ; 5 broj izvora saobra$aja. 1.7:. Ko#a '/ 2$3!%a (va%!"$"a 1ovo3no1 '!1na%a na 3!#$2/ / (%a'!,no# "$%$&on!#!,snovni cilj telefonske tehnike je da izvorni telefonski signal isporui odredi!tu sa !to manje promena. "aglasno tome, merila kvaliteta govornog signala na odredi!tu su sve one veliine koje prikazuju razliku svojstava odredi!nog signala u odnosu na izvorni. ,snovna merila kvaliteta su? ; slabljenje signala (attenuation, insertion loss) pokazuje koliko je snaga govornog signala manja na odredi!tu u odnosu na izvor, ; !um (noise) pokazuje koliko govorni signal sadri komponenti koje ne postoje u njegovom izvornom obliku,

0E ; preslu!avanje (crosstalk) pokazuje koliko signali nekih drugih veza utiu na posmatrani signal, ; odjek (echo) pokazuje uticaj zakasnelog govornog signala na primljeni primarni signal,itd. 1.80. +"a 9a)"$va#/ 3o !'! o (va%!"$"/ 1ovo3no1 '!1na%a na 3!#$2/ / (%a'!,no# "$%$&on!#!%rai se da svaki inilac kvaliteta zadovolji postavljenu granicu. )a primer, slabljenje me#unarodne telefonske veze mora biti manje od 71dG, snaga !uma uzrokovanog preslu!anim signalom mora biti manja od A 8<dG, itd. -ticaj svakog inioca se posmatra zasebno tj. povezanost uticaja se ne razmatra. 1.81. Ka(o (o3!'n!( %a?a (o3!>?$n#$ (%a'!,n$ "$%$&on'($ 23$4$&la$a je proporcionalno broju resursa koje koristi i duini vremena kori!$enja resursa. &o!to se broj kori!$enih resursa ne moe tano odrediti, smatra se da je grubo merilo ovog broja geografska udaljenost. 1.8.. +"a '/ "o 3!va"n$ ((/?n$C (o3 o3a*!#'($) "$%$&on'($ *$n"3a%$%o su vorovi privatne tj. korporacijske mree. &rivatne centrale ( Private *,utomatic+ &ranch e=change, P*,+&=) su povezane izme#u sebe ali skoro redovno imaju vezu prema javnoj telefonskoj mrei. &ostoje i (ve$ prevazi#ene) ku$ne centrale koje su bile vezane na korisniku liniju i korisniki interfejs, ali tu se nije radilo o automatskoj telefoniji. 1.80. +"a '/ "o #avn$ a >"a 3!va"n$ "$%$&on'($ 23$4$*avne telefonske mree ljudima slue za komuniciranje a vlasniku mree da na njoj ostvaruje zaradu. "vako lice moe da sklopi ugovor o kori!$enju javne mree. Iano svojstvo javne telefonske mree je da se prostire po celom svetu tj. to je globalna mrea. &rivatne telefonske mree su vlasni!tvo organizacija koje ovim mreama olak!avaju svoju osnovnu delatnost a ostvarivanje zarade putem ove mree esto nije me#u osnovnim namenama ove mree. ,snovne namene privatnih mrea su esto tajnost i za!tita komunikacija i visoka raspoloivost. 1.85. Ko#a '/ 'vo#'"va 3!va"n!) 23$4a 3a9%!,!"a od 'vo#'"ava #avn!) 23$4aIlasnik privatne mree organizuje mreu prema svojim potrebama. - ovoj mrei se ne moraju po!tovati sva pravila koja vae za javnu telefonsku mreu. ,va pravila se moraju po!tovati jedino za veze sa korisnicima javne mree. .esto se u privatnim mreama mogu na$i posebne signalizacije (D"'G, na primer), plan numeracije (koji nije u skladu sa /.083), prikljuci i terminali (ku$ni '"() prikljuak i aparat koji rade na naelu %:5 (Time ompression Multiplexing) ili ping;pong tehnike) koji nisu svojstveni javnoj mrei. 1.86. +"a #$ VPNIirtuelna privatna mrea (;irtual Private Network) je ure#ena grupa korisnika neke javne mree koja ima svojstva kao da pripada privatnoj mrei. ,va svojstva mogu biti vezana za pla$anje kori!$enja mree, za!titu tajnosti informacija, numeraciju. 1.86. +"a #$ 23$4a 2o;!%n$ "$%$&on!#$ (MMT)%elefonska mrea mobilnih korisnika je mrea koja se zasniva na radio prenosu i korisnicima koji mogu menjati geografski poloaj. ,va mrea moe biti javna (o kojoj, uglavnom, i govorimo) i privatna. 1.87. Ko#! '/ o'novn! $%$2$n"! MMT-

12 %o su korisniki aparati, bazne stanice i komutacioni centar. %reba naglasiti da je mrea mobilnih korisnika povezana sa klasinom javnom telefonskom mreom (&"%)), sa '"() mreom i sa drugim mreama mobilne telefonije. 1.88. Ko#$ '/ o'novn$ &/n(*!#$ (o3!'n!,(o1 2o;!%no1 a a3a"a&ored funkcija ostvarivanja veza, osnovna funkcija mobilnog telefona je identifikacija u najblioj baznoj stanici. 1.8:. Ko#$ '/ o'novn$ &/n(*!#$ ;a9n$ '"an!*$Gazna stanica ima dva osnovna dela? deo za pra$enje korisnika i deo za komunikaciju sa komutacionim centrom. 1.:0. Ko#! '/ o'novn! $%$2$n"! (o2/"a*!ono1 *$n"3a MMTKomutiranje svih veza, odravanje baza svojih korisnika (2ome "ocation 'egister, 2"') i gostuju$ih korisnika (;isitor "ocation 'egister, ;"'), odravanje signalnih veza sa baznom stanicom, &"%) mreom, '"() mreom, drugim komutacionom centrima i drugim 55%. 1.:1. Ka(o '$ 2o4$ o;av%#a"! '!1na%!9a*!#a !92$=/ 2o;!%no1 "$%$&ona ! ;a9n$ '"an!*$5oe se obavljati protokolom slinim drugom sloju korisnike signalizacije '"() koji je prilago#en mobilnoj telefoniji i naziva se JF&(m. ,vaj protokol se od JF&( protokola tj. od '"() informacionih (') poruka razlikuje po tome !to nema me#e ni polje za otkrivanje gre!aka u prenosu ali ima polje pokaziva duine poruke. Gre!ke u prenosu otkrivaju se postupkom u prvom sloju. 1.:.. Ka(o '$ 2o4$ o;av%#a"! '!1na%!9a*!#a !92$=/ d$%ova ;a9n$ '"an!*$"tandardnim JF&( protokolom. 1.:0. Ka(o '$ 2o4$ o;av%#a"! '!1na%!9a*!#a !92$=/ ;a9n$ '"an!*$ ! (o2/"a*!ono1 *$n"3a5oe da se obavlja posebnim korisnikim delom signalizacije ::"@ koji se naziva G""F& (&ase Station S!stem ,pplication Part). 'nteresantno je da je za neke poruke ovog protokola bazna stanica transparentna tj. da se mogu izmenjivati izme#u mobilnog telefona i komutacionog centra. 1.:5. Ka(o '$ 2o4$ o;av%#a"! '!1na%!9a*!#a !92$=/ d$%ova (o2/"a*!ono1 *$n"3a&osebnim korisnikim delom signalizacije ::"@. %o je signalizacioni korisniki deo %:F& (Transaction apabilities ,pplication ) koji ne ostvaruje signalne veze ("::&) ali u sebi nosi korisniki deo za mobilnu telefoniju 5F& (Mobile ,pplication Part). 1.:6. Ka(o '$ o;av%#a '!1na%!9a*!#a !92$=/ (o2/"a*!ono1 *$n"3a ! d3/1!) 23$4a"ignalizacijom ::"@. "a &"%) delom %-&, sa '"() delom '"-&, sa drugim komutacionim centrima i drugim mreama '"-& i 5F&. 1.:6. +"a #$ "o In"$3n$" "$%$&on!#a'nternet telefonija je telefonska tehnika koja koristi 'nternet kao mreu, naela 'nterneta, protokole i resurse 'nterneta za uspostavljanje telefonske veze, prenos telefonskog razgovora u realnom vremenu i raskidanje veze. 'nternet telefonska tehnika se moe opisati i kao deo internetske multimedijalne tehnike ostvarivanja veza. Irlo znaajno svojstvo 'nterneta za primenu u telefonskoj tehnici je njegova rasprostranjenost po svetu. 1.:7. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ In"$3n$" "$%$&on!#$ ! a($"'($ "$%$&on!#$-

10 +azlika je, uglavnom, terminolo!ka. )aime, paketska telefonska tehnika je najispravnije ime za telefonsku tehniku koja koristu tzv. paketizovane signale. ' sam 'nternet kao mrea koristi ostale paketske tehnike (F%5, C+) !to potvr#uje prethodnu tvrdnju. 1.:8. +"a #$ VoIP&renos glasa 'nternetom ili Io'& (;oice over Internet Protocol) je popularna oznaka za 'nternet telefonsku tehniku. ,znaka i njeno znaenje se razilaze jer je i prenos snimljenog govora 'nternetom tako#e Io'& ali nije telefonska tehnika, jer ne ukljuuje signalizaciju, nije dvosmeran, ne uestvuju dva sagovornika u razgovoru koji se obavlja u realnom vremenu, itd. &osle uvo#enja ove, vi!e popularne nego tane, oznake pojavile su se sline oznake kao IoF%5 (prenos glasa F%5 tehnikom), IoC+ (prenos glasa tehnikom Frame 'ela!), IoH.1< (prenos glasa tehnikom H.1<), Io&"%) (prenos glasa kroz klasinu, tzv. komutiranu, telefonsku mreu), IoH (prenos glasa bilo kojom od ovih tehnika), itd. a ove skra$enice vai napomena o nepreciznosti kao i za Io'&. 1.::. Ko#$ #$ o'novno 'vo#'"vo a($"'(!) "$%$&on'(!) "$)n!(a,snovno svojstvo i velika prednost paketskih telefonskih tehnika je injenica da se organi tj. resursi u paketskim tehnikama zauzimaju samo za vreme trajanja paketa a posle toga se osloba#aju za druge pakete. ,vo je omogu$eno adresama odredi!ta koje nosi svaki paket te ne mora postojati posve$enost resursa vezi ili telefonskoj tehnici. +esursi postaju upotrebljivi za sve paketske telefonske veze i sve paketske tehnike pa je na taj nain iskori!$enost resursa postala ve$a a cena kori!$enja resursa nia.

11

.. P!"an#a o "$%$&on'(o2 '!1na%/

'(r )atson$ come *ere +,ospodine -otson$ doite./ prve re?i prenete tele#onskom tehnikom, 6@A marta 6B1CA I0govorio ih /e ,leksandar :A &el, pronala0a? tele#ona ..1. +"a #$ 1ovo3n! '!1na%Govorni signal ine promene vazdu!nog pritiska proizvedene ljudskim govornim organom. Kada se ove promene pritiska pretvaraem tj. mikrofonom prevedu u elektrini oblik onda je govorni signal promena struje koja odgovara promenama pritiska. Komponente ovog signala se, uglavnom, nalaze u opsegu od <2Kz do 02222Kz. .... Ko#a '/ o'novna 'vo#'"va 1ovo3no1 '!1na%a 'a '"anov!>"a "$%$(o2/n!(a*!#a%ri osnovna svojstva govornog signala su? vane uestanosti govornog signala, snaga govornog signala i promena ovih svojstava sa promenom jezika. a razumljivost govora su neke uestanosti govornog signala vanije od drugih. )ajvanije komponente koje nose razumljivost se nalaze u opsegu od 722Kz do 7322Kz. "nagu govornog signala ne nose sve komponente podjednako ve$ su komponente iz donjeg dela opsega vanije. (va prethodna svojstva vae za sve jezike uz vrlo mala odstupanja. ..0. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ 1ovo3no1 ! "$%$&on'(o1 '!1na%a%elefonski signal je govorni signal sastavljen samo od najznaajnijih komponenata tj. onih iz opsega od 722Kz do 7322Kz. ..5. +"a '$ '2a"3a ;o%#!2 (va%!"$"o2 1ovo3no1 '!1na%a / "$%$&on'(o# "$)n!*!Golji kvalitet je !to bri prenos i !to manje odstupanje svojstava telefonskog signala na prijemu od svojstava telefonskog signala na predaji. ..6. U (o#!2 '$ 23$4a2a 2o4$ o'"va3!"! ;o%#! (va%!"$" 1ovo3no1 '!1na%aGrzina prenosa telefonskog signala je (bila) najve$a u analognim telefonskim mreama zbog odsustva bilo kakvih pretvaraa. ,stali ometaju$i uticaji su najmanji u klasinoj digitalnoj telefonskoj mrei. ..6. Ko#a "$%$&on'(a v$9a '$ '2a"3a na#(va%!"$"n!#o2%o je lokalna '"() veza. ,va veza je najve$im delom digitalna pa je imuna na smetnje. " druge strane, ova veza prolazi kroz samo jednu centralu pa je ka!njenje signala vrlo malo. ..7. +"a #$ d!1!"a%!9ovan! "$%$&on'(! '!1na%%o je signal predstavljen u cifarskom obliku. -mesto analogne zavisnosti govorne struje ili napona od vremena, digitalni telefonski signal predstavlja niz diskretnih vrednosti govorne struje ili napona, izraenih u cifarskom obliku. ..8. +"a #$ '"anda3dn! d!1!"a%!9ovan! "$%$&on'(! '!1na% ! (o#a '/ n#$1ova 'vo#'"va"tandardnim digitalnim telefonskim signalom se smatra telefonski govorni signal obra#en koderom po standardu G.@00. ,va obrada se sastoji od uzorkovanja analognog telefonskog signala 4222 puta u sekundi i predstavljanjem svakog uzorka binarnim brojem koji se sastoji

17 od 4 binarnih cifara tj. bita. a ovaj signal je bitski protok 83222 bita u sekundi (83kb6s). Iano je naglasiti da se ovaj postupak u telefoniji primenjuje na celokupni signal telefonske komunikacije pa i na pauze u govoru. ..:. +"a #$ a($"!9ovan! "$%$&on'(! '!1na%%o je signal predstavljen nizom delova telefonskog signala od kojih svaki deo ini sadraj osnovne jedinice za prenos u paketskim telekomunikacijama. ,va osnovna jedinica moe se zvati, zavisno od tehnike, paketom, ramom, okvirom, #re/mom, $elijom, datagramom ili segmentom. ..10. +"a #$ (o2 3!2ovan! 1ovo3n! '!1na%%o je signal koji, posle digitalne obrade, ima manji bitski protok. -obiajeno je da komprimovani govorni telefonski signal ima protok manji od 83kb6s. ..11. Fa>"o '$ v3>! (o2 3$'!#a "$%$&on'(o1 1ovo3no1 '!1na%a(a bi se veze malih bitskih protoka iskoristile za vi!e telefonskih veza. Kompresijom govornog signala (i kompresijom paketskog zaglavlja) se bitski protok potreban za jednu digitalnu telefonsku vezu moe iskoristiti za vi!e (na primer <) telefonskih paketskih veza. ..1.. Po'"o#! %! (o2 3$'!#a ana%o1no1 1ovo3no1 "$%$&on'(o1 '!1na%a(a. %o je postupak koji se primenjuje na smanjivanje odnosa najve$ih i najmanjih vrednosti analognog govornog signala. ,vaj postupak se primenjuje u pripremi signala za digitalizaciju ili radi smanjenja !uma pri prenosu analognog telefonskog signala. ,va, poslednja vrsta kompresije nije od interesa u savremenim telefonskim tehnikama. ..10. +"a #$ (va9!(o2 3!2ovan! 1ovo3n! '!1na%%o je signal iji se bitski protok smanjuje odstranjivanjem onih delova koji predstavljaju pauze u govoru. a razliku od prave kompresije, gde se izvorni govorni signal ne moe vi!e obnoviti, kvazikomprimovani signal zadrava nepromenjene delove govornog signala. ..15. Ka(v! o'"/ *! (o2 3$'!#$ '$ 3!2$n#/#/ na 1ovo3n! '!1na%&ostupci se dele u dve grupe. &rvi su oni koji smanjenim bitskim protokom prenose takvu informaciju koja omogu$ava da se na prijemnoj strani obnovi signal slinog talasnog oblika kao i izvorni signal. (ruga vrsta postupaka je usmerena ka prenosu karakteristinih parametara govornog signala. ..16. Ka(v$ v3'"$ (o2 3$'o3a o'"o#$%alasni i parametarski. a talasne kompresore je svojstveno da je potreban ve$i bitski protok nego za parametarske. a uzvrat, talasni kompresori daju bolji kvalitet govornog signala na prijemu. ..16. Ko#! '/ na# o9na"!#! "a%a'n! (o2 3$'o3!G.@00. 5ada bi se govorni signal mogao kodovati ve$im protokom tako da bude jo! verniji originalu, postupak G.@00 se e!$e naziva koderom nego kompresorom. &ripada klasi talasnih kodera. ,dseak govornog signala kodovan po G.@00, koji se prenosi paketima, obino traje 02ms, 12ms ili 72ms. G.@18. ,vim postupkom se oznaava tzv. adaptivna diferencijalna impulsna kodna modulacija (,DP M). &ostupak je zasnovan na utvr#ivanju (i kodovanju) razlike uzastopnih odmeraka a ne na njhovoj apsolutnoj vrednosti kao kod postupka G.@00. +ezultat ovog postupka je digitalno kodovani govorni signal protoka 32, 71, 13, ili 08kb6s.

13

..17. Ko#! '/ na# o9na"!#! a3a2$"a3'(! (o2 3$'o3!G.@14. Koder;kompresor govornog signala parametarskog tipa koji u osnovnoj verziji daje kodirani govorni signal protoka 08kb6s. - nekim izvo#enjima se protok moe smanjiti na 01,4kb6s i E,8kb6s. G.@1E. &arametarski kompresor ( on/ugate Structure ,lgebraic ode -xcited "inear Prediction, :" F:/J&) koji u osnovnom izvo#enju daje protok komprimovanog signala 4kb6s. G.@17. "avremeni koder tj. kompresor predvi#en za multimedijske konferencijske veze. &ripada F:/J& klasi kodera i moe dati dva protoka komprimovanog govornog signala <,7kb6s i 8,7kb6s. ,dseak govora koji se komprimuje traje 72ms. Grupa kodera za mreu mobilnih korisnika, G"5 28.02N G"5 28.12N G"5 28.82 su sa protocima 07kb6sN <,8kb6sN 01,1kb6s, respektivno. ..18. Ka(va #$ !'(o3!>?$no'" a($"a / (o2$ #$ od'$,a( 1ovo3no1 '!1na%aIrlo mala. )aime, zahtev za malim ka!njenjem govornih paketa se po!tuje tako !to se u jedan paket ugra#uje odseak govornog signala od nekoliko desetica milisekundi. .ak i kod nekomprimovanog govornog signala (G.@00) odseak od 12ms sadri 082 okteta (bajta). ,snovno zaglavlje 'nternet paketa se sastoji od 32 okteta i ono, dakle, ini 12O od celog paketa. ,vaj paket moe da bude sme!ten u neko zaglavlje (/ternet, &&&) a odseak govornog signala moe da bude komprimovan pa se odnos PnekorisnogQ i PkorisnogQ dela paketa jo! pove$ava. %abela 1.04. prikazuje iskori!$enost paketa kod pojedinih kodera i kompresora. %abela 1.04.
Koder protok odseak bitski govora govora protok (kb6s) ms zaglavlja kb6s G.@00 83 12 08 G.@18 71 12 08 G.@14 08 12 08 G.@1E 4 12 08 G.@17.0 8.7 12 08 G.@17.0 <.7 12 08 G.@17.0 8.7 72 02,88 G.@17.0 <.7 72 02,88 ukupni deo protoka bitski koji otpada protok na zaglavlje kb6s O 42 12 34 77 71 <2 13 8@ 11,7 @1 10,7 @< 08,E8 87 08,1@ 8<

..1:. +"a '/ "o (o2 3$'o3! 9a1%av%#a ! ,$2/ '%/4$Kompresori zaglavlja su postupci koji zaglavlja paketa u jednoj '& telefonskoj vezi svode na neophodan broj bita ili okteta i time doprinose ve$oj iskori!$enosti paketa i protoka za korisnu govornu informaciju. a razliku od kompresora govornog signala, kompresori zaglavlja imaju osobinu reverzibilnosti tj. zaglavlja se mogu obnoviti u izvornom obliku. ...0. Na ,$2/ '/ 9a'novan! (o2 3$'o3! 9a1%av%#aasnovani su na slede$e dve osobine paketske telefonske veze. &rva? paketska telefonska veza je protok vrlo velikog broja paketa (na primer? <2 u sekundi) koji nose govorne uzorke a izme#u dve take u mrei. (ruga? zaglavlja svih paketa jedne telefonske veze se sastoje od velikog broja istih polja (adrese, na primer) a sadraj promenljivih polja se menja postupno i u malim koliinama. Kompresija zaglavlja se, dakle, sastoji od zamene svih nepromenljivih veliina (polja) jednim brojem tj. identifikatorom veze i od zamene veliina koje se menjaju

1< veliinom ovih promena. )a taj nain se zaglavlje paketa (koji nosi odseak govora) sa 32 okteta moe smanjiti na 1 ili 3 okteta. ...1. +"a '/ "o a/9$ / 1ovo3/ ! (a(av #$ n#!)ov 9na,a#"matra se da pauze ine znaajan deo (vi!e od <2O) govora telefonskog govornika. &auze u govoru mogu da se prenose ili ne prenose. -koliko se prenose oigledno da je potreban ve$i bitski protok. -koliko se ne prenose, mogu$e je smanjiti bitski protok, !to moe imati uticaja i na smanjenje potrebnih bafera u vorovima mree. ..... +"a #$ "o 3$no' 1ovo3a ;$9 a/9a%o je prenos u kome se koriste Rpotiskivai ti!ineS ili detektori aktivnog izvora govora (;oice ,ctivit! Detector, ;,D). )aime, po otkrivanju pauze u govoru prestaje njegovo slanje i na taj nain se potrebni bitski protok znatno smanjuje. ...0. +"a #$ "o 1$n$3a"o3 v$>"a,(o1 >/2aGenerator ve!takog !uma ( om#ort Noise :enerator, N:) je postupak na prijemnoj strani paketske veze, koji vr!i umetanje ve!takog !uma u one vremenske intervale u kojima je bila pauza u govoru. )aime, obnavljanje odseka govora bez pauza ini da govor zvui sintetiki. %ek umetanje !uma u segmente, gde bi se on uo kao da dolazi sa predajne strane, ini govor na prijemu prirodni/im. ...5. Ka(va #$ '"3/("/3a a($"a (o#! no'! od'$,a( 1ovo3no1 '!1na%a&aket se sastoji od zaglavlja (koje identifikuje take koje komuniciraju, vrstu protokola, duinu sadraja, itd.), odseak govornog signala i pokazivae ukljuenja A iskljuenja generatora ve!takog !uma. ...6. +"a #$ v3$2$n'(! od'$,a( 1ovo3a%o je onaj vremenski deo govornog signala koji se, uvek digitalizovan a nekada i komprimovan, sme!ta u jedan paket radi prenosa. ,dseak govora se sastoji od vi!e digitalizovanih uzoraka (semplova) govornog signala. ...6. +"a #$ a%1o3!"a2'(o (a>n#$n#$%o je ka!njenje izazvano postupkom kodovanja i kompresije na polaznoj strani paketske veze. ,no se sastoji od vremena obrade odseka govornog signala koji se !alje i vremena koje se naziva look ahead dela!. ,vo vreme se kod kompresora govora utro!i na upoznavanje svojstava slede$eg govornog odseka da bi komprimovani signal bio !to verniji. %abela 1.18.
koder kompresor G.@00 G.@1E G.@17.0 vreme obrade %o, ms 2,01< 02 72 look ahead, %la, ms < @,< algoritamsko ka!njenje, ms 2,01< 0< 7@,<

'z tabele 1.18. se vidi da se kod kodera G.@00 ne koristi RuvidS u slede$i vremenski odseak jer postupak G.@00 nije kompresorski ve$ koderski. ...7. +"a #$ o%a9no (a>n#$n#$ a($"!9ovano1 1ovo3no1 '!1na%a%o je ka!njenje koje se sastoji od vremena prikupljanja uzoraka govora iz vremenskog odseka (accumulation dela!) uve$ano za algoritamsko ka!njenje, %la. )aime, pokazalo se da

18 je korisno da vreme obrade u kompresoru bude jednako vremenskom odseku govora (%o). %ada je polazno ka!njenje jednako 1%oM%la. - nekim sluajevima je za formiranje paketa potreban jo! jedan interval %o pa je polazno vreme 7%oM%la. - tabeli 1.1@. su prikazane najmanje i najve$e vrednosti polaznih vremena ka!njenja za neke kodere i kompresore. %abela 1.1@.
Koder G.@00 G.@18,G.@1@ G.@10,G.@18,G.@1@ G.@18,G.@1@ G.@18,G.@1@ G.@14 G.@14 G.@1E G"5 28.02 G"5 28.12 G"5 28.82 G.@17.0 G.@17.0 &rotok, kb6s 83 32 71 13 08 08 01,4 4 07 <,8 01,1 8,7 <,7 %o ms %la ms &olazno ka!njenje, ms od do 2,1< 2,1< 2,1< 2,1< 2,1< 0,1< 0,1< 1< 32 32 32 8@,< 8@,< 2,7@< 2,7@< 2,7@< 2,7@< 2,7@< 0,4@< 0,41< 7< 82 82 82 E@,< E@,<

2,01< 2 2,01< 2 2,01< 2 2,01< 2 2,01< 2 2,81< 2 2,81< 2 02 < 12 2 12 2 12 2 72 @,< 72 @,<

"a G"5 28.=2 su oznaeni kompresori esto kori!$eni u telefonskoj mrei mobilnih korisnika.

1@

0. P!"an#a o In"$3n$"/
)eb$ ergo sum *<oristim Internet, dakle posto/im+ % naslov knige Danroberta <a0aleEa *:ianroberto asaleggio+, SperlingF<ip#er, .@@8 0.1. +"a #$ In"$3n$"'nternet je paketska mrea koja povezuje lokalne raunarske mree ("ocal ,rea Network, ",N) u jednu vrstu svetske mree. ,snova za mogu$nost ovoga povezivanja su jednaka pravila rada za sve delove 'nterneta. Gez obzira na proizvo#aa opreme i operativne sisteme kori!$ene u elementima 'nterneta, svaki deo 'nterneta vidi ostatatak mree kao jedinstvenu mreu. 0... +"a #$ LANJokalnu mreu ini grupa me#usobno povezanih raunara, radnih stanica (+") nekog kolektiva, korporacije, !kole, itd., koje su sve povezane bar jednim r(a)uterom ( router) za javnu internetsku mreu. +adne stanice i ruter su naje!$e povezani /ternetom ( -thernet), optikim prstenom (Fiber Distributed Data Inter#ace, FDDI) ili prstenom sa propusnicama (Token 'ing), postupcima koji omogu$avaju komuniciranje paketima u pravom smislu rei. 0.0. +"a #$ VLAN (-irtual 0A"),rganizacija raunarske mree u kojoj grupa radnih stanica funkcioni!e kao da je udruena u JF) bez obzira na udaljenost radnih stanica. Koristi se u organizacijama koje su distribuirane na teritoriji drave. 0.5. +"a #$ GAN ()ide Area "et1ork)%o je raunarska mrea koja se prostire na velikom prostranstvu. &rimer su raunarske mree korporacija iji se delovi nalaze na podruju jedne ili vi!e drava. TF) se skoro redovno sastoji od vi!e lokalnih mrea. .esto se kae da je 'nternet najve$a TF). 0.6. +"a '/ $%$2$n"! In"$3n$"a (ao 23$4$%o su radne stanice kao korisniki ure#aji, ruteri kao mreni vorovi, serveri i softverske celine (protokoli) koje omogu$avaju rad. 0.6. Ka(va #$ '%o#$v!"a 3$d'"ava In"$3n$"aKao !to se esto ini u telekomunikacionim modelima i 'nternet ima svoju slojevitu predstavu, slika 7.8. 'nternet se moe predstaviti slojevima linka, mree, transporta i primene. adaci pojedinih slojeva su slede$i. "loj linka ima zadatak da prijem i predaju podataka u korisnikoj ili mrenoj taki prilagodi mediju za prenos (simetrinom, koaksijalnom, optikom kablu ili radio prenosu). bog toga se sloj linka naziva jo! i mrenim interfejsom. )jega ine tzv. mrena kartica i pripadaju$i softver tzv. drajver. 5reni (ili '&) sloj omogu$ava upu$ivanje po 'nternetu kao mrei. ,vaj sloj se sastoji od tri protokola? '& (Internet Protocol), ':5& (Internet ontrol Message Protocol) i 'G5& (Internet :roup Management Protocol). )aalost, skra$enica '& ima vi!estruku upotrebu tako da ovde moe da se kae da je skra$enica upotrebljena u izvornom i najuem obliku. %ransportni protokol odre#uje vrstu prenosa kroz mreu. &renos moe biti preko ostvarene veze (connection oriented trans#er) ili u jednom paketu (connectionless trans#er). - izvornom

14 'nternetu, u prvom sluaju se koristi %:& ( Transmission ontrol Protocol) a u drugom -(& ((ser Datagram Protocol).
primena 1 sloj primene sloj transporta primena 2 primena 3 primena n ....

%:&

-(&

mreni sloj sloj linka (podataka)

':5&

'&

'G5&

F+&

5& pristupni medij

+F+&

"lika 7.8. "loj primene je zaduen za konkretnu uslugu koja se koristi. +ad ovog sloja je zasnovan na korisnikim podacima koji se, uz pomo$ tri nia sloja, razmenjuju izme#u taaka u mrei. ,vaj sloj ostvaruje svoju namenu raznim protokolima kojih ima znatno vi!e nego u niim slojevima. 0.7. Ka(av #$ odno' dva '%o#a 3!2$n$ / In"$3n$" (o2/n!(a*!#!%o je naje!$e tzv. odnos klijent A server (client % server) tj. trailac usluge A davalac usluge. )aime, jedna od taaka, klijent, !alje zahtev za neku uslugu drugoj taki. (eo softvera koji vr!i traenu uslugu naziva se server. *asno je da se u nekoj drugoj komunikaciji te dve take mogu javiti u obrnutim ulogama. &ored ovoga, u 'nternetu postoje celine koje se nazivaju serveri i kojima se ostale take obra$aju za uslugu (()", Domain Name S!stem, server). 0.8. +"a #$ 3o"o(o%&rotokol je, u telekomunikacijama, skup pravila koje po!tuju uesnici u uspe!noj komunikaciji. (grki, protocollon ; prvi list u papirusnom zapisu, koji opisuje sadrinu). 'nternetu protokoli postoje u svim slojevima. a protokole su karakteristina tzv. zaglavlja protokola koja odre#uju kome je upu$en protokolski paket i nain njegovog kori!$enja. (anas se esto protokolima nazivaju i signalizacije u klasinoj telefonskoj mrei. 0.:. Ka(o '$ 2$n#a !91%$d a($"a 3!%!(o2 3o%a'(a (3o9 '%o#$v$)aelo obrade paketa kroz slojeve je slede$e? paket koji dolazi u mrenu taku ima zaglavlje najnieg sloja, /ternet zaglavlje (/z). ,vo zaglavlje se koristi da se odredi slede$a taka u mrei koja prihvata paket. Fko je paket namenjen posmatranoj taki onda se on upu$uje slede$em (mrenom) sloju ali bez zaglavlja najnieg sloja. ,brada u mrenom sloju koristi '& zaglavlje i prosle#uje paket ka transportnom sloju bez '& zaglavlja. - transportnom sloju koristi se zaglavlje %:& (kao na slici) ili -(& da bi se paket uputio odgovaraju$oj jedinici primene. - ovom sloju se dobijaju korisniki podaci posle osloba#anja od zaglavlja sloja primene.

1E

korisniki podaci primena zaglavlje korisniki podaci %:&

%:& segment %:& zagl podaci sloja primene

'& datagram, 38 A 0<22 bajta '& zagl %:& zagl podaci sloja primene

'&

/ternet paket &r /z '& zagl %:& zagl podaci sloja primene smer prenosa K

5&

eternet zagl A zaglavlje /z A /ternet zaglavlje &r A &rethodnica K A zavr!ni deo /ternet paketa

"lika 7.E. 0.10. +"a #$ 'ad34a# a($"a / o#$d!n!2 '%o#$v!2a- svakom sloju paket ine zaglavlje i sadraj ( pa!load). aglavlje slede$eg, vi!eg sloja pripada sadraju prethodnog, nieg sloja. "adraj /ternet paketa, na primer, ine korisniki podaci i zaglavlja tri vi!a sloja.
/ternet paket &r /z '& zagl %:& zagl zaglavlje /ternet sadraj "adraj '& datagrama "adraj %:& segmenta korisniki podaci K

korisniki sadraj

"lika 7.02.

72

0.11. +"a #$ 3$")odn!*a E"$3n$" a($"a&rethodnica (Preamble, Pr) su <8 bitova koji poinju jedinicom a menjaju vrednost. 'za njih sledi poetni graninik paketa (Start Frame Delimiter) tj. osam bitova sa vredno!$u 02020200. &rethodnica se !alje da se prijemnicima najavi paket tj. da se prijemnici sinhroni!u sa predajnikom. 0.1.. Ka(va #$ /%o1a na,!na (odovan#a E"$3n$" a($"a)ain kodovanja ima veliku ulogu u sinhronizaciji prijemnika na predajnik tj. na obnavljanje bitskog takta u prijemniku. )aime vrlo je vano da se na prijemu lako moe iz prijemne povorke bita prepoznati bitski ritam ak i onda kada postoje dugi nizovi bitova iste vrednosti (dugi nizovi nula ili jedinica). %o se postie pojedinim vrstama kodovanja. *edan od primera je tzv. 5anester kod u kome je svaki bit predstavljen promenom naponskog nivoa a ne samo vredno!$u napona (R0S promenom od A- na M- a S2S promenom od M- na ;-). 0.10. +"a ,!n! 9av3>$"a( E"$3n$" a($"a (K).ine ga polje za proveru ispravnosti prenosa (Frame heck Se3uence), 3 okteta, i tzv. me#upaketski razmak, slika 7.07. )aime, /ternet paketi se ne mogu slati jedan za drugim, ve$ izme#u njih mora postojati vremenski PrazmakQ, (InterFrame :ap, IF:, ili InterPacket :ap, IP:), potreban prijemnicima za pripremu prijema novog paketa. ,vaj razmak ima trajanje 01 okteta.
/ternet paket &r /z '& zagl %:& zagl zaglavlje korisniki podaci K

smer prenosa :K 3 'CG 01

"lika 7.07. 0.15. Ka(o !91%$da E"$3n$" 9a1%av%#$&ostoji nekoliko standardnih /ternet zaglavlja. *edno od najpoznatijih je zaglavlje prema +C: ('e3uest For omments) 4E3. &rema ovom standardu /ternet zaglavlje se sastoji od tri polja, slika 7.03. &rva dva polja od po 8 okteta su odredi!na i izvori!na hardverska ili /ternet ili fizika ili 5F: (Media ,ccess ontrol) adresa.
&r 8 ,dredi!na '& zagl %:& zagl 8 Fdresa izvora I& zaglavlje 1 korisniki podaci K

"lika 7.03. %re$i deo je polje u kome se nalazi informacija o vrsti poruke, I&. Irsta poruke je, ustvari, adresa celine kojoj se !alje paket. )a osnovu sadraja ovog polja paket se, posle osloba#anja

70 od /ternet zaglavlja i polja za proveru, moe poslati slede$im celinama? F+&;u, I&L2428, +F+&;u, I&L427< ili '&;u, I&L2422. 0.16. +"a #$ "o o9na(a v!3"/$%n$ %o(a%n$ 23$4$ (-0A" tag)%o je (etvorooktetsko) polje koje se ponekad sme!ta izme#u polja adrese izvora i polja vrste poruke i slui za identifikaciju paketa koji su namenjeni pripadnicima virtuelne lokalne mree, odre#ivanje prioriteta, itd. 0.16. +"a '/ "o )a3dv$3'($ (E"$3n$"C MA<C &!9!,($) ad3$'$Kardverska adresa se sastoji od 34 bita tj. 01 heksadecimalnih cifara (na primer? 222F:3<(@420). &rvih 8 cifara predstavljaju kod proizvo#aa a drugih 8 predstavljaju serijski broj proizvoda jednog proizvo#aa. "vaki ure#aj prikljuen na raunarsku mreu ima hardversku adresu. ,va adresa je nepromenljiva za jedan ure#aj. ,d svih paketa koji se !alju medijem prenosa, mreni interfejs (5&) jednog ure#aja uzima samo one koji imaju njegovu /ternet adresu. Kardverska adresa je, dakle, nepromenljivo svojstvo ure#aja. &ored paketa sa 5F: adresom, svaka radna stanica prima i pakete sa tzv. broadcast adresom tj. sa hardverskom adresom koju predstavljaju 34 RjedinicaS. 0.17. +"a #$ "o do /na 'ad34a#a"adraj paketa ne moe biti suvi!e mali. )aime, '& datagram ne moe sadravati manje od 34 okteta. Fko je izvorni sadraj ipak kra$i, on se dopunjava beskorisnim oktetima do 34 okteta i ovi okteti se zovu dopuna (Padding). (opuna broja okteta do neke vrednosti ili dopuna broja bita do celobrojnog umno!ka okteta je uobiajena tehnika u paketskim telekomunikacijama. 3.18. Koji su bitski protoci mogui u Eternet tehnologiji? Uglavnom 10Mb/s, 100Mb/s (brzi Eternet, FE) i 1000Mb/s (Gigabitski Eternet, GE). 3.19. Po kojim medijima je mogua Eternet komunikacija? Po simetrinim, koaksijalnim, o tikim kablovima i ra!io "tem. 3.2 . Kako se s!e o"na#a!aju pojedini Eternet postupci? #e$nika Eterneta se esto (ali ne "vek) oznaava brojem koji okaz"je bitski rotok " Mb/s i slovom oznake me!ija, izme%" koji$ je re Base, na rimer 10&ase# je oznaka Eterneta sa bitskim rotokom 10Mb/s o simetrinim (Twisted) rovo!ni'ima. 100&aseF je ost" ak koji koristi rotok 100Mb/s i o tiki (Fiber) vo!. 0..1. +"a #$ "o (o2 a"!;!%no'" 3o"o(a (back1ard compatibilit2)&rilagodljivost starijoj opremi a ovde oznaava svojstvo opreme u /ternet tehnici koje omogu$ava da se nova oprema sa ve$im bitskim protokom (na primer? 022 Mb/s) koristi i sa starom opremom koja koristi manji bitski protok (na primer? 02Mb/s). 0.... Ko#! '"anda3d o !'/#$ E"$3n$" "$)n!(/%o je standard '/// 421.7. ,n ima ve$i broj varijanti, na primer '/// 421.7a je standard za /ternet protoka 025b6s po tankom koaksijalnom kablu, '/// 421.7i standard za /ternet protoka 025b6s po simetrinom kablu a '/// 421.7z je standard za gigabitski /ternet, itd. 0..0. +"a #$ na,$%o 3ada E"$3n$" 3$no'a-

71 )aelo rada je vi!estruki pristup mediju sa otkrivanjem nosioca i razre!avanjem sudara tj. istovremenog poku!aja slanja dva ili vi!e paketa. - literauri na engleskom jeziku ovaj postupak se naziva arrier Sensing Multi,ccess with ollision Detection, SM,G D . Ii!estruki pristup znai da mediju moe da pristupi vi!e korisnikih ure#aja od kojih svaki ima delove i za predaju i za prijem. - stanju komunikacije /ternet tehnikom jedan korisnik vr!i predaju a svi ostali su u stanju prijema. auzimanje /ternet voda se smatra sluajnom tehnikom zauzimanja medija. 0..5. Ko#! (o3a*! o'"o#$ / o'"/ (/ E"$3n$" 3$no'a&rvi korak je otkrivanje slobodnog medija. %o se ostvaruje tako !to svi ure#aji koji imaju pakete za prenos oslu4ku/u da li na vodu postoji prenos tj. nosilac ( arrier Sensing). Ireme trajanja nezauzetog medija mora biti due od razmaka me#u uzastopnim paketima ('CG). (rugi korak je slanje paketa po /ternet vodu. bog konane brzine prostiranja paketa po vodu moe se desiti da je u trenutku slanja paketa po slobodnom /ternet vodu kod po!iljaoca, vod ve$ zauzet od strane nekog drugog po!iljaoca ali paket jo! nije do4ao do svih taaka /ternet voda. %re$i korak je otkrivanje sudara u toku slanja. "vi predajnici koji su uestvovali u sudaru !alju signal sudara (/am se3uence) !to je znak svim prijemnicima da $e se slanje ponoviti. "lede$i korak je ponovno slanje paketa ali na takav nain da se smanji verovatno$a njihovog ponovnog sudara. "manjivanje verovatno$e ponovnog sudara se postie tako !to svaki predajnik, uesnik u sudaru, poinje ponovno slanje sa ka!njenjem ije je trajanje proizvod generatora sluajnih brojeva. Fko se sudar ponovi vremena ka!njenja se udvostruavaju. 0..6. +"a #$ o'novn! !n"$3va% (slot time)%o je vremenski interval jednak trajanju <01 bitskih intervala kod /terneta sa protokom 025b6s i 0225b6s ili trajanju 32E8 bitskih intervala kod /terneta sa protokom 02225b6s. Iae slede$a dva pravila. %rajanje paketa ne moe biti kra$e od osnovnog intervala a vreme prostiranja signala (sudara) s kraja na kraj mree mora biti kra$e od polovine osnovnog intervala. %o znai da predajnik ne moe zavr!iti predaju paketa pre nego !to do njega stigne signal sudara. " druge strane, oigledno je da je veliina mree ograniena ovim intervalom. 0..6. +"a #$ o%/d/ %$('n! E"$3n$"/ternet koji koristi :"5F6:( postupak naziva se poludupleksnim. Kod njega se, u jednom trenutku, vr!i predaja samo iz jednog predajnika sem u sluaju sudara koji se ne moe smatrati uspe!nim prenosom. 0..7. Ko#! '/ do2$"! o%/d/ %$('no1 E"$3n$"abog zahteva da se signal sudara mora preneti izme#u najudaljenijih korisnika za vreme kra$e od polovine osnovnog intervala, dometi poludupleksnog /terneta su nekoliko stotina do nekoliko hiljada metara. 0..8. +"a #$ o" /no d/ %$('n! E"$3n$"%o je prenos /ternet paketa izme#u dve take po dva odvojena prenosna puta (za svaki smer prenosa). "vojstva ovog /terneta su slede$a? moe se istovremeno vr!iti prenos u oba smera tj. mogu istovremeno biti aktivna oba predajnika. &o!to se prenos vr!i odvojenim putevima postupak :"5F6:( se ne koristi pa, dakle, nema ni sudara. 0..:. Ko#! '/ do2$"! o" /no d/ %$('no1 E"$3n$"a(omet je odre#en snagom predajnika i svojstvima medija prenosa i moe biti i stotinu kilometara.

77

0.00. +"a #$ In"$3n$" 9a1%av%#$%o je poetni deo paketa kada se ukloni /ternet zaglavlje i on ima kljunu ulogu za upu$ivanje paketa u 'nternetu. 0.01. Ka(va #$ '"3/("/3a In"$3n$" 9a1%av%#a,bavezni deo 'nternet zaglavlja se sastoji od 12 okteta. )a slici 7.70. su predstavljena pojedina polja 'nternet zaglavlja. 'spravno tumaenje slike podrazumeva da se leva polja !alju i primaju pre desnih a vi!a polja se !alju i primaju pre niih. Gitovi ve$eg znaaja se !alju pre onih manjeg znaaja (big endian). )a slici su bitovi ve$eg znaaja oznaeni niim rednim brojevima.
/ternet paket &r /z %:& zagl smer prenosa 2 Ierz. 71 %%J ( bit Irsta usluge C 0< -kupna duina, u oktetima ,tklon fragmentacije "uma za proveru zaglavlja ,bavezni deo zaglavlja 0<E 70 zaglavlje korisniki podaci K

'dentifikacija &rotokol

'zvori!na '& adresa ,dredi!na '& adresa && (odatak, opcija

"lika 7.70. 0.0.. +"a '$ 3$no'! o#$d!n!2 o%#!2a In"$3n$" 9a1%av%#a; &rvo polje, 3 bita, nosi informaciju o verziji 'nternet protokola. ; (rugo polje (( ) nosi vrednost duine zaglavlja. *edinica mere u ovom polju su 71 bita. -koliko zaglavlje ima samo obavezni deo, vrednost ovog polja je <. )ajve$a vrednost u ovom polju moe biti 82. ; &olje vrsta usluge (T!pe o# Service, ToS) ima tri dela. &rvi deo je trobitsko polje koje se odnosi na prednost (precedence) u usluivanju. (rugi deo je etvorobitsko polje kojim se istie (samo) jedno od slede$ih svojstava komunikacije? malo ka!njenje, velika vrednost protoka, visoka pouzdanost i niska cena. 'sticanje nekog svojstva zavisi od primene. )a primer? kod prenosa datoteka (File Trans#er Protocol, FTP, 'F HIH) je potrebna visoka propusnost a kod nadgledanja (Simple Network Management Protocol, SNMP, 'F 66I1) mree visoka pouzdanost. ; %re$i i etvrti oktet oznaavaju ukupnu duinu (total length) '& datagrama. Irednost ovog polja i vrednost duine zaglavlja odre#uje poetak i kraj podataka koje nosi '& datagram. -obiajena duina '& datagrama je od 38 do 0<22 bajta a dui sadraji se podvrgavaju procesu segmentacije na predaji a objedinjavanja (reasembliranja) na prijemu. (- sluaju fragmentacije datagrama polje ukupna duina pokazuje broj bajta u fragmentu a ne u datagramu.)

73 ; &eti i !esti oktet ine polje raspoznavanja ( identi#ication). ,no nosi redni broj datagrama ili fragmenta. Irednost ovog polja nije dovoljna za obnavljanje podataka podeljenih u fragmente po!to se izme#u fragmenata moe poslati i neki drugi datagram !to je uobiajeno kod '& paketa koji nose odseke govornog signala. ; %robitsko polje C (#lag) poinje bitom 34. &olje slui da se njime oznai segmentacija datagrama i oznai poslednji fragment. ; &olje otklona fragmentacije (#ragmentation o##set, 07 bita) pokazuje redni broj fragmenta neke celine sme!tenog u posmatranom datagramu. ; &olje preostalog vremena (ivota) (Time To "ive, TT") je ustvari granina vrednost broja mrenih rutera kroz koje ovaj paket moe da pro#e. ,va vrednost se postavlja na 71 ili 83. &rolaskom kroz ruter ova vrednost se smanjuje za 0 a paket se odbacuje kada vrednost dostigne vrednost 2 a izvor se obave!tava o ovome porukom ':5& ( Internet ontrol Message Protocol, +C: @E1). ; ,snovni 'nternet datagram se moe poslati slede$im entitetima? %:&, -(&, ':5&, 'G5&. "aglasno cilju slanja, osmobitsko polje protokol nosi vrednost 8, 0@, 0 i 1, respektivno. ; (vooktetsko polje za proveru ispravno prenetog '& zaglavlja. %reba napomenuti da ovo polje ne slui za proveru ispravnosti sadraja '& datagrama !to se radi na vi!im slojevima. ; &oslednja dva etvorooktetska polja u obaveznom delu zaglavlja su veoma vana u '& komunikaciji. %o su polje izvori!ne '& adrese ( source IP address) i polje odredi!ne '& adrese (destination IP address). '& adrese (tzv. logike adrese) su svojstvo mrenog prilago#enja jedne radne stanice. ,d 3 okteta 0 do 7 odre#uju mreu a 7 do 0 odre#uju radnu stanicu ili ruter. a razliku od jedinstvene hardverske adrese, jedna radna stanica moe imati vi!e '& adresa ukoliko je prikljuena na vi!e lokalnih mrea. "elidbom radne stanice i njenim prikljuenjem na novu mreu radna stanica dobija novu '& adresu (dok i dalje zadrava staru hardversku). 0.00. +"a #$ IPv5 ! IPv6(anas je u upotrebi uglavnom 'nternet protokol verzije 3, '&v3. ,vaj protokol ima polja za '& adrese koja se sastoje od 3 okteta. :elo '& zaglavlje se sastoji od 12 okteta. Iremenom se ova verzija protokola pokazala nedovoljnom da pokrije nagli rast broja adresa u 'nternetu. )ovija verzija '&v8 ima etiri puta ve$e polje za '& adrese, a celo zaglavlje je dvostruko ve$e od zaglavlja u '&v3. "matra se da $e zaglavlje '&v8 biti dovoljno za dui period vremena. 0.05. +"a #$ T<P%:& (Transmission ontrol Protocol, 'F 1H9) je najkori!$eniji transportni protokol u 'nternetu. )jegovo osnovno svojstvo je uspostavljanje virtuelne veze izme#u dve take u 'nternetu tj. on je connection oriented protokol. &ostupak, unekoliko, podse$a na ostvarivanje telefonske veze jer se sastoji od faza uspostave veze, trajanja veze tj. prenosa podataka i raskidanja veze. ,snovna svojstva ovog protokola su da se njime vr!i pouzdani prenos (dakle, sa kontrolama, potvrdama i retransmisijama). 0.06. +"a #$ "o ;3o# o3"a&aket se iz '& sloja !alje %:&;u tako !to je u '& zaglavlju u polju protokol upisana vrednost 8. &olje protokol je, dakle, adresa %:& entiteta na koju se !alje sadraj '& paketa. )a slian nain se sadraj %:& segmenta !alje korisnikom entitetu vi!eg sloja tako !to %:& u svom zaglavlju nosi adresu vi!eg sloja koja se zove bro/ porta kome je namenjen ovaj sadraj. a servere se uvode stalni brojevi portova iz opsega od 0 do 0213 tako da su ve$ dobro poznati brojevi portova slede$ih servera? C%& (File Trans#er Protocol) server A 12 i 10, ()" (Domain Name S!stem) A <7, "5%& (Simple Mail Trans#er Protocol) server A 1<, itd. - ovoj

7< komunikaciji strana klijenta dobija privremeni broj porta ( ephemeral port, koji vai samo za tu vezu) iz opsega 0213 A <222. "ve ovo vai i za druge transportne protokole. 0.06. +"a od3$=/#$ / o" /no'"! #$dn/ T<P v$9/U Groj izvori!nog i odredi!nog porta i izvori!na i odredi!na '& adresa u potpunosti odre#uju %:& vezu. ,vde se moe postaviti gruba analogija sa telefonskom vezom ostvarenom izme#u dva lokalna prikljuka ku$nih centrala. Ieza je u potpunosti odre#ena ako se znaju telefonski brojevi pozivaju$e i pozvane ku$ne centrale i brojevi lokalnih prikljuaka ovih centrala. 0.07. Ka(o !91%$da T<P 9a1%av%#$,bavezni deo %:& zaglavlja se sastoji od 12 okteta i prikazan je na slici 7.7@. )apomene o redosledu bita i njihovoj vanosti iznete za '& zaglavlje vae i za %:& zaglavlje.
&r /z '& zagl T<P 9a1 zaglavlje korisniki podaci K

smer prenosa 2 broj izvori!nog porta 0< broj odredi!nog porta redni broj prvog okteta potvrda rednog broja dz r
-+GF:K &"K +"% "V) C')

70

veliina prozora urgentni pokaziva 0<E

suma za proveru %:& (odatak, opcija

"lika 7.7@. 0.08. Ko#$ !n&o32a*!#$ no'$ o%#a / T<P 9a1%av%#/(vooktetni broj izvori!nog porta (source port number) pokazuje u kojem se protokolu primene stvorio sadraj ovog %:& segmenta. Groj odredi!nog porta, tako#e dva okteta, (destination port number) pokazuje kojem je protokolu primene namenjen sadraj %:& segmenta. a redni broj prvog okteta (bajta) koji se prenosi (re#erence number) predvi#ena su etiri okteta i on odre#uje koje mesto u nizu okteta %:& veze zauzima prvi oktet sadraja %:& segmenta. &otvrda rednog broja (acknowledgement number, etiri okteta) je redni broj prvog bajta sadraja slede$eg %:& segmenta koji se oekuje na strani koja !alje ovu potvrdu. ,vo polje se, me#utim, uzima u razmatranje samo ako je bit F:KL0. "am dvosmerni mehanizam numerisanja segmenata i potvr#ivanja prijema je, u naelu, isti kao i mehanizam kori!$en pri razmeni signalnih jedinica signalizacije ::"@ (C"), G"), C'G, G'G). %ako#e se moe videti slinost ovih brojeva sa rednim brojevima poslatih i primljenih poruka korisnike signalizacije '"(). (uina zaglavlja se mora naznaiti zbog mogu$nosti postojanja dodatnog polja zaglavlja. -obiajena duina je 12 bajta a moe biti i do 82. 9est neiskori!$enih, rezervnih bitova, r, slede polje duine zaglavlja. 9est vrlo znaajnih, jednobitskih, polja ije su vrednosti potpuno nezavisne jedna od druge, imaju slede$a znaenja. -+G ; polje koje ukazuje na urgentne podatkeN

78 F:K ; potvrda rednog broja je vae$aN &"K ; polje zahteva brze isporuku ovog segmenta sloju primeneN +"% ; reset %:& vezeN "V) ; poetak %:& vezeN C') ; kraj %:& veze. a razliku od polja ToS u '& zaglavlju, kod ove grupe bitova mogu vi!e njih da imaju vrednost 0 u istom zaglavlju. Ieliina prozora ()indow Si0e, dva okteta) odre#uje koliko se najvi!e segmenata moe poslati bez primljene potvrde. )aime, ako broj poslatih a nepotvr#enih poruka u toku %:& veze u jednom smeru dostigne vrednost koju nosi polje veli?ina pro0ora, slanje se prekida dok se ne dobije neka potvrda tj. smanji broj poslatih a nepotvr#enih poruka. &olje za proveru %:& segmenta (T P checksum, dva okteta) se odnosi na proveru ispravnosti celog segmenta, za razliku od slinog polja na niem sloju kojim se proverava samo ispravnost prenosa zaglavlja. %:& je protokol za pouzdani prenos informacija. &ouzdani prenos ukljuuje rad sa potvrdama i retransmisijom. +etransmisija se vr!i za svaku %:& poruku za koju nije stigla potvrda po isteku vremenskog intervala ekanja potvrde. -rgentni pokaziva ((rgent Pointer) odre#uje koliko okteta (bajta) u %:& vezi je urgentno (poinju$i od prvog bajta). )aime, u toku %:& veze pojavljuje se deo podataka za koje je potrebno obezbediti posebnu uslugu. %o se prijemnoj strani oznaava bitom -+GL0 i vredno!$u urgentnog pokazivaa koji odre#uje broj posebnih okteta, raunaju$i da je broj prvog sme!ten u polju redni bro/ prvog okteta. 0.0:. Ka(o '$ /' o'"av%#a T<P v$9a&ostupak uspostavljanja veze se naziva Wtrostrukim rukovanjemW (three%wa! handshake) tj. sastoji se od tri poruke. 'nicijator veze (strana F) !alje strani G poruku koja u %:& zaglavlju sadri bit "V)L0. %a poruka zahteva od strane G da uskladi (sinhroni!e) potvrdu rednog broja, prb, sa primljenim rednim brojem (prvog) okteta, rbo, poruke koju je prethodno primio. Kao !to je poznato, algoritam potvr#ivanja je slede$i? prb*&J,+ K rbo*,J&+ L *du>ina sadr>a/a+L6. &oruka koju strana G !alje klijentu tako#e sadri "V)L0 ali sada i F:KL0. &reostaje jo! da strana F potvrdi prijem potvrde sa F:KL0.
strana F "V)L0 rboL4@8 "V)L0 F:KL0 rboL<1 prbL4@@ F:KL0 prbL<7 prenos 0222 okteta C')L0 rboL04@@ prbL<7 F:KL0 prbL04@4 C')L0 rboL<7 prbL04@4 F:KL0 prbL<3 strana G

7@ "lika 7.7E. +askidanje %:& veze se sastoji od dva poluraskidanja. )aime, %:& veza je dvosmerna i obavlja se po dva nezavisna (virtuelna) kanala pa se ovde oni raskidaju potpuno nezavisno. &ostoji mogu$nost, koja se ponekad koristi, da se u jednom smeru veza raskine a u drugom produi slanje podataka. ,vakav nain raskidanja veze samo u jednom smeru nije poznat u drugim komunikacijama. )a slici 7.7E. je prikazan primer kada strana F uspostavlja %:& vezu, !alje 0222 okteta i zatim raskida vezu. %reba naglasiti da se po pravilu smatra da se redni broj pove$ava za 0 ako se !alju poruke "V) i C'). 0.50. Ka(o '$ (o3!'"! T<P / In"$3n$" "$%$&on!#!%ransportni protokol %:& je pogodan nain za ostvarenje signalne veze izme#u dva korisnika 'nternetske telefonske mree. ,vaj protokol tako#e moe da prenosi signalizaciju izme#u dve take klasine telefonske mree izme#u kojih postoji 'nternet (tzv. '& trank, trunk). )aime, poznato je da se signalizacija, kao svojevrsni prenos podataka, u telefonskoj mrei mora obavljati bez gre!aka. %:& zadovoljava ovaj uslov jer se prenos vr!i sa proverom ispravnosti sadraja, vremenskim kontrolama i retransmisijama. (ruga pogodnost za primenu %:&;a kao transportnog protokola za prenos signalizacije je postojanje virtuelne veze. ,va virtuelna %:& veza se moe shvatiti kao (virtuelni) signalni kanal slino signalnom ::"@ kanalu u klasinoj telefonskoj mrei. 0.51. Ko#$ '/ 2an$ T<PHa (ao '!1na%no1 (ana%a / In"$3n$" "$%$&on!#!Iirtuelna signalna veza ostvarena %:&;om je manjkava u odnosu na signalne ::"@ veze zato !to ne postoji alternativni signalni put. )aime, signalna ::"@ taka uvek ima veze sa bar dve druge signalne take. "a %:&;om to nije sluaj tako da se zagu!enje ili lo! rad %:& veze pogubno odraava na raspoloivost signalizacije. (rugi nedostatak je sporost postupka. Kao !to je poznato, rad protokola i signalizacija sa potvrdom se zasniva na slede$im naelima. &oruka se !alje, ukljuuje se mera vremena a mogu$a su tri ishoda? 0. stie potvrda o ispravnom prijemu poruke pre isteka vremena predvi#enog za ekanje potvrde (retransmission time out, 'T$), 1. ne stie potvrda do isteka predvi#enog vremena i 7. stie potvrda o prijemu neispravne poruke (negativna potvrda, )F:K) pre isteka predvi#enog vremena za ekanje potvrde. )edostaci protokola %:& su !to ne postoji negativna potvrda i !to je vreme predvi#eno za ekanje potvrde predugo za rad u telefonskoj mrei. )aime, svaka poruka koja se !alje ponovo ima jo! due vreme ekanja potvrde !to signalni proces produava. Kao rezultat, vreme izme#u poslednje izabrane cifre i odziva traene strane ( post dialing dela!, post selection dela!) je vi!estruko due od onog u klasinoj telefonskoj mrei. %re$i nedostatak %:&;a je !to nema ugra#ene mehanizme za!tite od zlonamernih upada u komunikaciju. Kod osnovnog %:&;a ne postoji mogu$nost selektivnog potvr#ivanja poruka. 0.5.. +"a #$ "o S<TP":%& (Stream ontrol Transmission Protocol, 'F .HC@) je transportni protokol koji moe da zameni %:& (-(&) u primenama telefonske tehnike. %o je protokol koji slui za prenos telefonskih signalnih poruka i otklanja neka lo!a svojstva protokola %:&. -koliko se kao transportni protokol koristi ":%& tada u '& zaglavlju polje protokol ima vrednost 071. &rva

74 razlika u odnosu na %:& je ta !to ":%& radi kao niz virtuelnih veza a ne samo kao jedna veza. Fko se %:& moe uporediti sa jednom ::"@ linkom, tada se ":%& moe uporediti sa skupom nezavisnih linkova. Ieza preko ":%& protokola se naziva asocijacijom. 0.50. Ka(o !91%$da S<TP a($"&aket se deli na op!te zaglavlje i delove, slika 7.37. (elovi (chunk) paketa predstavljaju nezavisne tokove. ,p!te zaglavlje (common header) nosi adrese izvori!nog i odredi!nog porta, identifikaciju veze i polje za proveru. (elovi tj. tokovi imaju polja vrste poruke, me#e, duine poruke (ova polja bi se zajedno, uslovno, mogla zvati zaglavljem dela paketa) i podatke. - podacima najznaajnija polja su identifikator toka (stream identi#ier) i redni broj poruke jednog toka (stream se3uence number). *edan tok predstavljaju svi oni delovi ":%& paketa koji imaju isti identifikator toka. +edni broj poruke jednog toka slui za uspostavljanje originalnog redosleda poruka na prijemu. Irsta poruke je znaajno polje zato !to oznaava smisao poruke. ,vde se, opet, moe ukazati na analogiju sa poljem (kodom) vrste poruke kod signalizacije '"() (polje I&) ili ::"@ (polja K2 i K0). &oruka moe biti jedna od 08 vrsta. &opis vrsta poruka sa kodom vrste je slede$i?
kod vrste poruke 2 0 1 7 3 < 8 @ 4 Irsta poruke ; korisniki podaci ((F%F) ; poetak veze (')'%) ; potvrda poetka (')'% F:K) ; selektivna potvrda ("F:K) ; zahtev za periodino javljanje (K/F+%G/F%) ; potvrda poruke 3 (K/F+%G/F% F:K) ; prisilni raskid (FG,+%) ; raskid ("K-%(,T)) ; potvrda raskida ("K-%(,T) F:K) kod vrste Irsta poruke poruke E ; gre!ka (/++,+) 02 ; kod stanja (:,,K'/ /:K,) 00 ; potvrda koda stanja (:,,K'/ F:K) 01 ; rezervisano za signal zagu!enja (/:)/) 07 ; rezervisano za komandu smanjenja najve$eg broja nepotvr#enih poruka (:T+) 03 ; raskid zavr!en ("K-%(,T) :,5&J/%/) 0< ; 1<< ; rezervisano.

Iidi se slinost sa nekim porukama u protokolu %:& ("V) i ')'%, C') i "K-%(,T)) ali i neke koje ne postoje.
&r /z '& zagl S<TP9a zaglavlje korisniki podaci K

0 broj izvori!nog porta oznaka veze polje provere vrsta 0. dela me#a 0. dela duina prvog dela broj odredi!nog porta

70 op!te zaglavlje

prvi deo korisniki podaci prvog dela

vrsta n;tog dela me#a n;tog dela

duina n;tog dela n;ti deo

7E
korisniki podaci n;tog dela

"lika 7.37.

0.55. Ko#$ '/ 3$dno'"! S<TPHa nad T<PHo2 9a 3!2$n/ / In"$3n$" "$%$&on!#!&olje za proveru ispravnosti je dvostruko ve$e (3 okteta) nego kod %:&;a tako da je verovatno$a neotkrivene gre!ke u prenosu zanemarljiva. Ireme ekanja potvrde je kra$e i po vrednostima je uporedivo sa odgovaraju$im vremenima u ::"@ signalizaciji. -koliko odredi!na taka ima nekoliko '& adresa, mogu$e je upu$ivanje poruka po razliitim putevima (multihoming) !to znatno pove$ava raspoloivost signalizacije. &ostoji mogu$nost selektivnog potvr#ivanja poruka. ,va osobina omogu$ava da se ponovo !alje samo neispravno primljena poruka a ne i sve poslate posle nje, !to je sluaj kod mnogih postupaka retransmisije, pa ak i kod ::"@. )a ovaj nain se smanjuje broj retransmisija i ubrzava signalni postupak. &ostoji ugra#en i postupak brze retransmisije. &rotokol ":%& ima ugra#en postupak za!tite od neovla!$enih upada u vezu. 0.56. Ka(o '$ /' o'"av%#a v$9a S<TPHo2-spostava i raskidanje veze jednog toka prikazana je na slici 7.3<. - ovom primeru vezu zapoinje strana F a raskidanje zapoinje strana G. &oruke :,,K'/ /:K, i :,,K'/ F:K sadre podatke (:,,K'/) koji su poznati samo takama koje komuniciraju tako da se ovim porukama spreavaju neeljeni upadi. 'stovremeno sa odravanjem jedne asocijacije, ":%& taka, putem povremenih poruka K/F+%G/F% i K/F+%G/F% F:K, ima uvid u ispravnost pojedinih ":%& pravaca me#u kojima se odre#uju ispravni tj. aktivni a me#u njima pravac prvoga izbora. *asno je da se u svim porukama o uspostavi i raskidanju asocijacije u polju za podatke !alju svi potrebni parametri koji opisuju vezu ili uzroke prekida veze.
strana F ')'% ')'% F:K M :,,K'/ :,,K'/ /:K, :,,K'/ F:K uspostava strana G

"K-%(,T) "K-%(,T) F:K "K-%(,T) :,5&J/%/ raskidanje

"lika 7.3<.

32

0.56. +"a #$ UDP-(& ((ser Datagram Protocol, 'F 1CB) je transportni protokol koji je u 'nternetu ne!to manje kori!$en od %:&;a ali je u paketskoj telefonskoj tehnici (i !ire, u tehnici multimedija) jednako znaajan. aglavlje -(& je prikazano na slici 7.38.
&r 2 broj izvori!nog porta duina -(& datagrama /z '& zagl UDP 9a1 zaglavlje 0< broj odredi!nog porta suma za proveru -(& datagrama korisniki podaci K 70

smer prenosa

"lika 7.38. &olja u -(& zaglavlju imaju slede$a znaenja. Groj izvori!nog porta (source port number) odre#uje izvori!ni protokol primene u kome je nastao sadraj -(& datagrama. Groj odredi!nog porta (destination port number) odre#uje odredi!ni protokol primene kome se !alje sadraj -(& datagrama. -koliko se nekom serveru moe pristupiti i %:&;om i -(&;om tada broj odredi!nog porta ima istu vrednost i u %:& i u -(& zaglavlju. (uina -(& datagrama ((DP lenght) pokazuje ukupnu duinu datagrama (zaglavlje M podaci) u bajtima. )ajmanja vrednost ovog polja je 4. "uma za proveru (ispravnosti primljenog) -(& datagrama ((DP checksum) nije obavezna, za razliku od transportnog protokola %:&. ,vo je vrlo vano svojstvo koje se koristi u prenosu paketizovanog govornog signala. )aime, izostavljanjem provere ispravnosti ubrzava se prenos govornih paketa !to je mnogo vanije. 0.57. Ko#a '/ o'novna 'vo#'"va UDPHa%ransport se vr!i samo jednokratnim datagramima i zato se moe se re$i da je -(& primer istog paketskog protokola. )ema uspostavljanja virtuelne veze. &ostoji slinost izme#u -(&;a i signalizacionog postupka "::& (::"@) u jednokratnim prenosom (connectionless trans#er) uz napomenu da namena ova dva postupka u potpunosti razliita. -(& se smatra jednostavnijim, nepouzdanijim i brim protokolom od %:&;a. -(& datagram nikada ne sadri podatke od dva razliita korisnika niti deli poruku od jednog korisnika na vi!e datagrama. Kada je o telefonskoj tehnici re, u jednom -(& datagramu ne mogu biti delovi dva ili vi!e govornih signala. &aketizovani odseak telefonskog govornog signala se ne moe deliti na vi!e datagrama. &rimeri korisnikih protokola koji koriste -(& tranportni protokol su ")5& ( Simple Network Management Protocol) i )C" (Network File S!stem). 0.58. +"a '/ RTP ! RT<P+%& ('eal%time Transport Protocol, 'F 6BBH, 9II@) se koristi za multimedijski prenos korisnikih podataka (glasa i slike) u realnom vremenu. ,vaj protokol se moe smatrati korisnikim tj. pripada sloju primene. ,snovna svojstva ovog protokola su slede$a. ; +%& za transport koristi -(& datagrame.

30 ; "am +%& prenosi korisnike podatke u realnom vremenu ali ima i svoj kontrolni protokol +%:& ('TP ontrol Protocol) koji vr!i nadgledanje svih parametara prenosa koji ine da prenos ima svojstva prenosa u realnom vremenu (ka!njenje datagrama, razlika u ka!njenju datagrama i gubitak datagrama). ; Ieza po kojoj se vr!i prenos +%& paketa je, kao !to je to uvek sluaj u 'nternetu, odre#ena etvorkom (izvori!na '& adresa, izvori!ni port, odredi!na '& adresa, odredi!ni port). -koliko se vr!i multimedijski prenos (na primer? prenosi se i slika i glas), ostvaruje se izme#u izvora i odredi!ta vi!e veza koje se razlikuju po razliitim brojevima portova. ; bog potreba prenosa u realnom vremenu +%& ne omogu$ava potpuno pouzdanu isporuku poruka i ne garantuje da je redosled isporuenih poruka jednak redosledu slanja. 5e#utim, +%& u svojem zaglavlju nosi podatke koji omogu$avaju da se utvrdi koje su i koliko poruka izgubljene u prenosu i da se redosled slanja obnovi na prijemnoj strani. ; +%& u zaglavlju nosi i oznaku vremena ( timestamp) nastanka poruke koja omogu$ava da se utvrdi ka!njenje poruke kao i obnavljanje izvori!nog vremenskog odnosa nastanka poruka na prijemnoj strani. %o se u '& telefonskoj tehnici radi u izgla#ivakom baferu. 0.5:. Ka(o !91%$da RTP 9a1%av%#$ ! (o#$ #$ 9na,$n#$ n#$1ov!) d$%ova,bavezni delovi +%& zaglavlja su prikazani na slici 7.3E.
&r /z '& zagl -(& zag RTP 9a1 smer prenosa 2 70 korisniki podaci K

I & H ::

&% vreme nastanka identifikator izvora

redni broj

"lika 7.3E. &olja imaju slede$a znaenja. ; Ierzija protokola (I, 1 bita) odre#uje verziju po +C: 044E ili +C: 7<<2. ; Git dopune (padding, &). Fko je vrednost &L0 tada u korisnikoj informaciji postoji dopuna do celobrojnog umno!ka 71 ; bitskog sadraja. ; &ro!irenje (H) zaglavlja ako je HL0. ; Groj identifikatora ostalih izvora (::) u multimedijalnom prenosu, (3 bita). ; ,znaka (marker) poruke sa posebnim sadrajem. ; Irsta korisnikog sadraja (Pa!load T!pe, @ bita) uvek sadri jednu vrednost tj. u jednoj poruci se nalazi sadraj samo jedne vrste (govorni signal, slika). ; +edni broj (se3uence number, 08 bita) +%& poruke, poinje od sluajne vrednosti i pove$ava se za 0 za svaki slede$i paket. ; Ireme nastanka (timestamp, 71 bita) pokazuje vreme nastanka prvog bajta korisnikog sadraja. -zastopne +%& poruke mogu imati istu vrednost vremena nastanka ukoliko je sadraj koji nose nastao u istom postupku (na primer? delovi iste slike tj. video rama). Irednosti vremena nastanka u uzastopnim +%& porukama ne moraju initi monotoni niz na predaji a redni brojevi moraju. ; 'dentifikator izvora (s!nchroni0ation source identi#ier, 71 bita) omogu$ava da se u jednoj multimedijskoj vezi (session) prepoznaju svi izvori.

31

+%& zaglavlje je dosta jednostavno? ne postoji polje za proveru ispravnosti, ne postoji oznaka duine poruke. -obiajeno je da se jedna +%& poruka (koja sadri podatke izvora stvorene za nekoliko desetica ms, na primer 12;72ms) sme!ta u jedan -(& datagram radi breg slanja. (akle, sve je uinjeno da bi ovaj protokol radio u stvarno realnom vremenu. +%:& je protokol za nadgledanje i ima drugorazrednu ulogu pa su njegove poruke tzv. izve!taji (report) znatno due i nisu vezane za prenos u realnom vremenu. 0.60. Ka(v$ ad3$'$ o'"o#$ / In"$3n$"/- 'nternetu postoji nekoliko adresa. )ajpoznatije tri adrese su? '& adresa, hardverska adresa i domensko ime. '& adresa je ona na osnovu koje se upu$uje paket kroz 'nternet. ,na se sastoji od etiri okteta ili etiri broja ija je vrednost izme#u 2 i 1<< a koji se razdvajaju takama. Kardverska adresa se sastoji od 34 bita ili 01 heksadecimalnih cifara. 5reni interfejs prepoznaje paket samo preko ove adrese. Korisnici 'nterneta najlak!e pamte i najvi!e koriste domensko ime kao adresu. (omensko ime se sastoji od nekoliko (ne manje od dva) alfanumerikih zapisa razdvojenih takama (na primer iritelAcom ili iritelAbgAacA!u). 5oe se dakle re$i da se korisnici obra$aju 'nternetu domenskim imenima, paketi se prosle#uju kroz 'nternet na bazi '& adresa a korisnika radna stanica prihvata pakete na osnovu hardverske adrese. 'z ovoga je oigledno da u 'nternetskoj komunikaciji moraju da postoje bar dva adresna pretvaranja. *edno je pretvaranje domenskog imena u '& adresu koje vr!i celina zvana ()" ( Domain Name S!stem) a drugo je pretvaranje '& adrese u hardversku koju obavlja protokol F+& (,ddress 'esolution Protocol). 0.61. Ka(v$ (%a'$ IP ad3$'a o'"o#$,d etiri okteta u '& adresi neki se koriste za identifikaciju (adresiranje) mree a neki za identifikaciju radne stanice. - zavisnosti od broja okteta koji se koriste za mrenu ili korisniku identifikaciju razlikujemo slede$e klase '& adresa. Klasa F koristi 4 bita (prvi je 2) za identifikaciju mree a 13 bita za identifikaciju radnih stanica. ,va klasa adresa sadri adrese od 2.2.2.2 do 01@.1<<.1<<.1<< i omogu$ava da se adresira 018 mrea i u svakoj po 08@@@103 radnih stanica. Klasa G obuhvata adrese kod kojih se prvih 08 bitova (prva dva imaju vrednost 02) koriste za adresiranje mree a 08 preostalih bitova se koriste za identifikaciju radnih stanica. ,pseg adresa klase G je od 014.2.2.2 do0E0.1<<.1<<.1<<. ,va klasa omogu$ava adresiranje 08743 mrea sa po najvi!e 8<<73 radne stanice. Klasa : '& adresa obuhvata adrese u opsegu od 0E1.2.2.2 do 117.1<<.1<<.1<<. - ovoj klasi se prva 13 bita (prva tri imaju vrednost 002) koriste za identifikaciju mree a osam preostalih bitova se koriste za adresiranje radnih stanica. ,va klasa omogu$ava adresiranje 12E@0<1 mrea a u svakoj od njih do 1<3 radne stanice. 0.6.. +"a #$ od23$4a.esto se u klasi F i klasi G '& adresa ne koriste svih 08 poslednjih bitova za adresiranje radnih stanica. )aime, lokalna raunarska mrea nikad nije tako velika da je potrebno iskoristiti dva ili tri okteta za adresiranje radnih stanica. *edan deo bitova se koristi za adresiranje podmree u okviru mree koja je odre#ena sa, na primer, prvih 08 bitova. (a bi se odredio broj bita koji se koristi za adresiranje podmree a koji za adresiranje radnih stanica koristi se tzv. maska podmree. 5aska podmree se sastoji od niza od 71 binarne cifre koje

37 uzimaju vrednosti prema slede$em pravilu. Ginarna cifra ima vrednost 0 ako se bit na tom mestu koristi za adresiranje mree ili podmree a uzima vrednost 2 ako se bit na mestu koristi za adresiranje radne stanice. )a primer? 00000000 00000000 22222222 22222222 L ffff2222 L 1<<.1<<.2.2 mrea klase G koja nema podmrea, 00000000 00000000 00000000 22222222 L ffffff22 L 1<<.1<<.1<<.2 mrea klase G koja moe imati podmree adresirane sa 4 bita, 00000000 00000000 00000000 00222222 L ffffffc2 L 1<<.1<<.1<<.0E1 mrea klase G koja ima podmree koje se mogu adresirati sa 02 bita a radne stanice se mogu adresirati sa 8 bita. 0.60. +"a #$ NAT&retvara adresa )F% (Network ,ddress Translator) je funkcija rutera lokalne raunarske mree koja omogu$ava da ve$i broj radnih stanica lokalne mree koristi manji broj '& adresa za komuniciranje van sopstvene mree. &retvara je posledica nedostatka javnih '& adresa i primenjuje se u mreama gde je preteni deo komunikacija interni tj. izme#u radnih stanica iste lokalne mree. -nutar lokalne raunarske mree radne stanice koriste adrese iz klase F za me#usobnu komunikaciju. &rilikom komunikacije sa spoljnim 'nternetom )F% ruter pozivaju$oj radnoj stanici dodeljuje jednu adresu klase G, koja je dodeljena toj lokalnoj mrei a u tom trenutku je slobodna. &revo#enje adresa se vr!i i u suprotnom smeru. ,va situacija je slina situaciji korisnike tj. ku$ne telefonske centrale koja ima odre#eni broj linija sa javnim telefonskim brojevima ali se poziv u ku$noj centrali moe uputiti telefonu sa sasvim razliitim lokalnim brojem. 0.65. +"a #$ DNS()" (Domain Name S!stem ili Domain Name Service) je skup programskih celina, protokola i baza podataka koji omogu$avaju da se na osnovu domenskog imena nalaze '& adrese taaka 'nterneta i obrnuto. ' domenska imena taaka u 'nternetu i '& adrese predstavljaju adrese. Jjudi, korisnici 'nterneta, radije koriste imena a 'nternet vr!i upu$ivanja na osnovu '& adresa pa je neophodno u svakoj vezi preko 'nterneta povezati ove dve adrese. 0.66. +"a '/ "o DNS '$3v$3! ! (a(v! DNS '$3v$3! o'"o#$&o!to je broj taaka 'nterneta veliki jasno je da se adrese ne mogu drati u svakoj taki ve$ u tzv. serverima imena (name servers). "erveri imena sadre tabele u kojima su povezana imena i '& adrese. &o!to ni jedan od ovih servera ne moe sadrati sve veze '& adresa i imena, u svakom serveru imena postoje '& adrese nekih drugih servera koji mogu pomo$i u traenom prevo#enju. *o! je vano re$i da je organizacija tj. povezivanje servera imena takvo da uvek postoji zamena za server koji je neispravan tj. kvar jednog servera ne moe da utie na rad ()";a. )a vrhu hijerarhije ()" servera nalazi se primarni korenski server preko kojega se vr!e sve promene u ()" podacima. ,vaj server je povezan sa 01 (122<.) sekundarnih korenskih servera koji svaka tri sata prihvataju nove podatke od primarnog servera. 0.66. Ka(va #$ '"3/("/3a !2$na "a,a(a / In"$3n$"/ ! IP ad3$'$"truktura '& adrese je dobro poznata. %o su etiri bajta tj. osmorke bita, pa se '& adresa predstavlja sa etiri broja od kojih svaki moe uzimati vrednost od 2 do 1<<. ,vi brojevi se razdvajaju takama, na primer? 0E7.127.04.0. Kijerarhijski prostor ()" imena se sastoji od nultog korena i nekoliko grana tj. domena kao na slici 7.<8. )ulti koren je povezan sa takama prvog sloja, ove sa takama drugog sloja, itd.

33 Grane se sastoje od taaka od kojih svaka ima ime koje je kra$e od 83 karaktera. Grane tj. domeni se dele na tri grupe. nulti koren

arpa gov in;addr /083 ac bg iritel 0E7.127.04.0. "lika 7.<8. &rva grupa je grana arpa koja, pored ostalog, sadri bazu u kojoj su povezane '& adrese sa imenima taaka u 'nternetu (in%addr) i bazu (-6C8) koja na osnovu telefonskog broja daje adrese svih resursa koje imalac telefonskog broja koristi ( -N(M). (rugu grupu domena ine tzv. organizacioni domeni ije su take prvog nivoa oznaene sa tri karaktera i predstavljaju vrh grane koja pokriva jednu oblast, na primer? com se odnosi na granu koja pokriva adrese komercijalnih organizacija. %re$u grupu domena predstavljaju tzv. geografski domeni i to su, ustvari, kodovi zemalja (countr! code), httpMGGwwwAin#ostationAorgGcountr!%ip%listAhtml . 'me neke take u 'nternetu se sastoji od nekoliko nizova karaktera (oznaka) koji su me#usobno razdvojeni takama. ,vih slojeva moe biti do 01@ ali ih retko ima vi!e od 3. ,vaj niz oznaka predstavlja put od take najnieg nivoa do nultog korena u prostoru ()" imena, na primer? iritelAbgAacA!u. 0.67. Ka(o '$ o;av%#a (o2/n!(a*!#a DNS 3$"va3an#a,va komunikacija se obavlja ()" upitima (3uer!) i odgovorima (resource record). -pit i odgovor mogu da se odnose na pretvaranje domenskog imena u '& adresu ili na pretvaranje '& adrese u domensko ime. Komunikacija se obavlja transportnim protokolom -(&. 0.68. Ka(o !91%$da 9a1%av%#$ DNS / !"a ! od1ovo3a()" zaglavlje ima sastav kao na slici 7.<4a. &olja zaglavlja imaju slede$a znaenja.
&r 2 prepoznavanje broj upita broj resursa D+ opc FF %: +( +F 222 r broj odgovora broj dodatnih odgovora /z '& zagl -(& DNS9a1% zag korisniki podaci K 70

int

com

>u

uk

3< "lika 7.<4a. &olje prepoznavanja (identi#ication) popunjava klijent u upitu a ()" server vra$a istu vrednost u odgovoru kako bi korisnik prepoznao odgovor. D+ (0 bit) je polje kojim se razlikuju upiti (D+L2) od odgovora (D+L0). .etvorobitsko polje opcode slui da se oznai vrsta upita. *ednobitsko FF polje oznaava da je server odgovoran za domen za koji se !alje upit. &olje %:L0 (jedan bit) oznaava da je izvr!eno skra$ivanje (truncated) poruke na prvih <01 bajta. &olje +( ('ecursion Desired) oznaava zahtev klijenta da server imena sam preduzme mere pronalaenja '& adrese kod drugih servera. Git +F ('ecursion ,vailable) u odgovoru potvr#uje mogu$nost traenu preko bita +(. &oljem rcode (r, 3 bita) se korisnik obave!tava da je ime iz upita pogre!no. &olja? broj upita (number o# 3uestions) i broj odgovora (number o# answers) obino imaju vrednost 0. Kada se !alje ()" upit, iza zaglavlja sledi polje upita. ,va polja imaju izgled kao na slici 7.<4b.
&r /z '& zagl -(& zag ()"zagl DNS 'ad34a#, upit K

ime za koje se trai '& adresa vrsta upita klasa upita

"lika 7.<4b. 'me za koje se trai '& adresa se unosi u upit sa brojevima umesto takama, na primer? iritel.bg.ac.>u se unosi kao 8iritel1bg1ac1>u2 gde svaka cifra (koja se unosi umesto take) oznaava broj bajtova dela imena iza take a !to omogu$ava proveru brojeva bajtova u delovima imena. ,vaj unos se obavezno zavr!ava WnulomW koja oznaava kraj polja sa imenom. Irsta upita (3uer! t!pe) je broj koji pokazuje !ta se upitom trai. )a primer, broj 0 oznaava traenje '& adrese, broj 1 ime servera, itd. Klasa upita (3uer! class) tako#e karakteri!e objekat upita. - sluaju odgovora posle ()" zaglavlja ponavlja se sadraj upita ali se dodaju i polja odgovora. &olja odgovora (resource data) imaju slede$a znaenja. ; 'me domena (domain name) kazuje na koji domen se odnosi odgovor. ; Irsta (t!pe) i klasa (class) odgovora odgovaraju vrsti i klasi upita. ; Ireme odravanja podataka odgovora kod korisnika (Time To "ive) pokazuje koliko se vremena u sekundama odgovor uva kod korisnika. %o vreme je obino 0@1422s ili dva dana. ; &olje duine odgovora (resource data lenght) u bajtima ima vrednost 3 ako je vrsta odgovora F a klasa 0 tj. '& adresa. ; ' najzad, polje odgovora (zbog ega se sve ovo i radi) se popunjava vredno!$u '& adrese ili drugog traenog sadraja.

38

&r

/z

'& zagl

-(& zag

()"zagl

DNS 'ad34a#, odg.

ime za koje se trai '& adresa vrsta upita vrsta klasa upita klasa upit ime za koje je traena '& adresa polja odgovora

vreme dranja podataka kod korisnika, %%J duina odgovora odgovor odgovor

"lika 7.<4c. )eka vanija svojstva ()";a su slede$a? ; ()" pripada sloju primeneN ; ()" upiti i odgovori se izme#u korisnika i servera imena naje!$e razmenjuju -(& datagramimaN ; transportni sloj (-(&) razlikuje ()" datagrame po broju porta <7N ; ()" odgovor uvek sadri i upitN ; ako se trai pretvaranje imena u '& adresu, ()" odgovor moe sadrati nekoliko '& adresa jer je broj '& adresa jednak broju mrea na koje je stanica povezana. 0.6:. Ka(o !91%$da 3a92$na DNS / !"a ! DNS od1ovo3a*edna poruka sa ()" upitom je prikazana na slede$oj slici 7.<Ea.
&r /z '& zagl -(& zag ()"zagl ()" sadraj, upit K

8iritel1bg1ac1>u2 0 0

"lika 7.<Ea. )a ovaj upit dobija se odgovor prikazan na slici 7.<Eb. Kao !to se moe videti, u odgovoru se sadri i upit. - delu odgovora koji se odnosi na traeno domensko ime moe se staviti vrednost ptr*pointer+ L 01 tj. posle koliko okteta od poetka ()" zaglavlja se moe na$i domensko ime na koje se odgovor odnosi. %reba naglasiti da u ()" upitima i odgovorima polja za domensko ime nemaju fiksiranu duinu ve$ se duina polja odre#uje prema duini imena i odgovora.

3@

&r

/z

'& zagl

-(& zag

()"zagl

()" sadraj, odg.

8iritel1bg1ac7>u2 0 domensko ime ili ptrL01 0 0 0

vreme dranja podataka kod korisnika, %%J 3 0E7.127.04.0

"lika 7.<Eb. 0.60. Ka(o !91%$da #$dno (na#,$>?$) DNS 3$"va3an#$&retpostavimo da se eli na$i '& adresa za domensko ime iritelAbgAacA!u i to po prvi put. &rogramska celina radne stanice preko koje se vr!i ovo pretvaranje se naziva resolver. ,na se obra$a svome lokalnom ()" serveru koji nema u svom ke4u (cache) ovo domensko ime. bog toga se lokalni server obra$a korenskom ()" serveru u kome su podaci za domen A!u. ,vaj server, naravno, nema sve '& adrese iji je vr!ni nivo A!u ali lokalnom serveru vra$a adresu ()" servera drugog nivoa koji sadri podatke AacA!u. Jokalni ()" server upu$uje ponovo zahtev, ali od servera AacA!u dobija adresu ()" servera zaduenog za AbgAacA!u. &osle jo! jednog obra$anja lokalni ()" server $e dobiti '& adresu 0E7.127.04.0 koja odgovara domenskom imenu iritelAbgAacA!u. )apomenimo da lokalni ()" server pamti ovo pretvaranje (tj. stavlja ga u ke!) tako da se na slede$i upit odgovor dobija u jednom koraku. 0.61. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ / /?!van#a / In"$3n$"/ ! "$%$&on'(o# 23$4!&ostojanje traenog se u 'nternetu proverava na poetku traenja a u telefonskoj mrei na kraju. &osledica toga je da je u telefonskoj mrei mogu$e upu$ivanje poziva ka nepostoje$em broju a u 'nternetu nije. )aime, u telefonskoj mrei izvori!na taka upu$uje poziv na osnovu prvih cifara biranog broja (kod zemlje, oblasti ili centrale) bez obzira da li je broj pretplatnika postoje$i. - 'nternetu je mogu$e traiti nepostoje$e domensko ime ali upu$ivanje ne$e poeti jer ne$e postojati ispravna '& adresa u ()" odgovoru. 0.6.. +"a #$ ARP,stvarivanje 'nternetske veze se sastoji od tri glavna koraka. &rvi je nalaenje '& adrese odredi!ta od strane izvori!ta i obavlja se ()";om. (rugi korak je upu$ivanje paketa kroz mreu. %re$i korak se de!ava u odredi!noj lokalnoj mrei. %o je nalaenje hardverske adrese odredi!ta na osnovu '& adrese odredi!ta jer paket moe biti prihva$en od odredi!ne radne stanice samo na osnovu hardverske adrese. %re$i korak tj. nalaenje hardverske adrese odredi!ta se naziva F+& (,ddress 'esolution Protocol, 'F B.C). 5nogo manje je kori!$en obrnuti postupak +F+& ('everse ,'P, 'F H@9). 0.60. Gd$ '$ ! (a(o '$ o;av%#a ARP,tkrivanje odredi!ne hardverske (fizike, /ternet, 5F:) adrese se obavlja u odredi!noj lokalnoj mrei a u tzv. fizikom, prvom sloju. ,tkrivanje ima nekoliko koraka.

34 &rvi je utvr#ivanje da je paket upu$en nekoj radnoj stanici koja pripada toj lokalnoj mrei. &aket moe biti stvoren od neke radne stanice koja pripada posmatranoj lokalnoj mrei ili moe da do#e iz mree. ,vom paketu nedostaje samo (ciljna) 5F: adresa. +adna stanica ili ruter koji ima paket za neku radnu stanicu posmatrane lokalne mree !alje svim ostalim radnim stanicama F+& upit (,'P re3uest). *edno od polja F+& upita se popunjava '& adresom za koju se trazi 5F: adresa. "misao upita bi se mogao iskazati slede$im reima? radna stanica ko/a ima IP adresu sadr>anu u ovom upitu neka u odgovoru vrati svo/u M, adresu. (a bi sve radne stanice prihvatile ovaj F+& upit u polje odredi!ne hardverske adrese se postavlja broadcast hardverska adresa (34 jedinica). "ve radne stanice prihvataju F+& upit ali samo u jednoj se utvr#uje uskla#enost sopstvene '& adrese i odredi!ne '& adrese iz F+& upita. +adna stanica u kojoj je utvr#ena ova uskla#enost !alje F+& odgovor (,'P repl!) u kome se nalazi traena odredi!na 5F: adresa. 'zvori!na radna stanica ili ruter primaju F+& odgovor i iz njega koriste odredi!nu 5F: adresu da upotpune paket. &aket se !alje u lokalnu mreu i biva prihva$en od odredi!ne radne stanice. 0.65. Ka(o !91%$da#/ ARP / !" ! ARP od1ovo3"astav F+& upita i odgovora je prikazan na slici 7.83.
/ternet zaglavlje 00...00 5'0 vp vh pv dha dpa 0 uo /ternet zaglavlje 5, MI. vp vh pv dha dpa F+& odgovor 1 uo 5,, 5' A 5F: adresa odredi!ta i izvora, 5F&, 'F& A 5F: i '& adresa po!iljaoca paketa, :5F, :'F A ciljna 5F: i '& adresa MAP. 'F&1 :5F :'F1 F+& upit 5F&0 'F&0 22..22 :'F0

"lika 7.83. ; &rvo polje u F+& upitu (8 okteta)? 5F: adresa odredi!ta se popunjava samo jedinicama !to znai da je F+& upit upu$en svim mrenim interfejsima lokalne mree. ; (rugo polje (8 okteta, 5'0) upita se popunjava 5F: adresom izvora F+& upita. ,vaj sadraj $e u F+& odgovoru postati 5F: adresa odredi!ta (5,). ; %re$e polje (1 okteta), vrsta poruke ( vp) ima vrednost 2428 i u sluaju F+& upita i u sluaju F+& odgovora. "lede$a polja pripadaju F+& zahtevu6odgovoru. ; &olje? vrsta hardverske adrese (vh, 1 okteta) odre#uje vrstu adrese koja je odre#ena vrstom mree. a /ternet mreu ova vrednost je 0. ; &olje vrste protokola (pv, 1 okteta) se odnosi na vrstu logike adrese, za '& adresu ova vrednost je 2422. ,va vrednost je ista kao i vrednost polja vrste /ternet poruke koja sadri '& poruku. ; &olja duine hardverske adrese (dha, 0 oktet) i duine logike adrese (dpa, 0 oktet) predstavljaju broj bajta ovih adresa, 8 i 3, respektivno.

3E ; &olje uo (1 okteta) ini razliku F+& upita (uoK6) od F+& odgovora (uoK.). "lede$a polja su 5F: i '& adresa po!iljaoca paketa (5F& i 'F&, 8 i 3 okteta) i ciljna 5F: i '& adresa (:5F i :'&, 8 i 3 okteta). &olje ciljne 5F: adrese u upitu je popunjeno nulama jer je ova adresa jo! nepoznata u trenutku slanja upita. *asno je da $e 5F: adresa po!iljaoca biti ista kao ona iz drugog polja /ternet zaglavlja (izvorna 5F: adresa). - F+& odgovoru se traena 5F: adresa nalazi na dva mesta, kao 5F: adresa izvora (5'1) i kao 5F: adresa po!iljaoca (5F&1). - F+& odgovoru vrednost uo $e biti 1. +F+& je protokol koji vr!i suprotno prevo#enje od onoga koje vr!i F+&? fizikih adresa u '& adrese. )jegov rad je vrlo slian uz razlike u polju vrste poruke (427<) i uo polju gde je uoK9 oznaka za +F+& upit a uoK8 oznaka za +F+& odgovor. 0.66. Ka(o '$ v3>! / /?!van#$ / In"$3n$"/-pu$ivanje (routing) je skup pravila i postupaka koji 'nternet paket vode od izvora do odredi!ta. -pu$ivanje paketa u 'nternetu se uvek vr!i na osnovu odredi!ne '& adrese. %aka u raunarskoj mrei moe biti radna stanica ili ruter. '& sloj je zaduen za upu$ivanje i u radnoj stanici i u ruteru. '& sloj moe dobiti paket od vi!eg, transportnog sloja ili od nieg fizikog, tj. iz mree. "a gledi!ta upu$ivanja paketa razlika izme#u radne stanice i rutera je slede$a? +adna stanica moe da !alje svoje pakete ili prima pakete iz mree a ruter da !alje svoje, da prima pakete iz mree i !alje primljene (tzv. #orward;ovanje)N ukoliko radna stanica dobije paket iz mree sa '& adresom koja nije njena, paket se odbacuje. 0.66. +"a #$ d!3$("no / /?!van#$&retpostavimo da je potrebno poslati paket od radne stanice F radnoj stanici G, slika 7.88. '& sloj u radnoj stanici F utvr#uje da '& adresa paketa odgovara nekoj radnoj stanici u istoj lokalnoj mrei. &aket se upu$uje odredi!tu (G) uz prethodno kori!$enje postupka F+& od strane radne stanice F. -pu$ivanje paketa izme#u radnih stanica iste lokalne mree naziva se direktnim upu$ivanjem. ,snovno svojstvo direktnog upu$ivanja je da paket, pored ostalih podataka, sadri i '& i 5F: adrese odredi!ne take (G) i izvori!ne take (F).
G : ( / F

JF) /ternet paket

5F:oL5F:@ 5F:iL5F:A '&oL'&@ '&iL'&A

5F:o, 5F:i A hardverska odredi!na i izvori!na adresa '&o, '&i A '& odredi!na i izvori!na adresa

"lika 7.88. 0.67. +"a #$ !nd!3$("no / /?!van#$'ndirektno upu$ivanje je upu$ivanje paketa izme#u radnih stanica razliitih lokalnih mrea. ,vo upu$ivanje koristi bar jedan ruter (+).

<2

JF)1
5F:oL5F:R 5F:iL5F:A '&oL'&@ '&iL'&A

JF)0

5F:oL5F:@

5F:iL5F:R

'&oL'&@

'&iL'&A

5F:o, 5F:i A hardverska odredi!na i izvori!na adresa '&o, '&i A '& odredi!na i izvori!na adresa

"lika 7.8@. %reba uputiti paket od radne stanice F u lokalnoj mrei JF)0 radnoj stanici G u lokalnoj mrei JF)1, slika 7.8@. +adna stanica u svom '& sloju pronalazi da odredi!na '& adresa '&G nije u lokalnoj mrei JF)0. bog toga se paket !alje ruteru + tako !to se u paketu kao odredi!na 5F: adresa stavlja 5F: adresa rutera, 5F:+. +adna stanica F moe dobiti 5F: adresu rutera F+& postupkom jer u tabeli upu$ivanja ima '& adresu rutera. &o prijemu paketa, ruter, na osnovu odredi!ne '& adrese '&G, odre#uje da je odredi!na radna stanica na mrei JF)1. )jenu 5F: adresu, 5F:G moe dobiti F+& postupkom, na osnovu odredi!ne '& adrese, '&G. ,snovno svojstvo indirektnog upu$ivanja je da se '& adrese izvora i odredi!ta ne menjaju u paketu dok se 5F: adrese menjaju sa svakom deonicom slanja. 0.68. +"a #$ "a;$%a / /?!van#a%abela upu$ivanja je skup podataka koji se odnose na povezanost odredi!nih '& adresa paketa i mrenih interfejsa jedne radne stanice ili rutera.

0E3.1.1.1 de#ault route 0E7.<.4.8. / 0E7.<.4.@ C '0 '7 + '1 0E7.0@.3.1. 5 0E7.0@.3.7 )

LAN.

LAN1

"lika 7.84.

<0 %abela upu$ivanja stanice ", naelno, ima vi!e vrsta zapisa od kojih su dve najvanije. *edna je zapis koji odre#uje odredi!nu '& adresu paketa a druga je mreni interfejs stanice " kojim se upu$uje paket sa tom '& adresom. -koliko upore#enje odredi!ne '& adrese neke poruke nema uspe!an ishod u tabeli upu$ivanja tada se poruka upu$uje drugom ruteru (next hop router) koji moe da je prosledi. &ut kojim se upu$uju sve poruke za ije odredi!ne '& adrese nije na#eno konkretno upu$ivanje u tabeli upu$ivanja se naziva de#ault route ili put ka nadre#enom ruteru. %abela upu$ivanja za stanicu + sa slike 7.84. izgleda kao !to je prikazano u tabeli 7.84. %abela 7.84.
kolona 0 0E7.<.4.8 0E7.<.4.@ 0E7.0@.3.1 0E7.0@.3.7 de#ault route 1 '0 '0 '1 '1 '7 7 K K K K G 3 0E7.<.4.8 0E7.<.4.@ 0E7.0@.3.1 0E7.0@.3.7 0E3.1.1.1

- koloni 0 su prikazane odredi!ne '& adrese neke poruke, u koloni 1 interfejs stanice + preko koga se poruka !alje, u koloni 7 je pokaziva direktnog (K, host) ili indirektnog (G, gate) upu$ivanja. a prve 3 odredi!ne '& adrese je jasno $e poruke koje ih sadre biti poslate preko interfejsa '0 ili '1 direktnim upu$ivanjem. Fko se, me#utim, u stanici + pojavi poruka sa odredi!nom '& adresom koja nije obuhva$ena popisom prve 3 vrednosti kolone 0 (na primer? 122.1.7.3) tada se poruka !alje nadre#enom ruteru 0E3.1.1.1. "ama poruka koja se !alje sadri originalnu '& adresu (122.1.7.3) i /ternet adresu nadre#enog rutera (koja odgovara njegovoj odredi!noj '& adresi 0E3.1.1.1) a koju je odredio F+&. *asno je da i ruter ija je odredi!na '& adresa 0E3.1.1.1., moe da iskoristi svoj de#ault route ka svom ruteru vi!eg nivoa i da se ovaj postupak moe ponavljati u mrei. )a osnovu tog postupka dostupna je svaka stanica povezana na 'nternet. 5e#utim, broj rutera kroz koje prolazi jedna poruka se mora ograniiti. bog upu$ivanja koje, moda, nije uskla#eno u svim takama u 'nternetu moglo bi se desiti da se poruka vrti po petlji. bog toga u '& zaglavlju postoji polje preostalog vremena (%%J) iji se sadraj smanjuje za 0 prolaskom kroz svaki ruter da bi se poruka odbacila u ruteru u kome bi se utvrdila vrednost %%JL2. - ve$im mreama ovakvo upu$ivanje, sa statinim tabelama upu$ivaja, se mora dovesti na vi!i nivo koji omogu$ava dinamiku promenu tabela upu$ivanja. &okazalo se veoma korisnim da jedan ruter, pored podataka o upu$ivanju do susednih rutera, sadri i podatke o susednim ruterima svojih susednih rutera. %o je, ustvari, pro!irenje tabele upu$ivanja podacima o upu$ivanju u delovima mree. ,vo, dinamiko, obnavljanje sadraja tabela upu$ivanja i omogu$avanje analize puta kroz mreu od strane polaznog rutera se vr!i tzv. protokolima za upu$ivanje (routing protocol). ,bnavljanje sadraja tabela upu$ivanja je naroito vano za upu$ivanje paketizovanog govora jer on zahteva najkra$e vreme prenosa tj. najkra$i put prenosa. -pu$ivanje paketa u '& telefonskoj tehnici predstavlja veliki problem jer unosi ka!njenje. )aime, svaki paket (a ima ih mnogo) koji nosi govorni signal se podvrgava postupku upu$ivanja. bog toga su razvijene tehnike koje ubrzavaju ovaj postupak. 0.6:. +"a 9na,! 3$, upu3ivanje / na>$2 #$9!(/ a >"a routing / $n1%$'(o25ada ovu re direktno prevodimo, u na!em jeziku pod pojmom upu$ivanja podrazumevamo slanje korisnike informacije, u ovom sluaju govornih paketa. - engleskom jeziku re routing preteno podrazumeva izgradnju, odravanje i osveavanje plana upu$ivanja, u ovom

<1 sluaju tabela upu$ivanja. "lanje korisnike informacije se esto naziva prosle#ivanjem (#orwarding). )ajpoznatiji protokoli razmene planova upu$ivanja izme#u mrenih taaka su? +'& ('outing In#ormation Protocol, 'F 6@IB) koji razmenjuje cele tabele upu$ivanja, ,"&C ($pen Shortest Path First, 'F 6.81) koji razmenjuje samo promene u tabelama upu$ivanja i GG& (&order :atewa! Protocol, 'F 6.C1) koji razmenjuje pravila upu$ivanja izme#u susednih oblasti (inter%domain protocol). 0.70. Po'"o#! %! '%!,no'" / /?!van#a / In"$3n$"/ ! / "$%$&on'(o# 23$4!(a, postoji slinost prosle#ivanja paketa u 'nternetu i signalnih jedinica u ::"@ signalnoj mrei. &ostupak obrade '& paketa u svakom ruteru kroz koji prolazi podse$a na postupke signalizacije poznate pod nazivom deonica po deonica ili link b! link. &romena vrednosti polja ,&: i (&: signalne jedinice u svakoj taki signalne mree ima istu svrhu kao i promena 5F: adresa u svakom ruteru prilikom '& prosle#ivanja. " druge strane, nepromenljivost broja pozvanog pretplatnika u jednoj ::"@ %-& ili '"-& poruci podse$a na nepromenljivost ciljne '& adrese u 'nternetskom paketu. 0.71. +"a #$ "o 3$no' o '$3!#'(!2 %!n(ov!2a(a bi korisnik pristupio udaljenoj raunarskoj mrei preko linije relativno male propusnosti koriste se posebni naini uaurenja paketa tj. '& datagrama. ,ve linije se esto nazivaju serijskim (linkovima), !to ne podrazumeva nain prenosa bitova ili okteta ve$ oznaava prenos samo jedne veze tj. nepostojanje multipleksa. ,vi naini uaurenja mogu se zvati i protokolima najnieg tj. fizikog sloja. )a ovaj nain se povezuju samo dve take tj. u oba smera su poznati i izvor i odredi!te te nema potrebe za prenosom /ternet adresa. (va najpoznatija od ovih protokola su "J'& i &&&. 0.7.. +"a #$ SLIP"J'& (Serial "ine IP, 'F 6@II) je vrlo jednostavnan protokol koji RuaurujeS '& paket u jednobajtske me#e. -koliko se u sadraju '& paketa pojavi sadraj identian me#i tada se dodatnim bajtom ovo oznaava i izbegava se pogre!no tumaenje. ,vaj protokol podrazumeva poznate '& adrese taaka izme#u kojih se koristi. )e prenosi se /ternet zaglavlje pa ne postoji polje vrsta poruke tj. moe se prenositi samo '& datagram. %ako#e se nedostatkom smatra i nepostojanje mogu$nosti provere ispravnog prenosa. &rovera ispravnosti prenosa se vr!i na vi!im slojevima !to se i u drugim savremenim tehnikama esto radi. a preno!enje '& paketa koji sadri ) bajtova potrebno je )MK bajtova gde je K mali broj ve$i od 0. 0.70. +"a #$ PPP&&& (Point to Point Protocol, 'F 6CC6) je savremeniji i, unekoliko, pobolj!ani protokol koji pomo$u malog zaglavlje omogu$ava prenos poruka o uspostavljanju i raskidanju paketske veze izme#u dve take a i prenos uaurenih paketa, slika 7.@7. ,vo je omogu$eno poljem protokol koje ima slinu namenu kao polje vrsta poruke u /ternet zaglavlju. &olje protokol govori !ta je uaureno u informaciono polje &&& paketa. %o mogu biti poruke uspostave PPP ve0e (heksadecimalne vrednosti iz opsega c===), poruke mrenih protokola (4===) ili poruke uaurenja drugih protokola (2===). "ve vrednosti su neparne tj. bit najmanjeg znaaja uvek ima vrednost 0. (akle, ako treba prenositi '& pakete, najpre se razmenjuju paketi uspostave veze iz opsega cxxx, a zatim se prenose &&& paketi sa vredno!$u polja protokol 2210 i uaurenim '& paketima u informaciono polje. &otom se prenose poruke o prekidu &&& veze, opet iz opsega cxxx. &&& sadri i polje za kontrolu ispravnosti prenosa. &olje adresa se popunjava /edinicama a kontrolno pol/e vredno!$u 22222200.

<7

'& paket

&&& okteta

me#a 0

adresa 0

kontrolno polje 0

protokol 1

informaciono polje

provera 1

me#a 0

"lika 7.@7. bog u!tede protoka, kori!$enje &&& protokola se esto izvodi uz komprimovanje zaglavlja. -koliko se zahteva pouzdaniji prenos adresno i kontrolno polje se pove$avaju na po dva okteta ('F 6CC6). 0.75. +"a #$ HTTPK%%& (2!perText Transport Protocol 6A6, 'F 6H8I) je protokol koji slui za prenos sadraja tzv. Rveb (web) stranicaS u 'nternetu. ("ama re 2!pertext oznaava sadraj koji pored teksta sadri jo! neke podatke kao !to su veze (linkovi) prema drugim podacima. Grupisanje podataka tj. izgradnja Rveb stranicaS se vr!i posebnim programskim jezikom obino zvanim K%5J (2!perText Markup "anguage) koji, naravno, omogu$ava izgradnju veb stranice ne samo od teksta ve$ i od slika i ostalih podataka). "uprotno svome imenu, K%%& pripada sloju primene a ne transportnom sloju, a za transport se koristi %:&, port 42. &rva verzija K%%&;a nije podrazumevala virtuelnu vezu, koja je uobiajena kod %:& ve$ jednostruku razmenu podataka. - protokolu K%%& je uobiajeno da se za grupe podataka kae da su to resursi, za grupe signala ili signalnih poruka se kae da su to metodi a virtuelna veza se naziva per0istentnom ve0om. +ad protokola u prvoj verziji (0.2) je relativno jednostavan. ,n se sastoji od jednostruke komunikacije izme#u korisnika (pretraivaa tj. traioca usluge, client;a ili tzv. web browser; a) i web server;a tj. davaoca usluge tj. softvera koji kontroli!e resurse. Komunikacija se sastoji od zahteva (re3uest), koji otvara vezu, i odgovora (response), koji zatvara vezu. &osle ovoga veza ne postoji tj. moe se re$i da je ova verzija K%%& protokola bez stanja, stateless. &okazalo se da ovakva jednostruka komunikacija nije delotvorna kod resursa ve$eg obima pa je u verziji K%%& 0.0. uveden rad preko jednom otvorene a nezatvorene, tj. perzistentne, veze koja se zatvara tek na kraju komunikacije. *asno je da samo ovakav nain komunikacije moe da se usavr!ava za primenu u ostvarivanju telefonske veze preko 'nterneta. 0.76. Ka(o !91%$da HTTP 9a)"$v'& paket sa K%%& zahtevom je prikazan na slici 7.@<.
&r /z '& zagl %:& zag zahtev K

startna linija op4te zaglavlje ili zaglavlje za*teva ili zaglavlje podataka prazna linija podaci +opciono.

"lika 7.@<.

<3 K%%& zahtev se sastoji od slede$ih tekstualnih linija koje se obavezno zavr!avaju sa :+JC ( arriage 'eturn, "ine Feed) karakterima koji predstavljaju graninike pojedinih polja, budu$i da veliina polja nije utvr#ena. "tartna linija sadri tri dela? ime signalne poruke tj. metoda (naje!$e G/%), lokalnu adresu traenih resursa i verziju K%%&. (elovi startne linije se odvajaju karakterom "& ( SPace). aglavlja su opisi zahteva ili traioca usluge ili podataka. 0.76. Ka(o !91%$da HTTP od1ovo3K%%& odgovor se sastoji od linije stanja, zaglavlja, prazne linije i linije podataka, slika 7.@8.
&r /z '& zagl %:& zag odgovor K

statusna linija +linija stanja. op4te zaglavlje ili zaglavlje za*teva ili zaglavlje podataka prazna linija podaci +opciono.

"lika 7.@8. Jinija stanja sadri, tako#e, tri dela? verziju K%%& (ovim podatkom se zavr!ava startna linija), kod (!ifru) stanja i opis stanja (na engleskom). +azdvajanje delova linija ("&) i linija (:+JC) je isto kao i kod K%%& zahteva. "tanja se dele u pet grupa iji kodovi poinju ciframa od 0 do < (0== informacione poruke, 1== poruke uspe!nog ishoda, 7== poruke preusmeravanja, 3== poruke gre!aka kod traioca, <== poruke gre!aka kod servera). &rimeri naje!$ih kodova i imena stanja su? .@@ $<, 8@8 Not Found, 9@6 Moved Permanentl!, I@@ Server -rror. naajno je naglasiti da je poruka o neuspe!noj perzistentnoj vezi 8@8 Not Found siroma!nija u informacijama od odgovaraju$ih signala i poruka u telefonskoj signalizaciji koje mogu biti? nedostupan kanal, nepostoje$i korisnik, zauzet korisnik. a potrebe '& telefonske tehnike najvanije je naglasiti da u verziji K%%& 0.0 server kao prvi odgovor !alje poruku 6@@ ontinue pa .@@ $< itd. ,vo znai da se trajanje perzistentne veze ostvaruje bez posebnog zahteva. Kada klijent eli da zavr!i komunikaciju tj. prekine vezu, !alje sadraj zaglavlja? onnectionM close. 5ada je protokol K%%& razvijen za pretraivae veb stranica on je daljim razvojem postao osnova jednog od najvanijih signalnih protokola ("'&, Session Initiation Protocol, +C: 7180) u '& telefonskoj tehnici. 0.77. Ko#a '/ do;3a 'vo#'"va In"$3n$"a / o1%$d/ (o3!>?$n#a / "$%$&on'(o# "$)n!*!'nternet je jedan od ljudskih poku!aja da se napravi univerzalna telekomunikaciona mrea. ,vi poku!aji su injeni ve$ nekoliko decenija zbog osnovnog razloga? univerzalna mrea je uvek jeftinija od posebnih mrea za posebne usluge. Ie$ nekoliko decenija je poznato kori!$enje telefonske mree za prenos podataka. ,zbiljniji poku!aj univerzalnog kori!$enja (telefonske) mree je uskopojasna '"() mrea. amisao uskopojasne '"() mree, stara vi!e od dve decenije, je predvi#ala kori!$enje ove mrea za prenos glasa, podataka i slike. (a bi se ovo sprovelo uskopojasnom '"() mreom, koja se zasniva na komutaciji digitalnih kanala protoka 83kb6s, razvijene su vrlo delotvorne tehnike kompresije glasa i slike. - 'nternetu se ini obrnuti poku!aj od onoga u '"() mrei. )aime, sada se od mree, prvenstveno namenjene prenosu podataka, pravi univerzalna mrea. ,snovna dobra svojstva 'nterneta za telefoniju su njegova univerzalnost !to znai jeftino$a, vrlo mo$ni resursi i globalna rasprostranjenost.

<<

0.78. Ko#a '/ %o>a 'vo#'"va In"$3n$"a / o1%$d/ (o3!>?$n#a / "$%$&on'(o# "$)n!*!Jo!a svojstva 'nterneta za primenu u telefonskoj tehnici potiu od onih osobina koje 'nternet ine dobrom univerzalnom mreom. )aime, 'nternet je, kao univerzalna mrea, dostupan svima i koristi se za razliite usluge. &rema svojoj prvobitnoj zamisli, u 'nternetu nema prednosti za korisnike i slube. %o dovodi do nemogu$nosti upravljanja optere$enjem u pojedinim vorovima mree, pa se moe desiti da vorovi mree izme#u dva uesnika telefonske veze budu optere$eni veoma razliitim i nepredvidivim saobra$ajem. %o je, u poecima 'nternet telefonije, dovodilo do nemogu$nosti garantovanja kvaliteta usluge koja je, esto, bila neuporedivo lo!ija od usluge u klasinoj telefoniji. *edno od svojstava 'nterneta, odsustvo hijerarhijske organizacije, se pokazalo lo!im svojstvom za 'nternetsku telefonsku tehniku. )aime, odsustvo hijerarhijske organizacije zahteva obradu 'nternet paketa u mnogobrojnim mrenim vorovima pa tako dolazi do izraaja osnovni nedostatak 'nternetske telefonske tehnike? relativno veliko ka!njenje govornih paketa. Ieliko ka!njenje govornih paketa samo po sebi ugroava kvalitet primljenog govornog signala a utie i na pove$ani lo! uticaj odjeka. Kao lo!a svojstva 'nterneta u telefonskoj primeni pokazuju se jo! razliito ka!njenje paketa, gubitak paketa, koderi A kompresori. 0.7:. +"a #$ "o MPLS%ehnika brzog prosle#ivanja paketa kroz mrene vorove 'nterneta, rutere, zasnovana na prepoznavanju vrlo jednostavnog zaglavlja tj. oznake tj. labele, uz garantovani stepen usluge je 5&J" (MultiProtocol "abel Switching). ,snovni dokumenti u kojima je opisana ova tehnika su +C: 7270 i +C: 7271. 5&J" tehnika je tako#e i poku!aj da se 'nternet koristi kao mrea u kojoj se moe garantovati kvalitet usluge. &rethodni poku!aji u ovom smeru su tehnika integrisane usluge (IntServ, +C: 0877) i tehnika diferencirane usluge, (Di##Serv, +C: 13@<). 0.80. Ko#$ #$ o'novno o 3avdan#$ /vo=$n#a "$)n!($ MPLS,pravdanje je bilo pove$anje brzine prosle#ivanja paketa govora. &oznato je da je prenos telefonskog signala veoma osetljiv na ka!njenje i promenljivo ka!njenje (dela! sensitive) koje je ve$e od nekoliko stotina milisekundi. " druge strane, neke druge usluge 'nterneta (prenos datoteka, na primer) se mogu pruati korisnicima vrlo kvalitetno bez obzira na ovakva ka!njenja. %u se javila zamisao o prioritetnom usluivanju koje je, u stvari, su!tina tehnike 5&J". 'z teorije modela usluivanja sa prioritetom je poznata injenica da se prednosti usluge u jednom sistemu mogu trampiti bez posledica na ukupni kvalitet usluge. &od trampom prednosti se podrazumeva da se nekim traiocima usluge moe dati prednost na raun drugih trailaca. 0.81. Ko#a #$ o'novna ,!n#$n!*a !'(o3!>?$na 9a o'"va3$n#$ "$)n!($ MPLS%o je injenica da u jednoj telefonskoj vezi preko 'nterneta svaki od vrlo velikog broja (govornih) paketa prolazi isti relativno sloeni postupak upu$ivanja na osnovu '& adrese u svakom mrenom voru od izvora do odredi!ta. &o!to se broj paketa i broj vorova ne mogu smanjiti, zamisao 5&J" tehnike je bila da se postupak upu$ivanja uprosti tako !to se ne$e obavljati na nain uobiajen u 'nternetu preko '& adrese, pregledom nekada veoma obimnih tabela upu$ivanja, ve$ nekim jednostavnijim postupkom.

<8 0.8.. Ka(o '$ v3>! / /?!van#$ / "$)n!*! MPLSKao !to je poznato, upu$ivanje u 'nternetu se vr!i u mrenom sloju svake mrene take tako !to se '& adresa primljenog paketa upore#uje sa adresama iz tabele upu$ivanja. &ostupak upu$ivanja u 5&J" tehnici se sastoji od nekoliko koraka. - nekom delu mree potrebno je ugraditi alate 5&J" tehnike i ovaj deo mree se naziva 5&J" domen. %ok paketa veze koja prolazi kroz 5&J" domen se prepoznaje i svakom paketu se, na ulazu u domen, dodeljuje jednostavno zaglavlje (label) koje se ugra#uje ispred '& zaglavlja, slika 7.41. &o!to se ugra#uje izme#u dva zaglavlja ovo zaglavlje se naziva shim header (shim, uloak).
/ternet paket &r /z '& zagl label 5&J" 12 :o" " 7 0 %%J 4 %:& zagl zaglavlje korisniki podaci K

"lika 7.41. "vakom mrenom voru, ruteru, kroz koji prolazi veza, prosle#uje se ovo jednostavno zaglavlje na osnovu koga $e se paketi ove veze upu$ivati. (olaskom u ruter paket sa 5&J" zaglavljem se direktno prosle#uje slede$em ruteru bez analiziranja '& adrese. '& adresa $e se iskoristiti samo u odredi!noj taki da se na osnovu nje odredi 5F: adresa prijemnika. 0.80. Od ,$1a '$ 'a'"o#! MPLS 9a1%av%#$*edan 'nternet paket u 5&J" domenu moe imati jedno ili vi!e 5&J" etvorooktetnih zaglavlja. aglavlje se sastoji od polja 5&J" vrednosti (12 bita), polja klase usluge (7 bita), polja " koje ima vrednost 0 ako je ovo poslednje (ili jedino) 5&J" zaglavlje paketa i polja %%J (Time To "ive). Kao i u drugim primenama vrednost polja %%J pokazuje kroz koliko rutera ovaj paket moe jo! da pro#e pre nego !to paket bude odbaen zbog RlutanjaS po 'nternetu. 0.85. +"a #o> 2o4$ da !13a /%o1/ MPLS 9a1%av%#a%o mogu da budu identifikatori upu$ivanja neke druge tehnike prenosa. )aime, umesto 5&J" zaglavlja u F%5 (,s!nchronous Trans#er Mode) ili C+ (Frame 'ela!) tehnici se mogu koristiti uobiajeni identifikatori u zaglavlju, I&'6I:'(F%5) ili (J:'(C+). ,vi identifikatori omogu$avaju znatno bre upu$ivanje u vorovima mree nego !to je to sluaj sa '& upu$ivanjem. 0.86. +"a '/ o'novn! $%$2$n"! MPLS do2$na,snovni delovi 5&J" domena su ivini ruter, centralni (magistralni, core) ruter, informaciona baza 5&J" zaglavlja i distribucioni protokol. 'vini ili periferijski ruter ("abel -dge 'outer, "-') ima ulogu da prepozna tokove paketa iz ne;5&J" okruenja (ulazni, ingress, ivini ruter), da ovim paketuma ugradi 5&J" zaglavlje koje ih upu$uje do prvog centralnog 5&J" rutera i da na prijemu skine poslednje 5&J" zaglavlje (izlazni, egress, ivini ruter).

<@ 5agistralni ruter ("abel Switching 'outer, "S') prihvata paket i na osnovu 5&J" zaglavlja i svoje baze zaglavlja odre#uje upu$ivanje za paket ka slede$em (upstream) magistralnom ruteru ili izlaznom ivinom ruteru. - sluaju upu$ivanja slede$em magistralnom ruteru menja se vrednost 5&J" zaglavlja. - sluaju upu$ivanja izlaznom ivinom ruteru paket se osloba#a 5&J" zaglavlja. ,davde proizilazi da se 5&J" zaglavlje menja od take do take 5&J" domena tj. teku$a 5&J" vrednost se odnosi samo na slede$u deonicu puta kroz 5&J" domen. -obiajeno je da se kae da vrednosti 5&J" zaglavlja imaju lokalnu vrednost, tj. ona se za jedan paket menja u svakoj taki mree. ,vakav postupak menjanja identifikatora kroz mreu je poznat i u drugim tehnikama (::"@, F%5, C+). Gaza 5&J" zaglavlja ("abel In#ormation &ase, "I&) predstavlja vezu izme#u 5&J" vrednosti i slede$e deonice ili rutera kome se vr!i upu$ivanje. -lazni ivini ruter, skup centralnih rutera i izlazni ivini ruter ine 5&J" put ( "abel Switch Path, "SP). - primeni 5&J" tehnike za '& telefonsku vezu obrazuju se dva nezavisna J"&. (istribucioni protokol slui za komunikaciju izme#u J"+;ova u 5&J" domenu pomo$u koga svaki prethodni (downstream) J"+ obave!tava slede$e rutere o dodeljenim 5&J" zaglavljima pojedinim paketima. 0.86. E$2/ dana' '%/4! MPLS "$)n!(a%ehnika 5&J" obezbe#uje 'nternetu brzinu rada C+ ili F%5 mree i garantovanje svojstava u prenosu kao !to su veliina protoka i ka!njenje paketa. Ieliine? garantovani protok, dozvoljeno ka!njenje, dozvoljeni gubici paketa, dozvoljeni diter paketa su inioci kvaliteta usluge (7oS, 7ualit! o# Service). 5ada je prvenstvena namera uvo#enja 5&J" tehnike bila da se pove$a brzina prenosa paketa kroz paketsku mreu ova tehnika danas ima veoma vanu ulogu u davanju garantovanog kvaliteta usluge. )aime, 5&J" zaglavlje koje se ume$e u paket i na osnovu koje se vr!i brza komutacija moe da sadri i podatke o zahtevanoj usluzi (polje :o"). -lazni ivini ruter obrazuje klase paketa (Forward*ing+ -3uivalent lass, F- ) koji imaju isti izvor, isto odredi!te i zahtev za istom uslugom. ,vim paketima se menja 5&J" zaglavlje u svakom ruteru na putu kroz mreu ali ono ima istu vrednost za sve pakete jedne klase. 0.87. Ko#a #$ 3a9%!(a !92$=/ #avno1 ! (o3 o3a*!#'(o1 ( 3!va"no1) In"$3n$"aKorporacijska, privatna mrea koja koristi iste protokole kao 'nternet esto se naziva intranetom. +azlike su slede$e. ; Ilasnik intraneta je korporacija koja pored delotvorne raspodele informacija ima i druge interese vezane za ovu mreu. bog toga je pristup korporacijskom intranetu dozvoljen samo osobama koje su vezane za korporaciju. ; ,graniena veliina intraneta omogu$ava da se na njemu primene posebne tehnike (kao 5&J") ili posebna pravila '& telefonske tehnike (kao !to je jednolika signalizacija, istovetna vrsta kompresora). ; Ilasnik intraneta, prema svojim potrebama, upravlja optere$enjem intraneta pa on moe biti znatno delotvorniji za '& telefoniju od 'nterneta. ; -pu$ivanje paketa u intranetu je izgra#eno prema potrebama vlasnika tako da je ono sasvim poznato i moe biti prilago#eno potrebama korporacijske '& telefonske tehnike. 0.88. Ko#! '/ 3o"o(o%! na#9na,a#n!#! 9a In"$3n$" "$%$&on!#/'nternet telefonija koristi sve osnovne protokole 'nterneta i neke koji su razvijeni samo za '& telefoniju. )a primer? u sloju linka koristi se F+& za nalaenje 5F: adrese odredi!ta pozvanog korisnikaN '& sloj je, naravno, nezamenljiv u upu$ivanjuN transportni protokoli se koriste i u uspostavi veze tj. za prenos signalizacije i u prenosu govornih paketaN protokoli

<4 vi!ih nivoa (+%&, K%%& i drugi) se koriste kao primena i u postupku signalizacije i u postupku prenosa govornih paketa.

<E

5. P!"an#a o o'"a%!2 a($"'(!2 "$)n!(a2a

(islim da na svetu postoji tri4te za$ moda$ pet kompjutera 5 TA D>A ;otson, predsednik I&M%a, 6HI@A 5.1. Ko#a '/ o'novna 'vo#'"va a($"'(!) "$%$(o2/n!(a*!#a-niverzalnost, veliki broj kvalitetnih usluga i otvorenost za razvoj. -niverzalnost omogu$ava davanje multimedijalnih usluga koje su vezane za glas, podatke i sliku. "vaka pojedinana usluga, kao '& telefonija, moe se posmatrati i kao poseban sluaj multimedijalne usluge. -niverzalnost ove tehnike omogu$ava da se broj usluga svakim danom pove$ava a da je kvalitet usluga svakim danom sve vi!i. +azvoj broja usluga nije ogranien a brzina usluge tei brzini rada u realnom vremenu i takvom stepenu kvaliteta da ljudska ula ne mogu da primete nedostatke. 5... +"a #$ 9a#$dn!,(o 'v!2 a($"'(!2 "$)n!(a2a"ve paketske tehnike ('"() ( kanal, ::"@, H.1<, C+, F%5, '&, K(J:) imaju neka zajednika svojstva. - ovim tehnikama se paketi tj. osnovne jedinice obrade i prenosa zovu razliitim imenima (poruka, $elija, ram, #re/m, datagram, segment) ali se u ovom opisu oni uvek zovu paketima. ajednika svojstva su slede$a. ; 'nformacije koje se obra#uju i prenose su uvek u digitalnom obliku. %o znai da se u paketskim mreama mogu primeniti sve tehnike obrade digitalnog signala koje se sprovode zbog u!tede bitskog protoka ili za!tite informacija. ; Komunikacija moe biti jednosmerna (na primer? prenos snimljenog zvuka ili slike), dvosmerna (na primer? '"() ( kanal) ili se sastojati od dve jednosmerne komunikacije (na primer? %:& veza). ; &aketi se sastoje od korisnog ili korisnikog sadraja (pa!load) i ostatka paketa koga ini zaglavlje, me#e, polja za proveru ispravnosti, prethodnice, itd. 'me za ostatak paketa koje se esto koristi je overhead. ; Korisna informacija ima ogranieni broj bita tj. sastavni je deo paketa kome je ograniena veliina. Korisna informacija se moe prenositi u delovima, bilo zbog brzine prenosa, bilo zbog obima informacije. ; &renos i obrada informacija tj. paketa su asinhroni tj. ne postoje posve$eni delovi vremena za pojedine korisnike. ; Komunikacija se uglavnom obavlja sa potvrdom. ; )edostatak pozitivne potvrde ili negativna potvrda paketa ima za posledicu ponovno slanje (tj. retransmisiju), za koje postoje posebno razvijeni postupci. ; - nekim re#im sluajevima umesto retransmisije se koristi vi!estruko slanje paketa kao sredstvo za pove$anje verovatno$e uspe!nog prenosa. ; 5ada u paketskoj tehnici ne postoje veze u klasinom smislu, postoje tzv. virtuelne veze. Iirtuelnu vezu ine svi paketi koji se razmenjuju izme#u dve korisnike take. ; &aketi se mogu od izvora do odredi!ta kretati razliitim putevima po!to svaki paket ima odredi!nu adresu. &ored toga mrene take u razliitim trenucima pruaju razliitu uslugu. %o sve, neminovno, dovodi do razlike u vremenu prenosa ( dela! variation, interarrival /itter) pojedinih delova informacije. ,va pojava nije poznata u komutaciji kanalima (kolima). ahvaljuju$i podacima u upravljakom polju izvori!ni redosled i me#usobni vremenski odnos pojedinih paketa se moe obnoviti na odredi!tu uz pove$anje ka!njenja. ; &okazatelji kvaliteta prenosa se u paketskim telekomunikacijama (na primer? ka!njenje paketa, verovatno$a gubitka paketa) razlikuju od onih u klasinim telekomunikacijama (na primer? vreme prenosa, verovatno$a ostvarenja veze).

82

5.0. +"a #$ / '"3/("/3! a($"a 9a#$dn!,(o 'v!2 a($"'(!2 "$)n!(a2a"trukture pojedinih vrsta paketa imaju neka zajednika svojstva. ; bog asinhronosti prenosa esto se poetak i kraj paketa oznaavaju me#ama ili ograniavaima ili delimiterima. ; "vaki paket ima neku vrstu odredi!ne adrese. ; Komunikacija je skoro po pravilu sa potvrdom pa paket mora da nosi i izvori!nu adresu. ; &reno!ena informacija se na prijemu podvrgava proveri ispravnosti prenosa tj. deo paketa je polje za proveru. ; &ored ve$ pomenutih delova paketa (me#e, adrese, korisnika informacija, polje za proveru) deo paketa se odnosi na podatke za upravljanje prenosom paketa. %o su delovi paketa koji se menjaju u toku svog prolaska kroz mreu tako da se izvoru i odredi!tu toka paketa signalizira poetak zagu!enja. 5.5. Ko#$ '/ a($"'($ "$)n!($ o1odn$ 9a 3!2$n/ / "$%$&on'(o# "$)n!*!%o su C+, F%5 i '&. &rve dve zbog svoje brzine a '& zbog svoje globalne rasprostranjenosti. 5.6. +"a #$ "o ATMF%5 (,s!nchronous Trans#er Mode) je visokopropusna, delotvorna, digitalna telekomunikaciona tehnika koja obuhvata komutaciju i prenos paketa. Komunikacija u F%5 mrei se ostvaruje virtuelnim vezama (connection oriented tehnika). ,vde treba napomenuti da, uprkos imenu Wasinhroni nain prenosaW, ova tehnika nije ni asinhrona ni samo tehnika prenosa. Fsinhrono je samo kori!$enje protoka tj. ne postoje dodeljeni kanali i vremenski intervali nekom korisniku ili slubi ve$ se protok koristi asinhrono tj. prema potrebi. (a ovo nije tehnika prenosa jasno je iz injenice da postoje F%5 mree koje moraju imati funkciju komutacije. )ekada se ova tehnika naziva i $elijskim prenosom (cell rela!). 5.6. Ko#$ '/ o'novn$ 3$dno'"! ATMHa; -niverzalnost. ,va tehnika je namenjena mrei !irokopojasnog sistema objedinjenih slubi (&roadband Integrated Services Digital Network, &%ISDN). Kao !to je poznato, mrea objedinjenih slubi je univerzalna sa gledi!ta kori!$enja svih telekomunikacionih slubi. ; Iisoki protok. 9irokopojasna mrea objedinjenih slubi podrazumeva visoke protoke jer me#u slubama postoje i one koje zahtevaju protok i po nekoliko desetina 5b6s (prenos slike u realnom vremenu). ; 5alo ka!njenje. ,rganizacija mree i prenosa kao i kvalitetni prenosni putevi obezbe#uju da ka!njenje od izvora do korisnika informacija bude veoma male vrednosti !to je veoma vano za usluge prenosa govora i >ive slike. 5alom ka!njenju naroito doprinosi brzo komutiranje paketa u posebnim komutacionim poljima gde se nekoliko paketa moe komutirati istovremeno. ; &renos informacija se vr!i tzv. brzom paketskom tehnikom. &aketi su jednakog trajanja i zovu se $elije (cell). %reba naglasiti da se $elijama prenose kako korisnike informacije (' $elije) tako i signalne (" $elije) i $elije za nadzor i upravljanje mreom (5 $elije). ; 5ogu$nost kori!$enja promenljivog protoka. *edna veza moe koristiti postoje$i neiskori!$eni protok transportnog sistema. ,va osobina pove$ava delotvornost F%5 tehnike jer se projektovanje vr!i za prosene a ne za vr!ne potrebe korisnikog protoka. bog ove osobine slube ije je svojstvo promenljivi protok (;ariable &it 'ate, ;&') mogu delotvorno da se primene. ; auzimanje organa (resursa) prema potrebi. )aime, za svaku vezu se vr!e WpregovoriW izme#u korisnika i mree koji se odnose na potreban protok i potrebnu dobrotu usluge

80 (7ualit! o# Service, 7oS). -tvr#ivanje potreba i postojanja resursa se moe smatrati nekom vrstom ugovora. 5.7. Po ,$2/ #$ ATM (o2/"a*!#a / 3$dno'"! nad o'"a%!2 o'"/ *!2a a($"'(o1 (o2/"!3an#a&o svim prethodno nabrojanim svojstvima. )eka od ovih svojstava se pojavljuju i kod drugih tehnika. *edinstvenost F%5 tehnike je u brzoj komutaciji koja se zasniva na jednostavnom i privremenom zaglavlju. )a ovom naelu je kasnije razvijena tehnika 5&J". 5.8. +"a #$ "o ATM *$n"3a%a.vor F%5 mree koji je steci!te dolaznih i odlaznih veza i ima sposobnost razdvajanja $elija po vrstama i mogu$nost komutacije $elija. -obiajena ocena protoka F%5 centrale je nekoliko desetina miliona $elija u sekundi. 5.:. Ko#! '/ d$%ov! ATM *$n"3a%$-lazna jedinica (input module), komutaciono polje (cell switch #abric), izlazna jedinica (output module), upravljaki organ (connection admission control), jedinica za nadzor (s!stem management). 5.10. Ko%!(o v3'"a ATM ?$%!#a '$ 3a9%!(/#$ 3$2a !n"$3&$#'!2a&ostoje -)' ((ser Network Inter#ace) $elije koje se razmenjuju izme#u korisnika i F%5 centrale i ))' (Network Network Inter#ace) $elije koje se razmenjuju izme#u dve centrale. ,ve dve vrste $elija se razlikuju po zaglavlju. 5.11. Ka(o !91%$da ATM ?$%!#aF%5 $elije imaju uvek isti broj osmorki bita (bajtova) ; <7. ,d ovih osmorki prvih < (po redosledu slanja) predstavljaju zaglavlje (header) a preostalih 34 predstavljaju tzv. korisnu informaciju (pa!load). F%5 $elija se !alje tako da se bitovi ve$eg znaaja !alju pre bitova manjeg znaaja (big endian). ,kteti manjeg rednog broja se !alju pre okteta ve$eg rednog broja. ,pis formata F%5 $elije je dat u '%-;% preporukama '.78=. 5.1.. Ka(o !91%$da UNI ATM ?$%!#a"astav -)' F%5 $elije je prikazan na slici 3.01.
< zaglavlje smer prenosa GC: 3 I&' 4 I:' 08 &% 7 :J& 0 K/: 4 broj bita 34 informaciono polje broj okteta

"lika 3.01. 5.10. Ka(o !91%$da NNI ATM ?$%!#a"astav ))' F%5 $elije je prikazan na slici 3.07.

81
< zaglavlje smer prenosa I&' 01 I:' 08 &% 7 :J& 0 K/: 4 broj bita 34 informaciono polje broj okteta

"lika 3.07. 5.15. Ko#a o%#a o'"o#$ / ATM 9a1%av%#/&olje za kontrolu toka GC: (:eneric Flow ontrol). &ostoji samo u -)' zaglavlju i namenjeno je upravljanju protoka koji se odnosi na vi!e terminala kod jednog korisnika. &odaci u ovom polju predstavljaju osnovu za mehanizam ravnomernog kori!$enja toka kod istovremenog rada nekoliko terminala u smeru korisnik ; mrea. &olje I:' (;irtual ircuit Identi#ier) moemo nazvati pokazivaem virtuelnog kola i to je jedna od bitnih odrednica virtuelne veze u F%5 mrei. Iirtuelno kolo predstavljaju sve $elije sa istim I:' koje stiu po istom virtuelnom putu i istim linku. -nutar virtuelnog kola $elije po!tuju redosled. %reba naglasiti da $elije koje nose signalne informacije izme#u korisnika i centrale imaju vrednost I:'L2. (ruga odrednica virtuelne veze je I&' (;irtual Path Identi#ier) pokaziva virtuelnog puta. Iirtuelni put predstavlja skup virtuelnih kola izme#u dve take u mrei. Irednost pokazivaa I&' za $elije koje nose signalizaciju izme#u dve take je I&'L<, za $elije koje nose signalizaciju od jedne take ka vi!e taaka ( broadcast) I&'L3. -koliko $elija nosi signalnu informaciju koja se odnosi na jedan korisniki terminal unutar jednog -)' ( metasignaling) tada je vrednost I&'L2. &olje vrste informacije &% (Pa!load T!pe) u svojoj osnovnoj nameni slui da odredi razliku izme#u korisnikih $elija (2==) i 5 $elija koje nose informaciju za upravljanje mreom (0==). &olje :J& ( ell "oss Priorit!) se koristi da se oznai prvenstvo u obradi F%5 $elija. *asno je da sve $elije koje pripadaju jednoj virtuelnoj vezi moraju imati isto prvenstvo usluge. &olje provere ispravnosti zaglavlja (2eader -rror ontrol, 2- ) slui da se izvr!i provera ispravnosti zaglavlja i ispravka ukoliko je gre!ka u samo jednom bitu. -koliko se pojavi vi!e od jedne gre!ke u zaglavlju njihovo prisustvo se otkriva ali se $elija odbacuje. &rovera ispravnosti informacionog sadraja se vr!i u vi!im slojevima. 5.16. Ka(o '$ (o3!'"$ !d$n"!&!(a"o3! VPI ! V<IIrednosti I&' i I:' korisnikih $elija se menjaju u mrenim vorovima tj. u F%5 centralama. %o znai da se jedna veza izme#u pozivaju$eg i pozvanog karakteri!e nizom parova (I&', I:') ije prevo#enje izvr!avaju tzv. tabele prevo#enja u svakom mrenom voru. -obiajeno je re$i da su vrednosti I&' i I:' lokalnog karaktera. &ostupak promene I&' i I:' vrednosti $elija jedne veze u mrenom voru se naziva ;PIG; I translation. (,vo istovremeno podrazumeva da se $elije kroz mreu !alju po naelu deonica po deonica, !to je svojstvo svih paketskih mrea). %re$a odrednica virtuelne veze je link po kome dolaze (odlaze) $elije. nai, u F%5 centrali je jedna virtuelna veza odre#ena trojkom (link, I:', I&'). 5.16. Ko#$ v3'"$ ATM ?$%!#a o'"o#$'nformacione, signalne i $elije za nadgledanje. -oava se neka vrsta formalne analogije sa tri vrste signalnih ::"@ poruka ili tri vrste '"() poruka drugog sloja.

87

5.17. Ka(o '$ da#$ 3$dno'" ( 3!o3!"$") o#$d!n!2 ?$%!#a2a&oljem :J& tako !to sa :J&L2 oznaava vi!e a sa :J&L0 nie prvenstvo u obradi F%5 $elija. -koliko je neophodno pruiti lo!iju uslugu u nekom voru to $e se desiti $elijama sa niim prvenstvom. - naelu, polazna korisnika strana odre#uje vrednost :J& polja. 'zuzetak ini sluaj kada korisnik naru!i WugovorW izme#u korisnika i mree koji se odnosi na protok. - tom sluaju sama mrea moe da promeni vrednost polja sa :J&L2 na :J&L0 za one $elije koje kr!e ugovor. 5.18. Ka(o '$ 'av%a=/#$ 3$o "$3$?$n#$ / 23$4no2 ATM ,vo3/%ako !to se izvorima tokova koji zagu!uju neki vor u F%5 mrei !alje informacija o zagu!enju. ,vu informaciju je potrebno poslati kad se pojavi nagove!taj zagu!enja i na takav nain da stigne !to pre do izvora. 5.1:. Ka(o 23$4n! ,vo3 o;av$>"ava !9vo3$ da '2an#$ !n"$n9!"$" '"va3an#a ?$%!#a)a dva naina. &rvi nain je jednom vrstom 5 $elija (+5, resource management) tako !to jednobitsko polje :' (congestion indication) koje je u sastavu korisne informacije promeni vrednost. (rugi nain je preko zaglavlja korisnikih poruka. )aime, u korisnikim $elijama koje prolaze kroz vor koji je pred zagu!enjem a kre$u se u smeru ka izvorima tokova koje treba smanjiti, u polju &% drugi bit menja vrednost sa 2 na 0. ,vo je ujedno i najbri nain dojave izvorima o potrebnom smanjenju intenziteta protoka. 5..0. Da %! '$ 'v$ /'%/1$ 3$no'$ !'"!2 (o3!'n!,(!2 ?$%!#a2a)e. - formiranju F%5 $elije proces prolazi kroz prilagodni sloj. &rilagodni sloj ( ,TM adaptation la!er, ,,") prilago#ava $elije pojedinim uslugama? FFJ0 uslugama sa konstantnim protokom, FFJ1 uslugama sa promenljivim protokom, FFJ763 uslugama sa prenosom podataka, FFJ< uslugama sa prenosom paketskih podataka. )a prijemu $elije prolaze kroz isti FFJ sloj. Cunkcije pojedinih FFJ slojeva se oznaavaju u dodatnom FFJ zaglavlju koje sledi iza F%5 zaglavlja tj. posle <. okteta $elije. 5..1. Ko#$ v3'"$ v$9a o'"o#$ / ATM 23$4!Kao i u ostalim mreama, permanentne virtuelne (Permanent ;irtual ircuit, P; ) i komutirane virtuelne veze (Switched ;irtual ircuits, S; ). &ermanentne veze su sline iznajmljenim kanalima, postoje uvek izme#u dve take. Komutirane veze se ostvaruju izme#u dve korisnike take u mrei samo prema potrebi. 5.... Ko#$ v3'"$ '!1na%!9a*!#a o'"o#$ / ATM "$)n!*!5etasignalizacija (Metasignaling), korisnika i mrena signalizacija. "ve se obavljaju preko posebnih, signalnih F%5 $elija koje se razlikuju po identifikatorima. 5..0. +"a #$ "o 2$"a'!1na%!9a*!#a5etasignalizacija (meta, iza, skriveno) je vrsta korisnike signalizacije koja se ostvaruje izme#u jednog od vi!e korisnika (koji koriste isti -)') i mree. )aime, pojavljuje se potreba da svaki od korisnikih ure#aja privremeno dobije svoj signalni kanal. +azmena signala tj. poruka izme#u jednog od korisnikih ure#aja i mree u cilju obezbe#enja signalnih resursa naziva se metasignalizacija. Iirtuelni kanal kojim se obavlja metasignalizacija je oznaen vredno!$u I:'L0. )eke od poruka ove signalizacije su? zahtev za dodelu organa (,ssign 'e3uest, !alje se od korisnika mrei), dodela izvr!ena (,ssigned, !alje se od mree korisniku), poni!ten zahtev (Denied), provera zahteva ( heck 'e3uest), itd.

83 5..5. Ka(o '$ v3>! (o3!'n!,(a ATM '!1na%!9a*!#aKorisnika signalizacija se obavlja (preko -)') F%5 $elijama koje ine virtuelni kanal sa I:'L2. )ajvi!i sloj ove signalizacije je odre#en '%-;% preporukom D.1E70 pa je po ovoj preporuci dobio ime. Iidi se da je preporuka D.1E70 nastala prepravkom preporuke D.E70 koja odre#uje tre$i sloj korisnike signalizacije uskopojasnog '"();a. bog toga su i poruke vrlo sline. 5..6. Ka(o !91%$da (o3!'n!,(a '!1na%na ATM o3/(adiskriminator protokola 0 oktet redni broj veze 3 vrsta poruke 1 duina poruke 1 podaci

;;;;;;;;;;;;

F%5 $elije

"lika 3.1<. Korisnika poruka je slina odgovaraju$oj poruci u uskopojasnom '"(). ,vde treba imati u vidu da se svaka poruka prenosi F%5 $elijama a na prijemu se ponovo objedinjuje. "loj koji prilago#ava signalnu poruku prenosu $elijama na predaji i objedinjava poruku iz $elija na prijemu zove se signalni prilagodni sloj (Signaling ,TM ,daptation "a!er, S,,") 5..6. Ko#$ '/ na# o9na"!#$ '!1na%n$ (o3!'n!,($ ATM o3/($)ajpoznatije poruke su identine po nazivu i po vrednosti polja vrsta poruke porukama tre$eg sloja korisnike signalizacije uskopojasnog '"(). %o su? zahtev za uspostavu veze ( S-T(P), spremnost (,"-'TIN:), uspostavljanje veze ( ,"" P'$ --DIN:), poziv prihva$en ( $NN- T), raskidanje (DIS $NN- T), osloba#anje ('-"-,S-), itd. 5..7. Ko#$ '/ o'novn$ 3a9%!($ !92$=/ '!1na%n!) ATM ! '!1na%n!) NHISDN o3/(a%o su poruke koje se odnose na usluge koje se ne mogu pruiti uskopojasnim '"();om. &rimeri ovih poruka su one koje se odnose na veze ka vi!e taaka ( point to multipoint connection)? ,DD P,'TN, ,DD P,'TN '-O- T, D'$P P,'TN i odgovaraju$e poruke potvrda. &ored ove razlike, u najvi!em signalnom sloju postoji i razlika u formatima istoimenih poruka u );'"();u i F%5;u (veliine skoro svih polja su razliite). 5..8. Ko#a '/ o'novna 'vo#'"va 23$4n$ ATM '!1na%!9a*!#$- javnim F%5 mreama je usvojeno da mrena signalizacija tj. signalizacija preko ))' bude ::"@ i to deo namenjen za !irokopojasni '"() tj. deo poznat pod imenom G;'"-& (&roadband Integrated Services (ser Part, "'L0220LE, %abela 0.13.). "am format G;'"-& poruka je opisan u '%-;% preporuci D.1@87. &ostupak signalizacije i poruke su slini postupcima i porukama poznatim iz %-&;a i '"-&;a. Irsta poruke se odre#uje poljima K2 i K0, slika 3.14, slino kao na slici 0.14. )eke od poruka suI 'F5 (initial address) ; poetna adresa, 'FF (I,M acknowledgement) ; potvrda prijema poetne adrese, 'F+ (I,M re/ect) ; odbaena poetna adresa, "F5 (subse3uent address) ; dodatni deo adrese F:5 (address complete) ; adresa je potpuna, :&G (call progress) ; Wu toku je uspostavaW, F)5 (answer) ; javljanje, +/J (release) ; prekid, +J: (release complete) ; potvrda prekida, itd.

8< &ored ovih poruka postoji niz poruka koje se odnose na upravljanje mreom ili se odnose na neregularna stanja, kao !to su slede$a dva primera? GJ, (blocking) poruka koja se !alje centrali na drugom kraju veze radi zauzimanja resursa za slede$u vezu, :C) ( con#usion) !alje se kao odgovor na neispravnu ili neprepoznatljivu poruku.
G;'"-& "'C +J "'G') :': ,&: (&: "'G') A "ignalna informacija smer prenosa

'/

K0

K2

sadraj

prilagodljivost 0 oktet

duina 0;1

"lika 3.14. 5..:. Ka(o '$ o'"va3/#$ ATM v$9apozivaju$a strana F%5 centrala 0 F%5 centrala 1 F%5 centrala 7 pozvana strana

setup X call proceeding Y

'F5 'FF

X Y Y Y 'F5 'FF F:5 F)5 X setup Y call proceeding Y alerting Y connect connect ack X

Y Y

alerting connect connect ack

Y Y X CF

F:5 F)5

I/

release X release complete Y

+/J X +J: Y

+/J +J:

X release X Y release complete

"lika 3.1E.

88 *edna potpuna F%5 veza se sastoji od dve deonice koje prelaze preko korisnikog i bar jedne deonice koja prelazi preko mrenih interfejsa. )a slici 3.1E. je prikazano kako se obavlja postupak ostvarenja veze (taka;taka) u F%5 mrei za jednu uspe!nu F%5 vezu od korisnika do korisnika koju prekida inicijator veze. 5etasignalizacija nije prikazana. 5.00. +"a #$ "o FRAME RELAJ "$)n!(aFrame rela! (C+) je tehnika prenosa paketa ija su osnovna svojstva velika vrednost protoka i brzina. C+ je tehnika nastala iz (sporije) tehnike prenosa podataka standardom H.1< (odakle je preuzeta zamisao o virtuelnoj vezi) i '"() tehnike odakle je preuzeto naelo odvajanja korisnikih i upravljakih tj. signalizacionih podataka po ( kanalu. - ovoj tehnici se pojavljuju mogu$nosti obezbe#enja potrebnog protoka i potrebnog kvaliteta veze pa se po ovom svojstvu C+ tehnika smatra prethodnicom F%5 tehnike. 5.01. Ko#a '/ o'novna 'vo#'"va FR "$)n!($,snovna svojstva C+ tehnike su da se podaci prenose ramovima sa malim zaglavljem a kontrola ispravnosti prenosa i retransmisija vr!e se u vi!im slojevima tako da su mreni vorovi rastere$eni ove usporavaju$e obaveze iz ega proizilazi veoma visoka propusnost C+ mrea. ,vo je prva tehnika u kojoj postoji mogu$nost upravljanja zagu!enjima u mrei. 5.0.. Ka(v$ v$9$ ! !n"$3&$#'! o'"o#$ / FR 23$4!Kao i u F%5 mrei postoje permanentne, nekomutirane (Permanent ;irtual onnection, P; ) i komutirane (Switched ;irtual onnection, S; ) veze koje se ostvaruju prema potrebi kori!$enjem signalizacije. "lino je i sa interfejsima? postoje pristupna suelja ili korisniki interfejs ((ser Network Inter#ace, (NI) i mrena suelja (Network%Network Inter#ace, NNI). "uprotno od F%5 mree u C+ mrei su e!$e permanentne nego komutirane veze. 5.00. Ka(o #$ na'"a%a FR "$)n!(a%ehnika je nastala kao posledica pojavljivanja sistema prenosa sa malim stepenom gre!ke i korisnikih ure#aja visoke inteligenci/e. %e dve injenice omogu$ile su da se otkrivanje (relativno retkih) gre!aka i zahtevi za retransmisiju prepuste korisnikim ure#ajima. &o!to su, dakle, mreni vorovi oslobo#eni ovih funkcija, prenos kroz mreu je postao vrlo brz. bog ovih svojstava C+ tehnika je dobila ime brza paketska tehnika. 5.05. Ka(o !91%$da FR a($")a slici 3.73. je prikazan C+ paket. bog razliitosti duine pojedinih paketa postoje me#e koje oznaavaju poetak i kraj paketa. -koliko nema paketa za prenos, prenose se samo me#e, (Inter%#rame Time Fill). &rovera ispravnosti se vr!i poljem od 1 okteta. (uina polja informacije moe biti najvi!e 0822 okteta. &ostoje tri vrste zaglavlja.

zavr!na provera me#a ispravnosti 20000002

informacija

zaglavlje

poetna me#a 20000002 smer prenosa

"lika 3.73. 5.06. Ko#! ;!"ov! !2a#/ 2an#/ (v$?/) "$4!n/ / 3$d'"av%#an#/ FR 9a1%av%#aGitovi manjeg znaaja se !alju pre bitova ve$eg znaaja. ,vakav nain se naziva little endian.

8@ 5.06. Ka(o !91%$da 9a1%av%#$ FR a($"aaglavlje moe sadrati 1, 7 ili 3 okteta zavisno od najve$eg broja virtuelnih veza koje treba ostvariti. )aime, najve$i broj virtuelnih veza odre#uje potreban broj bitova za njihovo adresiranje. Groj ili oznaka virtuelne veze je (J:' (Data "ink onnection Identi#ier). )a slici 3.78. je prikazano najmanje, dvooktetno, zaglavlje kojim se mogu adresirati 0217 virtuelne veze.

zavr!na provera me#a ispravnosti

informacija

zaglavlje smer prenosa

poetna me#a

gornji (J:' donji (J:' C/:) G/:)

:6+ (/

/FL2 /FL0

oktet 0 oktet 1

"lika 3.78. - zaglavlju sa 7 ili 3 okteta polje (J:' se pove$ava ali ostala polja slue istoj nameni kao i u zaglavlju sa dva okteta. 5.07. Ko#a o%#a #o> o'"o#$ / FR 9a1%av%#/%o su bit za pro!irenje adrese /F (-xtended ,ddress) koji ima vrednost 0 samo u poslednjem oktetu zaglavlja. :6+ ima funkciju razlikovanja upita i odgovora. &olje (/ (Discard -ligibilit!), ija se vrednost postavlja kod korisnika koji !alje poruku, oznaava dozvolu ((/L0) ili zabranu ((/L2) odbacivanja ovog paketa u nekom voru mree u kome je nastalo zagu!enje. &olja C/:) i G/:) (Forward, &ackward -xplicit ongestion Noti#ication) slue da vorovi mree kroz koje WprolaziW virtuelna veza saop!te krajnjim korisnicima da se u tim vorovima oekuje zagu!enje. &o!to zagu!enje moe da izazove samo izvor vrlo je vana poruka koja sadri G/:)L0 jer ona saop4tava izvoru zagu!enja da treba smanjiti saobra$aj. 5.08. Ka(o '$ / 3av%#a 9a1/>$n#!2a / ,vo3/ FR 23$4$&reventivno (G/:)) i odbacivanjem C+ paketa ((/). &rilikom zagu!enja odbacuju se paketi kod kojih je (/L0 a izvoru se signalizira bitom G/:)L0 da smanji generisanje paketa. 5.0:. Ka(o '$ !9vod! '!1na%!9a*!#a ! nad1%$dan#$ / FR 23$4!"ignalizacija se izvodi C+ paketima kod kojih je (J:'L2 a nadgledanje C+ paketima kod kojih (J:' uzima najve$u vrednost, na primer kod paketa sa dvooktetnim zaglavljem paketi za nadgledanje imaju vrednost (J:'L0217. 5.50. Ko#a v3'"a '!1na%!9a*!#$ '$ 3!2$n#/#$ / (o3!'n!,(o2 (UNI) FR 3!'"/ /%o je, u naelu, signalizacija korisnikog '"() pristupa. - drugom sloju postoje tri vrste poruka (-, " i ') gde ' poruke nose signalnu informaciju. ,snovne poruke imaju ista imena i smisao? S-T(P, ,"" P'$ --DIN:, $NN- T, DIS $NN- T, '-"-,S-, '-"-,S$MP"-T-, ST,T(S -N7(I'N, ST,T(S. 5.51. Ko#a v3'"a '!1na%!9a*!#$ '$ 3!2$n#/#$ !92$=/ 23$4n!) ,vo3ova (NNI) / FR 23$4!-

84 5rena signalizacija je vrlo slina korisnikoj tj. zasniva se na korisnikoj signalizaciji uskopojasnog '"();a. &oruke su slede$eI S-T(P, ,"" P'$ --DIN:, $NN- T, '-"-,S-, '-"-,S- $MP"-T-, ST,T(S -N7(I'N, ST,T(S, '-ST,'T, '-ST,'T , <N$)"-D:-A 5.5.. Ka(o '$ o'"va3/#/ (o2/"!3an$ FR v$9$Komutirane veze se ostvaruju uz tzv. pregovaranje. )aime, mada se koristi signalizacija slina onoj u '"(), postoji razlika u ostvarivanju veza u '"() i C+ mrei. "u!tinsku razliku u odnosu na '"() predstavljaju podaci u polju informacija u signalnom C+ paketu. +azmotrimo primer redosledno prve poruke u procesu ostvarivanja veze? S-T(P. (odatni elementi ove poruke nose informacije o zahtevanim svojstvima veze? potrebnom protoku, osobinama protoka u odnosu na grupisanje podataka (burstiness), potrebnoj propusnosti, najve$oj duini rama, adresi virtuelne veze po kojoj $e se obavljati dalja komunikacija, itd. &rolaskom poruke S-T(P kroz mrene vorove oni (vorovi) ispituju svoju mogu$nost da zadovolje traena svojstva. (,vaj postupak tzv. pregovaranja (negotiation) korisnika i mree o potrebnim uslugama je zaetak slinog postupka kod kasnije razvijene F%5 tehnike). -koliko ovo ispitivanje proizvede negativan odgovor taj mreni vor $e uzvratiti porukom '-"-,S-. ,va poruka $e biti vra$ena inicijatoru veze i u sluaju bilo kog problema u mrei ili na strani pozvanog. "ama mrea ne stvara pozitivan odgovor $NN- T ve$ to ini samo pozvana strana (kao u telefonskoj mrei).

8E

6. P!"an#a o a($"'(o# "$%$&on'(o# '!1na%!9a*!#!

5azvoni3e telefon$ re3i 3u 67alo$ ko je86 Ti4ina 4aputa3e da to samo zvoni srce moje. &i/elo dugme 5 Napile se ulice 6.1. +"a 'v$ 2o4$ da 9na,! !93a9 telefonska signalizacija u paketskim mreama&od ovim izrazom se podrazumeva? ; %rivijalan nain prenosa signalizacije preko paketske mree takozvanom %(5o'& tehnikom. ,va tehnika se sastoji u paketi0ovan/u standardnih %(5 signala (na primer? /0), prenosu preko paketske mree i vra$anju signala u %(5 oblik na prijemu. &o!to u sastavu %(5 signala postoje i signalni kanali, i ova tehnika se moe smatrati paketskim prenosom signalizacije. ; &renos klasinih signala (biraki i tonski signali) od i ka klasinom telefonskom aparatu kori!$enjem paketskog prenosa (F%5, C+, '&). ,vaj postupak zahteva uaurenje telefonskih signala i njihov prenos, sa ili bez tumaenja njihovog znaenja u paketskom delu mree. ; &renos mrenih signala klasine telefonije (analognih, na primer? 5C: +1 i digitalnih, na primer? FG:( bitova) kori!$enjem paketskog prenosa. ,vakav prenos se esto zove paketski ili '& trank (trunk, vod ili kanal koji spaja centrale). ; &renos telefonskih signala izme#u delova klasine i paketske telefonske mree. ,vaj postupak zahteva pretvarae signalizacije tj. tumaenje znaenja pojedinih signala. &ostupak tako#e zahteva da skupovi signala klasine i paketske telefonske signalizacije imaju odgovaraju$e (prevodive) signale. ; &renos signala telefonskih veza u potpuno paketskoj mrei. - ovom postupku telefonski aparati i mreni vorovi ostvaruju veze na potpuno novim naelima signalizacije. 6... Ko#$ 9a)"$v$ 2o3a da 9adovo%#! "$%$&on'(a '!1na%!9a*!#a / a($"'(o# 23$4!Kao i u klasinoj telefonskoj mrei, signalizacija mora da bude brza, bez gre!aka u prenosu i jednoznana u pogledu tumaenja signala. Grzina mora da omogu$i da korisnik ne ose$a predugo vremensko ka!njenje od kraja biranja do signala odgovora (signal poziva ili neuspe!nog poziva). "ignalizacija mora da se prenese bez gre!aka pa se za njen prenos kroz mreu koriste tehnike prenosa sa kontrolom ispravnosti, pozitivne i negativne potvrde i vi!estruko slanje. ( a prenos govornog signala se ne trai ova tanost). *ednoznanost signala znai da svaki signal ima !to detaljnije znaenje. )a primer, poeljno je da signal neuspe!nog poziva postoji za svaki razlog neuspeha? nepostoje$i traeni, zagu!enje u mrei, zauzet traeni. 6.0. Ka(o '$ 3$no'! '!1na%!9a*!#a "$)n!(o2 TDMoIP%ehnika %(5o'& se koristi da se dva dela klasine mree, u kojima se vr!i %(5 prenos, poveu paketskom mreom, slika <.7a. )a slici <.7b. je prikazan postupak paketi0aci/e jednog %(5 (/0) signala u paketskom prenosniku ili ge/tve/u GT (gatewa!). (elovi %(5 signala se sme!taju u polje korisne informacije internetskih paketa. +adi jednostavnosti je prikazano da svaki paket nosi 4 okteta signala /0. aglavlja ( ) '& paketa su standardna i pored ostalog nose internetske adrese taaka izme#u kojih se razmenjuju. Kao sto je prikazano na slici <.7b., signalni kanal broj 08 (") se prenosi kao deo paketa oznaenog sa "& a koji se ne razlikuje od ostalih paketa.
%elefonska centrala %(5o'& %elefonska centrala

@2
GT /0 GT /0

%(5

'&

%(5

"lika <.7a. )a prijemu se obavlja suprotni proces. Korisni sadraji paketa se obnavljaju u obliku %(5 signala. &o uspostavljanju sinhronizacije, signalni kanal se koristi kao i u izvornoj %(5 mrei. %reba napomenuti da ovakav, najjednostavniji, vid paketskog prenosa unosi najmanje ka!njenje.

20 1 .

"

70 /0

"&

"lika <.7b. 6.5. Fa>"o o'"/ a( TDMoIP /no'! na#2an#$ (a>n#$n#$ od 'v!) a($"'(!) "$)n!(a)ajjednostavnija %(5o'& tehnika koja se naziva tehnikom opona!anja kanala (circuit emulation), kao najjednostavniji vid paketskog prenosa telefonskih signala, unosi najmanje ka!njenje jer su postupci paketizacije i depaketizacije li!eni sloenih procesa kompresije i dekompresije govornog signala, razdvajanja signalne i govorne informacije i tumaenja signalizacije. 6.6. Ko#! '$ "$%$&on'(! '!1na%! 3$no'$ (3o9 a($"'(/ 23$4/%o su signali iz podruja govornih uestanosti a koji svojom uestano!$u pokazuju znaenje signala. ,ni pripadaju signalizacijama (%5C (Dual Tone MultiFre3uenc!), 5C: (MultiFre3uenc! oded) +0 i 5C: +1. &ored toga prenose se i linijski :F" signali iz 08. kanala multipleksnog signala /0 (ili odgovaraju$i bitovi signala %0), poznati pod nazivom FG:( bitova. 6.6. Ko#! (o3!'n!,(! '!1na%! 2o3a#/ da '$ 3$n$'/ (3o9 a($"'(/ 23$4/%o su biraki signali. ,stali tonski signali se mogu proizvesti i na uesnikoj strani. 6.7. Ko#! #$ o'novn! 3o;%$2 3$no'a ;!3a,(!) '!1na%a / a($"'(o# "$%$&on'(o# "$)n!*!,snovni problem je razlikovanje birakih signala iz govornog opsega od govornog signala. )aime, govorni signal se esto podvrgava postupcima kompresije koji bi, primenjeni na birake impulse, uneli prevelika o!te$enja. ,vo je posledica injenice da su zahtevi za prenos signala stroiji od zahteva za prenos govornog signala. bog toga se primenjuje postupak odvojenih postupaka paketizacije signala i govora, kao na slici <.@.
%(5 paketska mrea

@0
(%5C

( G"M(%5C K

&0

&1

G" govorni signalN ( detektor (%5C signalaN K kompresorN &0 paketizer (%5CN &1 paketizer G"

"lika <.@. 6.8. +"a '$ d$>ava na 3!#$2/ a($"a (o#! no'$ 1ovo3 ! DTMF *!&3$)a suelju paketske mree i %(5 mree, na prijemnoj strani, kolom C se prema identifikatorima odvajaju govorne $elije (G"p) i $elije koje nose birake cifre ((%5Cp), slika <.4. Govorni paketi (G"p) se vode na depaketizaciju ((1), dekompresiju ((k) pa u %(5 komutaciono polje. &aketi sa (%5C ciframa ((%5Cp) se se vode na depaketizaciju pa zatim u upravljaki organ %(5 centrale.
%(5 (%5C G"
(k Kk (0

paketska mrea

G"k
(1 0

G"p
C

(%5Cp G"pM(%5Cp

"lika <.4. 6.:. Ka(o '$ 3$no'$ '!1na%! 3$(o ATM 23$4$F%5 $elija zaglavlje $elije smer prenosa zagl. paketa red oznaka 222 vrsta cifara vrsta poruke 4 @ 8 za proveru < 3 7 nivo signala kod cifre polje 1 0 oktet 8 sadraj vremenska oktet 0 signalni paket signalni paket signalni paket

"lika <.E. &renos se vr!i F%5 $elijama obra#enim u prilagodnom sloju FFJ1. ,ve $elije prenose signalne pakete, slika <.E., koji mogu imati nekoliko formata a telefonski signali se prenose preko formata tre$e vrste koji ima proveru ispravnosti. "ignalni paket se sastoji od zaglavlja paketa i sadraja. aglavlje signalnog paketa nosi identifikaciju veze na koju se sadraj paketa odnosi, oznaku duine sadraja, polje za proveru zaglavlja, itd. "vaki signalni paket se prenose po tri puta.

@1

6.10. Ko#a o%#a o'"o#$ / 'ad34a#/ '!1na%no1 a($"a ATM ?$%!#a "3$?$ v3'"$&olje redundanse (red) moe nositi vrednost 2,0 ili 1 i ona pokazuje da se paket !alje prvi, drugi ili tre$i put. ;remenska o0naka slui za uklapanje sadraja signalnog paketa u celinu. ;rsta ci#ara oznaava signalizaciju? 222 ; (%5CN 220 A 5C: +0N 202 A 5C: +1 (unapred)N 200 A 5C: +1 (unazad). <od ci#re je !ifra cifre i znaenja signala. ;rsta poruke kazuje da li se radi o birakim ciframa (222202) ili o signalnim FG:( bitovima (222200). Pol/e 0a proveru se sastoji od 02 bita. 6.11. Ka(o '$ 3$no'$ (o3!'n!,(! '!1na%! 3$(o ATM 23$4$%ako !to se postave odgovaraju$e vrednosti u poljima vrsta poruke (222202) i vrsta ci#ara (222). %ada polje kod ci#re nosi vrednost cifre. 6.1.. Ka(o '$ 3$no'$ 23$4n! "$%$&on'(! '!1na%! 3$(o ATM 23$4$%ako !to se postave odgovaraju$e vrednosti u poljima vrsta poruke (222202) i vrsta ci#ara (220, 202 ili 200). %ada polje kod ci#re nosi vrednost cifre ili znaenje signala. 6.10. Ka(o '$ 3$no'$ A@<D ;!"ov! 3$(o ATM 23$4$&renose se paketom iji se sadraj sastoji od jednog okteta manje nego !to je potrebno za prenos birakih impulsa (polja nivo signala i vrsta ci#ara nisu potrebna), slika <.07. zaglavlju signalnog paketa se odre#uje duina sadraja.
red 2 2 2 2 oznaka 2 2 2 2 vremenska F 0 G 0 : ( polje oktet < 7 1 0 oktet 0

za proveru 4 @ 8 < 3

"lika <.07. 6.15. Ka(o '$ 3$no'$ "$%$&on'(! '!1na%! 3$(o FR 23$4$&ostoji postupak za prenos telefonskih signala i govora preko C+ tehnike ( ;oF'). ,vim postupkom se prenose i telefonski signali i paketizovani govor koji se u ovom postupku naziva primarni sadraj (C+ paketa ili ramova). &osmatra se C+ veza izme#u dve take koje pripadaju delovima %(5 mree. (a bi se pristupilo C+ mrei iz %(5 mree koristi se tzv. IC+F( (;oice Frame 'ela! ,ccess Device). ,va veza se moe koristiti za prenos vi!e paketskih telefonskih veza, bilo da su u fazi biranja ili razgovora. *edna C+ veza tj. jedna (J:' adresa moe sadrati nekoliko potkanala (subchannel), slika <.03. (elovi C+ paketa tj. rama nazivaju se podramovi ( sub#rame). &odramovi koji pripadaju jednoj vezi ine potkanal.
zavr!na provera me#a ispravnosti informacija zaglavlje poetna me#a

@7
podram n :'( (8) vrsta sadraja 2 2 podram 1 podram 0 J' /' :'((1) oktet 0 oktet 0a oktet 0b s okteta 7 1 0

zaglavlje podrama

duina sadraja sadraj 4 @ 8 < 3

"lika <.03. Kao i svi paketi i podram se sastoji od zaglavlja podrama (promenljive duine) i sadraja podrama (s okteta). 6.16. Ko#a o%#a o'"o#$ / 9a1%av%#/ FR od3a2a ! ,$2/ '%/4$&ojedina polja podrama imaju slede$e znaenje. /' ; (-xtension Indication) pokaziva postojanja okteta 6a (/'L0)N J' ; ("ength Indication) pokaziva postojanja okteta 6b (J'L0)N :'( ; (sub hannel IDenti#ication) adresa potkanala. Irsta sadraja (Pa!load T!pe, PT) odre#uje !ta se sve moe prenositi C+ podramom. (uina sadraja pokazuje broj okteta sadraja posle zaglavlja. 6.16. Ka(av 'ad34a# '$ 2o4$ 3$no'!"! FR od3a2o2"vaki podram moe nositi samo jednu od pet vrsta sadraja? primarni sadraj tj. uzorak govora (&%L2222), izabrane cifre (&%L2220), signalne FG:( bitove (&%L2202), podatke o #ax prenosu (&%L2200), ili parametre o pauzama u govoru (&%L2022). &olje vrste sadraja, dakle, nagove!tava koja vrsta podataka $e biti preneta u polju sadraja. 6.17. Ko#$ d/4!n$ 2o4$ /9!2a"! 9a1%av%#$ FR od3a2a"adraj se prenosi pomo$u s okteta saglasno vrsti sadraja. (akle, zaglavlje podrama moe da se sastoji ; samo od okteta broj 6 (/'L2, J'L2) u sluaju da je broj potkanala mali (do 87) a prenosi se samo govorni sadrajN ; od okteta broj 6 i 6a (/'L0, J'L2) ako postoji samo jedan govorni uzorak a broj potkanala je izme#u 87 i 1<<N ; od okteta broj 6 i 6b (/'L2, J'L0) ukoliko u jednom podramu ima vi!e govornih uzoraka a broj potkanala je mali (do 87)N ; od okteta 6, 6a i 6b u ostalim sluajevima sa velikim brojem potkanala i vrstom sadraja koja se moe razlikovati od govornog. 6.18. Ko#a '/ na,$%a 3$no'a "$%$&on'(!) '!1na%a 3$(o FR 23$4$"vaki signal (dekadno biranje, (%5C i signalni FG:( bitovi) se deli na uzorke od 12ms i prenosi se po tri puta, kao sadraj C+ podrama. %rostruki prenos je mera za pove$anje pouzdanosti prenosa. (rugim reima, podram prenosi podatke o najsveijem uzorku (2) i dva prethodna (;0 i ;1). &oetak i zavr!etak signala se utvr#uju sa tano!$u od 0ms. -tvr#uje se snaga signala sa tano!$u od 0dG. -tvr#uje se cifra (%5C signala. "ignalni FG:( bitovi se prenose u izvornom obliku.

@3 6.1:. Ka(o '$ 3$no'$ DTMF *!&3$&renose se preko sadraja podrama, slika <.0E. ,snovni podaci koji se prenose o signalu su slede$i.
%elefonska centrala IC+F( (%5C %elefon C+ mrea %(5 IC+F( C+

zaglavlje podrama redni broj podrama aktuelni uzorak prethodni uzorak uzorak pre prethodnog 4 nivo snage signala vreme de!avanja promene (2) kod cifre (2) vreme de!avanja promene (;0) kod cifre (;0) vreme de!avanja promene (;1) kod cifre (;1) @ 8 < 3 rezerva vrsta promene (2) rezerva vrsta promene (;0) rezerva vrsta promene (;1) rezerva 7 1 0

"lika <.0E. +edni broj (re#erence number) podrama slui da se utvrdi redosled podramova svakog potkanala i gubitak podramova. )ivo signala predstavlja negativnu vrednost nivoa snage (%5C signala (u teku$em intervalu od 12ms) u decibelima poev od 22222 za signal iji je nivo 2 dGm2 do 00000 za signal iji je nivo ;70dGm2. a signale iji je nivo vi!i od 2dGm2 prenosi se podatak 22222, tj. kao da je nivo 2dGm2. Irsta promene signala (digit t!pe) ima dve vrednosti (220 ukljueno;on i 222 iskljueno;o##). Ireme promene unutar intervala od 12ms (edge location) uzima vrednosti od 22222 tj. 2ms do 02200 tj. 0Ems. "ama cifra se odre#uje svojim kodom koji postoji kada vrsta promene uzima vrednost ukljueno. :ifre se koduju binarnim kodom od 22222LW2W do 20220LWEW a ostale kombinacije koje se prenose su? 20202LWZWN 20200LW[WN 20022LWFWN 20020LWGWN 20002LW:WN 20000LW(W. (%reba re$i da su ove vrednosti F, G, :, ( cifre sa (%5C brojanika i nemaju veze sa signalnim FG:( bitovima). 6..0. Ka(o !91%$da 3!2$3 DTMF '!1na%no1 od3a2a&retpostavimo da se uzima uzorak u (etvrtom) intervalu od 82ms do 42ms, sa slike. "ignal, koji se pojavljuje posle 8ms u drugom intervalu, se sastoji od komponenti ije su uestanosti @@2Kz i 0778Kz (R<S), slika <.12a.

@<
PC d@ .0 H. .0 50 H1 60 0 80 100 1.0 150 160 T 2'

"lika <.12a. "ignalni podram izgleda kao na slici <.12b.

zaglavlje podrama 22222022 etvrti uzorak tre$i uzorak drugi uzorak 4 02022 22222 22020 22222 22020 22002 22020 @ 8 < 3 7 222 000 000 000 000 001 000 1 0

"lika <.12b. 6..1. Ka(o '$ 3$no'$ '!1na%n! A@<D ;!"ov! 3$(o FR 23$4$)a slinim naelima kao i (%5C signali uz slede$e izmene. )ije potrebno prenositi podatak o veliini snage signala a vreme nastanka ili nestanka signala se prenosi na drugi nain. )aime, u podramu se prenose vrednosti bitova svake 1ms. )a slici <.10. su pokazane vrednosti bitova samo u poslednjem intervalu od 12ms. &odramom se na isti nain prenose i vrednosti bitova jo! dva prethodna intervala od 12ms koji nisu prikazani na slici <.10. Gitom F'" prenosi se signal alarma. ,znaka bita H;> oznaava vrednost bita H (H L F, G, :, () u trenutku koji, trenutku slanja podrama, prethodi za > (>L2, 1, 3,...04)ms. Iano je naglasiti da se podram obrazuje i !alje svakih 12ms.
%elefonska centrala IC+F( FG:( %elefonska centrala IC+F( C+ FG:(

%(5

C+ mrea

%(5

zaglavlje podrama

@8

F'" (;08 (;01 (;4 (;3 (;2 4

:;08 :;01 :;8 :;3 :;2 @

G;08 G;01 G;4 G;3 G;2 8

redni broj F;08 (;04 :;04 F;01 F;4 F;3 F;2 < (;03 (;02 (;8 (;1 3 :;03 :;02 :;8 :;1 7

G;04 G;03 G;02 G;8 G;1 1

F;04 F;03 F;02 F;8 F;1 0

"lika <.10. 6.... Ko#! "$%$&on'(! '!1na%! '$ 2o1/ 3$no'!"! 3$(o In"$3n$"a&raktino svi. ,d svih paketskih tehnika 'nternet prua najve$e mogu$nosti za prenos telefonskih signala. 5ogu$e je prenositi korisnike (stanje slu!alice, (%5C i tonske signale, %"), mrene :F" i mrene ::" signale. -koliko se preko 'nterneta prenose mreni signali onda se ta veza naziva, popularno, '& trank. 6..0. Na (o%!(o '$ na,!na 3$no'$ "$%$&on'(! '!1na%! 3$(o In"$3n$"a)a tri. &rvi je %(5o'& tj. preno!enje paketizovanog digitalnog multipleksnog %(5 signala. a preno!enje se esto koristi protokol -(& ali sa kori!$enjem provere prenosa. &o!to se u okviru ovog signala nalaze i mreni signali moe se re$i da je, uslovno, i ovo prenos telefonske signalizacije 'nternetom. (rugi nain se sastoji u odre#ivanju svojstava (parametara) signala na prelazu iz telefonskog dela mree u 'nternet i preno!enju tih svojstava do drugog dela telefonske mree gde se oni obnavljaju na osnovu prenetih svojstava. %re$i nain podrazumeva prepoznavanje signala na ulazu u 'nternet i preno!enje koda tog signala do take u kojoj $e biti vra$en u izvorni oblik. 6..5. Ko#a 'vo#'"va !2a "$)n!(a TDMoIP 9a 3$no>$n#$ "$%$&on'(!) '!1na%a&ostoje dve tehnike %(5o'&. &rva, ve$ pomenuta tehnika opona!anja kanala je veoma brza (uneto ka!njenje 7ms), pa je sa gledi!ta signalizacije veoma pogodna. bog jednostavnosti i brzine ova tehnika ne primenjuje tehnike kompresije govornog signala pa zbog toga tro4i ne!to vi!e od @2kb6s po govornom kanalu. bog toga je razvijena druga %(5o'&;:I tehnika sa komprimovanim govorom ( ompressed ;oice) za primenu u mreama sa malim bitskim protocima. &o!to ova tehnika komprimuje sadraj govornih kanala, a na signalne kanale se ne primenjuje kompresija, oigledno je da ova tehnika mora biti sloenija. ,va sloenost se ogleda u izdvajanju signalnih kanala i formiranju dve vrste paketa? govornih sa komprimovanim govornim signalom i signalnim paketima sa nekomprimovanim sadrajem. +ezultat ovih postupaka je znatno ve$e uneto ka!njenje (3<ms). 6..6. Ko#! "3an' o3"n! 3o"o(o% #$ o1odan 9a 3$no' '!1na%a 3$(o In"$3n$"a+%& zbog svoje brzine a i zbog toga !to ima sve pokazatelje koji omogu$avaju obnavljanje signala? oznaku vrste poruke, redni broj paketa, identifikator izvora i vremensku odrednicu. 6..6. Ko#! o'"/ a( '$ 3!2$n#/#$ / 3$no'/ "$%$&on'(!) '!1na%a 3$(o In"$3n$"a&ostupak se sastoji od deljenja telefonskog signala na odseke trajanja <2ms pa se za svaki odseak signala formira +%& paket. 6..7. Da %! '$ 'v! '!1na%! 3$no'$ RTP a($"!2a '"vo3$n!2 'va(!) 602'-

@@ )e. "ignale koji prethode ostvarenju veze treba preneti brzo i precizno pa se za njih koriste +%& paketi koji se !alju svakih <2ms. ,brnuto, tonski signali koji oznaavaju neuspe!nu vezu (nedostupnost) mogu se prenositi i mnogo re#e. ,va mera se primenjuje da bi se speilo zagu!enje paketskog linka. 6..8. Da %! 3a9%!,!"o (a>n#$n#$ '!1na%n!) a($"a /"!,$ na !' 3avn/ o;nov/ '!1na%a)e. &aketi nose podatak o vremenu nastanka (timestamp) signala na kome se zasniva obnova signala na prijemu tako da razliito ka!njenje ne utie na ispravnost obnovljenog signala na prijemnoj strani. 6..:. Ka(o !91/;%#$n! '!1na%n! a($"! /"!,/ na o;nov/ '!1na%a na 3!#$2/(vojako. 'zgubljeni paket u toku trajanja signala nema uticaja jer se na osnovu slede$ih paketa i sadraja polja koja oznaavaju redni broj, trajanje paketa i kraj paketa, lako zakljuuje da signal i dalje traje. Fko se izgubi paket koji nosi oznaku kraja signala tada moe nastati gre!ka jer se moe poremetiti kadenca (odnos signala i pauze) koja je, ponekad, vrlo vana. bog toga se paketi koji nose podatak o kraju signala ponavljaju tri ili vi!e puta. 6.00. Ka(o '$ 3$(o In"$3n$"a 3$no'$ (o3!'n!,(! '!1na%! 3$no'o2 a3a2$"a3a- sadraju +%& paketa, slika <.72., prenosi se vrednost uestanosti signala (01 bita), vrednost modulacione uestanosti (E bita), vreme trajanja (08 bita), podatak (%, 0 bit) koji govori da vrednost uestanosti treba deliti sa 7 i vrednost snage signala (8 bitova). ,znaka za rezervisane bitove je +.

&r 2

/z

'& zagl

-(& zag

RTP 9a1

sadraj

K 70 +%& zaglavlje

I &H

::

&% vreme nastanka identifikator izvora

redni broj

modulaciona uestanost % nivo +(3) uestanost +(3)

trajanje uestanost +%& sadraj

"lika <.72. 6.01. Ko#a '/ do;3a ! %o>a 'vo#'"va 3$no'a (o3!'n!,(!) '!1na%a 3$no'o2 a3a2$"a3a(obro svojstvo je brzina. )aime signal koji je do!ao u tzv. signalni gejtvej ("GT) moe odmah da se podvrgne postupku utvr#ivanja parametara i paketizaciji, slika <.70. Jo!e svojstvo je da $e se o!te$eni signal, koji je do!ao do "GT, preneti u o!te$enom obliku.
%elefon "GT (%5C %" "GT 'nternet +%& signalni pak (%5C %" %elefonska centrala

"lika <.70.

@4

6.0.. Ka(o '$ 3$(o In"$3n$"a 3$no'$ (o3!'n!,(! '!1na%! 3$no'o2 (oda '!1na%a%ako !to se prenosi vrednost koda signala (4 bita), ), bit oznaka prvog +%& paketa koji nosi posmatrani signal (5 iz +%& zaglavlja), bit oznaka poslednjeg +%& paketa koji nosi posmatrani signal (/) i vrednost trajanja signala (08 bita), slika <.71.

&r 2

/z

'& zagl

-(& zag

RTP 9a1

sadraj

K 70

I & H ::

&% vreme nastanka identifikator izvora

redni broj

+%& zaglavlje

kod signala

/+

nivo

trajanje

sadraj

"lika <.71. 6.00. Ko#a '/ do;3a ! %o>a 'vo#'"va 3$no'a (o3!'n!,(!) '!1na%a 3$no'o2 (oda(obro svojstvo je prenos koda koji omogu$ava obnavljanje signala na odredi!tu u ispravnom obliku ak i kad je u polaznom gejtveju signal delimino o!te$en. Jo!e svojstvo je sporost. &retpostavimo da se od centrale ka signalnom prenosniku "GTk1 !alje tonski signal (%"), slika <.77. ,dre#ivanje koda signala i slanje ka "GTk0 ne moe da se desi dok se ne odrede uestanost i nivo snage ali i kadenca signala !to moe da potraje i nekoliko sekundi.
%elefon %" "GTk0 'nternet +%& signalni pak "GTk1 %" %elefonska centrala

"lika <.77. 6.05. Ko#$ '/ v3$dno'"! (odova na#va4n!#!) (o3!'n!,(!) '!1na%a,d telefona ka centrali? 2 A E (cifre sa istim znaenjem), 02 (Z), 00([),01 ; 0< (F A (), 08 (kratki prekid linijske struje poznat pod nazivom #le4), 83 (dizanje slu!alice), 8< (spu!tanje slu!alice). ,d centrale ka telefonu? 88 (signal slobodnog biranja), @2 (signal kontrole poziva), @1 (signal zauzetosti traenog), @7 (signal zagu!enja), 43 (signal ulaska u vezu), itd. 6.06. Ko#$ '$ 2$3$ 3!2$n#/#/ 9a ov$?an#$ o/9dano'"! 3$no'a (o3!'n!,(!) '!1na%a 3$(o In"$3n$"a5ere su dvostruke. &rva je uobiajeno vi!estruko slanje istih paketa koje se primenjuje i u drugim tehnikama. (rugi nain, svojstven samo 'nternetu, je slanje signalnih +%& paketa koji istovremeno sadre oba naina opisa signala? i prenos parametara signala i prenos koda signala.

@E 6.06. Ka(o '$ 3$(o In"$3n$"a 3$no'$ 23$4n! "$%$&on'(! '!1na%!"ignali koje razmenjuju centrale nazivamo mrenim. ,ni mogu biti tonski (5C:) ili digitalni signali (FG:( bitovi koji se nalaze u sastavu multipleksnih signala /0 ili %0), slika <.78.
%elefonska centrala GT FG:( 5C: %(5 'nternet +%& paketi '& GT FG:( 5C: %(5 %elefonska centrala

"lika <.78. ,vi signali se prenose preko '& tranka slino prenosu korisnikih signala prenosom koda. )aime, signali se posmatraju u odsecima od po <2ms, utvr#uju se njihova svojstva i njihovo znaenje, daje se kod ovom znaenju, i prenose preko +%& paketa do odredi!ta. 6.07. Ko#$ '/ v3$dno'"! (odova na#va4n!#!) 23$4n!) '!1na%a)ajinteresantniji su signali koji pripadaju signalizaciji 5C: +1 i signalizaciji F(:( bitovima. - 5C: +1 signalizaciji postoji 0< signala unapred i 0< signala unazad a broj kombinacija FG:( bitova je 08. )jihovi kodovi su slede$i? 033 A 0<E (FG:( bitovi), 5C: +1 unapred (0@8 ; 0E2), 5C: +1 unazad (0E0 ; 12<). "vojstveno slanju signalnih FG:( bitova je da se paketi !alju svakih <2ms kada se desi promena i neposredno posle toga. -koliko se neko vreme posle promene stanje ustali paketi se !alju svakih <s. ,va mera je usmerena na smanjivanje optere$enja paketskog linka. 6.08. +"a #$ "o IP&on%o je 'nternetski telefonski aparat koji se moe prikljuiti direktno na paketsku mreu. "ignalne i govorne informacije se u ovom telefonu !alju i primaju u paketskom obliku. 'nterfejs raunarske mree koji omogu$ava prikljuenje '&fona na mreu esto se popularno naziva &o/ (Power over -thernet) jer omogu$ava daljinsko napajanje '&fona preko /ternet voda, ime se dostie nezavisnost rada telefona od lokalnog napajanja kao u klasinoj telefonskoj mrei. 6.0:. Ko#$ v3'"$ '!1na%!9a*!#a o'"o#$ / 23$4a2a 'a In"$3n$" "$%$&on!#o2%o su dve vrste signalizacija od kojih se svaka od njih moe primeniti u delu '& telefonske mree. *edna je signalizacija zasnovana na skupu '%- ; % preporuka K.717 a druga je signalizacija zasnovana na internetskom protokolu "'& (Session Initiation Protocol). 6.50. +"a #$ "o H.0.0%o je skup preporuka koji je u trenutku usvajanja bio namenjen vezama po kojima se ostvaruju video konferencije preko paketske '& mree. )ajrazvijeniji deo ove tehnike je onaj koji se odnosi na paketsku telefonsku vezu izme#u dva uesnika, pa se danas esto ova oznaka odnosi na tehniku 'nternet telefonije. 5oe se re$i da je ona samo poseban, pojednostavljen, sluaj videokonferencijske tehnike. 6.51. Ko#$2 '(/ / 3$ o3/(a 3! ada 3$ o3/(a H.0.0,va preporuka pripada skupu preporuka K.71= kojima se opisuju postupci multimedijskog prenosa? K.713 preko mree sa komutacijom kanala, K.712 preko '"() mree, K.710 (i

42 K.702) preko !irokopojasne mree objedinjenih usluga, G'"(), K.711 preko lokalnih mrea sa garantovanom uslugom. 6.5.. +"a o;/)va"a '(/ H.0.0 3$ o3/(a,buhvata preporuke koje odre#uju kodovanje i komprimovanje govornog (G.@0= i G.@1=) i video (K.18=) signala i preporuke koje odre#uju signalizaciju tj. nain upravljanje vezama (K.11< i K.13<). -obiajena slojevita predstava skupa K.717 je data na slici <.31.
sloj audio primene G.@00 G.@11 G.@17.0 G.@14 G.@1E +%& -(& '& /ternet %:& sloj video primene K.180 K.181 K.11<.2 "'GGK +F"

sloj upravljanja K.11<.2 upravlj vezom K.13< upravlj kanalima

"lika <.31. 6.50. Ko#! "3an' o3"n! 3o"o(o% '$ (o3!'"! / o(v!3/ H.0.0 (o2/n!(a*!#aKao !to se to esto radi u 'nternetu, upravljake informacije se prenose (preteno) pouzdanim %:&;om a korisnike brzim -(&;om. 6.55. +"a #$ "o H.0.0 "$32!na%%o je korisniki terminal koji kao osnovnu funkciju ima mogu$nost ostvarivanja paketskih telefonskih veza a kao dodatne funkcije ostvarenje video veza i veza za podatke. 5oe se, dakle, re$i da K.717 terminal obuhvata funkciju '&fona. &osebnost ovog terminala je da je on odre#en i telefonskim brojem i internetskom adresom (-+', (ni#orm 'esource Identi#ier). 6.56. +"a #$ 1$#"(! $3 (gatekeeper$ GK)%o je ure#aj ili softver koji upravlja procesima u mrei saglasno preporukama K.717. Irlo jednostavne mree mogu postojati bez njega. &rema funkcijama koje obavlja, moe se uporediti sa upravljakim organom telefonske centrale u klasinoj telefonskoj mrei. 6.56. +"a #$ "o H.0.0 o;%a'" (zone)%o je privatna paketska mrea ili deo paketske mree koji obuhvata K.717 terminale i (naje!$e) jedan GK a koja funkcioni!e na K.717 naelima. "a susednim, paketskim i nepaketskim, mreama ova mrea je spojena gejtvejevima, GT. %o su prenosnici ili pretvarai koji omogu$avaju pretvaranje signalizacije i formata korisnog signala iz K.717 oblika u neki drugi i obrnuto. 6.57. Ko#a #$ na#v$?a 3a9%!(a 3ada H.0.0 o;%a'"! 'a ! ;$9 1$#"(! $3a5ogu$nost ostvarivanja veza izme#u K.717 terminala koji pripadaju razliitim oblastima. )aime, u jednoj oblasti bez GK;a mogu$e je ostvarivati samo veze unutar oblasti (intra%0one

40 connection) jer svaki terminal moze imati adrese (i brojeve odredi!nih portova) svih ostalih terminala u oblasti. Ieze izme#u terminala koji pripadaju razliitim oblastima (inter%0one connection) nisu mogu$e. -koliko u oblasti postoji GK tada su mogu$e i ove veze u kojima se problem odre#ivanja adrese (lociranja) traenog terminala re!ava signalnom komunikacijom GK;a. 6.58. Ka(o '$ o;av%#a H.0.0 '!1na%!9a*!#a,bavlja se u tri koraka. &rvi korak je komunikacija K.717 terminala i gejtkipera. ,vaj deo se u literaturi na engleskom jeziku naziva 2A..IA@ ',S signalizacija. %erminal se na poetku obra$a gejtkiperu preko tzv. +F" (pseudo)kanala ('egistration, ,dmission and Status). (rugi je uspostava kanala kojim $e se razmenjivati korisnike informacije tj. telefonski razgovor. ,vaj deo signalnog procesa se naziva 2A..IA@ all Signaling. "ignalne poruke iz ovog dela signalizacije su po nazivima i znaenju iste kao i poruke uskopojasnog korisnikog '"() pristupa, odre#ene '%-;% preporukom D.E70. %re$i signalni korak je razmena poruka o mogu$nostima terminala koji $e uestvovati u vezi. ,vaj deo procesa se naziva 2A.8I on#erence ontrol Signaling. ,vde je vano naglasiti da se za transport signalnih poruka 2A..IA@ ',S koristi -(& dok se za transport poruka 2A..IA@ all Signaling koriste %:& virtuelne veze. 6.5:. Ka(o '$ o;av%#a 7.99:.; <AS 3$ o9navan#$ GKHa&rvi korak je pronalaenje gejtkipera, GK. %erminal, inicijator poziva, !alje zahtev ka GK. &oziv se moe slati dvojako? ili svim dostupnim gejtkiperima ili poznatom gejtkiperu, kao na slici <.<2. ahtev se !alje -(& datagramom na port broj 0@04. ahtev se naziva G+D (:atekeeper 'e7uest). ,dgovor gejtkipera moe biti pozitivan G:C (:atekeeper onFirm), kao na slici, ili negativan G+* (:atekeeper 'eOect). 6.60. Ka(o '$ o;av%#a 7.99:.; <AS 3$1!'"3a*!#a "$32!na%a- sluaju pozitivnog odgovora G:C, smatra se da je terminal prona!ao GK. "ada se pristupa postupku registracije terminala u gejtkiperu, slika <.<2.
G+D \ ] G:C ++D \ ] +:C

K.717 terminal

H.0.0 GK

"lika <.<2. - tom cilju !alje se poruka ++D ('egistration 'e7uest) koja, pored ostalog, sadri i podatke o adresi terminala koji se registruje i vreme za koje se zahteva trajanje registracije (%%J). &oruka se !alje -(& datagramom na port 0@0E. &ozitivni odgovor gejtkipera je +:C ('egistration onFirm) a u ovom odgovoru gejtkiper moe da promeni neke od podataka. ,dgovor moe biti i negativan. - sluaju potvr#ene registracije terminala u GK;u adresa registrovanog terminala se vezuje za registracioni broj koji slui u daljim koracima. 6.61. Ka(va 2o4$ ;!"! ad3$'a 3$1!'"3ovano1 H.0.0 "$32!na%a)aje!$e pozivni broj, a moe biti i u obliku adrese elektronske po!te ili -+' A a. - jednoj K.717 oblasti jedan broj odgovara samo jednom terminalu tako da konferencijski tj. pozivi upu$eni nekolicini terminala zahtevaju uslugu GK;a.

41 6.6.. Ka(o '$ 2o4$ !9vod!"! 3$o'"a%! '!1na%n! o'"/ a(&osle postupka registracije terminala (K.11<.2 +F") signalni proces se moe izvoditi na tri naina. &rvi je da se signalni delovi 2A..IA@ all Signaling i 2A.8I on#erence ontrol Signaling obavljaju bez ue!$a GK (direktni nain). (rugi nain je da se prvi od slede$a dva dela signalizacije, 2A..IA@ all Signaling, izvodi preko GK a poslednji, 2A.8I on#erence ontrol Signaling, direktno izme#u terminala. %re$i nain je da se celokupni postupak signalizacije vodi preko GK a da se samo paketi sa govorom !alju direktno od terminala terminalu. 6.60. Ka(o "$,$ o'"/ a( '!1na%!9a*!#$ o 3vo2 na,!n/)ajpre registrovani pozivaju$i terminal %0 najavi vezu GK;u signalnom porukom F+D (,dmission 'e7uest), koja pripada signalizaciji 2A..IA@ ',S, slika <.<7. ,va poruka nosi puno informacija ali je, za direktnu signalizaciju, su!tinski vana informacija o pozivnom broju odredi!nog tj. traenog terminala. "amo na osnovu ovog broja GK moe da odredi adresu (i broj porta) na koju pozivaju$i terminal moe da !alje slede$e signalne poruke. GK uzvrati pozitivnom porukom F:C (,dmission onFirm) koja sadri ovu adresu. Fko GK uzvrati negativnom porukom F+* (,dmission 'eOect) postupak se prekida kao neuspe!an.
%0 K.717 terminal H.0.0 GK K.717 terminal %1

0. F+D X Y 1. F:C ;HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH7."/%-&HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH3.:FJJ &+,://(')GHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX Y <. F+D 8.F:C X YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH@.FJ/+%')GHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH4.:,))/:%HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHE.K.13<HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHgovorni paketi, +%&HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH+%:&HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH02.K.13<HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH00.+/J/F"/ :,5&J/%/HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Y 01.(+D 03.(+D X 07.(:C X Y 0<.(:C

"lika <.<7. &ozivaju$i terminal !alje signalnu poruku "/%-& direktno traenom terminalu %1 koji odgovara potvrdom :FJJ &+,://(')G. %erminal %1 je registrovan ranije ali mora poslati poruku GK;u o svom pristupanju vezi, F+D. GK potvr#uje sa F:C. "ada pozvani terminal !alje signalne poruke FJ/+%')G i :,))/:% direktno pozivaju$em terminalu. &osle uspostavljanja veze moraju se razmeniti podaci o terminalima, porukama K.13<. "lede$i korak je razmena korisnikih informacija za koje se koristi +%&. 'stovremeno se koristi +%:& za nadgledanje toka medijskih paketa.

47 - ovom primeru je pozvani terminal inicijator prekida veze. &rekid veze ukljuuje, tako#e, sva tri signalna koraka. )ajpre se otkazuje kori!$enje terminala porukama iz skupa K.13<. atim se od strane inicijatora !alje poruka +/J/F"/ :,5&J/%/ (iz skupa 2A..IA@ all Signaling) o prekidu veze. )ajzad, terminali se odjavljuju GK;u porukama (+D ( Disconnect 'e7uest) a GK ove poruke potvr#uje porukom (:C (Disconnect onFirm). ,be poslednje poruke pripadaju signalizaciji 2A..IA@ ',S. 6.65. Ka(o "$,$ o'"/ a( '!1na%!9a*!#$ o d3/1o2 na,!n/Kao !to se vidi na slici <.<3., signalizacija 2A..IA@ all Signaling se obavlja preko GK;a pa je broj signalizacionih faza ve$i nego u prvom nainu.

%0

K.717 terminal 0. F+D 1. F:C 7."/%-&

H.0.0 GK X Y

K.717 terminal

%1

Y Y

3."/%-& X <. F+D 8.F:C X Y 4.:FJJ &+,://(')G Y @.:FJJ &+,://(')G Y 02.FJ/+%')G Y E.FJ/+%')G Y 01.:,))/:% Y 00.:,))/:% YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH07.K.13<HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHgovorni paketi, +%&HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH+%:&HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH03.K.13<HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX Y 08.+/J/F"/ :,5&J/%/ Y 0<.+/J/F"/ :,5&J/%/ Y 0@.(+D 0E.(+D X 04.(:C X Y 12.(:C

"lika <.<3. 6.66. Ka(o "$,$ o'"/ a( '!1na%!9a*!#$ o "3$?$2 na,!n/Groj signalizacionih koraka je jo! ve$i nego u drugom postupku jer se celokupna signalizacija obavlja preko GK;a, slika <.<<.

%0

K.717 terminal 0. F+D 1. F:C 7."/%-& X X

H.0.0 GK

K.717 terminal

%1

Y Y 4.:FJJ &+,://(')G

3."/%-& X <. F+D 8.F:C X Y @.:FJJ &+,://(')G

43
Y 02.FJ/+%')G Y E.FJ/+%')G Y 01.:,))/:% Y 00.:,))/:% Y 07.K.13< X Y 03.K.13< X YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHgovorni paketi, +%&HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH+%:&HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX Y 08.K.13< X Y 0<.K.13< X Y 04.+/J/F"/ :,5&J/%/ Y 0@.+/J/F"/ :,5&J/%/ Y 0E.(+D 10.(+D X 12.(:C X Y 11.(:C

"lika <.<<. 6.66. Ko#$ '$ '!1na%n$ H..56 o3/($ (o3!'"$ 3! /' o'"av! ! 3a'(!dan#/ v$9$)a poetku veze postoji dve vrste poruka koje se !alju u oba smera i potvr#uju u suprotnim smerovima. Kao !to je reeno ove poruke se mogu slati preko GK;a ili direktno. &rva poruka sadri mogu$nosti terminala i naziva se Terminal apabilit! Set, slika <.<8. &oruka u suprotnom smeru je potvrda prethodne i naziva se Terminal apabilit! Set ,ck. &osle ovoga slede iste poruke ali u suprotnim smerovima. "lede$a poruka oznaava otvaranje jednosmernog logikog kanala kojim $e se prenositi govorni paketi. ,na se naziva $pen "ogical hannel a njena potvrda je $pen "ogical hannel ,ck. ,vim porukama se utvr#uje da $e postojati logiki tj. medijski +%& kanal (i +%:& kanal) bez obzira na to !to se paketi prenose protokolom -(& koji nema osobinu da obrazuje virtuelnu vezu (connectionless).
K.717 terminal H.0.0 GK K.717 terminal

%0

%1

X Y Y X X Y Y X Y X

%erminal :apabilit> "et %erminal :apabilit> "et Fck %erminal :apabilit> "et %erminal :apabilit> "et Fck ,pen Jogical :hannel ,pen Jogical :hannel Fck ,pen Jogical :hannel ,pen Jogical :hannel Fck :lose Jogical :hannel :lose Jogical :hannel Fck

X Y Y X X Y Y X Y X

signalizacija K.13< poetak veze

kraj veze

"lika <.<8. )a kraju veze potrebno je, najpre, prekinuti vezu u oblasti signalizacije K.13< tj. ukinuti logike kanale. 6.67. Ka(v$ #o> '!1na%n$ H..56 o3/($ o'"o#$&ored signalnih poruka o mogu$nostima terminala i logikim kanalima postoji jo! desetak grupa K.13< signalnih poruka. %o je razumljivo ako se zna da ova signalizacija podrava vrlo sloene veze kao !to su multimedijalne konferencijske veze. )eke od grupa signalnih poruka su? o odre#ivanju prioritetnog terminala u ostvarenoj komunikaciji (poruka Master Slave Determination i pozitivna i negativna potvrda), o zahtevima prijemne strane o nainima prenosa koje $e primeniti predajnik (primer poruka? 'e3uest Mode koja predstavlja upit o vrsti prenosa (audio, video, podaci)),

4< o vremenu prostiranja po petlji izme#u terminala koje odre#uju ovo vreme i ispravnost strane koja primi prvu od ovih poruka ('ound Trip Dela! 'e3uest), itd. 6.68. Ko%!(o &a9a !2a /' o'"ava ! 3a'(!dan#$ #$dn$ "$%$&on'($ H.0.0 v$9$- najsloenijim sluajevima, u jednoj K.717 oblasti, oko tridesetak. ,pravdanje za ovakvu sloenost je mogu$nost primene tehnike i na multimedijalne konferencijake veze. 6.6:. Ka(o '$ o'"va3/#$ v$9a !92$=/ "$32!na%a (o#! 3! ada#/ '/'$dn!2 H.0.0 o;%a'"!2a)a slian nain kao u jednoj oblasti ali uz kori!$enje dva GK;a koji pripadaju susednim oblastima.
oblast (zona) 0 oblast (zona) 1

%0

K.717 terminal 0. F+D 1. F:C

H.0.0 GK 1 X 7."/%-& X

H.0.0 GK .

K.717 terminal

%1

3."/%-& X Y <. F+D 8.F:C X Y 4.:FJJ &+,://(')G Y @.:FJJ &+ Y 02.FJ/+%')G Y E.FJ/+%')G Y 01.:,))/:% Y 00.:,))/:% Y 07.K.13< X Y 03.K.13< X YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHgovorni paketi, +%&HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX YHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH+%:&HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHX Y 08.K.13< X Y 0<.K.13< X Y 04.+/J/F"/ :,5&J/%/ Y 0@.+/J. :,5&. Y 0E.(+D 10.(+D X 12.(:C X Y 11.(:C

"lika <.<E. ,va me#uzonska veza poinje +F" zahtevom za vezu inicijatora poziva (%0) sa sopstvenim GK;om (GK0), slika <.<E. ,vaj GK prepoznaje da pozvani nije iz iste oblasti pa u F:C odgovoru vra$a adresu GK1 koji kontroli!e oblast traenog terminala. (alje se signalizacija obavlja izme#u %0 i GK1 i izme#u GK1 i %1 kao da oba terminala pripadaju oblasti koju kontroli!e GK1. 6.60. Ka(o '$ o'"va3/#$ v$9a !92$=/ "$32!na%a (o#! 3! ada#/ /da%#$n!2 H.0.0 o;%a'"!2a%erminal %0 zapoinje vezu obra$anjem svom GK0 +F" porukom F+D, koja sadri traeni broj odredi!nog terminala, slika <.82. GK0 nema adresu pozvanog pa upu$uje signalnu +F" poruku J+D ("ocation 'e7uest) ili svim susednim GK;ima ili nadre#enom GK;u, kao na slici <.82. "lino procesu upu$ivanja u 'nternetu, ova poruka dolazi do odredi!nog GK;a (GKo) koji kontroli!e K.717 oblast u kojoj se nalazi traeni terminal %o. ,vaj GKo vra$a poruku J:C ("ocation onFirm), koja prelazi isti put kao i JD+ ali obrnutim smerom.

48 "ignalna +F" poruka J:C sadri adresu traenog terminala. ,va adresa se pozivaju$em terminalu %0 isporuuje preko poruke F:C.
K.717 oblast (domen) 0 %0 GK0 K.717 oblast (domen) 1 GK1 K.717 oblast (domen) o GKo %o

F+D X J+D X J+D X J+D X Y J:C Y J:C Y J:C Y F:C "/%-& X

"lika <.82. 6.61. Ka(v$ #o> RAS '!1na%n$ o3/($ o'"o#$Grupe +F" poruka esto imaju po tri poruke (zahtev ( ='7), pozitivni (= F) i negativni odgovor (='O)). &omenute su poruke koje se odnose na otkrivanje GK;a ( :==), registraciju terminala ('==), pristup vezi (,==) i lociranje traenog ("==). &ostoji jo! desetak grupa poruka. %o su grupe koje se odnose na? ; promenu potrebnog protoka (&==), ; status terminala (I==), ; poni!tavanje registracije ((==), itd. 6.6.. Ka(va #$ /%o1a H.0.0 1$#"v$#aK.717 GT omogu$ava vezu sa korisnicima koji pripadaju drugim ne;K.717 oblastima tj. mreama. GT se u procesu uspostave veze pona!a kao terminal. Kao i svaki K.717 terminal on mora traiti GK, registrovati se, traiti pristup vezi, itd., slika <.81. Kao i svaki GT i K.717 GT ima dve osnovne funkcije. %o su pretvaranja signalizacija i korisnikih signala iz oblika prepoznatljivih u jednoj oblasti u oblike prepoznatljive u drugoj.

K.717 oblast

ne;K.717 oblast

%0 K.717 terminal

H.0.0 GK 1 Y Y Y G+D G:C ++D +:C F+D

GG %1 terminal X X

4@
F:C X

"lika <.81. 6.60. Ko#a #$ na#9na,a#n!#a '%!,no'" !92$=/ H.0.0 23$4$ ! #avn$ "$%$&on'($ 23$4$ (PSTN)%o je centralizovanost inteligenci/e mree. )aime, funkcionalnost K.717 mree se postie mogu$nostima ugra#enim u GK;e, slino kao !to funkconalnost jedne &"%) zavisi od mogu$nosti telefonskih centrala. Kritiari K.717 tehnike smatraju da ovakav koncept oteava razvoj mree i da se mrea lak!e razvija ako je inteligenci/a mree sme!tena u periferijskim tj. korisnikim ure#ajima. 6.65. +"a #$ "o SIP"'& (Session Initiation (negde? Invitation) Protocol, +C: 7180) je protokol kojim se ostvaruju, dopunjavaju i raskidaju multimedijske konferencijske veze u '& mrei. )astao je od protokola K%%& a to znai da prenosi poruke tekstualnog tipa. .esto se koriste termini uobiajeni za K%%&? resursi za grupe podataka, metodi za grupe signala ili signalnih poruka a per0istentna ve0a za virtuelnu vezu. 6.66. Ko#a #$ &/n(*!ona%na 3a9%!(a !92$=/ H.0.0 ! SIPHa&ostupak za koji se koristi naziv K.717 obuhvata standarde signalizacije, pripreme glasa i slike za prenos (kodovanje i kompresija) kao i protokole prenosa (+%&, +%:&). "'& se, nasuprot tome, koristi kao ime za signalizacioni postipak u '& telefonskoj mrei. "'&, naime, prenosi samo signalne poruke i podatke o korisnikoj informaciji koja sledi posle signalizacionih poruka. - sluaju telefonije, prenosi se informacija da se prenosi audio signal, o vrsta kodera, itd. 6.66. Ko#$ #$ o'novno na,$%o SIP (o2/n!(a*!#$%o je naelo komunikacije izme#u traioca usluge ((ser ,gent lient, (, ) i davaoca usluge ((ser ,gent Server, (,S). ,dnos -F: ; -F" je za dve take u "'& mrei privremen i vai samo za posmatranu komunikaciju. 'ste dve take mogu u slede$oj komunikaciji imati obrnute uloge. %raioci i davaoci usluge u "'& mrei mogu biti '& telefoni, radne stanice, gejtvejevi. 'z ovoga se moe zakljuiti da svaki "'& krajnji korisnik sadri obe celine tj. i -F: i -F". 6.67. Po ,$2/ '$ SIP 3a9%!(/#$ od HTTP v$39!#$ 1.1.&o vrsti poruka i po transportnom protokolu. *asno je da se poruke u K%%&;u, predvi#enom za prenos Rweb stranicaS, moraju razlikovati od poruka "'&;a koji je namenjen ostvarivanju drugih vrsta veza. %ransportni protokol u sluaju K%%&;a moe biti samo %:& a u sluaju "'&;a to moe biti %:&, -(& i ":%&, slika <.8@.
&r /t. zagl. '& zagl. %:& ili -(& ili ":%& zagl. "'& upit6"'& odgovor "tartna linija "'& zaglavlje "'& sadraj ("(&)

"lika <.8@.

44 6.68. Ko#$ '/ dv$ o'novn$ v3'"$ SIP o3/(a%o su "'& upiti ('e3uests) i "'& odgovori ('esponses). -pite !alje -F: ka -F" a odgovore !alje -F" ka -F:. 6.6:. Ko%!(o d$%ova 'ad34! SIP o%#$ / a($"/%ri tekstualna dela me#usobno razdvojena :+JC ( arriage 'eturn, "ine Feed) karakterima, kao kod K%%&;a. %o su? startna linija (start line), zaglavlje (header) i sadraj (bod!). ,vi delovi imaju svoje specifinosti u "'& upitu i "'& odgovoru. 6.70. +"a #$ '"a3"na %!n!#a / !"aU "tartna linija upita (re3uest line) je prvi deo "'& upita i ona se sastoji od tri tekstualna dela me#usobno razdvojena karakterom "& (SPace). %o su? ime signala tj. metoda (na primer? IN;IT-), adresa ('e3uest ('I) neke od taaka na putu do cilja (na primer? sipMnodeaPsourceAcom) i verzija "'& protokola (na primer? SIP .A@). 6.71. +"a #$ '"a3"na %!n!#a od1ovo3aU "tartna linija odgovora se naziva linija stanja (status line) i sastoji se, tako#e, od tri dela? verzije "'&;a, trocifrenog (na primer? .@@) koda poruke (status code) i imena poruke (reason phrase, na primer? $<). 6.7.. +"a 'ad34! SIP 9a1%av%#$ / !"aU &odatke o ovoj signalnoj poruci. Groj podataka moe biti razliit. &odaci se nalaze u obliku imeMvrednost i neki od vanijih su slede$i. % ;ia odre#uje prethodni put poruke, na primer '& adresu i port koji !alje poruku, na primer? viaM 6HIA91A11A6@@MI@8@ . % Max%Forwards odre#uje najve$i broj dozvoljenih deonica od izvora do odredi!ta, na primer? Max%ForwardsM 6@. % From odre#uje po!iljaoca, na primer? From? useraPsourceAcomA % To odre#uje (krajnjeg) primaoca, na primer? ToM userbPtargetAcom A ,vaj podatak treba razlikovati od adrese iz startne linije koja oznaava slede$u taku. -koliko je odredi!te u telefonskoj mrei, tada je adresa ToM 6.98IC1BHPtarget:)Acom gde je 6.98IC1BH traeni telefonski broj u telefonskoj mrei a target:)Acom domensko ime gejtveja preko koga se moe do$i do telefona sa traenim brojem. )apomenimo da telefonski broj ne mora zadovoljavati /.083 strukturu ve$ moe pripadati i privatnoj telefonskoj mrei. ; - polju ontact se stavlja '& adresa i port na koje se oekuju odgovori. % all%ID je identifikator veze na koju se odnosi poruka. *asno je da sve signalne poruke upita i odgovora koje se odnose na istu vezu imaju istu vrednost all%ID. % ontent%T!pe odre#uje oblik u kome se daju podaci sadraja ( bod!;ja). Irlo esto se ovaj oblik odre#uje kao ontent%T!peM SDP tj. sadraj se daje u obliku koji je propisan protokolom "(& (Session Description Protocol, 'F .9.1). % ontent%"enght odre#uje duinu sadraja u oktetima. ,znaka granice izme#u zaglavlja i sadraja je prazna linija. 6.70. +"a 'ad34! SIP 9a1%av%#$ od1ovo3aU "adri iste podatke ije se vrednosti u velikom delu iste kao vrednosti u zaglavlju upita. Irednosti ;ia, From, To, all%ID se iz upita kopiraju u odgovor. )eki podaci mogu biti i razliiti kao !to je ontent%"enght. - polju ontact se stavljaju adresni podaci ('& adresa i port) koji $e nadalje sluiti za direktnu komunikaciju od pozivaju$eg ka pozvanom. aglavlje odgovora se zavr!ava praznom linijom.

4E 6.75. +"a #$ "o SDPU "(& (Session Description Protocol, 'F .9.1) je skup pravila o predstavljanju korisnikih podataka. "'& sadraj se izraava strukturom "(&;a. ,vi podaci se odnose na potreban protok, na vreme aktivnosti veze (sesije), vrstu korisnikog sadraja, transportni protokol i format korisnikih informacija. "(& se, kao deo "'&;a, esto smatra analogijom sa signalnim K.13< delom signalizacije K.717. 6.76. +"a ,!n! 'ad34a# SIP / !"aU ,snovna razlika izme#u "'& zaglavlja i "'& sadraja je u tome !to podaci iz zaglavlja opisuju svojstva veze a podaci iz sadraja opisuju, uglavnom, korisnike podatke koji $e se razmenjivati u toku veze. ,d -F: se !alje "'& upit koji u svom sadraju nosi podatke o? verziji "(&;a, inicijatoru veze, tipu adrese inicijatora veze i adresi, vrsti korisnikog sadraja (audio, video), za!titi tajnosti sadraja, transportnom protokolu, formatima korisnikih podataka koji mogu biti primljeni na strani inicijatora. 6.76. +"a ,!n! 'ad34a# SIP od1ovo3aU &odaci vrlo slini sadraju "'& upita koji se odnosi na istu vezu. )apomenimo da format korisnikih podataka ne mora da bude isti u oba smera. 6.77. Ko#$ SIP o3/($ / !"a o'"o#$IN;IT- A poruka kojom poinje veza tj. sesija, , < A poruka potvrde, &N- A poruka zavr!etka veze, ,N -" A odustajanje. $PTI$NS A zahtev da druga strana po!alje svoje mogu$nosti, '-:IST-' A poruka registracije kod servera, INF$ A prenos informacija u toku veze, M-SS,:- A brzi prenos kratkih poruka, N$TIFN A zahtev drugoj strani da /avi svoje stanje, P', < A privremena potvrda, P(&"IS2 A poziv da se objavi stanje, '-F-' A zahtev da se primalac obrati resursu, S(&S 'I&- A zahtev kojim se prijavljuje stanje, (PD,T- A obnova podataka o korisnikim podacima. 6.78. Ko#$ 13/ $ SIP o3/(a od1ovo3a o'"o#$&ostoje dve vrste grupa? grupa poruka o privremenom stanju veze i nekoliko grupa poruka o konanom stanju veze. - prvu grupu spadaju poruke iji kod pripada prvoj stotini, 0HH. ,voj grupi pripadaju slede$e poruke? 6@@ Tr!ing, 6B@ 'inging, 6B6 all is beeing #orwarded, 6B. 7ueued, 6B9 Session progress. &oruke "'& odgovora koje opisuju konano stanje veze se mogu podeliti u pet grupa? poruke uspe!nog ishoda A 1HH, poruke preusmeravanja ; 7HH, poruke o gre!kama traioca usluge ; 3HH, poruke o gre!kama servera A <HH, poruke o globalnim gre!kama A 8HH. 6.7:. Ko#$ na#va4n!#$ o3/($ 'ad34$ o#$d!n$ 13/ $Grupa poruka uspe!nog ishoda sadri samo dve poruke? .@@ $< i .@. ,ccepted. Grupa poruka preusmeravanja ima pet poruka? 9@@ Multiple choices, 9@6 Moved permanentl!, 9@. Moved temporaril!, 9@I (se prox!, 9B@ ,lternative service.

E2 Grupa poruka o gre!kama traioca usluge ima preko 72 poruka od kojih su neke? 8@@ &ad re3uest, 8@6 (nauthori0ed, 8@9 Forbidden, 8@8 Not #ound, 8@B 'e3uest timeout, 8B9 Too man! hops. Grupa poruka o gre!kama servera ima 4 poruka od kojih su neke? I@@ Server internal error, I@. &ad gatewa!, I@8 Server timeout, I69 Message too large. Grupa poruka o globalnim gre!kama ima 3 poruke? C@@ &us! ever!where, C@9 Decline, C@8 Does not exist an!where, C@C Not acceptable. 6.80. Ka(o !91%$da o'"/ a( /' o'"av$ ! 9av3>$"(a #$dno'"avn$ SIP v$9$-F: -F"

"'& dijalog

IN;ITX Y 6@@ T'NIN: Y 6B@ 'IN:IN: Y .@@ $< , < X &N.@@ $< X

"'& transakcija 0

"'& transakcija 1

"lika <.42. 6.81. +"a '/ SIP "3an'a(*!#a ! SIP d!#a%o1*edan "'& upit i "'& odgovori koji slede ine "'& transakciju. %ransakcije koje se odnose na jednu sesiju nazivaju se dijalog. "vojstvo poruka koje pripadaju jednom dijalogu je da sve poruke imaju iste vrednosti u poljima all%ID, From i To. 6.8.. +"a #$ 3o('! '$3v$3"'& proksi (prox!, zastupnik) server (&H") u "'& mrei je analogija telefonske centrale u telefonskoj mrei. )aime, &H" prosle#uje vezu ka odgovaraju$em korisniku. ,n u sebi sadri -F: i -F" ali i podatke o krajnjim korisnicima i o upu$ivanju ka korisnicima.

Krajnji korisnik pozivaju$i -F: -F" ')I'%/

&H" -F: ')I'%/

Krajnji korisnik pozvani -F: -F"

-F"

GV/

"lika <.41.

E0 )a slici <.41. je prikazan postupak ostvarivanja veze preko &H". Iidi se da se u postupku ostvarenja veze -F: pozivaju$eg korisnika obra$a -F";u &H";a a -F: &H";a se obra$a -F";u traenog krajnjeg korisnika. &rilikom raskidanja veze postupak se obavlja bez ue!$a &H";a. 6.80. +"a #$ 3$/'2$3!va,(! '$3v$3&reusmerivaki ('edirect) server (&-") je server koji slui da, na upit ')I'%/, inicijatoru upita !alje odgovor (neku od poruka iz grupe 7HH) koji sadri informacije o mogu$im adresama traenog krajnjeg korisnika. &ozivaju$i tada ponavlja upit ')I'%/ ili ka traenom ili ka &H";u. "vojstvo &-";a je da ne obavlja proces uspostave veze ve$ komunicira samo sa inicijatorima veza. 6.85. +"a #$ 3$1!'"3a3+egistrar (++) je server koji od krajnjih korisnika povremeno dobija poruke +/G'"%/+ u kojima se nalaze adresne informacije krajnjih korisnika ('& adresa, port, adresa el. po!te). +egistrar korisniku potvr#uje primljenu informaciju sa 122 ,K. )a taj nain se u ++;u formira (i obnavlja) baza podataka koja povezuje sve adresne podatke o nekom korisniku. Korisnik ++;a kao osnove za upu$ivanje je &H". ++ je naje!$e samo softverska celina a nalazi se pridruen &H";u. ++ i &H" u "'& mrei u funkcionalnom smislu podse$aju na gejtkiper u K.717 mrei. 6.86. Ka(o !91%$da o'"/ a( /' o'"av$ '%o4$n!#$ SIP v$9$++ &ozivaju$i 7. 3. &H" 0. ')I'%/ X Y 1. 022 %+V')G Y 4. 042 +')G')G Y Y 02. 122 ,K 00. F:K X E. 122 ,K <. ')I'%/ X Y 8. 022 %+V')G Y @. 042 +')G')G &ozvani

"lika <.4<. )a slici <.4<. je prikazana uspostava veze. %reba naglasiti slede$e dve injenice? ; ,bra$anje proksi servera registraru, korak 7., (i odgovor registrara, korak 3.) se ne obavlja "'& upitima ve$ bilo kojom tehnikom kori!$enja baza. ; ,dgovor pozvanog, 122 ,K, korak E., sadri adresnu informaciju pozvanog (polje ontact) tako da se dalja komunikacija obavlja bez ue!$a proksi servera.

E1 6.86. +"a #$ SIP 1$#"v$#Kao i u drugim mreama, "'& gejtvej ("'& GT) je ure#aj ili softver koji se nalazi na suelju "'& mree i neke ne;"'& mree. "'& GT vr!i dvosmerno pretvaranje signalizacije i korisnikog signala. 6.87. +"a #$ SIP H T"'&;% (SIP #or Telephones, 'F 991.) je pobolj!anje "'&;a koje omogu$ava me#usobni rad '"() mree i "'& mree bez gubitka korisnikih mogu$nosti. (rugim reima, "'&;% omogu$ava da se signalne poruke ::"@ '"-& mogu prenositi kroz "'& mreu i prevoditi u "'& poruke i da se "'& poruke mogu prevoditi u '"() poruke. 6.88. U (o#a "3! '%/,a#a '$ (o3!'"! SIP H T&rvi je ostvarenje veze dva '"() korisnika javne mree koja se jednim delom ostvaruje preko "'& mree. ,vaj tip veze se naziva "'& premo!$enjem (SIP bridging). (rugi je ostvarenje veze u kojoj je pozivaju$i uesnik '"() korisnik a pozvani korisnik "'& mree. %re$i sluaj je slian drugom ali je smer uspostave veze suprotan. 6.8:. Fa>"o '$ SIP 3$2o>?$n#$ o;av%#a 3o"o(o%o2 SIP K T a n$ "$)n!(o2 TDMoIPato !to je u "'& mrei mogu$e upu$ivanje kori!$enjem "'& proksi servera tj. kori!$enje razliitih puteva kroz "'& mreu. %ehnika %(5o'& je najjednostavnija tehnika koja samo povezuje dve take javne telefonske (ili '"()) mree preko '& mree, istim putem, bez mogu$nosti upu$ivanja kroz "'& mreu. "aglasno tome, izraz premo4Qen/e pre odgovara tehnici %(5o'& nego "'&;u. 6.:0. Ko#a '$ dva o'"/ (a (o3!'"$ / 3o"o(o%/ SIP H T na '/,$%#/ SIP ! ISDN 23$4$%o su uaurenje i prevo#enje. -aurenje (encapsulation) se vr!i na prelazu od '"() mree ka "'& mrei. %o je postupak da se izvorna ::"@ '"-& signalna poruka sme!ta u "'& poruku kao deo sadraja. ,snovno svojstvo ovog postupka je da se ovaj sadraj prenosi kroz "'& mreu ali se u proksi serverima ne koristi ve$ samo u (signalnom) GT;u na izlazu iz "'& mree. &revo#enje (translation) je pretvaranje "'& ('"-&) poruka u '"-& ("'&) poruke. ,vaj postupak se sastoji od dva koraka. *edan je utvr#ivanje odgovaraju$e poruke (na primer? primljena je '"-& poruka I,M a utvr#uje se da je odgovaraju$a poruka IN;IT-, i obrnuto). (rugi korak je prenos parametara potrebnih za ostvarenje veze iz jedne poruke u drugu (na primer? podatak alled Part! Number iz '"-& 'F5 poruke mora biti prenet u polje 'e3est ('I startne linije "'& poruke ')I'%/ ili u polje To "'& zaglavlja iste poruke. 6.:1. Gd$ '$ ISUP o3/($ 3$vod$ / SIP K T o3/($- signalnom GT;u koji se nalazi na suelju '"() mree i "'& mree. - ovom postupku se vr!i i prevo#enje poruka i uaurenje. )aime, u ovom GT;u je nepoznato da li $e se poziv zavr!iti u "'& mrei (gde $e se iskoristiti prevedene poruke) ili u '"() mrei (gde $e se iskoristiti uaurene poruke). 6.:.. Gd$ '$ SIP K T o3/($ 3$vod$ / ISUP o3/($- signalnom GT;u koji radi na suelju "'& mree ka '"() mrei. - ovom GT;u se vr!i samo prevo#enje poruka jer ne postoji '"() premo!$enje "'& mree. 6.:0. Ka(o !91%$da 3a92$na o3/(a ISUPHSIPHTHISUP (SIP 3$2o>?$n#$)-

E7 +azmena poruka je prikazana na slici <.E7. +azmena poruka IN;IT- je prikazana simbolino kao razmena poruke od jednog signalnog GT;a do drugog. %o se, naravno, doga#a u koracima GT0, &H"0, ..&H"n, GT1. "& je oznaka za signalnu taku u '"() mrei. GT0 vr!i i uaurenje poruke 'F5 i njeno prevo#enje u ')I'%/. GT1 iz poruke ')I'%/ koristi samo uaurenu 'F5. ,vo razmi!ljanje vai za sve poruke u oba smera.

'"() mrea "& 'F5 GT0 X &H"0

"'& mrea &H"n ')I'%/ Y Y 022 %+V')G X GT1

'"() mrea "&

'F5 Y 04H 04H Y F)5 Y Y F)5 F:K faza veze +/J X Y +J: Y GV/ 122 ,K Y +J: X 122 ,K Y F:5

X +/J X

"lika <.E7. 6.:5. Ka(o !91%$da 3a92$na o3/(a ISUPHSIPHT- ovom sluaju GT vr!i i uaurenje poruke 'F5 i njeno prevo#enje u poruku ')I'%/, slika <.E3. &roksi server koristi samo prevedenu poruku a ignori!e uaurenu. - suprotnom smeru se vr!i tako#e samo prevo#enje.

'"() mrea "& 'F5 GT X

"'& mrea &H" ')I'%/ X ')I'%/ X "'&%

E3
Y Y Y F:5 Y Y F)5 F:K faza veze +/J X Y +J: Y GV/ 122 ,K X GV/ X Y 122 ,K X F:K X 122 ,K 022 %+V')G Y 04H 04H Y 122 ,K

"lika <.E3. 6.:6. Ka(o !91%$da 3a92$na o3/(a SIPHTHISUPGT samo prevodi poruke.
"'& mrea "'&% ')I'%/ &H" X ')I'%/ Y 022 %+V')G Y Y Y 04H Y Y 122 ,K F:K X 122 ,K F:K faza veze GV/ X GV/ Y Y 122 ,K 122 ,K Y +J: X +/J X X 022 %+V')G Y F:5 04H Y F)5 X 'F5 X GT '"() mrea "&

"lika <.E<. 6.:6. Ka(o '$ (o3!'"! '!1na%!9a*!#a / "o(/ v$9$"ignalizacija ::"@ '"-& ima mogu$nost razmene signalnih poruka u toku ostvarene veze a bez uticaja na vezu. a te potebe slui poruka In#ormation 'e3uest Message, IN'. (a bi se ova mogu$nost ostvarila i u '"() A "'& mrei u prevo#enju signalnih poruka je uvedena poruka INF$. 6.:7. +"a #$ "o @I<<"ignalni '"-& protokol koji ne zavisi od vrste mree naziva se G':: ( &earer Independent all ontrol) protokol. (at je '%-;% preporukama D.0E==. -slovno bi se mogao nazvati

E< univerzalnim '"-& signalizacionim protokolom. +azvoj signalizacije ::"@, pa i njegovog dela '"-&, je zapoet u vreme kada su mree bile sa komunikacijom kanala tj. %(5. bog toga '"-& sadri delove koji pokazuju da je namenjen samo %(5 mrei (polje :':, ircuit Identi#ication ode, na primer). "a pojavom paketskih mrea javlja se potreba da se ova signalizacija koristi i u njima. ,va potreba je neophodna zbog ostvarivanja korisnikih mogu$nosti koje nudi '"-&. %ako je razvijen G'::. &retvaranje signala G':: protokola se obavlja na granici G':: i ne;G':: mrea funkcionalnom celinom koja se naziva '") (Inter#ace Serving Node). &o!to je odre#en '%-;% preporukama D serije ovaj protokol se esto naziva D.G':: protokolom. 6.:8. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ @I<< ! ISUP- tome !to se u G'::;u razdvajaju delovi koji se odnose na ostvarenje veze ( call control signaling, na primer polje vrste poruke 'F5) i delovi koji se odnose na mreu ( bearer control signaling na primer polje :':). "vojstvo G'::;a je da se signalna poruka koja se odnosi na vezu ne menja prelaskom granice mrea dok se deo koji se odnosi na mreu menja. )a prelasku iz '"() mree u paketsku mreu polje vrste poruke ostaje isto ('F5), ali se umesto polja :': dodaju delovi F%5 ili '& zaglavlja, na primer. 6.::. +"a #$ "o 3o"o(o% o ITUHT 3$ o3/*! B.1:1..6%o je signalni protokol koji omogu$ava rad dve mree ako je u jednoj signalni protokol G':: ili '"-& a u drugoj "'&. &retvaranje signalnih poruka se vr!i u signalnom prenosniku koji se u ovoj tehnici naziva 'T- (Inter)orking (nit) i koji, kao i svi pretvarai, ima odlazni i dolazni deo. 6.100. +"a #$ SIP H I"'&;' (SIP #or Interworking) je deo protokola D.0E01.< koji se odnosi na prenos uaurenih i prevedenih '"-& signalnih poruka kroz "'& oblast. 6.101. Mo1/ %! '$ / ISUP K SIP (! o;3n/"o2) 3$"va3an#/ (o3!'"!"! 3a9%!,!"$ va3!#an"$ ISUPHa(a, ali se varijanta '"-&;a ('%-;%, F)"', *apan, -K) mora oznaiti u "'& zaglavlju. 6.10.. Ka(va #$ na,$%na 3a9%!(a !92$=/ 3o"o(o%a SIP ! 3o"o(o%a SIPHTC SIPHI ! B.1:1..6)aelna razlika je u nameni. "'& je namenjen radu u isto paketskoj mrei tj. u "'& domenu. "'&;%, "'&;' i D0E01.< su signalizacije namenjene radu me!ovite "'& A '"() mree. 6.100. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ SIPHT ! SIPHICormalna razlika je u izvorima standarda. %vorac standarda "'& A % je '/%C ( Internet -ngineering Task Force) a tvorac standarda "'& A ' (D.0E01.<) je '%- A %. "u!tinske razlike nisu velike ali postoje. %o su namenjenost protokola "'& A % i mrenom ())') i korisnikom (-)') suelju a protokola "'& A ' samo mrenom suelju. (ruga razlika je u razliitom tumaenju uzroka neuspe!nih poziva. 6.105. Ko#! 3o"o(o% #$ ;o%#!C SIP !%! H.0.0a sada je nemogu$e odgovoriti. Grojne su dikusije o ovom pitanju. %u se uglavnom navodi da je stariji, K.717, protokol izgra#eniji, ima puni skup korisnikih mogu$nosti, potpunu uskla#enost novih i starih verzija ( backward compatibilit!) ali je

E8 relativno sloen i tei za dogradnju. &o!to je izrastao iz '"() mree ima neke prednosti u me!ovitom radu sa ovim mreama. Kao noviji protokol izrastao iz raunarske tehnike, "'& je otvoreniji i lak!i za dogradnju, odre#en jednostavnijim standardima ali nema sve (dodatne) korisike mogu$nosti telefonskih korisnika i nema potpunu uskla#enost sa prethodnim verzijama. 'ma nekih prednosti za korisnike koji se ne uklapaju u multimedijalne korisnike funkcije. (va svojstva, ipak, izdvajaju "'& kao novu i naprednu signalizaciju. %o je mogu$nost rada u nekim novijim mreama mobilne telefonije i jedinstvenost signalizacije na korisnikim ("'& telefon A "'& proksi) i mrenim ("'& proksi A "'& proksi) interfejsima. ,snovna injenica, koju treba naglasiti, je da se u tri!noj utakmici i jedan i drugi protokol usavr!avaju pribliavaju$i se po mogu$nostima jedan drugome, !to odgovara korisnicima. 6.106. Ka(o '$ v3>! "$%$&on'(a '!1na%!9a*!#a / 3!va"n!2 a($"'(!2 23$4a2a"ignalizacija u privatnim paketskim mreama se, naje!$e, vr!i samo jednim signalnim protokolom, K.717 ili "'&;om. &rivatne mree su ograniene veliine tako da se naje!$e izgra#uju u jednom koraku i tada se uvodi jedinstvena tehnika. 6.106. Od ,$1a '$ 'a'"o#! 2$>ov!"a 3!va"na "$%$&on'(a 23$4a"astoji se od klasine mree i paketske mree. )ajinteresantnija me!ovita korporacijska mrea je ona iji je klasini deo &'"). - ovakvoj me!ovitoj mrei je potrebno ouvati vrlo bogati skup korisnikih mogu$nosti, pa je stoga potrebno koristiti delotvorne pretvarae signalizacije na granici '& i ne;'& oblasti. - me!ovitoj korporacijskoj mrei mogu postojati? D"'G u klasinom delu i K.717 ili "'& u paketskom delu mree. 6.107. Ka(o '$ o;av%#a BSIG H H.0.0 (H.0.0 H BSIG) 3$"va3an#$ '!1na%!9a*!#$+elativno jednostavno. &oznato je da je deo K.717 signalizacije poznat pod nazivom 2A..IA@ all Signaling nastao na osnovi korisnike '"() signalizacije, ba! kao !to je sluaj i sa D"'G. "ignalizacione poruke na granici D"'G i K.717 oblasti ne menjaju ime i znaenje ve$ se samo informacioni elementi poruka pode!avaju da nose podatke o vezi, terminalima i uslugama koji se mogu tumaiti u ciljnoj mrei. 6.108. Ka(o '$ o;av%#a BSIG H SIP 3$"va3an#$ '!1na%!9a*!#$)a slici <.024. je prikazan sluaj uspostave veze koja polazi iz &'") a zavr!ava se u '& mrei. ,znake imaju znaenje kao i ranije? &')H ; centrala u privatnoj '"() mrei, "GT A signalni gejtvej, &H" A proksi server. +edosled poruka je jasan po sebi. &oruka upita @. &+F:K (Provisional , <,) je (privremena) potvrda poruke <. &oruka 4 je potvrda poruke @., a poruka E. oznaava javljanje pozvanog.

D"'G

"'&

&')H

"GT 1. ')I'%/ Y 3. 022 %+V')G Y <. 042 +')G')G

&H" X

0. "/%-& X Y 7. :FJJ &+,://(')G

E@
Y 8. FJ/+%')G Y Y Y 02. :,))/:% 00. :,))/:% F:K X 01. F:K faza veze X @. &+F:K 4. 122 ,K E. 122 ,K X

"lika <.024. 6.10:. Ka(o '$ o;av%#a SIP H BSIG 3$"va3an#$ '!1na%!9a*!#$)a slici <.02E. je prikazan sluaj uspostave veze koja polazi iz '& a zavr!ava se u &'") mrei.
"'& &H" 0. ')I'%/ 1. 022 %+V')G 8. 042 +')G')G @. &+F:K 4. 122 ,K 00. 122 ,K 01. F:K X 7. "/%-& X Y 3. :FJJ &+,://(')G Y <. FJ/+%')G X Y Y X faza veze E. :,))/:% 02. :,))/:% F:K X "GT D"'G &')H

Y Y Y

"lika <.02E. 6.110. Po'"o#$ %! SIP K H.0.0 (H.0.0 K SIP) 3$"va3a,!+azvoj "'& mrea doveo je do toga da se K.717 oblasti poinju graniiti sa "'& oblastima. %o je nametnulo potrebu da se re!i pitanje signalnih prenosnika (pretvaraa) na suelju ovih mrea. "ignalni pretvarai se u ovom sluaju nazivaju 'TC (Inter)orking Function). 6.111. Ka(o '$ v3>! '!1na%!9a*!#a 3$(o IGF(va najjednostavnija sluaja uspostave veze preko 'TC su prikazana na slikama <.000a. i <000b.. )a prvoj je inicijator veze K.717 uesnik a na drugoj je inicijator "'& uesnik.
K.717 K.717 0. "/%-& X 1. ')I'%/ ("(&) X Y 7. 042 +')G')G 'TC "'& "'&

E4
Y 3. FJ/+%')G Y Y 8. :,))/:% Y @. K.13< Y X 4. F:K +%& X X <. 122 ,K

"lika <.000a.
"'& K.717

"'& 0. ')I'%/ ("(&) Y 3. 042 +')G')G X

'TC

K.717

1. "/%-& Y 7. FJ/+%')G Y Y Y Y 8. 122 ,K 4. F:K X +%& <. :,))/:% 8. K.13<

(lika ).111b. Pore! ovi$ je!nostavni$ rimera ostoje slo*eniji " kojima "estv"j" i G+,i, P-(,i i sl"ajevi g!e se veza ostvar"je izme%" !va ../0/ korisnika a kroz (1P o!r"je i obrn"to. #reba naglasiti !a se o!a'i o korisnikom sa!r*aj" i mog"2nostima terminala razmenj"j" izme%" ../0/ "esnika i 13F,a (i obrn"to) reko ..04) signaliza'ije a izme%" (1P "esnika i 13F,a (i obrn"to) sa!r*ajem (5P rve or"ke 1671#E. 6.11.. +"a #$ 2!13a*!#a PSTN (a IP "$%$&on'(o# 23$4!%o je proces u kome se korisnike mogu$nosti i tehnologija javne telefonske mree unapre#uju i menjaju tako da mrea postaje sve vi!e paketska a mogu$nosti onakve kakve moe pruati paketska mrea. 6.110. Ka(o #avna (%a'!,na "$%$&on'(a 23$4a ! In"$3n$" 2o1/ o'"va3$n#/ "$%$&on'(!) v$9a%ako !to $e se? o'"a"! (o2 a"!;!%n! /

; korisnike mogu$nosti zadrati u me!ovitoj mrei, ; govorni signal pretvarati iz jednog oblika u drugi i ; signalizacija prevoditi iz jednog oblika u drugi ili iz jedne mree prenositi kroz drugu. &rimeri protokola koji omogu$avaju ovakav, be!avni (seamless) prenos signalizacija su protokoli "'&;' i "'&;%.

EE 6.115. Ko#a dva '/ 3o"'"av%#$na na,$%a o'"o#$ / !913adn#! IP "$%$&on'(!) ! 2$>ov!"!) 23$4a%o su naela centralizacije i decentralizacije mrene inteligencije. :entralizacija se opravdava jednostavno!$u ugradnje novih funkcija i jednostavno!$u rada me!ovite mree jer se veliki deo podataka o upu$ivanju i korisnikim svojstvima nalazi u centralnom ure#aju tj. softveru mree. )aelo zagovornika centralizacije se esto navodi kroz stav Interaction is kingR best to centrali0e ()ajvaniji je me!oviti rad i zato je najbolje centralizovati). &rimeri ovakvih mrea su mree koje rade sa gejtkiperom ili centralnim serverom i kod kojih se samo u centru vr!i registracija korisnika, odluuje o upu$ivanju i dre podaci o radu sa drugim mreama. (ecentralizacija se opravdava potrebom da mrena inteligencija bude tamo gde se daju korisnike usluge tj. u krajnjim takama mree. )aelo zagovornika decentralizacije je -ndpoints are where the action isR the! should be smart (posao se zavr!ava u krajnjim takama i zato one moraju biti pametne) i ono je oigledno u "'& mreama u kojima "'& telefoni mogu biti vrlo velikih mogu$nosti. 6.116. +"a #$ S=&TS)>T?7-pravljaki ure#aj ili softver '& mree koja se granii sa klasinom telefonskom mreom a koji omogu$ava be4avni rad me!ovite mree. ,snovno svojstvo mu je da se postupci ostvarenja veze tj. upravljake funkcije odvajaju od funkcija pretvaranja govornog signala iz jednog oblika u drugi. 'me je ve$ dobilo i !ire znaenje, pa se za mreu koja se zasniva na ovim naelima kae da je postavljena na so#tswitch naelima. ,ve mree pripadaju mreama sa centralizovanim upravljanjem. avisno od proizvo#aa opreme ure#aj ili softver koji ima ove funkcije naziva se jo! i? Media :atewa! ontroller, Prox! :atekeeper, all Server, all ,gent ili Switch ontroller. 6.116. Ka(o !91%$da '/,$%#$ PSTN ! In"$3n$" o;%a'"! 'a softs1itc*@om%ehnika izgradnje me!ovite mree na so#tswitch (""T) naelima se zasniva na tri elementa mree i nekoliko postupaka. /lementi mree su signalni prenosnik ( Signaling :atewa!, S:), prenosnik medija (5G ili 5GT) i ""T ili 5G:, slika <.008. /lementi ""T tehnike su posebne logike ili funkcionalne celine ali neke od njih mogu fiziki biti sme!tene u isti ure#aj (na primer 5G i 5G:). ,snovni postupci koji se primenjuju u ovakvoj mrei su signalni prenos ( Signaling Transport, SI:T',N) i nekoliko protokola koji slue za komunikaciju izme#u elemenata mree (5G:&, 5/GF:,).

'&

telefonska mrea

"GT

"/& "%&

""T 5G:

5GT

%/

022

"/&, "%& A signalna ::"@ takaN "GT A signalni prenosnikN ""T, 5G: ; softsviN 5GT prenosnik medijaN %/ A telefonska centrala

"lika <.008. ,vakva organizacija suelja telefonske ili '"() mree i '& mree esto se naziva razdeljenom arhitekturom suelja (decomposed gatewa! architecture) ili -TSI TIP2$N (-uropean Telecommunications Standard Institute, Telecommunications and Internet Protocol 2armoni0ation $ver Networks) modelom suelja mrea. 6.117. +"a #$ MG !%! MGG ((edia ,ate)a2))aelno, to je prenosnik korisnikog (medijskog) signala izme#u dve mree koje rade na razliitim osnovama. - na!em sluaju, slika <.00@., to je prenosnik izme#u klasine digitalne telefonske ili '"() mree i '& mree koji oblik govornog signala kori!$en u klasinoj telefonskoj mrei (%(5) pretvara u oblik koji se koristi u paketskoj mrei i obrnuto.
'& 5GT +%& tok %/ A telefonska centrala %(5(83kb6s) telefonska mrea %/

"lika <.00@. 6.118. Mo4$ %! o'"o#a"! MG na '/,$%#/ dv$ a($"'($ 23$4$(a, na suelju javne i privatne paketske mree ili na suelju mrea sa razliitom tehnologijom (C+, F%5, '&). 6.11:. +"a #$ SG !%! SGG (Signaling ,ate)a2)%o je pretvara ili prenosnik signalizacije na suelju dve mree razliite vrste. - na!em sluaju to je? 0) funkcionalni sklop koji upravljake signale kori!$ene u jednoj mrei pretvara u signale koji se mogu koristiti u drugoj mrei (na primer u protokolu "'&;% kada se "'& poruke prevode u '"() poruke) ili 1) funkcionalni sklop koji signale jedne mree prenosi kroz drugu mreu do take koja ih ra0ume tj moe ih koristiti (na primer "'& premo!$enje pomo$u protokola "'&;%). 5ada ime Signaling :atewa! ima i op!te znaenje pretvaraa i prenosnika signalizacije u me!ovitim klasinim i '& telefonskim mreama, znaenje "G;a se odnosi na entitet koji pretvara signalizaciju ::"@ i pristupnu '"() signalizaciju u paketske signalizacije i obrnuto i prenosi nepaketske signalizacije kroz paketsku mreu. 6.1.0. +"a #$ MG< ((edia ,ate1a2 ?ontroller)%o je upravljaka jedinica za 5G;ove tj. za prenosnike medija koji se nalaze na suelju mrea. )a osnovu signala dobijenih od drugih signalnih i upravljakih entiteta 5G: posebnim signalnim protokolima upravlja 5G;om.

020 6.1.1. Ko%!(o 3a9%!,!"!) '!1na%n!) v$9a 2o4$ !2a"! MG<&rema nepaketskoj mrei preko "G;a, prema ostalim 5G:;ovima i prema 5G;ovima kao na slici <.010.
'& telefonska mrea

"GT "'G%+F) drugi 5G: "'&, K.717, G':: ""T 5G: 5G:& 5/GF:, +%& 5GT %(5

"/& "%&

%/

"lika <.010. 6.1... Ko#! '$ $%$2$n"! 2$>ov!"$ 23$4$ 2o1/ na?! / !'"o2 /3$=a#/5ada se u realizacijama mogu na$i razne kombinacije "G;a, 5G;a i 5G:;a naje!$i sluaj je izgradnja ure#aja koji sadri funkciju "G;a i 5G;a (tzv. korezidentnost funkcija "G i 5G). )aime, linkovi klasine digitalne telefonske ili '"() mree nose i govorne i signalne kanale pa je njihov zavr!etak u '& mrei na istom mestu? govornih kanala u 5G;u, a signalnih kanala u "G;u. a ::"@ ovo ne mora biti obavezno pravilo po!to signalni kanali ne moraju biti pridrueni govornim kanalima (non%associated signaling), dok se govorni i signalni '"() kanali uvek prenose istim putem. )a slici <.011. se vidi proces slanja signala iz ure#aja kori!$enja (5GM"G) ka centru mree (5G:) iz koga $e ovi signali u preure#enom obliku biti vra$eni na kori!$enje u 5G. ,vaj postupak se u engleskoj literaturi naziva backhauling.
'& ka drugom 5G:;u 5G: telefonska mrea

+%&

"G 5G

signalni kanali govorni kanali

%(5

"lika <.011.

021

6.1.0. Ko#$ 3o"o(o%$ (o3!'"! MG< / (o2/n!(a*!#! 'a SGHo2C d3/1!2 MG<Hov!2a ! MGHo2- komunikaciji 5G: i "G se koristi signalizacija ::"@ i '"() ako je susedna mrea telefonska ili '"(). &o!to se komunikacija 5G: A "G obavlja u paketskoj mrei, prenos signalizacija ::"@ i '"() se obavlja posebnim postupkom koji se zove "'G%+F). "ignalizacija izme#u dva 5G:;a se moe obavljati protokolima "'&, K.717, G':: i "'G%+F) postupkom. "ignalizacija izme#u 5G:;a i 5G;a se obavlja protokolima 5G:& i 5/GF:,. 6.1.5. +"a #$ SIGTRAN&ostupak prenosa signalizacija kori!$enih u telefonskoj i '"() mrei (::"@ i '"()) kroz paketsku mreu naziva se "'G%+F) ( SI:naling T',Nsport a ne SI:naling T',Nslation). %o je, istovremeno, i ime radne grupe '/%C;a koja se bavi ovim postupcima. &rema kori!$enju, "'G+F) znai? ; prenos signalizacija javne telefonske i '"() mree (::"@ i pristupne '"()) izme#u "G i 5G:, ; prenos signalizacije izme#u dva "G;a, kojima su preko '& mree spojene dve signalne ::"@ take ("/& ili "%&), ; prenos paketizovanih signala izme#u 5G i 5G:, ; prenos signalizacije izme#u distribuiranih 5G:;ova, ; prenos ::"@ connectionless poruka (%:F&) kroz '& radi obra$anja ":&;u inteligentne mree. "'G%+F) se ne koristi za prenos :F" ( hannel ,ssociated Signaling) signalizacija kroz paketsku mreu. 6.1.6. Ka(o &/n(*!on!>$ SIGTRAN%ako !to se signalne ::"@ poruke prenose izme#u taaka na granici mrea ("G) i taaka u '& mrei bez prevo#enja. &renos kroz paketsku mreu se vr!i uz dodatna zaglavlja. (odatna zaglavlja obrazuju tzv. prilagodni sloj. &rilagodnih slojeva ima nekoliko i svaki slui za prenos posebnih slojeva ili korisnikih delova ::"@. %o su? ; sloj za prilago#enje 5%&1 sloja ::"@? MTP. Peer to Peer adaptation la!er *M.P,+, ; sloj za prilago#enje 5%&1 sloja ::"@? SS1 MTP. (ser ,daptation "a!er *M.(,+, ; sloj za prilago#enje 5%&7 sloja ::"@? SS1 MTP9%(ser ,daptation "a!er *M9(,+, ; sloj za prilago#enje protokola I<.1? ;IA.%(ser ,daptation "a!er *;I(,+, ; sloj za prilago#enje '"() D.E10 sloja? ISDN 7AH.6 (ser ,daplation "a!er *I(,+, ; sloj za prilago#enje korisnikog "::& dela? S P (ser ,daptation "a!er *S(,+. )a slici <.01<. je prikazana slojevita predstava postupka prenosa korisnikog sloja '"-& signalizacije ::"@ od krajnje signalne ::"@ take ("/&) telefonske mree do korisnika tj. 5G:;a i obrnuto.
5G: korisniki sloj 57-F ":%& '& "G s re*na 8"nk'ija 57-F ":%& '& 5%&7 5%&1 5%&0 ::"@ "/& korisniki sloj 5%&7 5%&1 5%&0

027

'&

telefonska mrea

"lika <.01<. 6.1.6. Ko#! #$ o'novn! 9ada"a( 3!%a1odno1 '%o#a&rilagodni sloj mora da stvara i tumai iste primitive u odnosu na vi!i sloj kao !to to ini i izvorni ::"@ sloj. )a primer, prilagodni sloj 57-F u odnosu na korisniki '"-& se pona!a kao izvorni 5%&7 sloj. (akle, prilagodni (i transportni sloj u '& mrei) imitiraju izvorne nie slojeve ::"@ protokola (5%&). 6.1.7. Ko#$ o'novn$ /'%ov$ 2o3a da 9adovo%#! 3o"o(o% 9a 3$no' '!1na%!9a*!#$ <<S7 (3o9 a($"'(/ 23$4/5ora da zadovolji iste one uslove koje zadovoljava transport signalnih ::"@ poruka kroz %(5 mreu. %i uslovi se odnose na raspoloivost i brzinu prenosa, '%-;% preporuka D.@28. &rema ovoj preporuci? ; neraspoloivost signalnog puta ne sme u toku godine due trajati od 02 minuta (ukupno), ; najvi!e jedna od 02 milijardi poruka moe ostati neotkrivena (prosek), ; najvi!e jedna od 02 miliona poruka moe biti izgubljena (prosek), ; najvi!e jedna od 02 milijardi poruka moe sti$i na odredi!te van redosleda (prosek), itd. &ored ovih zahteva, vrlo su strogi zahtevi u pogledu vremena prenosa poruke kroz elemente mree ('%-;% preporuka D.@28) a tako#e i kroz mreu izme#u krajnjih taaka. ,va vremena moraju zadovoljiti osnovni uslov da vreme od kraja biranja do poetka signala pozitivnog odgovora mree (signal kontrole poziva, post dialing *selection+ dela!) ne bude due od nekoliko sekundi kao !to se zahteva od klasine %(5 mree, '%-;% preporuka /.@10. 6.1.8. Ko#! 3o"o(o% '$ / o"3$;%#ava (ao "3an' o3"n! 9a SIGTRAN'spostavilo se da, inae vrlo kori!$eni i pouzdani, %:& ne moe da zadovolji uslove koji se odnose na brzinu rada. bog toga se u "'G%+F);u koristi ":%& ( Stream ontrol Transport Protocol).

&r

/z

'& zagl

":%&zag

3!%a1odn! '%o#

0 verzija +(4) klasa poruke vrsta poruke

70 zajedniko zaglavlje

duina poruke opis parametara poruka

"lika <.014. 6.1.:. +"a #$ 9a#$dn!,(o 'va(o# v3'"! 3!%a1odno1 '%o#a-

023 &rilagodni slojevi za prenos razliitih signalizacija i ::"@ slojeva se u naelu razlikuju ali imaju zajedniko zaglavlje. ,no se sastoji od polja koja oznaavaju verziju prilagodnog sloja, rezerve (+), polja klase i polja vrste poruke. 6.100. +"a o9na,ava o%#$ klasa poruke / 9a1%av%#/ 3!%a1odno1 '%o#a&olje klase poruke je ono koje odre#uje koja se signalizacija ili signalizacioni sloj prenosi ovim delom ":%&;a. ,vo osmobitsko polje moe imati vrednosti sa slede$im znaenjima? 2 &oruka odravanja 0 57-F 1 &oruke upravljanja ""@ signalnom mreom 7 &oruke stanja 3 &oruke o saobra$aju < '-F 8 51-F @ "-F ; onnectionless poruke 4 "-F ; onnection%$riented poruke E &oruke upu$ivanja za 57-F 02 &oruke o interfejsu u 51-F 00 do 1<< +ezervisano za '/%C 6.101. +"a o9na,ava o%#$ vrsta poruke / 9a1%av%#/ 3!%a1odno1 '%o#aIrsta poruke, u okviru jedne klase poruke, odre#uje konkretnu poruku. )a primer, ako je klasa poruke oznaena sa 1 tj. poruka se odnosi na upravljanje signalnom mreom tada vrsta poruke moe biti jedna od slede$ih? 0 odredi!te nedostupno (Destination (navailable, D(N,) 1 odredi!te dostupno (Destination ,vailable, D,;,) 7 provera stanja odredi!ta (Destination State ,udit, D,(D) 3 signalno zagu!enje (Signalling ongestion, S $N) < korisniki sloj odredi!ta nedostupan (Destination (ser Part (navailable, D(P() 8 ogranienje na odredi!tu (Destination 'estricted, D'ST) Fko klasa poruke ima vrednost 0 tj. vr!i prenos korisnikih ::"@ poruka (57-F) tada postoji samo jedna vrsta poruke Pa!load Data koja je oznaena brojem 0. ,vom porukom se prenose polja (Protocol Data) koja ine sadrinu '"-&, %-& ili "::& poruke (,&:, (&:, "J", i sve parametre koji ine ovu poruku iskoristivom). 6.10.. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ SIGTRANHa ! o'"/ a(a SIPHI ! SIPHT"'G%+F) ima !iru primenu jer? ; nije vezan ni za "'& ni za K.717 a "'&;% i "'&;' su ogranieni na suelje "'& i '"() mrea, ; moe prenositi razne ::"@ slojeve a "'&;% i "'&;' su ogranieni samo na '"-&, ; moe prenositi i druge delove ::"@ ("::&, na primer) a ne samo '"-&.

02< 6.100. +"a #$ MG<P%o je prvi protokol (+C: 1@2<, +C: 737<, +C: 7880) koji je kori!$en u dekomponovanom modelu suelja '& i %(5 mree izme#u 5G:;a i 5G;a. a ovaj protokol se kae da je neizbalansiran ili nesimetrian jer 5G: ima glavnu a 5G izvr!nu ulogu. &roces upravljanja se zasniva na slanju jedne od 4 komandi od 5G:;a ka 5G;u i slanju jedne od 7 komande od 5G;a ka 5G:;u. Komande od 5G:;a ka 5G;u su -ndpoint on#iguration, Noti#ication'e3uest, reate onnection, Modi#! onnection, Delete onnection, ,udit-ndpoint, ,udit onnection, a u obrnutom smeru Noti#!, Delete onnection, 'estartInProgress. ,igledno da su signali Noti#!, Delete onnection odgovori na komande Noti#ication'e3uest, Delete onnection. "vaka komanda i signal nosi parametre koji se odnose na nju. )a primer? komanda -ndpoint on#iguration sadri podatke o formatu paketizovanog telefonskog signala i koderu. )edostaci 5G:&;a su nemogu$nost dogradnje i pro!irenja. 5G:& koristi -(& kao transportni protokol i brojeve portova 131@ i 1@1@. 6.105. +"a #$ MEGA<O%o je usavr!ena verzija 5G:& protokola ('F 9I.I % :atewa! ontrol Protocol ;ersion 6). )aalost, izme#u ovih protokola ne postoji kompatibilnost. ,vaj protokol je primer saradnje dva tela, '/%C i '%-;% tako da ovaj protokol ima i naziv '%-;% preporuke K.134. 'z ovog dvojstva je nastalo popularno ime protokola ; K.G:&. 5/GF:, koristi -(& i %:& kao transportne protokole i brojeve portova 1E33 i 1E3<. Kod ovog protokola se pojavljuju posebni nazivi? resursi, zavr!eci i kontekst. +esursi 5G;a su koderi, generatori tonskih i pozivnih signala, transkoderi, modemi. Cunkcije 5Ga su rezervacija resursa, nadgledanje resursa, komutacija, obrada medijskog tj. govornog signala, analiza broja korisnika kod dolaznog zavr!nog 5G, odravanje veze sa 5G:. avr!etak (termination) je naziv za oblik korisnikog signala koji se pretvara u drugi. %o su kola tj. telefonski kanali, +%& tokovi ili virtuelna kola (I:) kod F%5;a. -obiajeno je da se veza ostvarena u 5G naziva kontekstom ( context) tj. za dva uesnika u vezi se kae da su to zavr!eci stavljeni u isti kontekst. 6.106. Ka(o '$ v3>! (o2/n!(a*!#a !92$=/ MG<Ha ! MGHa MEGA<O 3o"o(o%o2Komunikacija protokolom 5/GF:, se vr!i komandama koje sadre tzv. deskriptore koji u potpunosti defini!u sve parametre zavr!etaka i resursa koji $e biti kori!$eni za ostvarenje veze (tj. stavljanje u kontekst) izme#u resursa. "ignalne komande izme#u 5G: i 5G su slede$e. 0) ,dd A ,va komanda pridruuje uesnika kontekstu tj. vezi. 1) Modi#! A menja svojstva, doga#aje i signale jednog uesnika. 7) Subtract A razdvaja uesnika od konteksta tj. veze. %o je ili raskid veze ili iskljuenje jednog uesnika iz konferencijske veze. 3) Move A prebacivanje uesnika sa jedne veze na drugu ili sa ekanja u vezu, itd. <) ,udit;alue A ova komanda zahteva da se od 5G po!alju sve trenutne vrednosti svojstava, stanja i signala ka 5G: tj. da se slika trenutnog stanja 5G po!alje 5G:;u. 8) ,udit apabilities A zahtev da 5G po!alje mogu$e vrednosti svojstava, stanja i signala ka 5G:u. @) Noti#! A obave!tenje koje 5G !alje 5G:u o nekoj promeni u 5Gu. 4) Service hange A komanda koja se moe slati u oba smera da se drugoj strani po!alju podaci o predstoje$oj promeni usluge (prekid veze, povratak u konferencijsku vezu, itd.).

028 Kao !to se vidi komunikacija nije izbalansirana, slino kao i kod 5G:&;a, tj. samo se komande @ i 4 mogu slati od 5G ka 5G:. 6.106. +"a #$ IAD-re#aj objedinjenog pristupa, 'F( (Integrated ,ccess Device), je zajedniko ime za sve vrste ure#aja koji su sme!teni na korisnikoj strani i koji slue za pristup i telefonskoj mrei i mrei za podatke. "koro po pravilu na 'F( se na korisnikoj strani mogu prikljuiti telefonski aparati i raunarska mrea. )aelno kori!$enje 'F(;a je prikazano na slici.
mreni vor ka paketskoj mrei 5 ka telefonskoj mrei ' F ( korisnika linija korisnik % %

JF)

"lika <.078. 6.107. Ko#$ '/ dv$ o'novn$ v3'"$ IADHa%o su? 'F( koji koristi korisniku liniju sa %(5 prenosom (TDM I,D) i 'F( koji koristi korisniku liniju sa paketskim prenosom (packet I,D). -koliko se koristi %(5 'F(, korisnikom linijom se prenose i govor i podaci do mrenog vora i tu se razdvajaju (u jedinici 5). -koliko se koristi paketski 'F( tada je postupak isti uz razliku da se i govor i paketi do jedinice 5 vode u paketskom obliku. 6.108. Ko#$ '/ o'novn$ v3'"$ v$9a (o#$ '$ o'"va3/#/ 3$(o IADHa%o su veze prema klasinoj telefonskoj mrei, veze prema mrei za podatke i '& telefonske veze. - okviru veza prema javnoj telefonskoj mrei skoro po pravilu se obezbe#uju veze prema slubama za vanredne situacije tzv. li#eline spojevi. 6.10:. Mo4$ %! '$ IAD '2a"3a"! $%$2$n"o2 softs1itc* 23$4$)eka vrsta da a neka ne. )aime, ime 'F( pokriva vrlo !iroki skup ure#aja. ,ni jednostavniji, koji samo vr!e udruivanje govornih signala i podataka u isti prenos, rade samostalno i ne mogu se ubrojati u so#tswitch elemente. 5e#utim, postoje takve vrste 'F(;a koje imaju ugra#ene razne vrste signalizacija pa i 5G:&. ,vi se svakako mogu smatrati elementima mree koja je zasnovana na so#tswitch naelima. 6.150. Ka(va #$ '%!,no'" ! 3a9%!(a !92$=/ ISDNHa ! IADHa,ve dve tehnike deli dvadeset godina. '"() tehnika je posve$ena mrei sa komutacijom kola ali se u njoj nalaze zaeci paketizacije (signalnih poruka). 'F( tehnika je prelaz ka mreama nove generacije koje $e u svom razvijenom stepenu biti potpuno paketske. ,va tehnika je pravi predstavnik me!ovite tehnike jer korisniku nudi dostup i do jedne i do druge mree. "linost je u nameni. ' jedna i druga tehnika slui da korisnik preko pretplatnike linije moe da ostvaruje veze sa telefonskom mreom i sa mreom za podatke. (.ak se u nazivu i jedne i

02@ druge tehnike koristi pojam objedinjenosti (integrated), u jednom sluaju usluga a u drugom sluaju pristupa). +azlike su formalne i su!tinske. Cormalna razlika je u potpunoj normativnoj odre#enosti '"() tehnike i vrlo !irokom tumaenju naziva A skra$enice 'F(. Kod '"() tehnike je sve standardizovano? od interfejsa i linijskih kodova do signalnih poruka. &oznat je broj i vrsta korisnikih prikljuaka, poznat je uslov rada u sluaju prekida lokalnog napajanja, itd. Kod 'F( tehnike su mogu$i razni skupovi korisnikih ure#aja, i po broju i po vrsti. 5ogu$a je veza sa jednom ili dve mree, itd. "u!tinska razlika izme#u ove dve tehnike je u kori!$enju mnogih savremenih tehnika u 'F(; u? ("J;a, raznih protokola, za!titnih softvera, JF);a umesto raunara, 'nterneta, razliitih adresiranja i adresnih pretvaranja, itd. a 'F( tehniku se moe re$i da je u tehnolo!kom ali i mrenom smislu tehnika vi!eg reda od '"() tehnike. %o se moe videti i po tome !to '"() prikljuak moe biti jedan od prikljuaka 'F(;a. 6.151. Ka(o '$ v3>! 3$%a9a( 'a TDM 23$4$ na a($"'(/&relazak %(5 mree na paketsku (PSTN to IP migration) se vr!i tako da se zadovolji osnovno naelo da svi delovi mree rade a da korisnik ne prime$uje razliitost mrea. %o svojstvo me!ovitih mrea se esto u literaturi naziva seamless tj. kao da me#u mreama ne postoji !av, granica. ,vo svojstvo podrazumeva da se korisnike mogu$nosti ne gube prelaskom iz mree u mreu. %o je nametnulo potrebu komuniciranja vorova razliitih mrea tj. razvoj dobrih prevodilaca signalizacije, uaurenje signalnih poruka, razvoj "'G%+F);a, itd. 6.15.. +"a #$ TIPHON%'&K,) (Telecommunications and Internet Protocol 2armoni0ation $ver Networks ) je projekat organizacije /%"' (-uropean Telecommunications Standards Institute) koja donosi standarde o telekomunikacijama. &rojekat ima namenu da propi!e postupke kojima se obezbe#uje da sve vrste telekomunikacionih mrea nesmetano rade jedna sa drugom uz odranje postoje$ih i ugradnju novih korisnikih usluga. ,va osobina se esto oznaava reima interoperabilit!, interworking, internetworking, itd. %ei se da ova naela me#usobnog rada razliitih mrea ne budu zavisna od tehnikih re!enja u pojedinim mreama ( technolog! agnostic).

6. P!"an#a o na,!n/ (o2/"a*!#$ / a($"'(!2 "$%$&on'(!2 23$4a2a

?ommutateur A S1itc* A Sc*alter A ?ommutatore A ?onmutar A BiraB +birati. 5 i0 univer0alnog re?nika 6.1. Ka(o '$ v3>! (o2/"a*!#a / ATMH/Komutacija paketa tj. $elija u F%5;u je najdelotvornija od svih komutacionih paketskih tehnika. ,na se obavlja u posebnom komutacionom organu. ,snovno svojstvo F%5 komutacije je paralelno (istovremeno) komutiranje vi!e $elija. Komutacioni organ6polje ( ell

024 Switch Fabric, SF) slui za prespajanje tj. komutiranje $elija od ulaza (input port) ka izlazima (output port). 6... Ko#$ $%$2$n"$ 'ad34! (o2/"a*!on! o31an / ATMH/&ored komutacionih elemenata u ovaj postupak su ukljueni i baferi za privremeno zadravanje $elija (bafer) radi izbegavanja sudara i gubitka $elija. )aime, $elije sa razliitih ulaza u komutaciono polje mogu teiti istim izlazima pa se neka od njih mora privremeno zadrati u baferu radi spreavanja gubitaka $elija. 6.0. +"a #$ #o> &/n(*!#a ATM (o2/"a*!ono1 o%#aCunkcija komutacionog polja je, tako#e, i izbor manje prioritetnih $elija koje mogu biti izgubljene ili zaka!njene. (a bi se pravilno shvatila funkcija komutacionog organa i neka njegova re!enja uvek treba imati na umu veliinu protoka u ovom organu. )aime, zbog visoke vrednosti protoka tj. kratkog trajanja $elije, ne postoji mogu$nost da se obradi (komutaciji) svake $elije posveti neki organ. 'z ove injenice proistiu re!enja paralelnog komutiranja, samoupu$ivanja, (samo)ure#ivanja i sl. 6.5. Ka(o 3ad! ATM (o2/"a*!ono o%#$Komutaciono polje radi na slede$i nain. )a njegovim ulazima se pojavljuju $elije koje nose adresu izlaza kojem je upu$ena posmatrana $elija. ,vu adresu svakoj $eliji dodaje tzv. ulazna jedinica F%5 vora tj. centrale. adatak komutacionog polja je da $eliju !to bre RsprovedeS do traenog izlaza uz !to manju verovatno$u gubitka. Gubitak $elije moe nastati ako vi!e od jedne $elije tra>i uslugu iste me#uveze ili nekog elementa komutacionog polja. (a bi se izbegli gubici uvode se u komutaciono polje baferi koji privremeno zadravaju $elije u ovim tzv. konfliktnim sluajevima. )a taj nain se od komutacionih polja sa gubicima dobijaju komutaciona polja bez gubitaka (lossless) tj. komutaciona polja koja su idealno propusna. ,snovna svojstva F%5 komutacionog organa koja pokazuju njegovu dobrotu su? protok dolaznih linkova i njihov broj, protok me#uveza u komutacionom organu, propusnost tj. mogu$nost ili nemogu$nost unutra!njih gubitaka i gubitaka na izlazima komutacionog polja. 6.6. +"a #$ "o 'a2o/ /?!van#$ / ATM (o2/"a*!ono2 o%#/"amoupu$ivanje (sel#%routing) je svojstvo F%5 komutacionog polja da se F%5 $elija upu$uje kroz komutacione elemente na osnovu vrednosti pojedinih bitova adrese upu$ivanja a bez ue!$a nekog centralnog organa. ,vo svojstvo je od kljune vanosti za brzinu komutacije u F%5 komutatorima. 6.6. +"a '/ "o @an!#anov$ 23$4$Ganijanove (&an!an) mree su vi!estepene (vi!ekaskadne), blokiraju$e, mree a sastoje se od osnovnih komutacionih elemenata koji ostvaruju osnovno svojstvo Ganijanove mree? izme#u bilo kojeg ulaza i bilo kojeg izlaza kroz mreu postoji samo jedan put. ,ve mree se esto koriste u F%5 komutatorima. 6.7. +"a '/ "o @$,$3ov$ 23$4$Geerove ure#ivake mree (&atcher sorting network) su mree koje na svom izlazu daju $elije ure#ene po vrednostima adresa, bez obzira u kakvom su poretku bile na ulazu. ,vaj postupak elimini!e interne blokade. Geerove mree se sastoje od osnovnih elemenata sa istim brojem ulaza i izlaza. - jednom F%5 komutatoru ova mrea prethodi Ganijanovoj komutacionoj mrei. 5oe se re$i da su Geerovo ure#ivanje, Ganijanova mrea i samoupu$ivanje znaajni inioci delotvornosti F%5 komutacije. %reba re$i da ove elemente ne sadre sve F%5 komutacije.

02E

6.8. Ka(o '$ v3>! (o2/"a*!#a / FR "$)n!*!)a poetku komutirane C+ ("I:) veze se signalnim paketima (ramovima) ostvaruje put kroz C+ mreu. "ignalni C+ ramovi sadre dovoljno podataka da se obezbedi put kroz mreu, ali i da se obezbede potrebni resursi. )a kraju procesa uspostavljanja puta kroz mreu u svim vorovima mree kroz koje veza prolazi, formiraju se tabele koje povezuju dolazne identifikatore veza ((J:') i odlazne identifikatore veza. "kup parova povezanih dolaznih i odlaznih identifikatora veze kroz mrene vorove predstavlja uspostavljenu virtuelnu vezu kroz C+ mreu. ,va tabela u svakom voru predstavlja osnovu komutacije. &osle uspostavljanja veze sledi slanje korisnikih C+ ramova koji se u svakom ramu na osnovu identifikatora (virtuelne) veze upu$uju ka odredi!tu. %reba napomenuti da identifikatori veze pripadaju drugom sloju tako da se komutacija tj. upu$ivanje vr!i znatno bre nego kad oznaka veze pripada tre$em sloju. 6.:. Ka(o '$ v3>! (o2/"a*!#a / In"$3n$"/Komutacija u '& tehnici je proces koji se svodi na upu$ivanje tj. prosle#ivanje '& paketa. %o je proces slian onome u C+ tehnici ali je jo! sporiji po!to se upu$ivanje vr!i u '& sloju. "a gledi!ta telefonske tehnike '& komutacija je nepovoljna u odnosu na ostale paketske tehnike jer zahteva relativno spor i sloen proces upu$ivanja svakog '& paketa sa govornim sadrajem. (a bi se prevazi!li ovi problemi razvijena je tehnika 5&J". 6.10. Ko#! '/ /93o*! 9ad34avan#a a($"a / IP ,vo3ov!2a&rvi uzrok je ekanje paketa na obradu zbog zauzetosti vora obradom ranije pristiglih paketa. (rugi uzrok je ekanje zbog pretraivanja tabela upu$ivanja. %re$i uzrok je ekanje na odlazni link zbog zauzetosti linka slanjem ranije obra#enih paketa. 6.11. Ko#a v3$2$na (a>n#$n#a "3$;a /9$"! / 3o3a,/n (ao v3$2$na (o2/"!3an#a,va vremena su odre#ena '%-;% preporukomV.0<30. ,va preporuka daje procenu vremena koje paketi provedu u mrenom voru. ,na iznose od <ms do 18ms od ega je minimalni tj. fiksni deo od 1ms do 02ms a promenljivi deo od 7ms do 08ms.

7. P!"an#a o 3$no'/ a($"!9ovano1 "$%$&on'(o1 '!1na%a (3o9 23$4/

Ca onda uze <eveka najljep4e *aljine starijeg sina svojega$ koje bija*u u nje kod ku3e$ i obuBe Dakova mlaega sina svojega. > jare3im koicama obloi mu ruke i vrat gdje bje4e gladak. Stari 0avet, Prva kniga Mo/si/eva, .1, 6I i 6CA 7.1. +"a #$ "o /,a/3$n#$-aurenje (encapsulation) u paketskim mreama je postupak ugradnje jedne strukture podataka u drugu radi prenosa kroz funkcionalni sloj ili mreu. )a primer? ; '& paket se uauruje u /ternet paket radi prenosa /ternet vodom,

002 ; ::"@ '"-& poruke se mogu uauriti u pakete "'&;% protokola, ; /ternet paket se moe uauriti u F%5 $elije radi prenosa F%5 mreom. 7... Fa>"o '$ v3>$ /,a/3$n#a/ternet koji koristi :"5F6:( postupak je ogranienog dometa zbog mogu$nosti sigurnog otkrivanja sudara paketa. 'zme#u raunarskih mrea esto postoje druge mree koje rade na naelima razliitim od /terneta. bog svega toga je vrlo korisno iskoristiti mogu$nost uaurenja radi prenosa /ternet paketa izme#u taaka u mrei. 7.0. Fa>"o #$ E"$3n$" 3$no' o13an!,$n/ternet koji se zasniva na naelu otkrivanja sudara paketa se naziva poludupleksni /ternet. %o je, ustvari, /ternet pomo$u koga rade raunarske mree organizovane na naelu sabirnice (bus). (a bi se to uspe!no obavilo trajanje paketa mora imati dovoljno minimalno trajanje a dvostruko vreme prenosa preko /ternet sabirnice ne sme biti due od propisanog. ,ba ova vremena su data vredno!$u osnovnog intervala ( time slot). bog propisanog najve$eg vremena prenosa, i /ternet mrea je ogranienog raspona. 7.5. I2a %! o" /no d/ %$('n! E"$3n$" o13an!,$n#a da%#!n$ 3$no'a"amo ona koja potiu od ogranienja medija prenosa. )aime, potpuno dupleksni /ternet je dvosmerni prenos /ternet paketa po odvojenim putevima za svaki smer. &otpuno dupleksni /ternet nije tehnika vi!estrukog pristupa nosiocu, ne postoje sudari pa ni propisana najve$a diina trajanja vremena prenosa. 7.6. U ,$2/ '$ 3a9%!(/#/ ova dva E"$3n$"a&oludupleksni /ternet je tehnika rada lokalne mree a potpuno dupleksni /ternet je tehnika prenosa /ternet paketa. naajna je razlika u protocima. )aime, najve$i teorijski protok po poludupleksnom /ternet vodu je dvostruko manji od najve$eg teoriskog protoka po potpuno dupleksnom /ternetu jer se prenos kod ovog drugog vr!i po dva voda . &raktina razlika je jo! ve$a. Ierovatno$a sudara, deo odbaenih paketa i broj retransmisija se pove$avaju sa pove$anjem protoka kod poludupleksnog /terneta. 'skori!$enost potpuno dupleksnog /terneta nema ovih ogranienja. +azlika je i u propisanom najmanjem trajanju /ternet paketa. &oludupleksni /ternet paket se mora dopunjavati do propisanog trajanja da bi mu trajanje bilo jednako osnovnom intervalu. *o! jedna razlika postoji izme#u tzv. gigabitskog poludupleksnog /terneta i ostalih /terneta. %o je mogu$nost grupnog slanja (naroito) kratkih paketa. +adi pove$anja delotvornosti ovi paketi se grupi!u i !alju zajedno, me#usobno razdvojeni '&G ( InterPacket :ap) ali sa slanjem dodatnih bitova koji ne nose informaciju ali spreavaju da se vod zauzme od strane drugog po!iljaoca. - potpuno dupleksnom radu postoji mogu$nost izbegavanja zagu!enja prijemnika slanjem poruke A paketa zastoja (P,(S-) od prijemnika ka predajniku. &o prijemu ovog paketa, predajnik obustavlja slanje na odre#eno vreme. ,vaj paket se moe slati u oba smera i u svim stanjima tj. moe ga poslati i prijemnik u onoj taki iji je predajnik u stanju zastoja. 7.6. +"a #$ "o PPP /,a/3$n#$&renos paketizovanih telefonskih signala protokolom &&&, slika @.8., je namenjen niskopropusnim linkovima.
/ternet paket &+ " /t. zag '& zag -(& zag +%& zag uzorak govornog signala

000
&&& paket

5 adr kontr. protokol

'& zag -(& zag +%& zag uzorak govornog signala informaciono polje

provera 5

"lika @.8. &olje protokol govori !ta je uaureno u informaciono polje &&& paketa. &o!to je &&& veza izme#u odre#enih taaka, nije potrebno prenositi /ternet zaglavlje. &o!to &&& paket ima svoje me#e (5) ne prenosi se prethodnica (&+) i graninik (") iz /ternet paketa. 7.7. +"a #$ "o FR /,a/3$n#$%o je prenos '& paketa C+ tehnikom, slika @.@. "tandardni C+ paket se dopunjava sa tri polja koja slede zaglavlje. %o su kontrolno polje (K, 0 oktet, heksadecimalna vrednost 27), dopuna ((, 0 oktet) ako je potrebno (popunjava se nulama) i polje koje odre#uje !ta je u?aureno u polju in#ormaci/e.
/ternet paket C+ paket &+ " /t. zag '& zag -(& zag +%& zag uzorak govornog signala

zaglavlje K ( )J&'(Lcc

informacija

provera

(lika 9.9. :vo je!nooktetsko olje se naziva 6;P15 (Network Level Protocol IDentifier) i " njem" mog" biti sle!e2e ($eksa!e'imalne) vre!nosti sa sle!e2im znaenjem< 4e ; 'nternet paket (verzija 8, '&v8)N b2 ; Komprimovani podaci (C+C.E)N b0 ; Cragmentirani podaci (C+C.01)N cc ; 'nternet paket (verzija 3, '&v3)N cf ; &&& (+C: 0E@7), itd. ,vih nekoliko vrednosti pokazuju da mogu biti i parne, za razliku od &&& identifikatora uaurenja, i da mogu nositi jednom ve$ uaurene pakete (&&&). 7.8. +"a #$ "o ATM /,a/3$n#$F%5 prenos se vr!i $elijama istog trajanja od <7 okteta a korisni sadraj je 34 okteta. &renos paketa, koji je skoro redovno dui od 34 okteta, vr!i se tako !to se oni dele na delove koji sadre 34 okteta na predaji (fragmentacija) i obnavljanje paketa na prijemu (reassembl!). Kroz F%5 mreu se prenose standardne F%5 $elije. &ostupak pripreme paketa za prenos preko F%5 mree na predajnoj strani i obnavljanje paketa na prijemnoj strani vr!i se u tzv. F%5 prilagodnom sloju broj <. 7.:. +"a #$ ATM 3!%a1odn! '%o# 6&rilagodni F%5 sloj broj < (,TM ,daptation "a!er I, ,,"I) slui da se paketi prenesu preko F%5 mree. &rvi korak u FFJ< postupku je dodavanje upravljakog dodatka (trailer, T) paketu koji treba da se prenese preko F%5 mree, slika @.E.
paket koji treba preneti F%5 mreom

001

paket

trailer *T+

FFJ<

F%5 ==0 ...... I:' &% :J& K/: ..... I:' ==1 &%

& %

:J&

K/:

"lika @.E. ,vaj upravljaki dodatak (4 okteta) se sastoji od polja me#u kojima je i polje za proveru ispravnosti prenosa (:+:). "adraj paketa koji treba preneti F%5 $elijama se deli na $elije a poslednja se moe dopuniti do standardnog sadraja od 34 okteta. (opuna (padding, P) se u poslednjoj F%5 $eliji nalazi ispred trailer;a. &o!to se na poetku prenosa paketa ne daju podaci o veliini paketa, poslednja F%5 $elija, tj. kraj paketa se oznaava tako !to bit najmanje vanosti u polju vrsta poruke (&%) F%5 zaglavlja poslednje $elije uzima vrednost R0S. - svim prethodnim F%5 $elijama koje nose jedan paket vrednost ovog bita je R2S. 7.10. +"a '$ 2o4$ '2a"3a"! n$do'"a"(o2 ATM /,a/3$n#a%o je nepostojanje standardizovanih identifikatora protokola koji se uauruju u F%5 $elije. ,vi identifikatori postoje kod &&& uaurenja (polje protokol) i kod C+ uaurenja ()J&'(). bog toga se pribegava jednom od dva re!enja. ; *edno je dogovor korisnika o nameni pojedinih virtuelnih kola uaurenju odre#enih proptokola (; multiplexing, +C: 1843). )a primer, virtuelno kolo broj @ $e se koristiti samo za uaurenje '& paketa. "vojstveno ovom re!enju je bolje iskori!$enje paketa za korisnu informaciju i bra obrada paketa ali i potreba za ve$im brojem I:;ova. ; (rugo re!enje je tako#e dogovor korisnika da se neki od postoje$ih identifikatora koriste za oznaavanje vrste protokola koji se prenosi ("ogical "evel ontrol, "" , +C: 1843). %o je, dakle, dogovor oko uvo#enja neke vrste )J&'(;a. (obro svojstvo ovog naina je univerzalnost kori!$enja virtuelnih kola. 7.11. +"a '/ "o v!>$'"3/(a /,a/3$n#aIi!estruka uaurenja se izvode da bi se paketi preneli preko nekoliko mrea. &ostupak je jednostavan? potpuni paket jedne mree (zaglavlje i korisni sadraj) se posmatra kao korisni sadraj paketa druge mree, dodaje mu se jo! jedno zaglavlje i vr!i se slanje. ,vaj postupak je mogu$e ponoviti nekoliko puta. ,igledno je da odnos zaglavlja i korisnog sadraja raste sa vi!estrukim uaurenjem. "a gledi!ta korisnog sadraja iskori!$enost protoka opada. ,vo je neroito izraeno kod prenosa paketizovanog govornog signala gde je korisni sadraj mali a govorni uzorci se ne mogu udruivati u jedan paket zato !to bi se pove$alo ka!njenje. 7.1.. Ka(o /,a/3$n#a ! 9a1%av%#a /"!,/ na !'(o3!>?$no'" 3$'/3'a*edno od svojstava koje slui kao merilo delotvornosti prenosa paketa je zavisnost odnosa dela korisnog sadraja i ukupnog sadraja paketa od veliine korisnog sadraja. %o je tzv. iskori!$enost paketa.
iskori!$enost paketa, O 022

007
E2 42 @2 82 <2 32 72 12 02 322 422 0122 broj okteta korisnog sadraja 0822

"lika @.01. avisnost iskori!$enosti od veliine korisnog sadraja paketa je prikazana na slici @.01., gde je isprekidanom linijom prikazana najve$a vrednost iskori!$enosti a punom linijom najmanja vrednost iskori!$enosti (vi!estruka uaurenja). ,vde je potpuno jasno da veliki broj dugih zaglavlja a tako#e i mali korisni sadraj, kakav je po pravilu u paketskoj telefoniji, smanjuju iskori!$enost prenosa. 7.10. Ko#! #$ o'novn! 3o;%$2 3$no'a 1ovo3n!) a($"a (3o9 a($"'($ 23$4$%o je problem zagu!enja (congestion) mrenih vorova u toku trajanja uspostavljenih paketskih telefonskih veza. ,va pojava nije bila poznata u klasinim telefonskim mreama gde je zagu!enje moglo da se pojavi kod uspostave veze ali nikako i tokom veze. agu!enje mrenih vorova (i linkova) izaziva ka!njenje paketa, promenljivo ka!njenje paketa i, najzad, gubitke paketa. "ve ove pojave utiu negativno na kvalitet primljenog govornog signala. bog toga se u paketskim mreama primenjuju postupci nadgledanja paketskih tokova i mere upravljanja zagu!enjima. 7.15. Ka(o '$ 2o4$ 3$d'"av!"! 23$4n! ,vo3 a($"'($ 23$4$5reni vor se moe predstaviti sistemom usluge (multiplekser, server, link) koji imaju ogranieni najve$i protok paketa. &o!to dolazni tok (tokovi) ima promenljivi tok uz svaki sistem usluge nalazi se bafer koji privremeno prihvata pakete u trenucima vr!nih vrednosti dolaznog toka. ,vaj sistem se predstavlja modelom tzv. probu!enog tj. cure$eg suda (leak! bucket, "&) za tenost.

7.16. Ka(o 3ad! leak2 bucket-spostavlja se analogija izme#u probu!enog suda za tenost i ogranienog bafera iji je ulazni tok promenljiv a izlazni tok ima ogranienu vrednost. ,vakav sud (bafer) se moe puniti vrlo promenljivim dotokom ali se tok pranjnja ne moe pove$ati proporcionalno ulaznom toku. -koliko je sud (bafer) pun, dotok se pretvara u gubitak. &ravila po kojima radi "& su slede$a? %"& pove$ava sadraj sa svakim do!lim paketom a smanjuje sa svakim poslatim. Fko bafer nije prazan slanje paketa se vr!i u jednakim vremenskim razmacima koji su odre#eni odlaznim tokomN ;slanje se obustavlja kada je "& prazanN ;kada sadraj "& dostigne maksimum, M&, dolazni paketi se gubeA

003 Iidi se da su dva osnovna parametra kojima se upravlja tokom najve$a vrednost odlaznog toka i broj mesta u "&. *asno je da korisnik ili korisnici preko "& ne mogu opteretiti mreu protokom ve$im od najve$eg niti dugotrajnim RudarimaS protoka. " druge strane, veliki bafer smanjuje gubitke ali smanjuje brzinu reagovanja na preoptere$enja i pove$ava ka!njenje. 7.16. +"a #$ o'novn! n$do'"a"a( / 3av%#an#a 9a1/>$n#!2a o2o?/ 0B)epostojanje povratnih podataka o zagu!enjima u mrei ni0vodno (ingress) od posmatranog vora i nemogu$nost delovanja na izvor paketa u0vodno (egress). )aime, samo naelo delovanja JG;a je lokalno i naslepo tj. bez informacije kakvo je stanje u vorovima mree ka kojima posmatrani vor upu$uje pakete. )e postoji mogu$nost da mreni vor utie na izvor paketa kako bi se paketi tokova neosetljivih na ka!njenje slali kasnije, po prestanku zagu!enja. 7.17. +"a #$ / 3av%#an#$ 9a1/>$n#!2a(elotvornija tehnika upravljanja tokovima izvora od JG tehnike je ona koja koristi povratne informacije o stanju resursa mrenih vorova i prijemnika, pa njima prilago#ava trenutni tok stvaranja $elija. &otreba za ovakvim upravljanjem tokovima sa povratnom spregom je izuzetno vana u paketskim komunikacijama visokog protoka jer u ovoj tehnici i sasvim kratki intervali zagu!enja mogu izazvati gubitke velikog broja paketa. %ehnika upravljanja protokom izvora na osnovu stanja zauzetosti organa mrenih vorova ili prijemnika naziva se tehnikom upravljanja zagu!enjima. 7.18. Ko#a #$ na#'"a3!#a "$)n!(a ov3a"n$ !n&o32a*!#$ o 9a1/>$n#!2a%o je tehnika postavljanja ograniene vrednosti broja nepotvr#enih paketa, G)&. &oznato je da se najve$i broj paketskih komunikacija obavlja sa potvrdom. &otvrda prijema paketa se naje!$e vezuje za otkrivanje gre!aka. 5e#utim, poruke o potvrdi prijema se, tako#e, koriste za upravljanje tokom izvora. )aime, svaki izvor paketa ima unapred dozvoljen najve$i broj nepotvr#enih paketa (window si0e). Kada izvor dostigne ovaj broj slanje se obustavlja. ,vde treba naglasiti da se nedolazak potvrde u odre#enom vremenskom intervalu tako#e u izvoru moe smatrati porukom o mogu$em zagu!enju. 7.1:. Ka(o '$ (n$) o"v3=!van#$ o3/(a (o3!'"! / o#$d!n!2 "$)n!(a2a)ajstarija, H.1< paketska tehnika, u zaglavlju tre$eg sloja nosi podatke (poslednja dva bita etvorobitskog polja GC') o najve$em mogu$em broju nepotvr#enih paketa ( modulo 4 ili modulo 014 ili modulo 71@84). Kod osnovnog metoda retransmisije (basic retransmission method) ::"@ signalizacije mogu$e je poslati najvi!e 01@ signalnih 5"- poruka bez potvrde. - daljem postupku svaka potvr#ena signalna poruka $e izazvati slanje nove. - korisnikoj signalizaciji tzv. uskopojasnog '"();a za signalni G kanal se dozvoljava da broj nepotvr#enih poruka bude do @. - transportnom protokolu 'nterneta, %:&, svaka slede$a retransmisija nepotvr#enih paketa se vr!i posle dvostruko vi!e vremena ime se, oigledno, smanjuje protok. 7..0. Ko#a "$)n!(a !2a na#d$%o"vo3n!#$ / 3av%#an#$ 9a1/>$n#!2a)ajdelotvornije upravljanje zagu!enjima ima Frame 'ela! tehnika. )aime, u ovoj mrei vor koji Rpredvi#aS zagu!enje menja vrednost bitova C/:) i G/:) (Forward, &ackward -xplicit ongestion Noti#ication) u ramovima tj. paketima ka odredi!tu i ka izvoru, respektivno. )a ovaj nain izvor najpre dobija informaciju o (predvi#enom) zagu!enju, ne ekaju$i da ga o tome RobavestiS prijemna strana. 'stovremeno svi mreni vorovi od mesta zagu!enja ka prijemniku tako#e dobijaju imformaciju o mogu$em pove$anom optere$enju u bliskoj budu$nosti.

00<

7..1. Ka(o '$ '2an#/#/ 9a1/>$n#a / ATM "$)n!*!- F%5 tehnici se mere protiv zagu!enja sprovode u voru gde poinje zagu!enje. )aime, 71. bit zaglavlja F%5 $elije :J& ( ell "oss Priorit!) omogu$ava da se razlikuju $elije koje je, u sluaju poetka zagu!enja, mogu$e odbaciti i tako smanjiti zagu!enje. 7.... Ko#$ 'vo#'"vo / 3av%#an#a 9a1/>$n#!2a #$ na#va4n!#$ / ATM "$)n!*!Grzo delovanje koje je uzrokovano visokim protokom tako da i najkra$i intervali zagu!enja izazivaju velike gubitke. amislimo da se prenos F%5 $elija vr!i protokom od 8115b6s tj. 038@222 $elija6s. )eka je rastojanje izme#u izvora i odredi!ta 0222km tj. vreme prenosa je tKIms. anemaruju$i $elije na obradi u mrenim vorovima moe se re$i da se, zbog konane brzine prenosa, Rna putuS izme#u izvora i odredi!ta nalazi @77< F%5 $elija. amislimo da je u prijemniku do!lo do zagu!enja. -koliko prijemnik to odmah RjaviS izvoru, izvor $e ovu informaciju primiti posle vremena t. (akle, od poetka zagu!enja do smanjenja zagu!enja u prijemniku pro#e vremenski interval od .t ili bude izgubljeno 038@2 F%5 $elija. 7..0. Ka(o '$ 2o1/ ' 3$,!"! 9a1/>$n#a / ,vo3ov!2a&ostupcima ranog otkrivanja poetaka zagu!enja i postepenog smanjivanja izvori!nog toka tj. povratnom spregom. a ovu tehniku su odre#eni pokazatelji mogu$eg zagu!enja pa su na osnovu njih razvijeni algoritmi smanjivanja verovatno$e zagu!enja. %ehnika ranog otkrivanja zagu!enja u mrenom voru paketske mree je slina tehnici ranog otkrivanja preoptere$enja upravljakog procesora telefonske centrale sa uskladi!tenim upravljakim programom. Kod telefonske centrale se dolaze$e preoptere$enje otkriva merenjem intenziteta novih poziva na periferijskim organima centrale i preduzimanjem mera smanjivanja ovog intenziteta zaka!njavanjem poziva, u sluaju potrebe. )a ovaj nain se mere za!tite od preoptere$enja6zagu!enja pretvaraju u mere izgla#ivanja vr!nih optere$enja. 7..5. Ka(o '$ 2$n#a#/ 3o /'no'" ! v3$2$ ,$(an#a 'a ov$?an#$2 o "$3$?$n#a ,vo3a"vojstva dobro ure#ene mree su da je ka!njenje u prenosu paketa kroz mrene vorove minimalno a baferi, koji slue da se u mrenim vorovima savladaju mala preoptere$enja, su prazni. "a pove$anjem dolaznog toka, tj. optere$enja, baferi poinju da se pune a ekanje poinje da raste, slika @.13. 'stovremeno i propusnost tj. protok kroz vor raste. &ove$anjem optere$enja dolazi se do take 0 koja predstavlja poetak zagu!enja. "a daljim pove$anjem optere$enja baferi se naglo pune, ekanje naglo poinje da raste a propusnost poinje da pada. "matra se da je optimalna radna taka odre#ena onom vredno!$u optere$enja pri kojoj je odnos propusnosti i srednjeg vremena ekanja, PG), ima najve$u vrednost. 'z ovih injenica se moe lako zakljuiti da mere za!tite od zagu!enja treba preduzimati pre nego !to optere$enje dostigne vrednost 0.
ekanje ) propusnost P &ma=

008

optere$enje

optere$enje

"lika @.13. 7..6. +"a '/ o(a9a"$%#! 2o1/?$1 9a1/>$n#a / ,vo3ov!2a%o su popunjenost bafera i vreme ekanja paketa na uslugu. a ove veliine se postavljaju neke vrednosti praga, na ije dostizanje se izvoru !alju poruke o zahtevanom smanjenju izvornog toka. ,granienje izvor(i!)nog toka se izvodi tako !to se smanjuje granica broja poslatih paketa bez potvrde. Ieza izme#u mogu$eg broja (poslatih a) nepotvr#enih paketa (G)&) i intenziteta izvornog toka je direktna. 7..6. +"a '/ n$do'"a*! / 3av%#an#a 9a1/>$n#!2a ov3a"no2 ' 3$1o2,scilovanje i nestabilnost. ,scilovanje je pojava da se tok izvora periodino pove$ava i smanjuje. ,scilovanje u umerenim granicama se moe podneti. )estabilnost je pojava da se upravljanje svede na potpuno prigu!enje izvornog toka ili potpuno zagu!enje virtuelne veze. &okazuje se da se u dobro odmerenom algoritmu upravljanja zagu!enjima moe posti$i da veza funkcioni!e uz umerene i podesive oscilacije. 7..7. Ka(o '$ / 3av%#a 9a1/>$n#!2a do9vo%#$n!2 ;3o#$2 n$ o"v3=$n!) o3/(a (@NP)%ako !to se utie na vrednost G)& na dva naina. Kada se iz mree dobije signal da postoje znaci mogu$eg zagu!enja G)& se smanjuje a ako ovih znakova nema G)& se (oprezno) pove$ava. &osmatra se jedna (virtuelna) veza za prenos paketa koja se sastoji od izvora, odredi!ta i 5;0 mrenih vorova. a izvor je definisana vrednost dozvoljenog broja poslatih paketa za koje nije stigla potvrda (G)&). -z pretpostavke o nezavisnosti rada mrenih vorova, i zanemarivanju vremena prostiranja, pokazuje se da se najve$i odnos propusnosti prema ka!njenju postie kada je G)&L5. ,vo se moe uzeti za poetnu vrednost broja nepotvr#enih paketa. &osle izvesnog vremena se, na osnovu poruke primljene iz mree vrednost G)& moe pove$ati ili smanjiti. )aime, ukoliko povratna informacija kae da je, na primer, vi!e od polovine mrenih vorova na pragu zagu!enja tada se vrednost G)& smanjuje a u suprotnom se vrednost G)& pove$ava. 7..8. Na (o#a !"an#a "3$;a od1ovo3!"! 3! !913adn#! o'"/ (a / 3av%#an#a 9a1/>$n#!2aKako se otkriva poetak zagu!enjaU Kakav je postupak smanjivanja G)&U Kakav je postupak pove$anja G)&U Kako se odre#uje granica delovanja mera protiv zagu!enjaU - kojim vremenskim intervalima se vr!i prepravka vrednosti G)&U Kako pojedini parametri postupka deluju na oscilacijeU H Po,$"a( zagu!enja se vezuje za stanje bafera u mrenom voru ili neku veliinu koja je ovoj bliska. ,dredi se prag ove veliine i ukoliko je ovaj prag dostignut to se signalizira izvoru. H Po'"/ a( '2an#!van#a @NP mora da bude nelinearan tj. takav da brzo moe da smanji izvorni tok na nultu ili neku vrednost koja ne moe izazvati zagu!enje. +azlog ovakvom zahtevu je opasnost od veoma brzog pove$anja ekanja pri zagu!enju. ,dgovor na ovakvu opasnost mora, tako#e, biti brz. ; "uprotno ovome, o'"/ a( ov$?an#a @NP je, zbog opasnosti od oscilacija, blag tj. linearan.

00@ H Po,$"a( d$%ovan#a mera protiv zagu!enja se odre#uje tako da propusnost bude najve$a tj. da odnos propusnosti i srednjeg vremena ekanja, )GP, bude najve$i. ; *asno je da se vrednost G)& ne$e prepravljati posle svakog paketa. -zima se da razumni v3$2$n'(! !n"$3va% 9a 3$ 3av%#an#$ v3$dno'"! @NP vreme za koje stigne oko .M potvrda o primljenim paketima. ; "manjivanje vrednosti G)& izaziva smanjivanje broja ekaju$ih paketa u mrenim vorovima. "lede$e pove$anje vrednosti G)& izaziva pove$anje broja ekaju$ih paketa u vorovima. %ako nastaju o'*!%a*!#$. (a bi se oscilacije prigu!ile i smanjila verovatno$a njihovog nastajanja predlau se dve mere. *edna je da se podaci o stanju zauzetosti bafera koji se !alju izvoru, ne odnose na trenutne vrednosti broja paketa na ekanju u mrenim vorovima ve$ na prosene. (ruga mera je smanjivanje koraka u kojima se smanjuje vrednost G)&. *asno je da ova mera ima i lo!u stranu po!to sporije deluje pa moe biti nedovoljna u sluajevima velikih saobra$ajnih RudaraS. 7..:. Ka(o '$ / 3av%#a 9a1/>$n#$2 / ATM 23$4!- F%5 mrei se za kontrolu zagu!enja koriste tzv. +5 ('esource Management) $elije koje se mogu slati od izvora ka odredi!tu i od odredi!ta ka izvoru. ,ve $elije se od korisnikih $elija razlikuju prema vrednosti polja &% (Pa!load T!pe) koje za korisnike $elije ima vrednost @xx a za +5 $elije vrednost 66@. "mer +5 $elije se razlikuje po vrednosti prvog bita sedmog okteta (P2Q unapred, P0Q unazad). Irlo vaan bit je i slede$i, drugi bit sedmog okteta, ( I, ongestion Indication) koji nosi informaciju o postojanju zagu!enja u nekom od vorova du virtuelne veze. )aime, vor u kome postoji zagu!enje menja vrednost :' bita sa P2Q na P0Q u +5 $eliji koja je na putu od izvora do odredi!ta. a dojavu zagu!enja u nekom voru mogu se koristiti i korisnike $elije tako !to se njihova &% vrednost menja sa 22= na 20= ukoliko prolaze kroz vor sa zagu!enjem. 7.00. Ka(o '$ /"!,$ na !n"$n9!"$" ?$%!#a / ATM !9vo3/'zvor !alje +5 $eliju ka odredi!tu. Irednost bita :' je jednaka nuli. 'zvor nastavlja da !alje ka odredi!tu korisnike $elije (u kojima je &%L22=) sa protokom F ma= koji se postepeno smanjuje do vrednosti Fmin. - pogledu povratne +5 $elije mogu$i su slede$i sluajevi. ; &ovratna +5 $elija kasni. 'zvor nastavlja da !alje korisnike $elije minimalnim protokom Fmin. ; &ovratna +5 $elija ne kasni ali se prima sa vredno!$u :'L0. 'zvor nastavlja da !alje korisnike $elije minimalnim protokom Fmin. ; &ovratna +5 $elija ne kasni i prima se u izvoru sa vredno!$u :'L2. 'zvor ponovo poinje da !alje korisnike $elije maksimalnim protokom Fma=. 7.01. Ka(o '$ 2o4$ ATM !9vo3/ '!1na%!9!3a"! 2o1/?$ 9a1/>$n#$%ako !to se u povratnoj +5 $eliji vrednost :'L0 moe postaviti zbog tri razloga. &rvi je da sama +5 $elija prolazi unapred kroz vor u kome postoji zagu!enje. (rugi razlog je da dve uzastopne +5 $elije nisu pro!le kroz vor sa zagu!enjem ali su, u vremenu izme#u ove dve +5 $elije, korisnike $elije nailazile na vor ili vorove sa zagu!enjem. ,ne su preko izmenjene vrednosti polja &% sa 22= na 20= u odredi!tu izazvale da slede$a povratna +5 $elija nosi vrednost :'L0. %re$i razlog da povratna +5 $elija nosi vrednost :'L0 je slede$i. +5 $elija unapred nije nai!la na vor sa zagu!enjem a tako#e ni korisnike $elije nisu nai!le na vor koji je zagu!en. 5e#utim, povratna +5 $elija, koja iz odredi!ta kre$e sa vredno!$u :'L2, nailazi na svom putu ka izvoru na zagu!enje i menja vrednost u :'L0 !to je istovremeno i najbri nain da se

004 izvoru dojavi da u mrei postoji zagu!enje. Iidi se da se polje :' u F%5 prenosu koristi slino kao polja C/:) i G/:) u C+ tehnici. 7.0.. +"a 9na,! davan#$ 3!o3!"$"a ( 3$dno'"!) n$(!2 a($"!2aKvalitet prenetog paketizovanog govora preko paketskih mrea veoma zavisi od ka!njenja paketa. (a bi se ovo ka!njenje smanjilo, uvodi se prioritetno usluivanje govornih paketa. ,vaj prioritet se moe ostvariti na razne naine. *edan od naina je preko polja %o" ( T!pe o# Service) u '& zaglavlju. Fko etvrti bit ovoga polja ima vrednost R0S tada se ovim paketima daje prednost u usluivanju. - zaglavlju F%5 $elija postoji bit :J& kojim se odre#uje prioritet $elija. 5ree ure#ene na 5&J" naelima razlikuju klase usluga po prioritetima (C/:). ,no na !ta treba podsetiti da, prema teoriji usluivanja, u sistemima bez gubitaka smanjivanje ka!njenja kod paketa i $elija vi!eg prioriteta izaziva pove$anje ka!njenja kod $elija i paketa nieg prioriteta.

8. P!"an#a o !'(o3!>?$no'"! 3$'/3'a 3a9n!2 "$)n!(a2a 3$no'a

Eto (omBilu taman kalpak bio$ -uka4inu na ramena padaF Eto (omBilu taman Bizma bila$ Tu -uka4in obje noge me3eF Eto (omBilu zlatan prsten bio$ Tu -uka4in tri prsta zavlaBiF Eto (omBilu taman sablja bila$ -uka4inu sG ar4in zemljom vuBeF

00E Senidba kral/a ;uka4ina, Srpska narodna pesma 8.1. Fa (o%!(o '$ IP "$%$&on'(!) v$9a 2o1/ !'(o3!'"!"! '"anda3dn! 3o"o*! E"$3n$" 3$no'a a(o n$2a (o2 3$'!#$ 1ovo3a ! 9a1%av%#a&osmatra se prenos paketizovanog govornog signala /ternet paketima, slika 4.0., ija su svojstva slede$a? ; govorni signal nije komprimovan (koder G.@00 daje protok 83 kb6s), ; odseak govornog signala traje 12ms tj. postoji <2 odseaka od po 082 okteta u sekundi, ; /ternet zaglavlje se sastoji od standardnog zaglavlja i ;",N tag;a (03M3 okteta), ; polje za proveru tanosti prenosa (:K) se sastoji od 3 okteta, ; paketi se prenose potpuno dupleksnim /ternetom tako da angauju samo polovinu raspoloivog protoka.
/ternet paket broj okteta &+ " /t. zag 4 04 4 '& zag 12 -(& zag 4 +%& zag 01 131 odseak govornog signala :K 082 3 'CG 01

"lika 4.0. Gitski protok jedne veze je? (<2 paketa6s)=(131 okteta)=(4 bita)LE8,4kb6s a standardni protoci /terneta su 025b6s, 0225b6s ' 02225b6s. &olovinom ovih protoka moe se preneti <0, <08 i <084 paketskih telefonskih veza ije su osobine nabrojane. *asno je da se ovaj broj veza moe preneti u oba smera. 8... Fa (o%!(o '$ IP "$%$&on'(!) v$9a 2o1/ !'(o3!'"!"! '"anda3dn! 3o"o*! ATM 3$no'a a(o n$2a (o2 3$'!#$ 1ovo3a ! 9a1%av%#a&osmatra se prenos paketizovanog govornog signala F%5 $elijama, slika 4.1., ija su svojstva slede$a? ; govorni signal nije komprimovan ((koder G.@00 daje protok 83 kb6s)), ; odseak govornog signala traje 12ms tj. postoji <2 odseaka od po 082 okteta u sekundi, ; F%5 trailer (%) se sastoji od 4 okteta, ; dopuna (padding, P) se koristi u poslednjoj $eliji radi dopune sadraja do 34 okteta, ; F%5 $elije se prenose polovinom protoka od 0,<35b6s, 1,2345b6s i 3<5b6s i 0<<5b6s. Gitski protok jedne veze je? (<2 paketa6s)=(18< okteta)=(4 bita)L028,2kb6s. &olovinom standardnih F%5 protoka moe se preneti respektivno @, E, 101 i @70 paketskih telefonskih veza ije su osobine nabrojane.
/ternet paket

&+ " /t. zag

'& zag
12

-(& zag 4

+%& zag 01

odseak govornog signala :K 082 %(4)

'CG okteta

&aket koji se uauruje u F%5 F%5 $elije

<

34

<

34

< 18< okteta

34

<

34

< 4M71&M4%

012

"lika 4.1. 8.0. Fa (o%!(o '$ IP "$%$&on'(!) v$9a 2o1/ !'(o3!'"!"! '"anda3dn! 3o"o*! FR 3$no'a a(o n$2a (o2 3$'!#$ 1ovo3a ! 9a1%av%#a&osmatra se prenos paketizovanog govornog signala C+ paketima, slika 4.7., ija su svojstva slede$a? ; govorni signal nije komprimovan ((koder G.@00 daje protok 83 kb6s)), ; odseak govornog signala traje 12ms tj. postoji <2 odseaka od po 082 okteta u sekundi, ; C+ paketi imaju dvooktetsku adresu, ; izme#u C+ paketa se nalazi samo po jedna me#a (5), ; paketi se prenose C+ prenosom tako da angauju samo polovinu raspoloivog protoka.
/ternet paket C+ paket broj okteta &+ " /t. zag 5 4 F '& zag '& zag -(& zag -(& zag +%& zag uzorak govornog signala :K 'CG

+%& zag odseak govornog signala :K 5

12

01 12<

082

"lika 4.7. Gitski protok jedne veze je? (<2 paketa6s)=(12< okteta)=(4 bita)L41,2kb6s a standardni protoci u C+ mrei su 83kb6s, 014kb6s, 743kb6s, <01kb6s, 0,<35b6s, 1,2345b6s i 3<5b6s. &olovinom ovih protoka moe se preneti respektivno 2, 2, 1, 7, 00, 03, i 71@ paketskih telefonskih veza ije su osobine nabrojane. 8.5. Ka(o /"!,$ (o2 3$'!#a 1ovo3no1 '!1na%a na !'(o3!>?$no'" 3o"o(a / E"$3n$" 3$no'/&osmatra se prenos paketizovanog govornog signala /ternet paketima, slika 4.3., ija su svojstva slede$a? ; govorni signal je komprimovan koderom G.@1E koji daje protok 4kb6s, ; odseak govornog signala traje 12ms tj. postoji <2 odseaka od po 12 okteta u sekundi, ; /ternet zaglavlje se sastoji od standardnog zaglavlja i ;",N tag;a (03M3 okteta), ; polje za proveru tanosti prenosa (:K) se sastoji od 3 okteta, ; paketi se prenose potpuno dupleksnim /ternetom tako da angauju samo polovinu raspoloivog protoka.
/ternet paket broj okteta

&+ " /t. zag 044

'& zag

-(& zag

+%& zag

odseak govornog signala :K

'CG

12

01 021

12

01

"lika 4.3.

010 Gitski protok jedne veze je? (<2 paketa6s)=(021 okteta)=(4 bita)L32,4kb6s a standardni protoci /terneta su 025b6s, 0225b6s ' 02225b6s. &olovinom ovih protoka se u oba smera moe preneti 011, 011< i 011<3 paketskih telefonskih veza ije su osobine nabrojane. 8.6. Ka(o /"!,$ (o2 3$'!#a 1ovo3no1 '!1na%a na !'(o3!>?$no'" 3o"o(a / ATM 3$no'/&osmatra se prenos paketizovanog govornog signala F%5 $elijama, slika 4.<., ija su svojstva slede$a? ; govorni signal je komprimovan koderom G.@1E koji daje protok 4kb6s, ; odseak govornog signala traje 12ms tj. postoji <2 odseaka od po 12 okteta u sekundi, ; F%5 trailer (%) se sastoji od 4 okteta, ; dopuna (padding, P) se koristi u poslednjoj $eliji radi dopune sadraja do 34 okteta, ; F%5 $elije se prenose polovinom protoka od 0,<35b6s, 1,2345b6s i 3<5b6s i 0<<5b6s.
/ternet paket

&+ " /t. zag

'& zag
12

-(& zag 4

+%& zag 01

odseak govornog signala :K 12 %(4)

'CG okteta

&aket koji se uauruje u F%5 F%5 $elije

<

34

< 01M14&M4% 028 okteta

"lika 4.<. Gitski protok jedne veze je? (<2 paketa6s)=(028 okteta)=(4 bita)L31,3kb6s. &olovinom standardnih F%5 protoka moe se preneti 04 (0,<35b6s), 13 (1,2345b6s), <72 (3<5b6s) i 041@ (0<<5b6s) paketskih telefonskih veza. 8.6. Ka(o /"!,$ (o2 3$'!#a 1ovo3no1 '!1na%a na !'(o3!>?$no'" 3o"o(a / FR 3$no'/&osmatra se prenos paketizovanog govornog signala C+ paketima, slika 4.8., ija su svojstva slede$a? ; govorni signal je komprimovan koderom G.@1E koji daje protok 4kb6s, ; odseak govornog signala traje 12ms tj. postoji <2 odseaka od po 12 okteta u sekundi, ; C+ paketi imaju dvooktetsku adresu, ; izme#u C+ paketa se nalazi samo po jedna me#a (5), ; paketi se prenose C+ prenosom tako da angauju samo polovinu raspoloivog protoka.
/ternet paket C+ paket broj okteta &+ " /t. zag 5 4 F '& zag '& zag 4 -(& zag -(& zag +%& zag uzorak govornog signala :K 'CG

+%& zag odseak govornog signala :K 5

12

01

12

8<

"lika 4.8.

011

Gitski protok jedne veze je? (<2 paketa6s)=(8< okteta)=(4 bita)L18,2kb6s a standardni protoci u C+ mrei su 83kb6s, 014kb6s, 743kb6s, <01kb6s, 0,<35b6s, 1,2345b6s i 3<5b6s. &olovinom ovih protoka moe se preneti respektivno 0, 1, @, E, 1E, 7E, i 48< paketskih telefonskih veza. 8.7. Ka(va #$ !'(o3!>?$no'" E"$3n$" 3o"o(a a(o '$ (o2 3!2/#$ ! 9a1%av%#$ ! 1ovo3n! '!1na%&osmatra se prenos paketizovanog govornog signala /ternet paketima, slika 4.@., ija su svojstva slede$a? ; izvor govora pristupa /ternet prenosu preko linije malog protoka pa je signal prenet pouzdanim &&& protokolom ije zaglavlje sadri 8 okteta a polje za proveru 1 okteta, ; '&6-(&6+%& zaglavlje je komprimovano i svedeno je sa 32 okteta na 1 okteta, ; govorni signal je komprimovan koderom G.@1E koji daje protok 4kb6s, ; odseak govornog signala traje 12ms tj. postoji <2 odseaka od po 12 okteta u sekundi, ; /ternet zaglavlje se sastoji od standardnog zaglavlja i ;",N tag;a (03M3 okteta), ; polje za proveru tanosti prenosa (:K) se sastoji od 3 okteta, ; paketi se prenose potpuno dupleksnim /ternetom tako da angauju samo polovinu raspoloivog protoka.

/ternet paket broj okteta

&+ " /t. zag 4 04 4

'& zag 12

-(& zag 4

+%& zag 01

odseak govornog signala :K 12 &&& 3

'CG 01

/ternet sa kompresijom

4 04

&&& zag 8

1 @1 okteta

12

01

"lika 4.@. Gitski protok jedne veze je? (<2 paketa6s)=(@1 okteta)=(4 bita)L14,4kb6s a standardni protoci /terneta su 025b6s, 0225b6s ' 02225b6s. &olovinom ovih protoka se u oba smera moe preneti 0@7, 0@78 i 0@780 paketskih telefonskih veza ije su osobine nabrojane. 8.8. Ka(va #$ !'(o3!>?$no'" ATM 3o"o(a a(o '$ (o2 3!2/#$ ! 9a1%av%#$ ! 1ovo3n! '!1na%&osmatra se prenos paketizovanog govornog signala F%5 $elijama, slika 4.4., ija su svojstva slede$a? ; izvor govora pristupa F%5 prenosu preko linije malog protoka pa je signal prenet pouzdanim &&& protokolom ije zaglavlje sadri @ okteta a polje za proveru ne postoji, ; '&6-(&6+%& zaglavlje je komprimovano i svedeno je sa 32 okteta na 1 okteta, ; govorni signal je komprimovan koderom G.@1E koji daje protok 4kb6s, ; odseak govornog signala traje 12ms tj. postoji <2 odseaka od po 12 okteta u sekundi, ; F%5 trailer (%) se sastoji od 4 okteta, ; dopuna (padding, P) se koristi radi dopune $elije sadraja do 34 okteta, ; F%5 $elije se prenose polovinom protoka od 0,<35b6s, 1,2345b6s i 3<5b6s i 0<<5b6s.

&+ " /t. zag

'& zag

-(& zag

+%& zag

odseak govornog signala :K

'CG

017
/ternet paket &aket koji se uauruje u F%5
12

01

12

%(4)

okteta

F%5 $elija

<

12M00&M4% <7 okteta

"lika 4.4. Gitski protok jedne veze je? (<2paketa6s)=(<7 okteta)=(4bita)L10,1kb6s. &olovinom standardnih F%5 protoka moe se preneti 78 (0,<35b6s), 34 (1,2345b6s), 0280 (3<5b6s) i 788< (0<<5b6s) paketskih telefonskih veza. 8.:. Ka(va #$ !'(o3!>?$no'" FR 3o"o(a a(o '$ (o2 3!2/#$ ! 9a1%av%#$ ! 1ovo3n! '!1na%&osmatra se prenos paketizovanog govornog signala C+ paketima, slika 4.E., ija su svojstva slede$a?
/ternet paket C+ paket broj okteta &+ " /t. zag 5 0 4 F 1 '& zag '& zag 12 -(& zag -(& zag 4 +%& zag uzorak govornog signala :K 'CG

+%& zag odseak govornog signala :K 5 01 12 1 0

C+ paket sa kompresijom

<

1 71

12

"lika 4.E. ; izvor govora pristupa C+ prenosu preko linije malog protoka pa je signal prenet pouzdanim &&& protokolom ije zaglavlje sadri < okteta a polje za proveru ne postoji, ; '&6-(&6+%& zaglavlje je komprimovano i svedeno je sa 32 okteta na 1 okteta, ; govorni signal je komprimovan koderom G.@1E koji daje protok 4kb6s, ; odseak govornog signala traje 12ms tj. postoji <2 odseaka od po 12 okteta u sekundi, ; C+ paketi imaju dvooktetsku adresu, ; izme#u C+ paketa se nalazi samo po jedna me#a (5), ; paketi se prenose C+ prenosom tako da angauju samo polovinu raspoloivog protoka. Gitski protok jedne veze je? (<2 paketa6s)=(71 okteta)=(4 bita)L01,4kb6s a standardni protoci u C+ mrei su 83kb6s, 014kb6s, 743kb6s, <01kb6s, 0,<35b6s, 1,2345b6s i 3<5b6s. &olovinom ovih protoka moe se preneti 1(83kb6s), <(014kb6s), 0<(743kb6s), 12(<01kb6s), 82(0,<35b6s), 42(1,2345b6s), i 0@<@(3<5b6s) paketskih telefonskih veza. 8.10. Ka(va #$ 9av!'no'" !'(o3!>?$no'"! 3o"o(a od "3a#an#a 1ovo3no1 od'$,(a- tabeli 4.02. se pokazuje zavisnost parametara paketskog prenosa govora po /ternetu, C+;u i F%5;u, za koder G.@00 i kompresor G.@1E, od duine vremenskog odseka govornog signala za vrednosti 02ms, 12ms i 72ms. Groj veza je raunat tako da se iskoristi polovina raspoloivog protoka. Kompresija zaglavlja nije izvr!ena.

013 %abela 4.02.

Koder kompresor Gitski protok, kb6s ,dseak govora, ms '& sadraj, okteta :eo '& paket, okteta /ternet paket, okteta /ternet protok po jednom razgovoru, kb6s Groj razgovora po 025b6s Groj razg. po 0225b6s Groj razg. po 0Gb6s Frame 'ela! paket, bajta C+ protok po razgovoru, kb6s Groj razg. po 83kb6s Groj razg. po 014kb6s Groj razg. po 743kb6s Groj razg. po <01kb6s Groj razg. po 0,<35b6s Groj razg. po 1,2345b6s Groj razg. po 3<5b6s F%5 $elija po uzorku govora F%5 sadraj, okteta F%5 protok po razgovoru, kb6s Groj razg. po 0,<35b6s Groj razg. po 1,2345b6s Groj razg. po 3<5b6s Groj razg. po 0<<5b6s G.@00 83 12 082 122 172 E8,4 <0 <08 <084 123 41,2 2 2 1 7 E 01 1@3 < 122 028,2 @ E 101 @70 G.@1E 4 12 72 12 72 82 @2 E2 022

E"$3n$"

02 42 012 0<2 072 74 74< 74<< 013 022 2 2 0 1 @ 02 11< 7 012 01@,1 8 4 0@8 82E

72 132 142 702 4<,E <4 <41 <417 143 @8,2 2 2 1 7 02 07 1E8 8 142 43,4 E 01 18< E03

02 02 <2 42

&rame <ela2

@7,8 32,4 1E,E 8@ 011 08@ 8@E 011< 08@3 8@E7 011<3 08@31 <3 83 @3 33,2 2 0 3 < 0@ 17 <00 1 <2 43,4 E 01 18< E03 18,2 12,2 0 0 1 7 @ E E 01 1E 74 7E <0 48< 001< 1 82 31,3 04 13 <72 041@ 1 @2 14,7 1@ 78 @E8 1@31

ATM

8.11. Ka(va #$ 9av!'no'" !'(o3!>?$no'"! 3o"o(a od "3a#an#a 1ovo3no1 od'$,(a a(o #$ 9a1%av%#$ (o2 3!2ovano- tabeli 4.00. se pokazuje zavisnost parametara paketskog prenosa govora po /ternetu, C+;u i F%5;u, za koder G.@00 i kompresor G.@1E, od duine vremenskog odseka govornog signala za vrednosti 02ms, 12ms i 72ms. Groj veza je raunat tako da se iskoristi polovina raspoloivog protoka. 'zvr!ena je kompresija zaglavlja i &&& uaurenje. %abela 4.00.
Koder kompresor Gitski protok, kb6s ,dseak govora, ms 02 '& sadraj, okteta 42 :eo '& paket, okteta 41 /ternet paket, okteta 012 /ternet protok po jednom razgovoru, kb6s 028 Groj razgovora po 025b6s 3@ G.@00 83 12 72 082 132 081 131 122 142 43,4 <4 @@,E 83 G.@1E 4 12 12 11 82 14,4 0@7

E"$3n$"

02 02 01 <2 3E,8 022

72 72 71 @2 10,E 114

01<
Groj razg. po 0225b6s 3@7 Groj razg. po 0Gb6s 3@73 Frame 'ela! paket, bajta E0 C+ protok po razgovoru, kb6s @7,8 Groj razg. po 83kb6s 2 Groj razg. po 014kb6s 2 Groj razg. po 743kb6s 1 Groj razg. po <01kb6s 7 Groj razg. po 0,<35b6s 02 Groj razg. po 1,2345b6s 07 Groj razg. po 3<5b6s 72< F%5 $elija po uzorku govora 7 F%5 sadraj, okteta 4E F%5 protok po razgovoru, kb6s 01@,1 Groj razg. po 0,<35b6s 8 Groj razg. po 1,2345b6s 4 Groj razg. po 3<5b6s 0@8 Groj razg. po 0<<5b6s 82E <4E <4E8 0@0 84,4 2 2 1 7 00 03 71@ 3 08E 43,4 E 01 18< E07 831 310 1<0 @,1 2 2 1 7 00 0< 773 8 13E 3,@ E 01 18< E03 0224 0@78 1148 02242 0@780 11484 10 70 30 0@,8 0 7 02 03 37 <4 01@4 0 0E 31,3 04 13 <72 041@ 01,4 00,1 1 1 < < 0< 0@ 12 11 82 84 42 E0 0@<@ 122E 0 1E 0 7E

&rame <ela2

ATM

10,1 03,1 78 <3 34 @1 0280 0<E1 78<< <343

:. P!"an#a o (va%!"$"/ a($"'(o1 "$%$&on'(o1 '!1na%a

(aterija 3e biti o4te3ena upravo proporcionalno svojoj vrednosti H Mar#i/ev 0akon 0vani Mar#i/eva konstanta :.1. +"a #$ (va%!"$" 3$n$"o1 a($"'(o1 1ovo3no1 '!1na%aKvalitet paketske telefonije u !irem smislu se odnosi na sve faze telefonske veze. %u se, pre svega, misli na kvalitet govornog signala tj. na razliku ovog signala izme#u odredi!ta i izvora. Fli ni ostali inioci kvaliteta telefonske veze kao !to su brzina uspostavljanja veze, ka!njenje govornih paketa, odstupanje veliine ka!njenja paketa od srednje vrednosti, deo izgubljenih paketa, se ne mogu zanemariti. :... Ka(o '$ o*$n#/#$ (va%!"$" 3$no'a,bjektivnim, subjektivnim i proraunskim putem. ,bjektivni metodi se zasnivaju na merenju fizikih veliina vezanih za prenos govornog signala (snaga signala, snaga !uma, ka!njenje signala, signal odjeka, itd).

018 "ubjektivne metode daju ocenu kvaliteta na osnovu mi!ljenja korisnika. a sprovo#enje subjektivnog ocenjivanja potrebno je imati i dovoljno veliki skup ocenjivaa i dovoljno veliki skup razliitih govornika. &roraunske metode se zasnivaju na poznatim ocenama koje su utvr#ene vi!e puta i smatraju se dovoljno pouzdanim tako da se u oceni uzimaju kao veliina koja smanjuje kvalitet za neki deo. :.0. Da %! '/ 3$9/%"a"! o*$n#!van#a o '/;#$("!vn!2 ! o;#$("!vn!2 2$"oda2a od/da3n!)e. ,vi rezultati se mogu razlikovati u znatnoj meri. *edna od najstarijih metoda objektivnog ocenjivanja je odre#ivanje odnosa signal;!um. 5e#utim, upore#enje ove objektivne metode sa subjektivnim ocenama pokazuje znatna odstupanja. bog toga je razvijen niz objektivnih testova koji pokazuju ve$u podudarnost sa subjektivnim ocenama a jedan od naje!$e kori!$enih je &"D5 (Perceptual Speech 7ualit! Measure, PS7M). :.5. Ko#$ dv$ v3'"$ '/;#$("!vno1 o*$n#!van#a "$%$&on'($ v$9$ o'"o#$5oe se ocenjivati celokupni postupak uspostave veze kao i kvalitet govornog signala u oba smera (test potpune veze, conversation opinion test) ali i samo kvalitet govornog signala u jednom smeru ve$ ostvarene veze (test slu!anja, listening opinion test). *asno je da je prvi test obuhvatniji jer daje ocenu svih faza veze i uzima u obzir sve ometaju$e inioce. (rugi, test slu!anja se koncentri!e samo na prenosna svojstva sistema koji se ocenjuje. (a bi se postigli isti uslovi u testu slu!anja se na predajnoj strani emituje snimljeni govor za razliku od prvog testa gde uestvuju govornik i slu!alac. :.6. Ko#o# 2$"od! o*$n#!van#a (va%!"$"a '$ da#$ 3$dno'" / a($"'(o# "$%$&on!#!Kvalitet telefonskog signala se u paketskoj telefoniji sve e!$e ocenjuje subjektivnom metodom. &ostoje tri razloga za ovo. &rvi je taj !to subjektivne ocene opisuju kvalitet koji $e ose$ati i sami korisnici jer su ocenjivai, ustvari, proseni korisnici a ne samo eksperti. (rugi razlog je taj !to samo subjektivne ocene mogu da objedine razliite uticaje na kvalitet veze i da ih izraze kroz jedan broj tj. ocenu. %re$a prednost subjektivnih metoda nad objektivnim je !to samo subjektivne metode mogu da uzmu u obzir neke psiholo!ke inioce i izraze ih kroz ocenu. :.6. Ka(o '$ o;$9;$=/#$ da '/;#$("!vn$ o*$n$ !2a#/ /n!v$39a%n/ v3$dno'"%ako !to se svi uslovi testiranja briljivo propisuju. - '%-;% &reporuci &.422 se propisuju svi detalji prilikom ispitivanja? veliina prostorija u kojoj su govornik i slu!alac, !um u ovim prostorijama, jaina govornog signala, oblik reenica, pol i uzrast govornika, itd. :.7. +"a #$ MOS%o je srednja subjektivna ocena (Mean $pinion Score) kvaliteta govora dobijena od vi!e razliitih ocenjivaa. ,cena se kre$e od 2 do <. )ajvi!i kvalitet ima digitalna lokalna veza ostvarena u tehnici komutacije kanala sa protokom 83 kb6s. ,cene kvaliteta su podeljene u nekoliko oblasti? ; nedovoljan (do 0) tj. skoro svi ocenjivai i korisnici nezadovoljni, ; slab (od 0 do 1) A mnogi korisnici nezadovoljni, ; dobar (od 1 do 7) A neki korisnici nezadovoljni, ; vrlo dobar (od 7 do 3) A korisnici zadovoljni, ; odlian (od 3 do <) A korisnici vrlo zadovoljni. :.8. +"a #$ E 2od$%-

01@ %o je proraunski model koji slui za ocenu kvaliteta telefonskih veza u planiranju i organizacije mree. ,snovno svojstvo postupka ocene kvaliteta prenetog telefonskog signala je objedinjena ocena kvaliteta koja uzima u obzir sasvim razliite uticaje? !umove, odjek, ka!njenje, eho, kompresiju, itd., pa ak i neke psiholo!ke inioce kao !to je oekivanje delotvornosti veze. ,vaj model ima poseban znaaj u ocenjivanju savremenih paketskih telefonskih veza jer uzima u obzir delove digitalne obrade signala kao !to su koderi, kompresori, potiskivai ti!ine i odjeka, postupci nadoknade izgubljenih poziva, i sl. naaj ovog modela se moe slikovito prikazati ako se kae da je '%-;% preporuka o / modelu (G.02@) od 0EE4. do 122<. pet puta obnavljana sa dodatom novim sadrajima. :.:. F;o1 ,$1a #$ 3a9v!#$n E 2od$%bog velikog broja inilaca koji utiu na kvalitet telefonskog signala. - savremenim telefonskim mreama se pojavljuju novi inioci kao !to su kodovanje, vi!estruko kodovanje, komprimovanje, vi!estruko komprimovanje, ka!njenje paketa, odjek, gubici poziva, izgla#ivanje ka!njenja, pa bi ocena kvaliteta telefonskog signala na stari nain ocenom svakog inioca bila suvi!e sloena. :.10. +"a #$ o'nova E 2od$%a,snovu ini referentni model telefonske veze i usvojene vrednosti veliine uticaja pojedinih inilaca na kvalitet telefonske veze. +ezultat primene / modela je ocena kvaliteta prenetog telefonskog signala planiranom vezom od poetka do kraja (od usta do uha). ,va ocena je veoma pogodna zato !to je razumljiva i ekspertima i korisnicima, za razliku od objektivnih ocena koje su razumljive samo ekspertima. :.11. +"a #$ 'vo#'"vo ad!"!vno'"! /"!*a#a / E 2od$%/%o je svojstvo da se svaki uticaj na telefonsku vezu moe predstaviti bezdimenzionim brojem i da se ovi brojevi mogu sabirati i oduzimati, daju$i zbirnu ocenu kvaliteta telefonskog signala na prijemnoj strani zami!ljene veze. :.1.. +"a 3$d'"av%#a o'novn/ #$dna,!na E 2od$%a%o je jednaina koja povezuje ukupni inilac dobrote ('ating #actor, ') jedne veze sa pokazateljima pojedinih uticaja? 'K'@%Is%Id%IeL, gde su?

'@ A kvalitet idealne veze umanjen za osnovni !um prostorije govornika i osnovni !um kola. ,va vrednost se uzima da je oko E3 i smatra se da predstavlja kvalitet lokalne '"() veze u kojoj su svi drugi inioci zanemarljiviN Is ; inilac koji objedinjuje istovremene ometaju$e pojave, kao !to su odstupanja korisnikih strana od standardnih vrednosti, preveliki uticaj sopstvenog glasa govornika i !um kvantizacijeN Id ; inilac koji iskazuje uticaj ka!njenja govornog signala i odjeka (kod govornika i kod slu!aoca) na smanjenje kvaliteta vezeN Ie A inilac koji iskazuje uticaj kompresora, gubitka paketa i postupaka nadoknade paketaN , ; inilac unapre#enja kvaliteta veze koji je psiholo!ki inilac i pokazuje subjektivni ose$aj pobolj!anja veze ukoliko se oekuje lo!a veza ili se ne oekuje njeno ostvarenje. ,igledno je da inioci Is, Id i Ie umanjuju kvalitet veze a samo inilac , moe pove$ati kvalitet veze. :.10. Ka(o /"!,$ ,!n!%a* /na 3$=$n#a v$9$-

014 &okazalo se da korisnici A ocenjivai bolje ocenjuju veze za koje su pre ocenjivanja pretpostavljali da $e biti lo!eg kvaliteta ili, ak, neostvarive. bog toga se u planiranju veza rauna sa ovom pobolj!anom ocenom koja nema utemeljenje u tehnikim uzrocima ve$ su uzroci psiholo!ki. &ostoji tri sluaja u kojima ocenjivai bolje ocenjuju veze? ; veze ostvarene telefonima mobilne mree u zgradama ocenjuju se ocenom ve$om za , K IN ; veze ostvarene telefonima mobilne mree vozila u pokretu , K6@N ; veze do te!ko dostupnih podruja ocenjuju se ocenom ve$om za , K .@. - ostalim sluajevima se uzima da je vrednost ovog inioca , K @. :.15. Ka(va #$ v$9a !92$=/ o*$n$ o E 2od$%/ ! MOSHaIeza izme#u ocena po / modelu i 5," ocena nije strogo linearna, kao !to se vidi na slici E.03. 'dealni kvalitet veze se ocenjuje ocenama 'KH8 i M$SK8,8 a neprihvatljiv kvalitet je 'TI@ i M$ST.,C.
022 E3 < 3,3

E2;022 42;E2 @2;42 82;@2

vrlo zadovoljavaju$i zadovoljavaju$i neki korisnici nezadovoljni mnogi korisnici nezadovoljni

3,7;< 3;3,7 7,8;3 7,0;7,8

<2

<2;82 skoro svi korisnici nezadovoljni 1,8;7,0 Y<2 neprihvatljivo Y1,8

1,8

0,2

"lika E.03. - '%-;% preporuci G.02@ je data matematika zavisnost ocena 5," i +, tako da se mogu preraunavati jedna u drugu uz dovoljan stepen tanosti.

:.16. +"a '/ LGo@ ! LPoG o*$n$Kumulativne ocene kvaliteta. OGoG (:ood or &etter) oznaava deo ocenjivaa koji smatra da je kvalitet dobar ili bolji od prihvatljive vrednosti a O&oT ( Poor or )orse) oznaava deo ocenjivaa koji smatra da je kvalitet lo! ili gori od prihvatljive vrednosti. :.16. Da %! o'"o#! v$9a !92$=/ LGo@ ! LPoG o*$na ! ,!n!o*a R(a. - '%-;% preporuci G.02@ grafiki je prikazana ova zavisnost a tako#e je data i matematika zavisnost ocena OGoG i O&oT od +. :.17. U ,$2/ #$ 3$dno'" E 2od$%a / %an!3an#/ IP "$%$&on'(!) 23$4a'z osnovne jednaine / modela se moe videti da se moe dozvoliti ve$i negativni uticaj nekih inilaca na raun drugih. )a primer, u kratkim vezama, gde je ka!njenje malo, moe se dozvoliti ve$i gubitak paketa a da kvalitet veze ostane u prihvatljivim granicama. :.18. +"a #$ (va%!"$" / 3$no'/ 1ovo3aKlasina definicija kvaliteta prenosa govora je da je to merilo razlike svojstava telefonskog signala na prijemu i predaji. "aglasno novim tehnikama i njihovim uticajima moe se re$i da

01E je bolji kvalitet prenosa telefonskog signala ukoliko su vi!e vrednosti ocena M$S, ' i OGoG na prijemnoj strani. :.1:. Ko#! ,!n!o*! '2an#$n#a (va%!"$"a o'"o#$ / IP "$%$&on'(o# "$)n!*! a n$ o'"o#$ / (%a'!,no#%o su vi!estruko kodovanje u jednoj vezi, komprimovanje i vi!estruko komprimovanje, veliko ka!njenje u zemaljskim vezama, visoka vrednost ka!njenja signala odjeka u relativno kratkim vezama, gubitak paketa, transkodovan/e (vi!estruko kodovanje razliitim koderima kompresorima). :..0. Ka(o v!>$'"3/(! o'"/ *! d!1!"a%!9a*!#$ /"!,/ na (va%!"$" 1ovo3no1 '!1na%a / 2$>ov!"o# 23$4!*edna veza moe prelaziti preko nekoliko razliitih mrea. %o znai da govorni signal moe da pretrpi nekoliko postupaka analogno A digitalnog (F6() pretvaranja (as!nchronous tandeming). "vako F6( pretvaranje govornog signala unosi !um kvantovanja koji se meri jedinicama 3du (3uanti0ation distortion unit). *edna 3du umanjuje kvalitet govornog signala za jednu jedinica na ' skali, slika E.12.
022 E2 ; 42 ; @2 ; 82 ; < broj 02 0< '

3du "lika E.12.

- '%-;% preporuci G.007 se navodi da svaki slede$i par F6(, (6F pretvaranja, posle prvog, umanjuje inilac dobrote govornog signala ' za 1 jedinice. )a primer, govorni signal koji je od govornika do slu!aoca pretrpeo 3 F6( i (6F pretvaranja imao bi, uz sve ostale idealne uslove (nema? ka!njenja, odjeka, izgubljenih paketa, itd.), kvalitet umanjen za 3duKC jedinica. :..1. Ko#$ v3'"$ >/2ova /"!,/ na (va%!"$" 1ovo3no1 '!1na%a%o su !umovi stvoreni u kolima kojima je ostvarena veza, !um prostorija na predajnoj i prijemnoj strani. - osnovnoj jednaini / modela !umovi su izraeni kroz inilac '@. idealnom sluaju vrednost '@KH8. "a svakim pove$anjem neke od komponenti !uma vrednost '@ se smanjuje. :.... +"a #$ "o (a>n#$n#$ 1ovo3no1 '!1na%a(efinicija ka!njenja (dela!) u telefonskoj tehnici kae da je to vremenski interval izme#u trenutka kada govornik izgovori re i trenutka kada je slu!alac uje. Ka!njenje u paketskim mreama se razlikuje od ka!njenja u klasinim telefonskim mreama po broju uzroka, po mestu nastanka i vrednosti. ,d zanemarljivog inioca u klasinim mreama ka!njenje je postalo kljuni inilac kvaliteta paketskih telefonskih veza.

072 Ka!njenje je jedno od svojstava paketskih telefonskih mrea koje, praktino, nije postojalo u klasinim telefonskim tehnikama. +adi preciznosti treba re$i da je u klasinim tehnikama ka!njenje imalo veliinu uporedivu sa veliinom vremena prostiranja ( propagation time) elektrinog signala tj. 3 ; 8s6km. (rugim reima, vreme prostiranja je bilo znaajna komponenta vremena ka!njenja u klasinim mreama. :..0. Ko#$ '$ v3$dno'"! v3$2$na 3$no'a (3o9 (a;%ov$C '(%o ov$C /3$=a#$ ! 23$4$ /9!2a#/ / 3o3a,/n / (%a'!,n!2 23$4a2a- tabeli E.17. su prikazane vrednosti koje se mogu uzeti u proraunu ka!njenja u klasinim mreama. %abela E.17.
&odmorski optiki predajni terminal 07ms &odmorski optiki prijemni terminal 02ms "atelitska veza, 322km 01ms "atelitska veza, 03222km 002ms "atelitska veza, 78222km 182ms (igitalna tranzitna centrala 2,3<ms (ig. centrala, analogni prikljuci 0,<ms (ig centrala, lok uesnik, dig. prenosnik cca 0ms &oni!tava odjeka 2,<ms F%5, konstantni protok 8ms

Iidi se da znaajna ka!njenja postoje samo u satelitskim vezama. :..5. Ka(o !91%$da 2od$% a($"'($ "$%$&on'($ v$9$%F GTF &,J &+ 5,J 5 + core 5 + 5(J &+ GTG &(J %G

% ; telefonski aparatN GT ; telefonsko;paketski prenosnik koji sadri kompresor, paketizer, polazni bafer, IF(, izgla#ivaki bafer, depaketizer, dekoderN &,J, &(J ; periferijski odlazni, dolazni linkN 5,J, 5(J A magistralni odlazni, dolazni linkN &+, 5+ ; periferijski, magistralni ruterN core A magistralna mrea

"lika E.13. -zroci i mesta nastanka ka!njenja govornih paketa se mogu prikazati ako se ima u vidu model paketske telefonske veze, slika E.13. Ieza polazi od telefonskog aparata, preko prenosnika GT i JF);a i odlaznog periferijskog linka dolazi do periferijskog rutera. %u se ve0a ukljuuje u magistralni deo mree da bi na izlazu opet pro!la magistralni link, periferijski ruter i link, dolazni JF) i GT i zavr!ila se na pozvanom telefonskom aparatu. :..6. Ko#a '/ 2$'"a '"va3an#a (a>n#$n#a 1ovo3n!) a($"a5esta ka!njenja se, u gruboj podeli, mogu na$i u tri grupe. ; Ka!njenja na polaznoj strani? 0. ka!njenje kodera A kompresora, 1. ka!njenje look ahead, 7. ka!njenje paketizacije, 3. ka!njenje polaznog bafera, <. ka!njenje zbog obrade pauza u govoru (;,D) ; Ka!njenje u paketskoj mrei? 8. ka!njenje zbog polaznog i dolaznog periferijskog linka, @. ka!njenje zbog polaznog i dolaznog periferijskog rutera, 4. ka!njenje zbog polaznog i dolaznog magistralnog linka E. ka!njenje zbog polaznog i dolaznog magistralnog rutera, 02. ka!njenje zbog konane brzine prostiranja signala

070 ; Ka!njenje na dolaznoj strani? 00. ka!njenje na baferu za izgla#ivanje ditera, 01. ka!njenje dekodera, 07. ka!njenje zbog nadoknade izgubljenih paketa. :..6. +"a #$ (a>n#$n#$ (3o9 a($"'(/ 23$4/Ka!njenje kroz mreu je ka!njenje nastalo zbog obrade paketa u ruterima i ka!njenje prenosa po linkovima. Ka!njenje zbog obrade u ruterima ( 3ueuing F procesing ili switching dela!) nastaje zbog injenice da ruter odre#uje upu$ivanje za svaki paket pojedinano. "re$na okolnost je da se pri prenosu paketa jedne paketske telefonske veze najdue vreme utro!i na traenje puta za prvi paket dok se za slede$e pakete koristi tabela iz Rke!aS. (rugi razlog stvaranja ka!njenja u ruterima je optere$enje rutera drugim paketima. ,vi paketi mogu pripadati slubama koje su osetljive na ka!njenje ali i slubama koje nisu osetljive na ka!njenje. :..7. Ka(v! 3/"$3! o'"o#$"ami ruteri imaju razliite uloge u mrei ali se, naelno, mogu podeliti na pristupne, prilagodne izme#u razliitih mrea, distribucione i magistralne. -obiajene vrednosti koje se usvajaju za srednju vrednost ka!njenja, (%s, i gornju graninu vrednost promene ka!njenja, (%Ig, pojedinih vrsta rutera su prikazane u tabeli E.1@. %abela E.1@.
Irsta rutera &ristupni &rilagodni (istribucioni 5agistralni (%s, ms 02 7 7 1 (%Ig, ms 08 7 7 7

:..8. Ko#$ '/ (o2 on$n"$ (a>n#$n#a na %!n(ov!2aIreme ka!njenja zbog prenosa linkovima se sastoji od vremena trajanja paketa ( emission, insertion ili seriali0ation time) i vremena prostiranja (propagation time). %ako je vreme prenosa govornog paketa koji se sastoji od 122 okteta linkom "%5;0, duine 022km i protoka 0<<5b6s jednako 2,<msM2,20ms. Ireme prenosa istog paketa na istoj udaljenosti ali po linku /0, protoka 15b6s je 2,<msM2,4ms. :..:. Ka(o (a>n#$n#$ /"!,$ na (va%!"$" 1ovo3no1 '!1na%aavisnost kvaliteta govornog signala na prijemu (inioca ') od ka!njenja je prikazana na slici E.1E. Iano je re$i da svi drugi inioci koji mogu uticati na kvalitet govornog signala imaju, u ovom prikazu, zanemarljivu vrednost.
' 6@@M

H@M

oblast 0

oblast 1

'GTdU %@,@...Gms
B@M

'GTdU %@,689Gms

071

1@M

C@ M

I@ @

^ 6@@

^ .@@

^ 9@@ ka!njenje Td, ms

^ 8@@

^ I@@

"lika E.1E. :.00. Ko#$ '$ dv$ o;%a'"! /"!*a#a (a>n#$n#a 3a9%!(/#/&rva je oblast blagog pada kvaliteta, u kojoj je ka!njenje manje od (oko) 042ms a druga je oblast naglog pada kvaliteta za ka!njenja ve$e od 042ms. Iidi se da je gubitak kvaliteta za prvih 042ms ka!njenja oko 3 ' jedinice. &osle ove take, u drugoj oblasti krive, isti gubitak kvaliteta se pokazuje ako se ka!njenje pove$a samo za 72ms. 5atematiki reeno, promena kvaliteta 'GTd u prvoj oblasti je oko %@,@...Gms a u drugoj oko %@,689Gms. :.01. Ka(o (a>n#$n#$ /"!,$ na (o3!'n!($ "$%$&on'($ v$9$'znad vrednosti ka!njenja od oko <2ms govorniku poinje da smeta sopstveni odjek a za ka!njenja preko 1<2ms govornici poinju istovremeno da govore misle$i da sagovornik slu!a. :.0.. +"a #$ d4!"$3 (a>n#$n#a+azlika najve$e i najmanje vrednosti vremena ka!njenja se naziva promenljivim delom ka!njenja i diterom (/itter). -zroci ditera su razliiti putevi razliitih paketa, vremenski promenljivo optere$enje mrenih taaka i zagu!enje delova mree. :.00. +"a #$ "o !91%a=!va,(! (de@jitter) ;a&$3)a prijemnoj strani govorni paketi stiu sa razliitim ka!njenjem. )a prijemu se mora uspostaviti jednak vremenski odnos paketa tj. ka!njenje treba da se i0gladi. %o se, naravno, moe posti$i samo dodatnim zaka!njenjem svih paketa kako bi se dostiglo ka!njenje paketa sa najve$im ka!njenjem. %o se radi u baferu za izgla#ivanje ditera (de%/itter bu##er), slika E.77.
(G

iz paketske mree ka reprodukciji signala

"lika E.77. /lementi mree unose promenljivo ka!njenje nezavisno jedan od drugog. bog toga se moe desiti da u nekom vremenu svi elementi mree unose promenljivo ka!njenje najve$e vrednosti. 'zgla#ivaki bafer koji bi izgladio ka!njenje paketa sa ekstremnim ka!njenjem bi bio suvi!e veliki i unosio bi veliko ka!njenje na prijemu. bog toga se on proraunava tako da se, u

077 retkim sluajevima ekstremnih ka!njenja, paketi odbacuju kao suvi!e zakasneli (late and lost packets). :.05. Ka(o '$ od3$=/#$ v$%!,!na ((a>n#$n#$) !91%a=!va,(o1 ;a&$3aIrednost promenljivog ka!njenja koje treba da izgladi izgla#ivaki bafer se rauna na slede$i nain. - svakom elementu mree koji unosi promenljivo ka!njenje odredi se gornja granica promene ka!njenja, DT;g. ,va granica je takva da bar, na primer, EE,EO promenljivih ka!njenja imaju manju ili jednaku vrednost. Kada se ove vrednosti saberu po elementima mree dobije se vrednost vremena koje treba da izgladi bafer za izgla#ivanje, T/KDT;g. &romenljivo ka!njenje paketa kroz mreu je od @ do T/, pa je, dakle, srednje ka!njenje koje unosi bafer za izgla#ivanje ditera @,IT/. ,va vrednost se mora uzeti u obzir kod prorauna ukupnog ka!njenja paketa kroz mreu. :.06. Ka(o !91%$da 3!2$3 3o3a,/na (a>n#$n#a / v!'o(o 3o /'no# 23$4!5rea izgleda kao na slici E.7<., a svojstva elemenata mree su slede$a ('%-;% preporuka V.0<30)?
%F GTF &,J &+ 5,J 5 + 0 core 5 + 8 5(J &+ GTG &(J %G

"lika E.7<. kompresija u GTF se vr!i po standardu G.@1E, jedan paket nosi jedan govorni uzorak, govorni paketi se sastoje od 122 okteta, periferijski polazni i dolazni link imaju protok 025b6s, magistralni linkovi imaju protok 0<<5b6s, u delu magistralne mree postoji 8 rutera, dimenzija mree je takva da se vreme prostiranja moe zanemariti. &roraun je prikazan u tabeli E.7<. Ka!njenje je (%, minimalno ka!njenje je (%s, promenljivo ka!njenje je (%I, g je gornja granica a uk je ukupna vrednost. %abela E.7<.
/lemenat Groj (%s (%Ig (%uk (%Iguk mree elemenata ms ms ms ms GTF, uzorak 0 02 2 02 2 GTF, look ahead 0 < 2 < 2 GTF obrada 0 12 2 12 2 &,J, &(J 1 2,082 2 2 2 &+ 1 02 08 12 71 5+ 8 7 7 04 04 5J @ 2,2202 2 2 2 GTG, dediter 0 1< 2 1< 2 /(/ no :8

&aketizovani govor sa ka!njenjem E4ms a pri ostalim idealnim uslovima ima$e inilac dobrote 'KH.. 'z tabele se vidi da je izgla#ivaki bafer unosi ka!njenje jednako polovini vrednosti promenljivog ka!njenja.

073

:.06. Ka(o !91%$da 3!2$3 3o3a,/na (a>n#$n#a / n!'(o 3o /'no# 23$4!5rea izgleda kao na slici E.78., a svojstva elemenata mree su slede$a?
%F GTF &,J &+ 5,J 5 + core 5 + 5(J &+ GTG &(J %G

"lika E.78. kompresija u GTF se vr!i po standardu G.@17.0, jedan paket nosi dva govorna uzorka, govorni paketi se sastoje od 122 okteta, periferijski polazni i dolazni link imaju protok 83kb6s, magistralni linkovi imaju protok 15b6s, u delu magistralne mree postoji 8 rutera, dimenzija mree je takva da se vreme prostiranja moe zanemariti. &roraun je prikazan u tabeli E.78. Ka!njenje je (%, minimalno ka!njenje je (%s, promenljivo ka!njenje je (%I, g je gornja granica a uk je ukupna vrednost. %abela E.78.
/lemenat Groj (%s mree elemenata ms GTF, uzorak 0 72 GTF, look ahead 0 @,< GTF obrada 0 82 &,J, &(J 1 1< &+ 1 02 5+ 8 7 5J @ 2,4 GTG, dediter 0 1< /(/ no (%Ig ms 2 2 2 2 08 7 2 2 (%uk (%Iguk ms ms 72 2 @,< 2 82 2 <2 2 12 71 04 04 <,8 2 1< 2 .16C1

Irednost ka!njenja od 108ms, pri ostalim idealnim uslovima, $e smanjiti kvalitet primljenog signala na vrednost 'KB9. :.07. Ka(o '$ 3o#$("/#$ 23$4a / odno'/ na (a>n#$n#$%ako !to se na osnovu zahtevanog kvaliteta odredi tzv. budet vremena ka!njenja. ,vaj budet se onda deli na pojedine elemente paketske mree.
' 6@@M

dozvoljeno ukupno ka!njenje

H@M

B@M G.@1E

07<

1@M

G"5 G.@17.0

C@ M ka!njenje u mrei I@ @ ^ 6@@ ^ .@@ ^ 9@@ ka!njenje Td, ms ^ 8@@ ^ I@@

"lika E.7@. )a slici E.7@. je pokazan primer kada se zahteva da veza bude vrhunskog kvaliteta ( 'VH.). &ri idealnim ostalim uslovima (nema drugih ometaju$ih inilaca) ukupno ka!njenje ne sme biti ve$e od 022ms. &retpostavimo da je najmanje ka!njenje u mrei 82ms. Iidi se da kompresori G"5 i G.@17.0 ne mogu biti upotrebljeni jer bi samo svojim ka!njenjem prevazi!li granicu ka!njenja. (&ored toga kompresori sami po sebi smanjuju kvalitet signala na prijemu). :.08. +"a #$ od#$( ! (o#! '/ n#$1ov! /93o*!,djek ili eho (echo) je smetaju$a pojava kada govornik ili slu!alac uju ponovljeni signal. Glavni uzrok odjeka je neizbalansiranost prenosnog puta u ravalicama +, slika E.74. ,djek postoji i u analognim i digitalnim telefonskim mreama ali se kao znaajna smetnja pojavljuje tek u paketskoj telefoniji. bog egaU +azlog je u injenici da povratni signal odjeka utoliko vi!e smeta ukoliko je vi!e zaka!njen u odnosu na primarni signal. - analognim i digitalnim telefonskim mreama ovo ka!njenje je odre#eno, uglavnom, vremenom prostiranja signala tj. od 3ms60222km do 8ms60222km. Iidi se da ova komponenta ka!njenja ne moe da dostigne kritinu vrednost od <2ms ak ni u najduim vezama. bog toga je odjek u klasinim telefonskim mreama, izuzimaju$i satelitske veze, zanemarljiva pojava.

primarni signal

%F

%F

odjek kod govornika, talker echo

odjek kod slu!aoca, listener echo

078

"lika E.74. :.0:. Ko%!(o v3'"a od#$(a o'"o#$(ve. *edna je odjek kod govornika (talker echo) koji uje svoj zakasneli glas. -zrok ovoga odjeka je neizbalansiranost optere$enja u ravalicama na daljem kraju. (ruga je odjek kod slu!aoca (listener echo) koji uje primarni signal sagovornika ali i njegovu zaka!njenu kopiju. -zrok ovoga odjeka je neravnotea optere$enja u ravalicama na oba kraja. :.50. Po'"o#! %! od#$( / ,$"vo3o4!,n!2 v$9a2a ;$9 3a,va%!*a(a. &ojava odjeka se ne moe izbe$i ni u vezi dva digitalna telefona izme#u kojih ne postoje ravalice. - ovom, na izgled, idealnom sluaju povratni put za odjek se zatvara preko parazitnih kapaciteta telefonskog kabla (gajtana), curen/em u analognim kolima telefonskih aparata, te mehanikom i akustikom spregom zvunika i mikrofona u telefonskoj slu!alici digitalnih telefonskih aparata. :.51. +"a #$ %o(a%n! $&$(a" (sidetone)Jokalni efekat je ime za pojavu dela govornog signala koji se iz mikrofona telefonskog aparata namerno vodi u slu!alicu (zvunik) istog aparata. Jokalni efekat ima dvostruku ulogu. Korisniku stvara utisak ispravnosti aparata i linije a prikriva i signale odjeka koji se pojavljuju sa linije a ka!njenje za primarnim signalom im je relativno male vrednosti (desetice milisekundi). :.5.. Ko#a '/ dva o'novna 'vo#'"va '2$"n#$ 9;o1 od#$(a0. "metnja zbog odjeka je direkno zavisna od snage signala odjeka tj. obrnuto zavisna od razlike snaga primarnog signala i signala odjeka, pri konstantnom ka!njenju. 1. "metnja zbog odjeka je direktno zavisna od vremena ka!njenja odjeka za primarnim signalom ako je snaga signala odjeka konstantna. ,ve zavisnosti su takve da se jedna veliina moe pove$ati a druga smanjiti a da smetaju$i efekat ostane isti. (rugim reima, postoji niz parova vrednosti veliine signala odjeka i ka!njenja koji izazivaju isti efekat. ,vo svojstvo je prikazano na slici E.31. koja je preuzeta iz '%- ; % preporuke G.070 a gde je razlika snage izvornog govornog signala i signala odjeka (Talker -cho "oudness 'ating, T-"') prikazana na ordinati.
+azlika izvornog i signala odjeka %/J+, dG C@M 'K18 I@M prihvatljiva vrednost 8@M 9@M .@M granina vrednost 6@M @ < ^ ^ ^ .@ I@ .@@ "rednje vreme prenosa signala u jednom smeru, ms ^ I@@ 'KC@

07@

"lika E.31. :.50. +"a '/ "o 3!)va"%#!va ! 13an!,na v3$dno'" od#$(a&rihvatljiva vrednost se odnosi na one vrednosti signala odjeka i njegovog ka!njenja u odnosu na izvorni signal, koje $e kod 0O korisnika izazvati primetan eho. Koriste$i terminologiju / modela kae se da je prihvatljiva vrednost takva da, uz ostale idealne uslove telefonske veze (nema kompresora, !umova, gubitka paketa), daje kvalitet telefonske veze izraen iniocem 'K18. - sluaju graninih vrednosti veliine signala odjeka i njegovog ka!njenja, kvalitet veze $e biti 'KC@. :.55. Ka(o /"!,$ od#$( na (va%!"$" 3$no'a' 6@@M

H@M

T-"'KCId& (0) T-"'KC@d& (1) T-"'KIIdb (7)

B@M T-"'KI@d& (3) T-"'K8Id& (<) @ 8 1@M < 3 7 1 0 T-"'K9Id& (8) T-"'K.Id& (@)

C@ M

I@ @

^ 6@@

^ .@@

^ 9@@ ka!njenje Td, ms

^ 8@@

^ I@@

"lika E.33. )a slici E.33. se vidi uticaj (samo) odjeka i ka!njenja na kvalitet govornog signala na prijemu. "a slike se vidi da za ve$e snage signala odjeka (korisni signal je ve$i od signala odjeka samo 1< do 7<dG) signal govora je vrlo slabog kvaliteta ve$ pri ka!njenjima koje unose kompresori. :.56. Ka(v$ 2$3$ '$ (o3!'"$ 9a '2an#!van#$ /"!*a#a od#$(a%o su prigu!enje (echo suppressor) ili poni!tavanje (echo chanceller) odjeka. ,vaj postupak (-SF ) se naziva postupkom za upravljanje signalom odjeka. )jegovo delovanje se ogleda tako !to pove$avaju vrednost %/J+ tj. odnos primarnog signala i signala odjeka. "likovito reeno, uloga ovog postupka, /"B:, je da za jednu vezu napravi karakteristiku !to sliniju karakteristici za T-"'KCId&. :.56. U (o#!2 v$9a2a "3$;a /(%#/,!va"! (o%a 9a / 3av%#an#$ od#$(o2-

074 "matra se da kola treba ukljuiti ako je ka!njenje u mrei ve$e od 1<ms. Kola treba da obezbede da odnos snage signala i signala odjeka bude bar T-"'VI.d& ali je poeljna vrednost T-"'UCId&. :.57. Ka(o !91%$da (a3a("$3!'"!(a o 3av%#$na (o%o2 9a / 3av%#an#$ od#$(o2)a slici E.3@. se vidi da karakteristika za T-"'U8@d& ve$ za ka!njenja od oko 72ms pada u srednje podruje kvaliteta signala. %o znai da bi neprihvatljiv kvalitet signala bio pri ka!njenju od @2;42ms. Fko se u taki Tu ukljui /"B:, kvalitet govornog signala se moe odrati iznad granice prihvatljivosti ak i za ka!njenja <22ms pri ostalim idealnim uslovima.
' 6@@M

H@M

idealna karakeristika, T-"'UCId& karakteristika bez -SF , T-"'U8@d&

B@M

Tu

karakteristika sa -SF , T-"'UC@d&

1@M

C@ M

I@ @

^ 6@@

^ .@@

^ 9@@ ka!njenje Td, ms

^ 8@@

^ I@@

"lika E.3@. :.58. Ko#a '/ o'novna 'vo#'"va 3ada 3!1/>!va,a od#$(a- toku govora govornika, kola prigu!ivaa odjeka pamte govorni signal. Kada je govornik u stanju ti!ine, iz dolaznog signala, koji sadri signal sagovornika i signal odjeka, se oduzima deo signala odjeka i tako smanjuje odjek. ,vaj jednostavni opis se menja ukoliko oba sagovornika istovremeno govore (double talk) pa se dobrota prigu!ivaa esto karakteri!e otporno!$u na odjek pri istovremenom govoru. &ored toga, prigu!ivai odjeka moraju uzimati u obzir nivo !uma u okolini sagovornika i promene veliune signala sagovornika u toku veze. :.5:. Ka(av #$ /"!*a# (o2 3$'o3a 1ovo3no1 '!1na%a na (va%!"$" 1ovo3no1 '!1na%aKompresori govornog signala sami po sebi smanjuju kvalitet govornog signala na prijemu. &rema '%-;% preporuci G.007 pojedini koderi i kompresori unose smanjenje kvaliteta govornog signala prema vrednostima iz tabele E.3E. Irednosti se odnose na jedan postupak kodovanja A dekodovanja tj. komprimovanja A dekomprimovanja. %abela E.3E.
Kod$3 G.@00 P3o"o(C (;M' 83 '2an#$n#$ (va%!"$"aC I$ 2

07E
G.@18,G.@1@ G.@10,G.@18,G.@1@ G.@18,G.@1@ G.@18,G.@1@ G.@14 G.@14 G.@1E G.@1EFMIF( G.@17.0 G.@17.0 G"5 28.02 G"5 28.12 G"5 28.82 32 71 13 08 08 01,4 4 4 8,7 <,7 07 <,8 01,1 1 @ 1< <2 @ 12 02 00 0< 0E 12 17 <

:.60. Ka(o (o2 3$'o3! '2an#/#/ (va%!"$" 1ovo3no1 '!1na%a' 6@@M W'6 H@M W'. B@M W'9 1@M ka!njenje G.@17.0 C@ M ka!njenje u mrei I@ @ ^ 6@@ ^ .@@ ^ 9@@ ka!njenje Td, ms ^ 8@@ ^ I@@ idealna karakeristika G.@00 karakteristika kompresora G.@17.0

"lika E.<2. Kori!$enje kompresora smanjuje kvalitet govornog signala na prijemu po dva osnova. &rvi je uticaj obrade govornog signala u postupku kompresije i dekompresije, koji je prikazan u tabeli E.3E. (rugi razlog smanjenja kvaliteta je dodatno ka!njenje koje izaziva postupak kompresije. )a slici E.<2. je prikazan primer koji pokazuje za koliko se smanji kvalitet govornog signala ako se umesto kodera G.@00 primeni kompresor G.@17.0. - ovom primeru je pretpostavljeno ka!njenje u mrei 022ms a drugih uzroka smanjenja kvaliteta nema. a signal G.@00 se vidi da ka!njenje unosi smanjenje kvaliteta govornog signala za W'6U. jedinice tako da na prijemu kvalitet ima vrednost 'UH.. -koliko se primeni kompresor G.@17.0 (8,7kb6s), tada je ukupno smanjenje kvaliteta W'KW'6LW'.LW'9 gde su? W'6U. smanjenje kvaliteta zbog ka!njenja u mrei, W'6U6I smanjenje kvaliteta zbog obrade signala kompresorom G.@17.0 i W'9U8 smanjenje kvaliteta zbog ka!njenja u kompresoru G.@17.0. +azlika kvaliteta nije, dakle, samo ona iz tabele ve$

032 ima dve komponente, te kvalitet govornog signala u vezi sa kompresorom G.@17.0 iznosi 'U19. :.61. +"a #$ "o v!>$'"3/(o (odovan#$&ostupak u kome se na govornom signalu od izvora do odredi!ta primenjuje vi!e razliitih kodera i kompresora. ,vo se naje!$e de!ava u paketskim telefonskim vezama koje prolaze kroz vi!e od jedne mree. :.6.. +"a #$ T<A"S?=I>",Ii!estruka kompresija razliitim koderima A kompresorima (transcoding) je postupak gde je u jednom delu telefonske veze primenjen jedan kompresor niskog protoka (na primer G.@1E) u drugom delu veze drugi kompresor niskog protoka (G"5 28.82). ,bino je izme#u ova dva kompresora govorni signala kodovan po G.@00. :.60. +"a #$ TA"I#(>",Ii!estruka kompresija istim koderima ; kompresorima izme#u kojih je koder po G.@00, na primer, niz? G.@1E A G.@00 A G.@1E, se u engleskoj literaturi naziva tandeming. :.65. +"a #$ v!>$'"3/(a a'!n)3ona (o2 3$'!#a%o je postupak kompresije signala u nekim delovima veze ako se izme#u njih nalazi analogni deo veze. 5oe se razlikovati asinhrono transkodovanje (razliiti kompresori) i asinhrono tandemiranje (isti kompresori). :.66. Ka(o v!>$'"3/(o (odovan#$ /"!,$ na (va%!"$" 3$n$"o1 IP "$%$&on'(o1 '!1na%a%ako !to se uticaji na kvalitet veze pojedinih kompresora sabiraju. &osmatramo vezu izme#u korisnika mobilnog telefona (5%) koji preko mree mobilne telefonije (55%) ulazi u klasinu digitalni telefonsku mreu (&"%)), slika E.<<a. )a izlazu iz ove mree veza se nastavlja kroz 'nternet do '&fona. Govorni signal se u 55% komprimuje kompresorom G"5 28.82. - &"%) se primenjuje koder G.@00 a u 'nternetu kompresor G.@1E. Karakteristika kvaliteta govornog signala obra#enog koderom G"5 28.82 je za W'UI jedinica nia od referentne karakteristike kvaliteta za koder G.@00, slika E.<<b. Karakteristika kvaliteta govornog signala obra#enog koderom G.@1E je za W'U66 jedinica nia od referentne karakteristike kvaliteta za koder G.@00. (akle, karakteristika kvaliteta govornog signala koji pre#e obradu koderima G"5 28.82 pa G.@00 pa G.@1E je za W'U6C jedinica lo!ija (nia) od referentne karakteristike kvaliteta za koder G.@00. %o je najnia karakteristika na slici E.<<b.

5% mrea mobilne telefonije

%:

%:

GT '&

'&fon

klasina telefonska mrea &"%)

"lika E.<<a.

030 Fli to jo! nije sve. &retpostavimo da je ukupno ka!njenje u mobilnoj mrei bilo TmmU68@ms. Kada koderi u 'nternetu ne bi unosili ka!njenje, kvalitet govornog signala bi bio oko 'U18. Fli po!to koderi G.@1EF unose ka!njenje od 0<ms kvalitet veze pada na 'U1@.
' 6@@M

H@M

idealna karakeristika G.@00 G"5 28.82 G.@1E

B@M zbirna 1@M %mm 0<ms C@ M

I@ @

^ 6@@

^ .@@

^ 9@@ ka!njenje Td, ms

^ 8@@

^ I@@

"lika E.<<b. :.66. +"a #$ TA"I#(>", +T<A"S?=I>",. &<## =C#<AT>=",igledno je da vi!estruko kodovanje smanjuje kvalitet govornog signala. &ostoji nain ostvarenja veze kroz razliite mree koji izbegava vi!estruko kodovanje. ,vaj nain se zasniva na postojanju svih vrsta kodera u terminalima razliitih mrea. - toku uspostave veze se razmene podaci i ukljuuju se oni (de)koderi i (de)kompresori koji postoje u obe mree. Kroz javnu mreu se sadraj govornih paketa prenosi nedekodovan. ,vaj metod se u engleskoj literaturi naziva Tandeming *Transcoding+ #ree $peration (TaTrF$) i oigledno zahteva visoki nivo upravljanja pozivima. &rema ovom nainu rada, u prethodnom primeru internetski telefon bi morao imati koder G"5 28.82 ali bi zato kvalitet bio odre#en karakteristikom oznaenom sa G"5 28.82, tj. bio bi samo za W'6UI lo!iji od idealnog kvaliteta dobijenog koderom G.@00. :.67. +"a #$ 1/;!"a( a($"a ! (o#! '/ n#$1ov! /93o*!Gubitak paketa predstavljaju oni paketi koji uop!te ne stignu do odredi!ta, stignu o!te$eni ili stugnu suvi!e kasno. &aketi, preneti protokolom +%&, koji sadre gre!ku se odbacuju na prijemu. - intervalima zagu!enja mree, mreni vorovi elimini!u neke pakete kako bi se zagu!enje smanjilo. &revi!e zakasneli paketi, a potrebni za rad u realnom vremenu, postaju, praktino izgubljeni (late and lost packets). Kvarovi u paketskoj mrei kao i preusmeravanja u upu$ivanju, tako#e, mogu dovesti do gubitaka paketa.

031

:.68. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ !91/;%#$n!) a($"a (o#! no'$ '!1na%!9a*!#/ ! 1ovo3'zgubljeni paketi koji nose signalnu informaciju se moraju ponovo slati (retransmitovati). Kod ovih paketa je informacija koju nose vanija od rada u realnom vremenu. Kod paketa koji nose govornu informaciju je obrnuto, rad u realnom vremenu je najvaniji. :.6:. Fa>"o '$ n$ v3>! 3$"3an'2!'!#a 1ovo3n!) a($"aato !to bi se pove$alo ka!njenje govornog signala na prijemu. Kvalitet koji bi se dobio prenosom svih paketa izgubio bi se zbog prevelikog ka!njenja. :.60. Ko#$ 2$3$ '$ 3!2$n#/#/ da '$ '2an#! /"!*a# 1/;!"(a a($"a5ere se dele na one koje smanjuju verovatno$u gubitka paketa i na one koje vr!e nadoknadu izgubljenih paketa. 5era koja smanjuje posledice gubitka paketa je slanje paketa sa dva govorna uzorka, jedan sa neparnim brojevima (na primer? 0 i 7) a slede$i sa parnim (na primer? 1 i 3). Gubitak ovakvog paketa sa dva govorna uzorka izaziva jednopaketske prekide niza paketa koji su sa gledi!ta prijema bolji od dvopaketskih. *edna od preventivnih mera koja smanjuju verovatno$u gubitka a koja se primenjuje na predajnoj strani (Forward -rror orrection, F- ), je i vi!estruko (n) slanje istih uzoraka govora kao kod prenosa signalizacije u C+ tehnici. ,vaj postupak dozvoljava gubitak n%6 paketa bez posledica. 5ere nadoknade izgubljenih paketa na prijemu mogu biti manje ili vi!e sloene. *ednostavna mera je ponavljanje poslednjeg paketa umesto nedostaju$eg. ,va mera zadovoljava kod gubitka pojedinanih paketa ali ne i kod gubitka uzastopnih paketa. &onavljanje istog uzorka govora umesto nekoliko uzastopnih izgubljenih paketa izaziva primetne smetnje ve$ kod nekoliko ponavljanja. "loenije mere se sastoje u proceni svojstava govornog signala u toku njegovog trajanja. ,va svojstva se uvaju za period neposredne pro!losti. - sluaju gubitka paketa mogu$e je, na osnovu ovih svojstava, sintetizovati izgubljene uzorke govora. Kada pravi paketi ponovo ponu da stiu na odredi!te potrebno je izvr!iti postepeni prelaz sa sintetizovanog govora na pravi. ,vaj nain je lak!e primeniti u sluaju parametarskih nego talasnih kodera jer se i sam prenos parametrizovanog govora zasniva na sintetizovanju. :.61. +"a #$ %o>a '"3ana (va%!"$"n$ nado(nad$ !91/;%#$n!) a($"a)adoknada izgubljenih paketa, koja se vr!i na osnovu prethodnih paketa, se u engleskoj literaturi naziva Packet "oss oncealment, P" . &ostupci &J: su razvijeni za sve kodere koji su predvi#eni za paketsku mreu. *asno je da sam postupak &J: zahteva neko vreme (na primer <ms) za nadoknadu izgubljenog paketa pa samim tim doprinosi pove$anju ka!njenja tj. smanjenju kvaliteta. %reba napomenuti da najjednostavniji nain nadoknade izgubljenog paketa, ponavljanje prethodnog paketa, ne zahteva dodatno vreme. :.6.. Od ,$1a 9av!'! v$%!,!na /"!*a#a 1/;!"a(a a($"a na (va%!"$" "$%$&on'(o1 '!1na%a&ored broja (procenta) izgubljenih paketa (PIP) jo! od primenjenog kodera ; kompresora, od vrste gubitaka paketa (sluajni ili grupisani), od primene postupka nadoknade izgubljenih paketa i od broja govornih odseaka koje nosi jedan paket. :.60. Ko#! (od$3 K (o2 3$'o3 #$ na#o'$"%#!v!#! na 1/;!"($ a($"a%o je najkvalitetniji koder G.@00. ,va injenica ima istorijsko opravdanje. Glas prenet ovim koderom, kao i jo! nekim koderima razvijenim pre pojave prenosa paketizovanog glasa, je veoma osetljiv na gubitke paketa zbog nepostojanja iskustva sa gubicima paketa u doba

037 razvoja ovih kodera. )oviji kompresori, razvijeni posle pojave prenosa paketizovanog govora, naporedo sa tehnikom kompresije imaju razvijen i postupak koji umanjuje uticaj izgubljenih paketa. - tabeli E.87. (preuzetoj iz '%-;% preporuke G.007) je prikazan inilac umanjenja kvaliteta govornog signala (Ie) na prijemu u zavisnosti od procenta gubitaka, vrste gubitaka i (ne)postojanja &J:;a. %abela E.87.
&rocenat izgubljenih paketa (&'&) 2 0 1 7 < @ 02 0< 12 Ie G.@00 bez &J: 2 1< 7< 3< << Ie sluajni gubici 2 < @ 02 0< 12 1< 7< 3< Ie G.@00 sa &J: grupisani gubici 2 < @ 02 72 7< 32 3< <2

Iide se dve znaajne injenice. &rva je da je koder G.@00 bez &J:;a praktino neupotrebljiv pri gubicima paketa PIPVIX. (ruga je da grupisani (uzastopni) gubici paketa lo!ije utiu na kvalitet govornog signala od sluajnih gubitaka. :.65. Ka(av #$ /"!*a# 1/;!"(a a($"a (od 'av3$2$n!) (o2 3$'o3a%abela E.83.
&rocenat izgubljenih paketa (&'&) 2 2,< 0 0,< 1 7 3 < 4 08 'e G.@1EMIF( 2 (00) 1 (07) 3 (0<) 8 (0@) 4 (0E) 01 (17) 0< (18) 1< (78) 74 (3E) 'e G.@17.0MIF( 2 (0<) 1 (0@) 3 (0E) @ (11) E (13) 01 (1@) 0@ (71) 18 (30) 32 (<<) 'e G"5 28.82 2 (<) 00 (08) 08 (10) 10 (18) 14 (77)

- tabeli E.83. je prikazano umanjenje kvaliteta govornog signala od dela izgubljenih paketa za savremene kompresore G.@1EMIF( (bez govornih pauza), G@17.0(8,7kb6)MIF( i G"5 28.82. &aketi sa komprimovanim glasom po G.@1E nose po dva govorna odseka u jednom paketu. a svaki kompresor su date vrednosti inioca 'e koji potie samo od gubitka paketa i zbirne vrednosti (u zagradi) koje potiu i od gubitaka paketa i od kompresije. :.66. Ko#! #$ nov! 3!'"/ / 3o3a,/n/ /"!*a#a (o2 3$'o3a ! 1/;!"a(a a($"a na (va%!"$" 1ovo3a- '%-;% preporuci G.02@ iz 122<. godine se zdrueni uticaj nekog kompresora i gubitaka paketa ocenjuje iniocem Iecl koji se izraunava na slede$i nain. IeclKIeL*HI%Ie+PplGY*PplG&urst'+L&plZ

033 gde su? Ie umanjenje kvaliteta zbog primene kompresora, Ppl verovatno$a gubitka paketa (PIP), &urst' inilac grupisanosti izgubljenih paketa (za sluajne gubitke &urst'K6), &pl otpornost na gubitke paketa. 'z jednaine se vidi da je uticaj izgubljenih paketa na smanjenje kvaliteta glasa utoliko ve$i ukoliko je vrednost &pl manja. ,tpornost na gubitke paketa je veliina koja karakteri!e svaki konkretni kompresor a neke konkretne vrednosti su date u tabeli E.8<. koja je preuzeta iz '%-;% preporuke G.007, ,ppendix '? %abela E.8<.
Irsta kodera ili kompresora ,tpornost na gubitak paketa (&pl) G.@1EMIF( 0E G.@17.0MIF( 08,0 G"5 28.82 02 G.@00 3,7 G.@00M&J: 1<.0

.inilac Iecl, koji pokazuje zajedniki uticaj kompresora i gubitaka paketa na smanjivanje kvaliteta paketizovanog govora, sada postaje deo osnovne jednaine / modela? 'K'@%Is%Id%IeclL,. :.66. Ka(av #$ 9d3/4$n! /"!*a# 1/;!"(a a($"a ! (a>n#$n#a)a slici E.88. se vidi promena kvaliteta govornog signala (kodovanog po G.@00) na prijemu pod uticajem ka!njenja i gubitka paketa. &romena je velika, od idealnog (za PIPK@X) do lo!eg kvaliteta (za PIPK.X bez &J:;a). "a slike E.88. se vide dve znaajne injenice u vezi uticaja izgubljenih paketa na kvalitet paketizovanog govornog signala kodovanog po G.@00. &rva je znaajan pad kvaliteta veze pri pojavi gubitka paketa ako se ne koristi &J:, *'[%.I, PIPK6X) *'[%9I, PIPK.X). (ruga injenica koja se moe videti sa slike je uticaj &J:;a na pobolj!anje kvaliteta govora. Iidi se da &J: pobolj!a kvalitetet za '.@ pri PIPK6X a za '.B pri PIPK.X.
' 6@@M 0 H@M 7 B@M 3 < 1@M 0? G.@00, &'&L2O 1? G.@00M&J:, &'&L0O 7? G.@00M&J:, &'&L1O 3? G.@00M&J:, &'&L7O <? G.@00M&J:, &'&L<O 8? G.@00 bez &J:, &'&L0O @? G.@00 bez &J:, &'&L1O

03<

C@ M @ I@ @ ^ 6@@

8 1 ^ .@@ ^ 9@@ ka!njenje Td, ms ^ 8@@ ^ I@@

"lika E.88. :.67. Ka(o '$ 2o4$ 3o3a,/na"! (va%!"$" #$dn$ IP "$%$&on'($ v$9$%ako !to se prema / modelu prorauna pad kvaliteta paketizovanog govora pod uticajem ka!njenja, odjeka, kompresora i gubitka paketa. :.68. Ka(o '$ 2o4$ 3o3a,/na"! (va%!"$" 2$>ov!"$ IP ! n$HIP "$%$&on'($ v$9$%ako !to se prema / modelu izrauna pad kvaliteta paketizovanog govornog signala na '& deonicama pa se na ovo doda pad kvaliteta zbog vi!estrukog F6( pretvaranja, vi!estrukog kodovanja i vi!estrukog komprimovanja na prelazima '& i ne;'& deonica. :.6:. Ko#a '/ o'novna 3av!%a o,/van#a (va%!"$"a In"$3n$" "$%$&on!#$&ravila kojih se treba drati prilikom izgradnje '& telefonske mree su slede$a. 0. Koristiti koder G.@00 jer on ima najmanje vrednosti Ie inilaca i ostavlja mogu$nosti za najve$e ka!njenje kroz mreu a da se pri tome odri kvalitet. 1. %reba teiti !to kratkotrajnijim odsecima govornog signala. 7. %reba prenositi jedan govorni odseak u jednom paketu. 3. 9to vi!e smanjiti ka!njenje izgla#ivakog (de%/itter) bafera. <. %eiti !to manjem ka!njenju od govornika do slu!aoca. 8. Koristiti rezultate koje daje / A model. @. Koristiti sve tehnike prioritetnog upu$ivanja govornih paketa. 4. Fko je mogu$e, izbegavati niskopropusne linkove. E. -potrebljavati kompresore zaglavlja paketa, naroito na linkovima male propusnosti. 02. Koristiti fragmentaciju u prenosu ostalih podataka, u cilju smanjenja ekanja tj. ka!njenja govornih paketa. 00. Kodere razliite od G.@00 tj. kompresore koristiti jedino ako propusnost linkova to zahteva. 01. "manjiti vi!estruka kodovanja na najmanju meru. 07. ,dravati procenat izgubljenih paketa ispod 6X. 03. Koderima G.@00 obavezno pridruivati &J:;ove. 0<. -koliko se koriste koderi A kompresori razliiti od G.@00 obavezno izabrati one koji imaju &J:. 08. &J:;ove podesiti da daju najbolje rezultate kod &'& manjih od 6X. 0@. -koliko se koriste vi!estruka kodovanja proraunati kvalitet preko sabiranja Ie inilaca i pove$anja ka!njenja. 04. Gde god je mogu$e ugraditi u internetske kodere govora i kodere koji se koriste u mrei mobilne telefonije. 0E. Koristiti rad bez vi!estrukog kodovanja (Transcoding Free $peration) gde god je to mogu$e. 12. 'zbegavati asinhrono vi!estruko kodovanje gde god je mogu$e. 10. (ozvoliti vi!estruko kodovanje samo izme#u G.@00 i G.@1E.

038 :.70. +"a #$ (va%!"$" / o'"va3!van#/ v$9$%o je, posle kvaliteta govornog signala, najvaniji pokazatelj kvaliteta telefonske tehnike. &okazatelj se esto naziva stepenom usluge koji se, u prvim decenijama razvoja klasine telefonske tehnike, odnosio prvenstveno na mogu$nost tj. verovatno$u ostvarivanja veze. +azvojem telefonske tehnike pokazalo se da je i brzina ostvarivanja veze tako#e veliina koja utie na stepen usluge. - klasinoj telefoniji je brzina uspostave veze propisivana i ogranienjem najve$eg broja mrenih vorova kroz koje veza moe da pro#e. :.71. U (o#!2 3o !'!2a '/ da"$ no32$ ;39!n$ /' o'"av$ v$9$%o su '%-;% preporuke serije /. &reporuke /.<12, /.<10, /.@12, /.@10 se odnose na brzinu uspostave veza u klasinim telefonskim mreama. %elefonska mrea zasnovana na paketskoj tehnici ne sme imati lo!ija svojstva u pogledu brzine ostvarivanja veze od klasinih mrea. - savremenim klasinim telefonskim centralama se moraju po!tovati standardi brzine rada centrale kao !to je opisano u '%-;% preporuci D.<37 a u mrenom radu delotvornost signalizacije odre#uju preporuke D.@== (posebno D.@28). ,vi standardi se esto navode kao uporedni za paketske telefonske mree. :.7.. +"a #$ 1%avn! /93o( 3$%a"!vno ' o3o1 3o*$'a o'"va3!van#a v$9$"ve savremene paketske mree, '"(), F%5, C+, i '& ostvaruju veze i prosle#uju informaciju iskljuivo na naelu Rdeonica po deonicaS (link b! link) tj. od vora do vora. - paketskoj telefoniji se tako#e moraju po!tovati standardi koji propisuju brzinu uspostave veze. ,vi standardi propisuju najve$i broj mrenih taaka kroz koje veza moe da pro#e i najdue vremenske intervale za koje se neke operacije moraju obaviti. :.70. Ka(o '/ da"$ 3$ o3/($ 9a ;39!n/ o'"va3!van#a v$9$(ate su kroz dve vrednosti vremena za koje treba da se zavr!i neka faza uspostave veze. *edna je najve$a srednja vrednost vremena neke faze a druga je najve$a vrednost vremena u kome $e bar E<O zahteva biti uslueno. :.75. Ko#$ '/ v3$dno'"! ;39!n$ 3ada / a($"'(!2 23$4a2a do 'ada no32!3an$Grzina ostvarivanja veza u paketskim mreama je precizno odre#ena samo za F%5 mree. &ropisi se odnose na dozvoljene srednje vrednosti vremena pojedinih faza veze kroz mreu i na dozvoljeno vreme, t2,E<, za koje $e E<O poziva da ostvari posmatranu fazu veze. &ropisane vrednosti se odnose samo na uslove normalnog sabra$ajnog optere$enja. Ireme od biranja do signala uspe!nog biranja ( post selection dela!), u sekundama, je dato u '%-;% preporuci /.@18 (%abela E.@3a.)? %abela E.@3a
vrsta veze lokalne veze veze u nacionalnoj mrei me#unarodne veze srednja vrednost 2,< 0 1 t2,E< 0 1 3

Ka!njenje signala odgovora (answer signal dela!), /.@18 (%abela E.@3b.), u sekundama? %abela E.@3b.
vrsta veze srednja vrednost t2,E<

03@

lokalne veze veze u nacionalnoj mrei me#unarodne veze

2,1 2,3 2,4

2,3 2,4 0,<

Ka!njenje signala prekida veze (release signal dela!), /.@18 (%abela E.@3c.), u sekundama? %abela E.@3c.
srednja vrednost za sve veze 2,0 t2,E< 2,1

:.76. Ko#a v$3ova"no?a n$/' $)a o'"va3!van#a a($"'($ v$9$ '$ do9vo%#ava(ozvoljeni gubici tj. verovatno$a neostvarivanja veze u paketskoj mrei (probabilit! o# end% to%end blocking), /.@18 (%abela E.@<.)? %abela E.@<.
vrsta veze za lokalne veze za veze u nacionalnoj mrei za me#unarodne veze ver. blokade 2,22< 2,20 2,2<

:.76. Ko#a v3$dno'" na#v$?$1 ;3o#a 23$4n!) ,vo3ova '$ do9vo%#ava / a($"'(!2 23$4a2aGroj mrenih vorova u !irokopojasnoj '"() mrei je dat tako#e u '%-;% preporuci /.@18 (%abela E.@8.)? %abela E.@8.
vrsta veze za lokalne veze za veze u nacionalnoj mrei za me#unarodne veze broj vorova 7 8 E

:.77. Ko#$ 3$ o3/($ o'"o#$ 9a IP "$%$&on'($ v$9$&reporuke za 'nternetske telefonske veze, uglavnom, ne postoje, sem preporuke koja se odnosi na vreme od biranja do signala uspe!nog biranja (post selection dela!). ,na su, tako#e, odre#ena kao najdue srednje vreme od zavr!etka QbiranjaP pa do signala uspe!nosti biranja i kao vreme za koje $e bar E<O pozivaju$ih korisnika dobiti signal uspe!nog biranja (t2,E<). ,ve vrednosti se odre#uju za normalno i pove$ano saobra$ajno optere$enje. ()ormalno optere$enje je ono koje se esto moe pojaviti u mrei a pove$ano optere$enje je ono koje se re#e pojavljuje u normalnom kori!$enju mree, videti, na primer, '%-;% preporuku /.<22). Ireme od biranja do signala uspe!nog biranja, za telefonske veze koje koriste 'nternet prema slickama E.@@a. i E.@@b., u sekundama, je dato '%-;% preporukom /.8@0, tabela E.@@.?

034
%: %F GT nacionalna '& mrea GT %: %G

%F, %G telefoni, %: telefonska centrala, GT gejtvej

"lika E.@@a.
polaz %F %: GT me#unarodna '& mrea GT %: dolaz %G

"lika E.@@b. %abela E.@@.

normalno optere$enje sr. vrednost t2,E< za tel. veze preko nacionalne '& mree (slika E.@@a.) za tel. veze preko me#unarodne '& mree (slika E.@@b.) < 4 4 00 pove$ano optere$enje sr. vrednost t2,E< @,< 01 01 08,<

Iidi se da su ova vremena dosta velikih vrednosti. (odu!e, treba re$i da se u me#unarodnoj telefonskoj '& vezi dozvoljava i jedna deonica ostvarena satelitskom vezom. - manjim '& mreama postie se znatno ve$a brzina uspostave veze.

10. P!"an#a o ad3$'!3an#/ "#. n/2$3a*!#! / a($"'(!2 ! 2$>ov!"!2 23$4a2a

=mnia mea mecum porto @ Sve svo/e sobom nosim, latinska poslovica 10.1. Ko#$ 3a9%!($ (%a'!,n$ ! IP 23$4$ o'"o#$&ostoje tri vrste kljunih razlika izme#u klasinih telefonskih i '& telefonskih mrea koje se odnose na me!ovitu komunikaciju. &rva je razlika u signalnim postupcima jedne i druge mree. ,va razlika se prevazilazi pretvaranjem i uaurenjem signalizacije ("'&;%, "'&;', "'G%+F)). (ruga je razlika u obliku prenosa korisnog signala. ,va razlika se prevazilazi 5G;ovima.

03E %re$a razlika je u korisnikim adresama jedne i druge mree. Fdresiranje u klasinim telefonskim mreama je odre#eno pozivnim brojevima i brojevima za upu$ivanje (kod prenetih brojeva), a tabele upu$ivanja se nalaze ili u svakom mrenom voru tj. centrali ili centralizovanim bazama. Fdresni sistem u 'nternetu se sastoji od negeografskih adresa tj. imena koja ine ravni imenik. 'nternetske adrese se esto ne mogu birati sa tastature obinog telefona. 10... +"a #$ ITAD a >"a TAD"kup servera, GT;ova i terminala jednog vlasnika tj. kontrolisan od jednog administratora naziva se '%F( (IP Telephon! ,dministrative Domain). Kada se govori o numeraciji, '%F( je '& mrea koja je ure#ena kao celina u smislu numeracije. '%F( se moe smatrati '& ekvivalentom klasine telefonske mree jednog vlasnika. %F( (Telephon! ,dministrative Domain) je administrativna celina u klasinoj telefonskoj mrei. 10.0. +"a '/ "o (va%!&!(ovan! "$%$&on'(! ;3o#$v!%o su tzv. geografski telefonski brojevi ija struktura zadovoljava naela '%-;% preporuke /.083 a to znai da se sastoji od koda zemlje tj. drave (predstavljen sa 0;7 cifre), koda oblasti i pretplatnikog broja, a ukupan sadraj broja nema vi!e od 0< cifara. &osmatraju$i kvalifikovani telefonski broj s leva na desno, moe se utvrditi da hijerarhijski red opada (kod drave, me#umesni kod, pretplatniki broj). Fnaliza broja prilikom upu$ivanja poinje od hijerarhijsku najznaajnijeg dela tj. sa leve strane, tzv. big endian postupak. 10.5. +"a '/ "o (va%!&!(ovana do2$n'(a !2$na'mena kojima se moe pretraivati ()" baza. ,va imena moraju zadovoljavati ogranienja po broju delova, broju karaktera u delu imena i moraju biti registrovana. &osmatraju$i kvalifikovano domensko ime s leva na desno, moe se utvrditi da hijerarhijski red delova imena raste (korisnik, firma, mrea, drzavna mrea). Fnaliza imena poinje od hijerarhijski najznaajnijeg dela tj. sa desne strane. 10.6. +"a '/ "o URI ad3$'$ IP "$%$&ona*ednoliki identifikator resursa, -+' ((ni#orm 'esource Identi#ier), moe biti adresa "'& terminala, K.717 terminala, elektronske po!te, kvalifikovani telefonski broj, adresa web stranice, itd. 10.6. Ko#! #$ 3v! o'novn! 3o;%$2 ad3$'!3an#a / 2$>ov!"o# PSTN H IP "$%$&on'(o# 23$4!&oznat je telefonski broj korisnika telefona u klasinoj telefonskoj mrei. 'sti korisnik ima i neki '& terminal. &rvi osnovni problem je odre#ivanje -+' adrese korisnikog terminala na osnovu telefonskog broja klasinog telefona istog korisnika. ,vaj problem proistie iz injenice da korisnik obinog telefona ne moe jednostavno da bira -+' adresu nekog '& terminala sa svoje tastature ili brojanika. ,vaj se problem moe re!iti postupkom /)-5. 10.7. Ko#! #$ d3/1! o'novn! 3o;%$2 ad3$'!3an#a / 2$>ov!"o# PSTN H IP "$%$&on'(o# 23$4!&oznat je telefonski broj traenog u klasinoj telefonskoj mrei. &oziv se zapoinje iz '& telefonske mree. (rugi osnovni problem je odre#ivanje onog GT;a koji moe da ostvari optimalnu vezu do traenog telefona. &roblem proistie iz injenice da svi GT;ovi na granici '& i klasine mree ne mogu istovremeno imati podatke o optimalnom uspostavljanju veze izme#u pozivaju$eg '& terminala i pozvanog telefona. &roblem se pretvara u problem

0<2 automatskog osveavanja pravila upu$ivanja u '& mrei. ,vaj se problem moe re!iti protokolom %+'&. 10.8. Ko#! #$ "3$?! o'novn! 3o;%$2 ad3$'!3an#a / 2$>ov!"o# PSTN H IP "$%$&on'(o# 23$4!&ozivi iz klasine mree se upu$uju po fiksnom planu upu$ivanja. %re$i osnovni problem me!ovite mree je automatsko osveavanje planova upu$ivanja u klasinoj mrei. ,vaj problem se moe re!iti protokolom :%+'&. 10.:. +"a #$ "o #"J("kra$enica /)-5, pored nekoliko tumaenja skra$enice (-lectronic N(Mbering, t-lephone N(Mbering, -A6C8 N(mber Mapping, t-lephone N(mber Mapping, -nhanced N(Mber), ima i nekoliko znaenja. )aj!ira definicija je da je /)-5 postupak koji omogu$ava da imenik u me!ovitoj digitalnoj i '& telefonskoj mrei bude jedinstven. )jegova primena je jo! i !ira od prostog univerzalnog telefonskog imenika. )aime, ovaj postupak omogu$ava biranje ne samo '& telefona ve$ i drugih '& resursa. "u!tinska definicija je da je /)-5 postupak povezivanja kvalifikovanog telefonskog broja i identifikatora pojedinih resursa u '& mrei. .esto se naziv /)-5 koristi kao ime radne grupe koja pripada organizaciji '/%C (Internet -ngineering Task Force) a koja se (grupa) bavi re!avanjem problema univerzalnog telekomunikacionog imenika. &onekad se osnovni standard iz ove oblasti +C: ( 'e3uest For omments) 1E08 (-A6C8 number and DNS) naziva /)-5 standardom. 10.10. Na ,$2/ '$ 9a'n!va ENUM)a /.083 numeraciji i ()";u. ,ba resursa su globalno rasprostranjena i proverena u praksi. 'deja /)-5;a je da se svakom '& terminalu dodeli kvalifikovani telefonski broj. %o onda omogu$ava korisnicima koji imaju samo telefonski aparat da jednostavno biraju '& terminale. 10.11. Ko#! '/ o'novn! (o3a*! o'"/ (a ENUM&retvaranje kvalifikovanog telefonskog broja u domensko ime, slanje ()" upita, pretraivanje dela ()" baze, prijem ()" odgovora sa -+' adresama '& terminala koji odgovaraju telefonskom broju. 10.1.. Ka(o '$ (va%!&!(ovan! "$%$&on'(! ;3o# 3$"va3a / do2$n'(o !2$,vo pretvaranje se moe prikazati slede$im primerom. &retpostavimo da registrovani /)-5 korisnik u Geogradu bira broj 9@%19%C@@. ,vo nije kvalifikovani broj prema /.083 jer mu nedostaju me#unarodni kod i kod oblasti (me#umesni kod). bog toga se on dopunjava i postaje L9B6%66%9@%19%C@@. ,vde znak PMQ oznaava da niz cifara iza njega predstavlja telefonski broj koji je u saglasnosti sa /.083 (kvalifikovani telefonski broj). "amo na ovaj broj se moe primeniti slede$i korak. - slede$em koraku se odbacuju svi znaci (karakteri) sem cifara pa se dobija 9B6669@19C@@. Groj se obr$e i dobija se @@@C91@9666B9. - slede$em koraku se dodaju take izme#u cifara pa se dobija @A@A@ACA9A1A@A9A6A6A6ABA9A )ajzad, ovom nizu se dodaju dva vr!na dela domenskog imena, Ae6C8Aarpa (ili Ae6C8Atld), pa domensko ime traenog korisnika postaje @A@A@ACA9A1A@A9A6A6A6ABA9Ae6C8AarpaA 10.10. Fa>"o '$ 3$do'%$d *!&a3a "$%$&on'(o1 ;3o#a o;3?$ / '"va3an#/ do2$n'(o1 !2$na-

0<0 ()" pretraivanje poinje od dela domenskog imena najvi!eg hijerarhijskog nivoa ( com, !u, org) koje se u domenskom imenu nalazi na desnoj strani. ()" pretraivanje poinje, dakle, od desnih delova domenskog imena. (eo telefonskog broja najvi!eg nivoa (kod drave) se nalazi prvi sleva. (a bi se domensko ime, dobijeno od telefonskog broja, pretraivalo na uobiajen nain, od dela najvi!eg nivoa, telefonski broj se mora obrnuti. 10.15. Fa>"o '$ !9a 'va($ *!&3$ / do2$n'(o2 !2$n/ '"av%#a "a,(aato !to svaka cifra moe (ali ne mora) biti deo domenskog imena. )a primer, .6Ae6C8Aarpa je ekvivalent delu domenskog imena iz severne Fmerike, .88Ae6C8Aarpa je ekvivalent delu domenskog imena uk, .9B6Ae6C8Aarpa je ekvivalent delu domenskog imena sr. 10.16. Ka(o '$ >a%#$ 9a)"$v 9a 3$"va3an#$ do2$n'(o1 !2$na / URI ad3$'$9alje se standardnim ()" zahtevom u kome je vrednost polja vrsta DNS upita 7<. ,va vrednost oznaava da se u ()" odgovoru oekuju podaci u obliku tzv. )F&%+ ++ (Naming ,utorit! Pointer 'esource 'ecord). 10.16. U (o2 do2$n/ '$ v3>! "3a4$n#$ URI ad3$'a v$9an!) 9a do2$n'(o !2$ do;!#$no od (va%!&!(ovano1 "$%$&on'(o1 ;3o#a- domenu Aarpa. F+&F (,ddress and 'outing Parameter ,rea) je domen prvog sloja koji vodi do domena drugog sloja koji slue za pretvaranje? '& adresa u domenska imena, domenskih imena u -+' adrese, '&v8 adresa u domenska imena, itd. 10.17. +"a #$ e1KL.arpa do2$nnulti koren

a3 a gov in;addr 2 E165 E int com uk

"lika 02.0@. %o je ()" domen drugog sloja koji sadri veze ( mapping) domenskih imena dobijenih od kvalifikovanih telefonskih brojeva i -+' adrese svih terminala koji pripadaju korisniku posmatranog telefonskog broja, slika 02.0@. 10.18. +"a #$ "ACT< <<%o je oblik zapisa (N,PT' '', Naming ,utorit! Pointer 'esource 'ecord) podataka koji se mogu na$i u bazama. ,vaj oblik se esto koristi u ()" bazama. (eo ()" baze koji pripada grani e6C8Aarpa sadri ovakve zapise. "vakom domenskom imenu dobijenom od telefonskog broja odgovara jedan ili vi!e ovakvih zapisa. &o dobijanju ()" upita, ()" baza !alje ()" odgovor koji sadri )F&%+ ++. ,vaj zapis sadri -+' adrese svih terminala koje koristi vlasnik telefonskog broja od kojega smo po!li. - primeru u kome smo po!li od telefonskog broja 9@%19%C@@ )F&%+ ++ sadri sve brojeve telefona koje koristi vlasnik broja 9@%19%C@@,

0<1 adresu njegovog "'& telefona, broj faksa 9B6666@BB@6, adresu elektronske po!te in#oPiritelAcom, itd. - zavisnosti od elje pozivaju$eg jedna od ovih adresa $e biti iskori!$ena za komunikaciju. 10.1:. Ka(av #$ &o32a" "ACT< <<)F&%+ ++ se moe sastojati od vie zapisa. "vaki zapis ima format kao na slici 02.0E.
2 redosled prednost oznake usluga rege=p zamena 0<

"lika 02.0E. "va (dvooktetska) polja iz zapisa se ne koriste u /)-5 postupku. )ajvanija polja su prednost (pre#erence), usluga (service) i regexp. &olje prednosti odre#uje koji $e zapis, od njih vi!e, biti obra#en prvi. &olje usluga govori koja se usluga moe koristiti -+' adresom iz ovog zapisa. &olje regexp sadri -+' adresu terminala usluge ija oznaka se nalazi u polju usluga. 10..0. Ka(o '$ o /%a3no o9na,ava ENUM o'"/ a(,znakom -.( (-A6C8 to ('I) pretvaranje. 10..1. +"a #$ "o 3!va"n! ENUM&ostupak koji povezuje telefonske brojeve koji ne zadovoljavaju /.083 strukturu i -+' adrese. Koristi se u privatnim, korporacijskim, me!ovitim telefonskim (telekomunikacionim) mreama. 10.... +"a #$ TRIP%+'& (Telephon! 'outing over IP, 'F 9.6H) je protokol koji omogu$ava razmenu podataka izme#u lokacijskih servera razliitih '%F(;a o upu$ivanju kako bi se postiglo da se pozivi iz '& mree upu$uju ka klasinoj mrei na jednoznaan i optimalan nain. ,vde je lokacijski server (J") zajedniko ime za proksi server u "'& mrei i gejtkiper u K.717 mrei. +azmena je interdomenska tj. vr!i se izme#u GT;ova i lokacijskih servera razliitih '%F(;a, slika 02.11.

GT0 %:0 &"%) %:1 J"1 %:7

J"0

'%F(0

'%F(1 GT1 %+'& %+'&

0<7

%+'& GT7 J"7 '%F(7

"lika 02.11. 10..0. F;o1 ,$1a #$ o"3$;an TRIP%+'& je protokol koji slui za razmenu podataka izme#u vorova '& mree o upu$ivanju poziva iz '& mree ka javnoj telefonskoj mrei. &ostavlja se pitanje? za!to se potreba za ovakvim protokolom ne pojavljuje u tako o!trom vidu i na strani telefonske mree. ,dgovor lei u razliitosti ovih mrea. ; %elefonska mrea se vi!e ne razvija a broj i obim '& mree se neprekidno pove$avaju. ; -pu$ivanje u telefonskoj mrei je jednoznano odre#eno planom upu$ivanja i retko se i malo menja. .esto osveavanje tabela upu$ivanja u lokacijskim serverima '& mree od strane administracije mree postaje suvi!e sloeno kod ve$ih '& mrea. ; - telefonskoj mrei nisu mogu$e zatvorene petlje u planu upu$ivanja a u '& mrei jesu. ; Ilasnik javne mree je esto jedan a vlasnika '& mrea (IP prova/dera) ima vi!e. ; (e!ava se da vlasnici '& mrea nisu i vlasnici GT;ova prema klasinoj mrei. "ve ove razlike ukazuju na tzv. problem lokalizacije GT;a za pozive koji se upu$uju iz '& u klasinu telefonsku mreu. *edna !ira definicija %+'&;a je da je on re!enje lokacijskog problema u '& mrei. Ciksno upu$ivanje veza u smeru od &"%) ka '& zbog nepostojanja protokola slinog %+'&;u u &"%) znai da neke veze iz &"%) ka '& ne$e biti upu$ene optimalnim putem. bog toga se predlae protokol :%+'& koji bi u klasinoj telefonskoj mrei imao istu ulogu kao %+'& u '& mrei. 10..5. Gd$ '$ d34$ oda*! / %o(a*!#'(o2 '$3v$3/ IP 23$4$- %+'G;u (Telephone 'outing In#ormation &ase). ,va baza se deli na bazu za podatke o eksternum J";ovima (onima koji pripadaju drugim '%F(), bazu sa podacima o internim J"; ovima i bazu sa lokalnim podacima. 10..6. Ka(o '$ o;av%#a 3o"o(o% TRIP-spostavljanjem %:& veze a zatim signalizacijom protokola GG&;3. -spostavom %:& veze, posle pregovaranja, lokacijski serveri jedan drugome po!alju sadraj svojih baza a svaka promena baze se !alje kao dopuna ostalima. "u!tina razmene podataka iz baza pojedinih J" je da svi lokacijski serveri 0na/u preko kojih GT;ova su dostupni koji telefonski brojevi. 10..6. +"a #$ <TRIP&rotokol koji u klasinoj telefonskoj mrei vr!i distribuciju podataka o upu$ivanju naziva se :%+'& ( ircuit Telephon! 'outing In#ormation Protocol, 122<. je jo! u fazi razmatranja). ,vaj protokol funkcioni!e isto kao %+'& uz razliku u parametrima koje distribuira. 10..7. Ka(o '$ !92$n#/#/ oda*! o / /?!van#/ / 2$>ov!"o# 23$4!(istribucija podataka o upu$ivanju kre$e iz oblasti u kojoj je do!lo do promene. )ovi podaci se !alju susednim oblastima. -koliko poruke distributivnog protokola prelaze tehnolo!ku granicu %F( A '%F( protokol :%+'& se pretvara u %+'& i obrnuto. )a ovaj nain se podaci o upu$ivanju raspodeljuju po itavoj me!ovitoj mrei.

0<3

10..8. +"a #$ 3$no'!vo'" ;3o#a&renosivost broja (Number Portabilit!, NP) je mogu$nost da korisnik zadri svoj pozivni broj ako promeni davaoca telekomunikacione usluge, vrstu usluge ili lokaciju a da se zbog toga ne naru!e kvalitet i pouzdanost usluge. Kao !to se iz ove definicije moe videti prenosivost pozivnog broja se odnosi na zadravanje istog pozivnog broja kada se promeni usluga (na primer? obina telefonska usluga se zameni '"() telefonskom uslugom), davalac usluge (na primer? prelazak sa mree 283 na mreu 287) i lokacija korisnika (na primer? selidba iz jednog grada u drugi). 10..:. F;o1 ,$1a '$ / 'av3$2$n!2 23$4a2a 9a)"$va 3$no'!vo'" ;3o#a- procesu ujednaavanja konkurentnosti svih ponu#aa usluga u telefonskoj ili telekomunikacionoj mrei prenosivost pozivnog broja igra kljunu ulogu. )aime, smatra se da $e korisnci lako birati novog ponu#aa usluga samo ako im se omogu$i da zadre svoj pozivni broj. "matra se, tako#e, da lako menjanje ponu#aa od strane korisnika znaajno podstie napredak telekomunikacione industrije. 10.00. Ko#! '/ (%#/,n! "$32!n! v$9an! 9a 3$no'!vo'" ;3o#a%o su? KorisniBki broj je pozivni broj korisnika koji odgovara '%-;% preporuci /.083. ,vaj broj ne podrazumeva me#unarodne (REES ili R22S) i me#umesne (R2S) prefikse ve$ samo me#unarodni kod drave (countr! code), oblasti (me#umesni kod, area code) i broj pretplatnika (subscriber number). "astoji se od 02 do 0< cifara. Creneti broj je korisniki broj koji je predmet prenosa u smislu izloene definicije prenosivosti broja. Broj za upu3ivanje ('outing Number) je broj koji mree i centrale koriste da bi se poziv uputio kroz mreu do traenog korisnika sa prenetim brojem. Ionorska mrea ili centrala je mrea ili centrala gde je posmatrani broj bio registrovan prvi put. Colazna mrea ili centrala je mrea ili centrala iz koje polazi poziv ka korisniku koji je preneo broj. Iolazna mrea ili centrala je mrea ili centrala u kojoj je korisnik sa prenetim brojem. Jsluna mrea ili centrala je ona mrea ili centrala u kojoj postoje podaci o prenetim brojevima i u kojima se moe dobiti broj za upu$ivanje. Tranzitna mrea ili centrala je mrea ili centrala koja se moe (ali ne mora) na$i izme#u dve od mrea ili centrala koje su pomenute? polazna, usluna, donorska i dolazna. 10.01. Ko#$ #$ o'novno na,$%o o'"va3$n#a v$9$ 'a (o3!'n!(o2 (o#! #$ 3$n$o ;3o#,p!te naelo o ostvarenju veze sa korisnikom koji je RpreneoS broj je slede$e. &o izabranom broju ostvaruje se veza sa uslunom centralom. %u se dolazi do broja za upu$ivanje i veza se pomo$u njega ostvaruje do traenog pretplatnika. "ama telefonska veza se moe ali ne mora ostvariti preko uslune centrale. )a slici 02.70. je prikazano naelo ostvarivanja veze.

0<<
F G

&5 &5: %5: (5:

-5:

birake cifre pretvaranje pozivnog broja u broj za upu$ivanje ostvarenje veze F pozivaju$i korisnik G pozvani korisnik koji je preneo broj

&5:, -5:, %5:, (5: A polazna, usluna, tranzitna, dolazna mrea ili centrala

"lika 02.70. "lika 02.70. je sasvim naelna jer se u realizacijama moe na$i sluaj da su -5 i &5 ista mrea, da su %5 i -5 ista mrea, itd. 10.0.. Ko#$ 3o2$n$ / 23$4/ /no'! 2o1/?no'" 3$no'!vo'"! ;3o#aKorenite promene se moraju izvr!iti u numeraciji tj. imeniku, signalizaciji, postupku upu$ivanja i sistemu naplate usluge. -vo#enjem funkcije prenosivosti broja imenik telefonske centrale (mree) od popisa geografskih i hijerarhiskih brojeva koji je istovremeno i popis adresa za upu$ivanje postaje ravni imenik tj. popis virtuelnih brojeva. 'z samih postupaka ostvarenja veze sa terminalima koji su preneli brojeve, vidi se da se signalizacija koristi na sloeniji nain. &ostupak upu$ivanja se menja? od hijerarhijskog na osnovu pozivnog broja, koristi pretvaranje pozivnog broja u broj za upu$ivanje. "istem naplate usluge se mora menjati zato sto ne postoji vrsta vezanost broja iz imenika i broja resursa mree koji se koriste za vezu, kao kod mrea bez prenosivosti broja. 10.00. +"a / 3$a%!9a*!#a2a 23$4a 'a 3$no'o2 ;3o#$va 3$d'"av%#a ;3o# 9a / /?!van#$%u se razlikuje nekoliko sluajeva. Groj za upu$ivanje moe biti adresa? ; pozvanog telefona, ; dolazne centrale, ; dolazne mree ili ; neke take u mrei preko koje se moe do$i do traenog korisnika koji je preneo broj. "amo u prvom sluaju je broj za upu$ivanje dovoljan za ostvarenje veze a u tri preostala potrebne su dodatne informacije, naje!$e izabrani korisniki broj pozvanog. 10.05. Da %! '$ / v$9! 'a (o3!'n!(o2 (o#! #$ 2o1/?no'"! v$9an$ 9a n/2$3a*!#/3$n$o ;3o# 2o3a#/ 9ad34a"! (o3!'n!,($

0<8 &rilikom ostvarenja veze sa korisnikom koji je preneo broj moraju se zadrati funkcije identifikacije pozivaju$eg, :J', ( alling "ine Identi#ication) i identifikacije strane G, tj. linije na kojoj je veza zavr!ena, :,J', ( onnected "ine Identi#ication). 10.06. Ka(va #$ '!1na%!9a*!#a n$o )odna / 23$4! 'a 3$no'!vo>?/ ;3o#$vaCunkcija prenosivosti broja je uslovljena kori!$enjem signalizacija koje mogu preneti razne podatke kao !to je to signalizacija '%-;% broj @. ,va signalizacija se, kao !to je poznato obavlja signalnim porukama a za ostvarenje veze se koriste poruke iz korisnikog dela signalizacije koji se nazivaju %-& (Telephone (ser Part) i '"-& (ISDN (ser Part). &rva poruka koja se koristi za ostvarenje veze je 'F5 (Initial ,ddress Message) ili 'F' (Initial ,ddress message with additional In#ormation). ,va poruka nosi, pored brojnih podataka i identifikatora i izabrani broj. ,vaj broj se u najjednostavnijem sluaju koristi za uspostavu veze. - sluaju prenetog broja ovaj broj se u uslunoj centrali moe iskoristiti da se utvrdi broj za upu$ivanje. Kada se utvrdi broj za upu$ivanje on moe zauzeti mesto u novoj poruci 'F5_ ('F'_) i tako do$i do pozvanog pretplatnika. %reba napomenuti da se pored broja za upu$ivanja !alje i prvoizabrani broj. 10.06. Ko%!(o na,$%a o'"va3!van#a 3$no'!vo'"! ;3o#a o'"o#$.etiri? 0. preusmeravanje poziva u donorskoj centrali ($nward 'outing, $'), 1. preusmeravanje poziva posle RslepogS zauzimanja donorske centrale (dropback ili 'eturn To Pivot, 'TP), 7. preusmeravanje poziva posle prekida iz donorske centrale (7uer! on 'elease, Do+), 3. preusmeravanje u jednom koraku (,ll all 7uer!, , 7). 10.07. Ka(o '$ 3!2$n#/#$ 3vo na,$%o- ovom re!enju donorska centrala sadri bazu podataka o prenetim brojevima. (- svim slede$im primerima realizacije preusmeravanja poziva radi ostvarenja mogu$nosti prenosa brojeva koristi$e se izraz centrala mada se on uvek moe zameniti izrazom centrala ili mre>a kao !to je to na slikama i oznaeno). &o prijemu signalne poruke 'F5 (Initial ,ddress Message) u donorskoj centrali se upu$uje upit bazi podataka i dobija se broj za upu$ivanje. Groj za upu$ivanje se ugra#uje u novu signalnu poruku 'F5_ kojom se poziv moe uputiti do pretplatnika G, kao na slici 02.7@. %reba re$i da u nekim sluajevima tranzitne centrale ili mree ne postoje. ,igledno je da je u ovom sluaju donorska centrala istovremeno i usluna.

-5: F 'F5 'F5 &5 &5: %5: (n5: M (G 'F5_ 'F5_ G G_

0<@

%5: (5: F (G) pozivaju$i (pozvani) korisnik, G_ traeni pretplatnik pre preno!enja broja &5:, -5:, %5:, (5:, (n5: A polazna, usluna, tranzitna, dolazna, donorska mrea ili centrala (G baza podataka o prenetim brojevima

"lika 02.7@. 10.08. Ka(o '$ 3!2$n#/#$ d3/1o na,$%o%5:0 F 'F5 'F5 &5 &5: D+ (n5: M (G G_ -5:

'F5_ 'F5_ G %5:1 (5: F (G) pozivaju$i (pozvani) korisnik, G_ traeni pretplatnik pre preno!enja broja &5:, -5:, %5:, (5:, (n5: A polazna, usluna, tranzitna, dolazna, donorska mrea ili centrala (G baza podataka o prenetim brojevima

"lika 02.74. "lian sluaj prethodnom je slede$i. Gaza podataka o prenetim brojevima i brojevima za upu$ivanje se i u ovom sluaju nalazi u donorskoj centrali. &oziv se i u ovom sluaju uputi donorskoj centrali ali ona, umesto preusmeravanja poziva, vrati unazad (dropback) informaciju sa brojem za upu$ivanje (D+) do one centrale koja ima mogu$nost promene signalne poruke 'F5. )a slici 02.74. je pretpostavljeno da je to tranzitna centrala mada to moe biti i polazna centrala. 10.0:. Ka(o '$ 3!2$n#/#$ "3$?$ na,$%o"lede$a mogu$nost preusmeravanja je ona koja se zasniva na postojanju baze podataka u tranzitnoj centrali %:0. &rimarni poziv se upu$uje u donorsku centralu koja, na!av!i da je broj prenet, prekida vezu signalnom porukom +/J. ,va poruka prekida nosi podatak da je traeni broj prenet tj. da se ne radi o prekidu zbog biranja nepostoje$eg broja. &o prijemu ove

0<4 signalne poruke u tranzitnoj centrali se upu$uje upit (7uer! on 'elease, Do+) bazi podataka za izabrani broj, dobija se broj za upu$ivanje i veza se preusmerava kao na slici 02.7E.
%5:0M(G F 'F5 'F5 &5 &5: -5: 'F5_ 'F5_ G %5:1 (5: F (G) pozivaju$i (pozvani) korisnik, G_ traeni pretplatnik pre preno!enja broja &5:, -5:, %5:, (5:, (n5: A polazna, usluna, tranzitna, dolazna, donorska mrea ili centrala (G baza podataka o prenetim brojevima +/J (n5: G_

"lika 02.7E. 10.50. Ka(o '$ 3!2$n#/#$ ,$"v3"o na,$%o,vaj nain uspostavljanja veza do pretplatnika podrazumeva postojanje centralne baze podataka o prenetim brojevima u polaznoj centrali, kao !to je prikazano na slici 02.32. ili u prvoj tranzitnoj centrali. &o!to je pozivaju$i korisnik zavr!io sa biranjem broja upu$uje se upit centralnoj bazi a kao odgovor se dobija broj za upu$ivanje. - ovom sluaju je vano uoiti da donorska centrala nije ukljuena u proces preusmeravanja poziva. Fdresa pretplatnika koji je preneo broj se nalazi u jednom koraku tj. upitu tako da nema tzv. slepih zauzimanja.

&5:M(G F

%5:0 G_ 'F5

&5 &5: (n5:

-5:

'F5 'F5

0<E
G %5:1 (5: F (G) pozivaju$i (pozvani) korisnik G_ traeni pretplatnik pre preno!enja broja &5:, -5:, %5:, (5:, (n5: A polazna, usluna, tranzitna, dolazna, donorska mrea ili centrala (G baza podataka o prenetim brojevima

"lika 02.32. 10.51. Ka(o '$ !9vod! 3$no'!vo'" ;3o#a / IP "$%$&on'(o# 23$4!%ako !to se promene podaci u ()" bazi i primenom postupka /)-5. )aime, '& telefon koji je preneo broj u neku drugu raunarsku mreu promenio je i -+' adresu. ,va promena mora da se izvr!i i u ()" domenu . e6C8Aarpa. &osle ove promene, na ()" upit sa domenskim imenom dobijenim od telefonskog broja, dobi$e se ()" odgovor sa )F&%+ ++ u kome se nalazi nova -+' adresa. 10.5.. Ka(o '$ o'"va3/#$ v$9a !9 IP 23$4$ 'a PSTN "$%$&ono2 (o#! #$ 3$n$o ;3o#Fko nema :%+'&;a, promenom u %+'& bazi lokacijskih servera. &ozivni broj koji je prenet predstavlja virtuelni broj. &osle prenosa je sasvim mogu$e da neki drugi GT u '& mrei moe da ostvari optimalni put ka traenom prenetom broju. %reba naponenuti, da se kod prenosa brojeva, podaci u bazama u &"%), ()" i lokacijskim serverima moraju promeniti u !to kra$em vremenu. Fko postoji :%+'& onda se promena distribuira po svim delovima me!ovite mree. 10.50. Ka(o '$ o'"va3/#$ v$9a !9 PSTN 23$4$ 'a IP "$%$&ono2 (o#! #$ 3$n$o ;3o#&reko %+'& ; :%+'& distribucije podataka za upu$ivanje. &rema ostatku '& mree promena se prenosi %+'&;om. )a tehnolo!koj granici ova se promena distribuira :%+'&;om u delovima klasine mree. 10.55. Ka(o '$ na %a?/#$ o9!van#$ %o(a*!#'(! 3$n$"o1 ;3o#a&osmatra se prenos telefonskog broja u fiksnoj mrei iz jednog mesta F u drugo G, zbog selidbe. &ozivanje prenetog broja moe izazvati ve$e tro!kove pozivaju$im korisnicima iz mesta F a da oni toga nisu svesni pre biranja broja. bog toga se sistem naplate kod prenosa broja razlikuje od naplate kod vrlo sline funkcije preusmeravanja poziva, dodatne usluge '%-;% preporuka '.1<1. )aime, prenosivost brojeva je mogu$nost koja je zakonski obavezna za vlasnika mree i zbog toga preovla#uje mi!ljenje da kori!$enje ove mogu$nosti treba da bude besplatno za korisnike. (odatne usluge su mogu$nosti koje olak!avaju kori!$enje telefonske tehnike, dobijaju se na korisnikov zahtev i zbog toga se pla$aju. "amo uvo#enje ove mogu$nosti, postupak njenog ostvarenja i odnose me#u mreama koje su ukljuene u prenosivost broja reguli!u tzv. nacionalna regulatorna tela (agencije).

082

11. P!"an#a o 3o3a,/n/ a($"'(!) 3$'/3'a

Svako prema mogu3nosti$ svakome prema potrebi 5 <arl Marks, <omunisti?ki mani#est 11.1. Ka(v$ '/ '/>"!n'($ 3a9%!($ !92$=/ 3o3a,/na 3$'/3'a (%a'!,n$ ! IP "$%$&on'($ 23$4$- klasinoj telefonskoj mrei nedostatak resursa izaziva nemogu$nost ostvarenja veze (gubici, loss, blocking) ili ekanje na ostvarenje veze. &o uspostavljanju veze saobra$ajna svojstva korisnika i resursa ne mogu uticati na kvalitet govornog signala.

080 - paketskoj mrei, praktino, ne postoje gubici poziva zbog nedostatka resursa. -koliko su resursi preoptere$eni, pove$ava se ka!njenje paketa i, najzad, paketi poinju da se gube (packet loss). ,vo dovodi do smanjenja kvaliteta govornog signala na prijemu. Kratko reeno, nedostatak resursa u klasinoj mrei izaziva manji broj veza od eljenog ali su veze dobrog kvaliteta. - paketskoj mrei nedostatak resursa izaziva pad kvaliteta veza ali se sve veze ostvaruju. (ruga razlika je u upravljanju kvalitetom veze u toku njenog trajanja. )aime, u paketskim mreama se prati optere$enje tj. stepen zagu!enosti mrenih vorova. )a prve znake zagu!enosti, ukljuuju se postupci smanjivanja intenziteta onih izvora ija informacija nije vezana za rad u realnom vremenu. ,vakvi postupci nisu potrebni u klasinoj mrei jer su korisnike informacije u njoj nezavisne jedna od druge. %re$a su!tinska razlika je u zajednikom uticaju saobra$ajnih i nesaobra$ajnih veliina na kvalitet govornog signala u paketskoj mrei. - klasinim mreama saobra$ajne veliine utiu na broj uspostavljenih veza a kvalitet govornog signala na prijemu zavisi od elektrinih i prenosnih svojstava mree (!umovi, preslu!avanje, kodovanje). - paketskim mreama sve veliine imaju uticaj na kvalitet govornog signala (!um, eho, mali bafer i pove$ano ekanje paketa smanjuju kvalitet govornog signala). 11... Ko#$ #$ o'novno !"an#$ 'ao;3a?a#no1 3o3a,/na / a($"'(o# 23$4!,snovni saobra$ajni proraun u paketskim telekomunikacijama se svodi na traenje odgovora na pitanje? koliki protok paketskih linkova i koliki bafer (traene veliine) treba da budu pa da ka!njenje i broj izgubljenih paketa budu ispod propisane vrednosti (propisana veliina) ako je poznat ponu#eni paketski protok korisnika (procenjena ili izmerena veliina). 11.0. Da %! 'ao;3a?a#n! 2od$% ISDN 3!'"/ a 3$d'"av%#a 2od$% (%a'!,n$ !%! a($"'($ "$%$&on!#$"aobra$ajni model '"() pristupa predstavlja oba modela. )aime, korisniki (G) kanali se zauzimaju prema modelu sa gubicima koji je tipini model klasine telefonije. -koliko su svi G kanali zauzeti slede$i poziv ne moe biti usluen. "ignalni (() kanal prenosi paketizovanu signalizaciju i paketizovane podatke. &aketi koji nai#u na zauzeti ( kanal ekaju na njegovo osloba#anje i u ovom modelu nema gubitaka. ,vo je, dakle, tipini model paketskog usluivanja. 11.5. +"a #$ '%!,no / 3o3a,/n!2a 3$'/3'a / (%a'!,n!2 ! a($"'(!2 "$%$(o2/n!(a*!#a2a%o je osnovno naelo statistike ravnotee procesa dolazaka zahteva (poziva, paketa) i procesa njihovog usluivanja. )aime, ovo naelo je posledica osnovnog zahteva usluivanja da se proseni saobra$ajni zahtevi ne menjaju sa vremenom. "amo u tom sluaju $e se uspostaviti statistika ravnotea izme#u zahteva i usluge. - ovom ravnotenom, stacionarnom stanju je mogu$e odrediti prosene vrednosti svih veliina. 11.6. Ko#! '/ 'ao;3a?a#n! o(a9a"$%#! 9na,a#n! / IP 23$4!%o su? vreme aktivnosti i neaktivnosti izvora paketa, protok paketa jednog izvora, raspodela vremena izme#u dva uzastopna paketa, srednje vreme trajanja paketa, promenljivost vremena trajanja paketa, najve$i protok paketskog linka, iskori!$enost linka, broj mesta u baferu (veliina bafera), gubici paketa. 11.6. +"a #$ o'novn! 9ada"a( 'ao;3a?a#n!) 3o3a,/na / IP "$%$&on!#!(imenzionisanje paketskog linka i bafera. )aime, u jednoj oblasti paketske telefonske mree postoji odre#eni broj korisnika. &oznat je njihov saobra$ajni profil. ,snovni zadatak je odrediti potrebni protok paketa u paketskom linku ka nekoj mrenoj taki i potrebnu veliinu

081 bafera tako da link bude dovoljno iskori!$en ali ne suvi!e tako da veliina bafera moe da bude dovoljna da se ne izgubi vi!e od zanemarljivog dela paketa. 11.7. Da %! #$ !'"! na,!n 3o3a,/na 9a 1ovo3n$ ! '!1na%n$ 3$'/3'$)e. +azlike proistiu iz razliitog stepena znaaja govornih i signalnih paketa. "ve se ini da se signalni paketi ne izgube. "ignalni paketi se prenose uglavnom protokolima sa proverom prijema i retransmisijom (%:&, ":%&) a govorni paketi se prenose brzim protokolom (+%&). -koliko se signalizacija prenosi +%&;om, bez mogu$nosti retransmisije, tada se primenjuje visestruko slanje paketa koje smanjuje verovatno$u gubitka paketa do zanemarljivog stepena. &roraun resursa za govorne pakete u sluajevima velikih optere$enja pokazuju mogu$nost gubitaka paketa koji u krajnjem sluaju vode do pada kvaliteta govornog signala izraenog kroz smanjenje vrednosti inioca kvaliteta veze '. &roraun signalnih resursa pokazuje da u sluajevima velikih optere$enja moe do$i do usporavanja postupka ostvarenja i raskidanja veze, ali ne i do gubitaka. 11.8. Ka(o 2o4$ da '$ 3$d'"av! 2od$% !9vo3a a($"!9ovano1 1ovo3no1 '!1na%a&rvi model nekomprimovanog signala je jednostavan. %u se moe izraunati potreban protok koji je stalne vrednosti. &osmatrajmo tridesetokanalni multipleksni signal poznat pod imenom /0. -koliko ne postoji kompresija, za paketski prenos ovog signala je potrebno 9@*p0LC8+kbGs gde je p0 protok paketskog zaglavlja koji se odnosi na jedan kanal (u kbGs). (rugi, model komprimovanog signala, je sloeniji u saobra$ajnom smislu. )aime, prvi postupak u procesu kompresije je odbacivanje pauza u govoru. &osmatraju$i grupu od N kanala kao grupu izvora saobra$aja, postupak odbacivanja pauza u govoru ini da broj aktivnih izvora saobra$aja nije konstantni broj ve$ vremenski promenljivi broj. ,va injenica uslonjava postupak izraunavanja potrebnog protoka, koji je u ovom sluaju, oigledno, manji nego u sluaju bez kompresije. 11.:. Ka(o !91%$da 2od$% !9vo3a 1ovo3no1 '!1na%a 'a (o2 3$'!#o2Kompresija se, u prvom redu, poinje izborom vanijih delova signala tj. odbacivanjem pauza u govoru.
aktivno stanje, F ti!ina, % nastanak paketa vreme

"lika 00.E. ,dbacivanje pauza u govornom signalu (silence removal) se zasniva na davno utvr#enoj injenici da svaki govorni signal ima aktivna stanja (ije je trajanje TaK@A8s%6A.s, srednja vrednost 6G) i stanja govorne pauze (ije je trajanje tpK@AC%6ABs, srednja vrednost 6G\). &renos pauza se ne vr!i. &renos govornog signala se vr!i tako !to se u aktivnom stanju govor pretvara u konstantni tok govornih paketa iji protok ima stalnu vrednost, slika 00.E. 11.10. Ka(o !91%$da 2a"$2a"!,(! 2od$% !9vo3a 1ovo3no1 '!1na%a 'a (o2 3$'!#o2%o je model sa dva stanja, kao na slici 00.02. - stanju ti!ine (%) nema stvaranja paketa a u aktivnom stanju (F) se stvara ; paketa u sekundi (pGs). - ovom modelu se defini!u intenziteti prelazaka u aktivno stanje (\) i intenzitet prelazaka u stanje pauze ().

087

\ ]
@*pGs+

;*pGs+

"lika 00.02. ,dre#uje se inilac aktivnosti izvora iK\G*L \+. a prenos ovog paketi0ovanog govora bez pauza jednog govornika potreban je protok od i;*pGs+. 11.11. Ka(o !91%$da 2a"$2a"!,(! 2od$% a($"'(o1 2/%"! %$('$3a 'a ;a&$3o2%o je model koji se sastoji od N izvora govornih signala, jednog (nK6) usluuju$eg organa (odlazni link, iji je protok ; a saobra$aj ^) i odre#eni broj mesta za ekanje (r) od kojih svako moe primiti po jedan paket a koja zajedno predstavljaju bafer, slika 00.00.
izvori 6 . 9 . . . N r nK0

"lika 00.00. 11.1.. +"a #$ o'novn! 9ada"a( 3o3a,/na ;a&$3a%o je odre#ivanje broja mesta za ekanje u baferu (r), ako su poznata svojstva govornog signala ( i \), broj izvora govornog signala N, svojstva linka (protok ; i saobra$aj ^), na takav nain da gubici budu manji od propisanih &p. &okazuje se da je jednaina koja odre#uje gubitke slede$a?

&p ,N Ne%3rG;
gde su?

3K*6%+*6L+GY6%* GN+Z, KG,

KNG *6L+

11.10. +"a o(a9/#$ 3o3a,/n&roraun pokazuje da se najlo!iji rezultati tj. najve$i gubitci dobijaju za mali broj izvora. &ove$anjem broja izvora (i srazmernim pove$anjem protoka linka) gubici postaju sve manji i manji za isti broj mesta u baferu, slika 00.07.
&p

083
6%

NKB, K@ABI NK9@, K@ABI

;KC.AI pGs
@,6%

@,@6 ^

^ 6@@

^ .@@

^ ^ ^ 9@@ 8@@ I@@ broj mesta u baferu

^ C@@

"lika 00.07.

1.. P!"an#a o '"anda3d!2a / a($"'(!2 "$)n!(a2a

)*ere all Turks are going$ little (ujo 1ould go also, Serbian smart thought #rom time o# Turkish empire, iz jedne diskusije na 'nternetu (-gea #orum, 11;@;122<.) 1..1. Ko#! '"anda3d! od3$=/#/ o'"/ ($ In"$3n$"a%o su tzv. +C: ('e3uests For omments). +C: su standardi koji se oznaavaju trocifrenim ili etvorocifrenim brojevima (na primer 'F 1H6, Internet Protocol, September 6HB6. ili 'F 9.6H, Telephon! 'outing over IP, Oanuar! .@@.). ,ve standarde ure#uje telo koje se zove

08< '/%C (The Internet -ngineering Task Force) sa adresom httpMGGwwwAiet#AorgG. "tandardi se mogu na$i i preuzeti besplatno na adresi httpMGGwwwAiet#AorgGr#cAhtml . +C: standardi su poeli da se stvaraju 0E8E. "tvaranje ovih standarda se razlikuje od stvaranja ostalih. (ok je uobiajeni postupak da se standardi stvaraju u krugu eksperata nekog standardizacionog tela, +C: se stvaraju od poetka do kraja u '& zajednici koju ine svi koji su zainteresovani. (ok se nalaze u postupku predlaganja i diskusija (bar 8 meseci) nazivaju se predlozima (dra#t) a posle usvajanja mogu pripadati jednoj od etiri grupe? " ; Standards Track, / 5 -xperimental, G % &est urrent Practice, ' 5 In#ormational. )ovije verzije zamenjuju stare (SIP 'F 9.C6, CA.@@.A zamenjuje SIP 'F .I89, 9A6HHHA). 1.... Ko#! '"anda3d! va4$ 9a FR 23$4$"tandarde C+ tehnike je ranije odravao tzv. C+ forum ( 111.frforum.com). "ada je to MP"S and Frame 'ela! ,lliance (*ttpMNN111.mplsforum.orgNframeN). "tandardi se nazivaju Implementation ,greements *I,+ F'F =AN gde je = broj I, a N broj verzije I, F'F A= . a potrebe paketske telefonije su najvaniji C+C.02.0 (Frame 'ela! Network%to%Network S; Implementation ,greement % September 6HHC) i C+C.00.0 (;oice over Frame 'ela! Implementation ,greement % Ma! 6HH1 % ,nnex O added March 6HHH). 1..0. Ko#! '"anda3d! va4$ 9a ATM 23$4/"tandarde F%5 tehnike (koji se zovu ,pproved Speci#ications) odrava F%5 Corum (111.atmforum.com). "tandardi su razvrstani u grupe od kojih se svaka odnosi na jednu oblast? arhitektura, signalizacija, itd. a oblast telefonije interesantna je grupa standarda ;oice F Telephon! over ,TM (;To,), koji nose oznake? a#%vtoa%abcdAe#g (a, b, c, d, e, #, gK@,AAAH) gde je abcd broj standarda a#%vtoa a e#g broj verzije standarda a#%vtoa%abcd. 1..5. Ko#! '$ '"anda3d! 3!2$n#/#/ / IP "$%$&on!#!'& telefonija koristi sve standarde koji se odnose na telekomunikacije i paketsku tehniku. %o su standardi ije je mesto nastanka '%-;%, '/%C, C+ forum, F%5 forum, /%"' ( -uropean Telecommunications Standards Institute, wwwAetsiAorg), F)"' (,merican National Standards Institute, 111.ansi.org), /:5F (wwwAecma%internationalAorg). &oslednjih godina je primetna saradnja raznih organizacija na izradi zajednikih standarda kao !to je protokol 5/GF:, izra#en u zajedni!tvu '/%C ('F 9@6I) i '%-;% ('ecommendation 2A.8B). 1..6. Ko#! '"anda3d! od3$=/#/ '!1na%!9a*!#/ <<S7 a (o#! SIGTRAN"ignalizacija ::"@ je razvijena za potrebe telefonskih mrea u organizaciji '%-;%. Iremenom je ova signalizacija dobijala nove primene, pa je pojavom paketske telefonije '/%C grupa "'G%+F) (wwwAiet#AorgGhtmlAchartersGsigtran%charterAhtml) nastavila izradu standarda koji omogu$avaju prilago#avanje signalizacije ::"@ u paketskim mreama. 1..6. Ko#! '/ #o> va4n! '"anda3d! / "$%$&on'(o# "$)n!*!"ignalizacija u privatnim '"() mreama, D"'G, je odre#ena najpre /:5F ( -uropean omputer Manu#acturer ,ssociation) standardima, zatim /%" (-uropean Telecommunications Standard) standardima pa '",6'/: (International Standardi0ation $rgani0ation and International -lectrotechnical ommission) standardima. "tandardi /:5F su tako#e poznati po tome !to propisuju pretvarae signalizacije "'& A D"'G. 1..7. Ko#! na,!n !93ad$ (o2 a"!;!%n$ "$)n!($ #$ 2o1/? '$2 '"anda3d!9a*!#$&osebna vrsta standardizacije je udruivanje zainteresovanih proizvo#aa opreme u cilju proizvodnje kompatibilne opreme. %o je regulisano dogovorom kao !to je to bio 5emoradum

088 o razumevanju (Memorandum o# (nderstanding) u vezi proizvodnje korporacijskih '"() centrala koje koriste signalizaciju D"'G.

10. P!"an#a o '(3a?$n!*a2a ! v!>$9na,n!2 "$32!n!2a

Skra3enice naBinjene od poBetni* slova pi4u se velikoM =J"$ #5...Cadeni nastavci pi4u se malo i odvajaju crticom 5 Ivan <la/n, 'e?nik /e0i?kih nedoumica, Nolit, 6HH. 10.1. +"a 'v$ 9na,! IP ! T<PMIP5ada oznaavaju dva protokola, ove skra$enice se esto koriste za oznaavanje celokupne paketske tehnologije i svega !to se na nju odnosi. %ako je, na primer, vrlo popularan izraz IP

08@ cloud za deo mree u kome je primenjena paketska tehnika. .esto se, tako#e, sre$u izrazi '& svet (IP world), '& zajednica (IP communit!, IP entit!), itd. 10... Ko#$ '/ na#,$>?$ (o3!>?$n$ '(3a?$n!*$ / In"$3n$" "$%$&on!#!%o su skra$enice koje se odnose na imena protokola. ,ne se, uglavnom, sastoje od dva, naje!$e, tri i etiri slova. &o!to se esto u skra$enici nalazilo slovo P(rotocol) moralo je da se pojavi dosta istih skra$enica. (+%& oznaava 'eal%time Transport Protocol i 'outing Table Protocol). "em toga, troslovne skra$enice iz oblasti 'nterneta imaju puno replika u drugim oblastima. (+%& je skra$enica i za? 'apid Thermal Processing, 'egional Transportation Plan, itd.) 10.0. Mo1/ %! '(3a?$n!*$ !2a"! v!>$'"3/(o "/2a,$n#$(a. .est je sluaj da se navode razliiti izvori skra$enice? +%& ('eal%time Transport protocol, 'eal Time Protocol, 'eal time Trans#er Protocol). " druge strane, postoji mogu$nost da se skra$enica iji se izvori razlikuju stvarno odnosi na razliite stvari. SIP moe znaiti? Sesion Initiation Protocol, Simple Internet Protocol, Session Invitation Protocol ali se prvo i tre$e tumaenje odnose na istu stvar. bog toga je jedini pouzdani nain uporediti izvorne i najsveije +C: koje se odnose na neku skra$enicu. 10.5. Od ,$1a 'v$ 2o4$ na'"a"! '(3a?$n!*a /)-5'nteresantno je videti !ta se sve navodi kao izvor skra$enice /)-5? -lectronic N(Mbering, t-lephone N(Mbering, -A6C8 N(mber Mapping, t-lephone N(mber Mapping. 'zvorni standard +C: 1E08 ne pominje ni jedan izvor ove skra$enice. 10.6. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ 3$,! routing ! for1arding- na!em jeziku bi se obe rei mogle prevesti sa upuQivan/e. - klasinoj telefonskoj mrei re upu$ivanje znaava proces u mrenoj taki (centrali) koji odre#uje kojim putem $e se uputiti veza. &lanovi upu$ivanja su bili statini, retko menjani od strane administratora mree. 'nternetu se pojavljuje potreba za dinamikom promenom pravila upu$ivanja pa se u strunoj literaturi pojavljuju termini upu$ivanje (routing) i prosle#ivanje (#orwarding). -pu$ivanje je uskla#ivanje pravila prosle#ivanja veza a prosle#ivanje je proces odre#ivanja naredne deonice veze kroz mreu. Kratko reeno, prosle#ivanje danas oznaava postupak u mrenom voru koji se u klasinim mreama zvao upu$ivanje. (rugo tumaenje se svodi na obja!njenje da je prosle#ivanje ( #orwarding) proces koji se de!ava u jednom mrenom voru a upu$ivanje (routing) je algoritam koji uzima u obzir celu mreu tj. skup prosle#ivanja od izvora do odredi!ta. "aglasno ovom tumaenju, tabele upu$ivanja u mrenim vorovima bi se mogle zvati tabelama prosle#ivanja. 10.6. Ko#a 9na,$n#a !2a 3$, od#$( / "$%$&on!#!,djek (echo) oznaava dve pojave. &rva je neizbena i !tetna? to je pojava zaka!njenog signala govornika na strani govornika ili slu!aoca a posledica je nemogu$nosti spreavanja me#usobnog uticaja korisnikih signala u jednom i drugom smeru. (ruga je korisna i plod je razvoja '"() tehnike. - korisnikom delu '"() mree, izme#u k;tog '"() terminala (%/k) i mrenog zavr!etka ()%) postoju etvoroini prenos. Gitovi oznaeni sa / (!alju se u smeru )%\%/) predstavljaju iste bitove tj. odjek bitova ( (!alju se u smeru %/k\)%) kao potvrda terminalu %/k da je njegova poruka po ( kanalu poslata u smeru )%\'"() centrala.

084 10.7. Ko#! '$ 'v$ !93a9! (o3!'"$ da '$ o9na,! a($"(atagram, frejm, ram, okvir, $elija ili segment. 10.8. Ko#! '$ !93a9! (o3!'"$ 9a o9na(/ (v!3"/$%n$) v$9$%o su? JF& veza ('"()), sesija ("'&), asocijacija (":%&), kontekst (5/GF:,), perzistentna veza (K%%&). 10.:. Ka(o '$ 'v$ 9ov/ #$d!n!*$ na 13an!*a2a 23$4a ! (o#$ '/ n#!)ov$ &/n(*!#$*edinica koje se nalaze na granicama dve mree (GT, gatewa!, 'T-, Inter)orking (nit, edge router, &I inter#ace serving node) se naje!$e nazivaju gejtvejem. ,vo uop!teno ime bi se moglo zameniti imenom prenosnik. Cunkcije ovakvih prenosnika su razliite. - nekima se menja format korisne informacije (paketizer ; depaketizer). 5ogu imati funkciju transkodovanja (:A166 5 :A1.H). - nekima (signalni GT) se signalizacija prevodi a u nekima uauruje. - nekima se prevodi pozivni broj (iz -+';ja bro/Pgatewa! u telefonski broj) a u nekima se prevode protokoli (%+'& u :%+'& i obrnuto). 10.10. +"a 'v$ 9na,! dvo'2$3no'" v$9$5oe znaiti mogu$nost dvosmernog slanja i prijema signalizacije ali i mogu$nost dvosmernog slanja i prijema korisnikih podataka. Kada se govori o dvosmernosti razmene signalizacije, razlikuju se simetrine tj. izbalansirane veze i nesimetrine veze. "imetrine signalne veze su uobiajeno signalne veze izme#u centrala (D"'G, ::"@). )esimetrine signalne veze su izme#u neravnopravnih entiteta (5G: ; 5G, '"() terminal ; '"() centrala). 10.11. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ !93a9a full dupleO ! bot*@1a2,ve izrazi imaju isto znaenje u jezikom smislu. - telekomunikacionom smislu #ull duplex oznaava dvosmernu vezu koja moe da prenosi korisniki signal u oba smera u isto vreme. %o je, na primer, /ternet prenos izme#u dve take ili %:& veza. Korisniki '"() prenos zasnovan na poni!tavau odjeka je, tako#e, potpuno dupleksni mada nema obezbe#ene resurse za svaki smer prenosa. 'zraz both%wa! se odnosi na mogu$nost dvosmernog prenosa signalizacije poetka veze ali, naravno, ne istovremeno. '"() korisniki kanal se moe zauzeti u oba smera ali za svaku vezu se zauzima u jednom smeru. 10.1.. +"a #$ simpleO a >"a semi@dupleO (*alf dupleO)"impleksna veza je ona koja vr!i prenos samo u jednom smeru. %ipian primer je veza izme#u prvih raunara i !tampaa. &oludupleksna veza je ona koja se moe koristiti za prenos u oba smera ali ne istovremeno. +aunarska mrea sa /ternetom koja radi na naelu :"5F6:( je poludupleksna (ili semidupleksna) veza. Irlo je interesantan korisniki '"() pristup kod korporacijskih centrala koji je zasnovan na ping % pong tehnici ili %:5 (Time ompression Multiplex) tehnici. %o je su!tinski poludupleksna veza jer se prenos u pojedinim delovima vremena vr!i samo u jednom smeru. a korisnika je on potpuno dupleksni jer se u ostatku kola ovaj prenos pretvara u potpuno dupleksni. 10.10. Ka(o '$ 'v$ na9!va / 3av%#a,(a #$d!n!*a (9a d$o) 23$4$ / a($"'(o# "$%$&on!#!-pravljaka jedinica za deo mree je softverski entitet koji se razliito naziva kod razliitih proizvo#aa opreme. Koriste se slede$i nazivi? Media :atewa! ontroller, Prox! Server, :atekeeper, Prox! :atekeeper, all Server, all ,gent, So#tswitch ili Switch ontroller. 10.15. Ka(va #$ 3a9%!(a !92$=/ '(3a?$n!*a @RI (PRI) ! @RA (PRA)-

08E "kra$enice G+', &+' (&asic, Primar! 'ate Inter#ace) i G+F, &+F (&asic, Primar! 'ate ,ccess) se koriste ravnopravno jer se smatra da '"() interfejs i pristup imaju isto znaenje. 5e#utim, ovaj interfejs se sve vi!e koristi za povezivanje korporacijskih centrala i centrala javne mree tj. koristi se i u mrenom povezivanju a ne samo u pristupnom. bog toga se moe re$i da je kori!$enje skra$enice G+' (&+') ispravnije od kori!$enja G+F (&+F), sem kada se radi ba! o korisnikom pristupu. 10.16. +"a 9na,$ '(3a?$n!*$ FSA ! FSO"kra$enice CH" (Foreign e=change Subscriber) i CH, (Foreign e=change $##ice) se koriste za oznaavanje prikljunih taaka ili interfejsa. ,znake se koriste na slede$i nain. %aka centrale na koju se prikljuuje telefonska linija prema telefonu naziva se CH" a taka na telefonu na koju se prikljuuje linija koja vodi do centrale se naziva CH,. (akle, skra$enica se koristi prema strani na koju se povezuje tj. ko/u vidi. abuna se moe desiti sa daljim pojednostavljenjem, kada se ceo ure#aj naziva po prikljunoj taki, pa se za telefonski aparat kae da je on CH, ure#aj a on je, oigledno, pretplatniki (CH"). 10.16. Ka(o '$ 'v$ o9na,ava#/ v$9$ !92$=/ 23$4n!) ,vo3ova"ame veze u javnoj klasinoj telefonskoj mrei se esto nazivaju trankovima ( trunk) ili linkovima izme#u centrala (interexchange link). - privatnim klasinim mreama ove se veze nazivaju me#uvezama (tie%line). Kod paketskih mrea se e!$e koristi re ))' (Network to Network Inter#ace, Network Node Inter#ace) interfejs. - telefonskoj tehnici je kori!$en izraz '& trank za (virtuelnu) telefonsku paketsku vezu izme#u dve centrale.

Sad34a#
0. -vodna pitanja o telefonskoj tehnici (strana 0)
0.0. 9ta je to klasina telefonska tehnikaU0.1. Koja su osnovna svojstva klasine telefonske tehnikeU0.7. ,d ega se sastoji klasina telefonska mreaU 0.3. Koji su osnovni elementi klasine telefonske mreeU 0.<. 9ta je telefonska centralaU 0.8. 9ta je digitalna telefonska centralaU 0.@. 9ta su to dodatne korisnike uslugeU 0.4. 9ta je telefonska signalizacijaU 0.E. 9ta je korisnika signalizacijaU 0.02. 9ta je mrena signalizacijaU 0.00. 9ta je signalizacija broj @U 0. 01. ,d ega se sastoji signalizaciona ::"@ mreaU 0.07. Koji funkcionalni delovi postoje u ::"@U 0.03. Kako komuniciraju funkcionalni slojevi izme#u sebeU 0.0<. Koje su dve osnovne svrhe kori!$enja ::"@U 0.08. 9ta je to inteligentna mreaU 0.0@. Koji su osnovni delovi inteligentne mreeU 0.04. Koje su

0@2
prednosti inteligentne mreeU 0.0E. Kakva je veza signalizacije ::"@ i inteligentne mreeU 0.12. Koje vrste signalnih poruka postoje u ::"@U 0.10. Kako izgledaju ::"@ signalne porukeU 0.11. Kakav je redosled slanja bitova signalnih ::"@ porukaU 0.17. Kakva je namena pojedinih polja u ::"@ signalnim jedinicamaU 13. Kako se razlikuju signalne jedinice za pojedine slubeU 0.1<. (a li je ::"@ univerzalna u svetskoj mreiU 0.18. Kako je signalna jedinica povezana sa (telefonskom) vezom na koju se odnosiU 0.1@. Kako se upu$uju signalne jedinice kroz mreuU 0.14. Kako se raspoznaje znaenje signalne jedinice 5"-U 0.1E. Koji delovi ::"@ su vani za 'nternet telefonijuU 0.72. Kakva je brzina signalizacije u telefonskoj mreiU 0.70. 9ta je numeracija u telefonskoj mreiU 0.71. 9ta je /.083 numeracijaU 0.77. 9ta su to negeografski brojeviU 0.73. 9ta je hijerarhijska struktura telefonskih brojevaU 0.7<. Kakva je razlika izme#u imena i adresaU 0.78. Kakva je razlika izme#u hijerarhijskog i ravnog imenikaU 0.7@. 9ta su interfejsi u klasinoj telefonskoj mreiU 0.74. 9ta je '"()U 0.7E. Koja su su!tinski nova re!enja u '"() tehnici u odnosu na digitalnu telefonsku tehnikuU 0.32. 9ta je digitalizovana '"() korisnika linijaU 0.30. ,d ega se sastoji osnovni '"() pristup ili interfejsU 0.31. 9ta su korisniki '"() terminaliU 0.37. 9ta se smatra glavnim nedostatkom osnovnog '"() pristupaU 0.33. Kako se obavlja '"() korisnika signalizacijaU 0.3<. - emu je razlika izme#u tri vrste poruka drugog sloja '"() signalizacijeU 0.38. Kakav je sastav '"() ' porukeU 0.3@. Koliko grupa informacionih '"() poruka postojiU 0.34. Koji bitovi se !alju prvi u '"() porukamaU 0.3E. Koje su najpoznatije poruke i zbog ega su njihova imena vanaU 0.<2. Koje su slinosti pristupne '"() signalizacije i ::"@ signalizacijeU 0.<0. Koje su razlike pristupne '"() signalizacije i ::"@ signalizacijeU 0.<1. (a li je pristupna '"() signalizacija strogo definisanaU 0.<7. 5oe li se pristupna '"() signalizacija koristiti kao mrenaU 0.<3. Kako se signalni podaci iz pristupne prenose u mrenu '"() signalizacijuU 0.<<. 5oe li javna mrea da koristi ::"@ a da nema '"() mogu$nostiU 0.<8. 5oe li javna mrea da bude '"() a da ne koristi ::"@U 0.<@. Kako izgleda osnovni signalni ciklus u javnoj '"() mreiU 0.<4. 9ta je &'") i &')HU 0.<E. 9ta je D"'GU 0.82. Kakva je razlika izme#u D"'G i '"() signalizacije po D.E70U 0.80. Koja su vane razlike izme#u D"'G i signalizacija ::"@U 0.81. Kako izgleda osnovni signalni ciklus u korporacijskoj '"() mreiU 0.87. (a li je ("J digitalizovana pretplatnika linijaU 0.83. 9ta je osnova ("J tehnikeU 0.8<. ,d ega sve zavisi protok u ("J tehniciU 0.88. Kakva je razlika izme#u modema i ("J tehnikeU 0.8@. Kakva je razlika izme#u '"() pristupa i ("J pristupaU 0.84. Kakve sve vrste ("J tehnika postojeU 0.8E. 9ta je I<.=U 0.@2. 9ta je I<.0U 0.@0. 9ta je I<.1U 0.@1. Kakva je razlika izme#u ("J i I<.=U 0.@7. 9ta su to !irokopojasne telekomunikacione uslugeU 0.@3. Koja su merila kvaliteta usluge u klasinoj telefonskoj mreiU 0.@<. .ime se meri obim ljudskog kori!$enja telekomunikacione mreeU 0.@8. Kako se ostvaruje veza u klasinoj telefonskoj mrei i koja je brzina ovog postupkaU 0.@@. Kako se proraunavaju resursi u klasinoj telefonskoj mreiU 0.@4. 9ta je to Kendalovo oznaavanjeU 0.@E. Koja su merila kvaliteta govornog signala na prijemu u klasinoj telefonijiU 0.42. 9ta zahtevaju propisi o kvalitetu govornog signala na prijemu u klasinoj telefonijiU 0.40. Kako korisnik pla$a kori!$enje klasine telefonske mreeU 0.41. 9ta su to privatne (ku$ne, korporacijske) telefonske centraleU 0.47. 9ta su to javne a !ta privatne telefonske mreeU 0.43. Koja su svojstva privatnih mrea razliita od svojstava javnih mreaU 0.4<. 9ta je I&)U 0.48. 9ta je mrea mobilne telefonije (55%)U 0.4@. Koji su osnovni elementi 55%U 0.44. Koje su osnovne funkcije korisnikog mobilnog aparataU 0.4E. Koje su osnovne funkcije bazne staniceU 0.E2. Koji su osnovni elementi komutacionog centra 55%U 0.E0. Kako se moe obavljati signalizacija izme#u mobilnog telefona i bazne staniceU 0.E1. Kako se moe obavljati signalizacija izme#u delova bazne staniceU 0.E7. Kako se moe obavljati signalizacija izme#u bazne stanice i komutacionog centraU 0.E3. Kako se moe obavljati signalizacija izme#u delova komutacionog centraU 0.E<. Kako se obavlja signalizacija izme#u komutacionog centra i drugih mreaU 0.E8. 9ta je to 'nternet telefonijaU 0.E@. Kakva je razlika izme#u 'nternet telefonije i paketske telefonijeU 0.E4. 9ta je Io'&U 0.EE. Koje je osnovno svojstvo paketskih telefonskih tehnikaU

1. &itanja o telefonskom signalu (11)

1.0. 9ta je govorni signalU 1.1. Koja su osnovna svojstva govornog signala sa stanovi!ta telekomunikacijaU 1.7. Kakva je razlika izme#u govornog i telefonskog signalaU 1.3. 9ta se smatra boljim kvalitetom govornog signala u telefonskoj tehniciU 1.<. - kojim se mreama moe ostvariti bolji kvalitet govornog signalaU 1.8. Koja telefonska veza se smatra najkvalitetnijomU 1.@. 9ta je digitalizovani telefonski signalU 1.4. 9ta je standardni digitalizovani telefonski signal i koja su njegova svojstvaU 1.E. 9ta je paketizovani telefonski signalU 1.02. 9ta je komprimovani govorni signalU 1.00. a!to se vr!i kompresija telefonskog govornog signalaU 1.01. &ostoji li kompresija analognog govornog telefonskog signalaU 1.07. 9ta je kvazikomprimovani govorni signalU 1.03. Kakvi postupci kompresije se primenjuju na govorni signalU 1.0<. Kakve vrste kompresora postojeU 1.08. Koji su najpoznatiji talasni kompresoriU 1.0@. Koji su najpoznatiji parametarski kompresoriU 1.04. Kakva je iskori!$enost paketa u kome je odseak govornog signalaU 1.0E. 9ta su to kompresori zaglavlja i emu slueU 1.12. )a emu su zasnovani kompresori zaglavljaU 1.10. 9ta su to pauze u govoru i kakav je njihov znaajU 1.11. 9ta je to prenos govora bez pauzaU 1.17. 9ta je to generator ve!takog !umaU 1.13. Kakva je struktura paketa koji nosi odseak govornog signalaU 1.1<. 9ta je vremenski odseak govoraU 1.18. 9ta je algoritamsko ka!njenjeU 1.1@. 9ta je polazno ka!njenje paketizovanog govornog signalaU

0@0 7. &itanja o 'nternetu (1@)

7.0. 9ta je 'nternetU 7.1. 9ta je JF)U 7.7. 9ta je IJF) ( ;irtual ",N)U 7.3. 9ta je TF) ()ide ,rea Network)U 7.<. 9ta su elementi 'nterneta kao mreeU 7.8. Kakva je slojevita predstava 'nternetaU 7.@. Kakav je odnos dva sloja primene u 'nternet komunikacijiU 7.4. 9ta je protokolU 7.E. Kako se menja izgled paketa prilikom prolaska kroz slojeveU 7.02. 9ta je sadraj paketa u pojedinim slojevimaU 7.00. 9ta je prethodnica /ternet paketaU 7.01. Kakva je uloga naina kodovanja /ternet paketaU 7.07. 9ta ini zavr!etak /ternet paketa (K)U 7.03. Kako izgleda /ternet zaglavljeU 7.0<. 9ta je to oznaka virtuelne lokalne mree ( ;",N tag)U 7.08. 9ta su to hardverske (/ternet, 5F:, fizike) adreseU 7.0@. 9ta je to dopuna sadrajaU 7.04. Koji su bitski protoci mogu$i u /ternet tehnologijiU 7.0E. &o kojim medijima je mogu$a /ternet komunikacijaU 7.12. Kako se sve oznaavaju pojedini /ternet postupciU 7.10. 9ta je to kompatibilnost protoka (backward compatibilit!)U 7.11. Koji standard opisuje /ternet tehnikuU 7.17. 9ta je naelo rada /ternet prenosaU 7.13. Koji koraci postoje u postupku /ternet prenosaU 7.1<. 9ta je osnovni interval (slot time)U 7.18. 9ta je poludupleksni /ternetU 7.1@. Koji su dometi poludupleksnog /ternetaU 7.14. 9ta je potpuno dupleksni /ternetU 7.1E. Koji su dometi potpuno dupleksnog /ternetaU 7.72. 9ta je 'nternet zaglavljeU 7.70. Kakva je struktura 'nternet zaglavljaU 7.71. 9ta se prenosi pojedinim poljima 'nternet zaglavljaU 7.77. 9ta je '&v3 i '&v8U 7.73. 9ta je %:&U 7.7<. 9ta je to broj portaU 7.78. 9ta odre#uje u potpunosti jednu %:& vezuU 7.7@. Kako izgleda %:& zaglavljeU 7.74. Koje informacije nose polja u %:& zaglavljuU 7.7E. Kako se uspostavlja %:& vezaU 7.32. Kako se koristi %:& u 'nternet telefonijiU 7.30. Koje su mane %:&;a kao signalnog kanala u 'nternet telefonijiU 7.31. 9ta je to ":%&U 7.37. Kako izgleda ":%& paketU 7.33. Koje su prednosti ":%&;a nad %:&;om za primenu u 'nternet telefonijiU 7.3<. Kako se uspostavlja veza ":%&;omU 7.38. 9ta je -(&U 7.3@. Koja su osnovna svojstva -(&;aU 7.34. 9ta su +%& i +%:&U 7.3E. Kako izgleda +%& zaglavlje i koje je znaenje njegovih delovaU 7.<2. Kakve adrese postoje u 'nternetuU 7.<0. Kakve klase '& adresa postojeU 7.<1. 9ta je podmreaU 7.<7. 9ta je )F%U 7.<3. 9ta je ()"U 7.<<. 9ta su to ()" serveri i kakvi ()" serveri postojeU 7.<8. Kakva je struktura imena taaka u 'nternetu i '& adreseU 7.<@. Kako se obavlja komunikacija ()" pretvaranjaU 7.<4. Kako izgleda zaglavlje ()" upita i odgovoraU 7.<E. Kako izgleda razmena ()" upita i ()" odgovoraU 7.82. Kako izgleda jedno (naje!$e) ()" pretvaranjeU 7.80. Kakva je razlika izme#u upu$ivanja u 'nternetu i telefonskoj mreiU 7.81. 9ta je F+&U 7.87. Gde se i kako se obavlja F+&U 7.83. Kako izgledaju F+& upit i F+& odgovorU 7.8<. Kako se vr!i upu$ivanje u 'nternetuU 7.88. 9ta je direktno upu$ivanjeU 7.8@. 9ta je indirektno upu$ivanjeU 7.84. 9ta je tabela upu$ivanjaU 7.8E. 9ta znai re upuQivan/e u na!em jeziku a !ta routing u engleskomU 7.@2. &ostoji li slinost upu$ivanja u 'nternetu i u telefonskoj mreiU 7.@0. 9ta je to prenos po serijskim linkovimaU 7.@1. 9ta je "J'&U 7.@7. 9ta je &&&U 7.@3. 9ta je K%%&U 7.@<. Kako izgleda K%%& zahtevU 7.@8. Kako izgleda K%%& odgovorU 7.@@. Koja su dobra svojstva 'nterneta u pogledu kori!$enja u telefonskoj tehniciU 7.@4. Koja su lo!a svojstva 'nterneta u pogledu kori!$enja u telefonskoj tehniciU 7.@E. 9ta je to 5&J"U 7.42. Koji je osnovno opravdanje uvo#enja tehnike 5&J"U 7.40. Koja je osnovna injenica iskori!$ena za ostvarenje tehnike 5&J"U 7.41. Kako se vr!i upu$ivanje u tehnici 5&J"U 7.47. ,d ega se sastoji 5&J" zaglavljeU 7.43. 9ta jo! moe da igra ulogu 5&J" zaglavljaU 7.4<. 9ta su osnovni elementi 5&J" domenaU 7.48. .emu danas slui 5&J" tehnikaU 7.4@. Koja je razlika izme#u javnog i korporacijskog (privatnog) 'nternetaU 7.44. Koji su protokoli najznaajniji za 'nternet telefonijuU

3. &itanja o ostalim paketskim tehnikama (<E)

3.0. Koja su osnovna svojstva paketskih telekomunikacijaU 3.1. 9ta je zajedniko svim paketskim tehnikamaU 3.7. 9ta je u strukturi paketa zajedniko svim paketskim tehnikamaU 3.3. Koje su paketske tehnike pogodne za primenu u telefonskoj tehniciU 3.<. 9ta je to F%5U 3.8. Koje su osnovne prednosti F%5;aU 3.@. &o emu je F%5 komutacija u prednosti nad ostalim postupcima paketskog komutiranjaU 3.4. 9ta je to F%5 centralaU 3.E. Koji su delovi F%5 centraleU 3.02. Koliko vrsta F%5 $elija se razlikuje prema interfejsimaU 3.00. Kako izgleda F%5 $elijaU 3.01. Kako izgleda -)' F%5 $elijaU 3.07. Kako izgleda ))' F%5 $elijaU 3.03. Koja polja postoje u F%5 zaglavljuU 3.0<. Kako se koriste identifikatori I&' i I:'U 3.08. Koje vrste F%5 $elija postojeU 3.0@. Kako se daje prioritet pojedinim $elijamaU 3.04. Kako se savla#uje preoptere$enje u mrenom F%5 voruU 3.0E. Kako mreni vor obave!tava izvore da smanje intenzitet stvaranja $elijaU 3.12. (a li se sve usluge prenose istim korisnikim $elijamaU 3.10. Koje vrste veza postoje u F%5 mreiU 3.11. Koje vrste signalizacija postoje u F%5 tehniciU 3.17. 9ta je to metasignalizacijaU 3.13. Kako se vr!i korisnika F%5 signalizacijaU 3.1<. Kako izgleda korisnika signalna F%5 porukaU 3.18. Koje su najpoznatije signalne korisnike F%5 porukeU 3.1@. Koje su osnovne razlike izme#u signalnih F%5 i signalnih );'"() porukaU 3.14. Koja su osnovna svojstva mrene F%5 signalizacijeU 3.1E. Kako se ostvaruje F%5 vezaU 3.72. 9ta je to C+F5/ +/JFV tehnikaU 3.70. Koja su osnovna svojstva C+ tehnikeU 3.71. Kakve veze i interfejsi postoje u C+ mreiU 3.77. Kako je nastala C+ tehnikaU 3.73. Kako izgleda C+ paketU 3.7<. Koji bitovi imaju manju (ve$u) teinu u predstavljanju C+ zaglavljaU 3.78. Kako izgleda zaglavlje C+ paketaU 3.7@. Koja polja jo! postoje u C+ zaglavljuU 3.74. Kako se upravlja zagu!enjima u voru C+ mreeU 3.7E. Kako se izvodi signalizacija i nadgledanje u C+ mreiU 3.32. Koja vrsta signalizacije se primenjuje u korisnikom (-)') C+ pristupuU 3.30. Koja vrsta signalizacije se primenjuje izme#u mrenih vorova ())') u C+ mreiU 3.31. Kako se ostvaruju komutirane C+ vezeU

0@1

<. &itanja o paketskoj telefonskoj signalizaciji (8E)

<.0. 9ta sve moe da znai izraz tele#onska signali0aci/a u paketskim mre>amaU <.1. Koje zahteve mora da zadovolji telefonska signalizacija u paketskoj mreiU <.7. Kako se prenosi signalizacija tehnikom %(5o'&U <.3. a!to postupak %(5o'& unosi najmanje ka!njenje od svih paketskih tehnikaU <.<. Koji se telefonski signali prenose kroz paketsku mreuU <.8. Koji korisniki signali moraju da se prenesu kroz paketsku mreuU <.@. Koji je osnovni problem prenosa birakih signala u paketskoj telefonskoj tehniciU <.4. 9ta se de!ava na prijemu paketa koji nose govor i (%5C cifreU <.E. Kako se prenose signali preko F%5 mreeU <.02. Koja polja postoje u sadraju signalnog paketa F%5 $elija tre$e vrsteU <.00. Kako se prenose korisniki signali preko F%5 mreeU <.01. Kako se prenose mreni telefonski signali preko F%5 mreeU <.07. Kako se prenose FG:( bitovi preko F%5 mreeU <.03. Kako se prenose telefonski signali preko C+ mreeU <.0<. Koja polja postoje u zaglavlju C+ podrama i emu slueU <.08. Kakav sadraj se moe prenositi C+ podramomU <.0@. Koje duine moe uzimati zaglavlje C+ podramaU <.04. Koja su naela prenosa telefonskih signala preko C+ mreeU <.0E. Kako se prenose (%5C cifreU <.12. Kako izgleda primer (%5C signalnog podramaU <.10. Kako se prenose signalni FG:( bitovi preko C+ mreeU <.11. Koji telefonski signali se mogu prenositi preko 'nternetaU <.17. )a koliko se naina prenose telefonski signali preko 'nternetaU <.13. Koja svojstva ima tehnika %(5o'& za preno!enje telefonskih signalaU <.1<. Koji protokol je pogodan za prenos telefonskih signala preko 'nternetaU postupak se primenjuje u prenosu telefonskih signala preko 'nternetaU <.1@. (a li se svi signali prenose +%& paketima stvorenim svakih <2msU <.14. (a li razliito ka!njenje signalnih paketa utie na ispravnu obnovu signalaU <.1E. Kako izgubljeni signalni paketi utiu na obnovu signala na prijemuU <.72. Kako se preko 'nterneta prenose korisniki signali prenosom parametaraU <.70. Koja su dobra i lo!a svojstva prenosa korisnikih signala prenosom parametaraU <.71. Kako se preko 'nterneta prenose korisniki signali prenosom koda signalaU <.77. Koja su dobra i lo!a svojstva prenosa korisnikih signala prenosom kodaU <.73. Koje su vrednosti kodova najvanijih korisnikih signalaU <.7<. Koje se mere primenjuju za pove$anje pouzdanosti prenosa korisnikih signala preko 'nternetaU <.78. Kako se preko 'nterneta prenose mreni telefonski signaliU <.7@. Koje su vrednosti kodova najvanijih mrenih signalaU <.74. 9ta je to '&fonU <.7E. Koje vrste signalizacija postoje u mreama sa 'nternet telefonijomU <.32. 9ta je to K.717U <.30. Kojem skupu preporuka pripada preporuka K.717U <.31. 9ta obuhvata skup K.717 preporukaU <.37. Koji transportni protokol se koristi u okviru K.717 komunikacijaU <.33. 9ta je to K.717 terminalU <.3<. 9ta je gejtkiper (gatekeeper, GK)U <.38. 9ta je to K.717 oblast (0one)U <.3@. Koja je najve$a razlika rada K.717 oblasti sa i bez gejtkiperaU <.34. Kako se obavlja K.717 signalizacijaU <.3E. Kako se obavlja 2A..IA@ ',S prepoznavanje GK;aU <.<2. Kako se obavlja 2A..IA@ ',S registracija terminalaU <.<0. Kakva moe biti adresa registrovanog K.717 terminalaU <.<1. Kako se moe izvoditi preostali signalni postupakU <.<7. Kako tee postupak signalizacije po prvom nainuU <.<3. Kako tee postupak signalizacije po drugom nainuU <.<<. Kako tee postupak signalizacije po tre$em nainuU <.<8. Koje se signalne K.13< poruke koriste pri uspostavi i raskidanju vezeU <.<@. Kakve jo! signalne K.13< poruke postojeU <.<4. Koliko faza ima uspostava i raskidanje jedne telefonske K.717 vezeU <.<E. Kako se ostvaruje veza izme#u terminala koji pripadaju susednim K.717 oblastimaU <.82. Kako se ostvaruje veza izme#u terminala koji pripadaju udaljenim K.717 oblastimaU <.80. Kakve jo! +F" signalne poruke postojeU <.81. Kakva je uloga K.717 gejtvejaU <.87. Koja je najznaajnija slinost izme#u K.717 mree i javne telefonske mree (&"%))U <.83. 9ta je to "'&U <.8<. Koja je funkcionalna razlika izme#u K.717 i "'&;aU <.88. Koje je osnovno naelo "'& komunikacijeU <.8@. &o emu se "'& razlikuje od K%%& verzije 0.0.U <.84. Koje su dve osnovne vrste "'& porukaU <.8E. Koliko delova sadri "'& polje u paketuU <.@2. 9ta je startna linija upitaU <.@0. 9ta je startna linija odgovoraU <.@1. 9ta sadri "'& zaglavlje upitaU <.@7. 9ta sadri "'& zaglavlje odgovoraU <.@3. 9ta je to "(&U <.@<. 9ta ini sadraj "'& upitaU <.@8. 9ta ini sadraj "'& odgovoraU <.@4. Koje grupe "'& poruka odgovora postojeU <.@E. Koje najvanije poruke sadre pojedine grupeU <.42. Kako izgleda postupak uspostave i zavr!etka jednostavne "'& vezeU <.40. 9ta su "'& transakcija i "'& dijalogU <.41. 9ta je proksi serverU <.47. 9ta je preusmerivaki serverU <.43. 9ta je registrarU <.4<. Kako izgleda postupak uspostave sloenije "'& vezeU <.48. 9ta je "'& gejtvejU <.4@. 9ta je "'& ; %U <.44. koja tri sluaja se koristi "'& ; %U <.4E. a!to se "'& premo!$enje obavlja protokolom "'& A % a ne tehnikom %(5o'&U <.E2. Koja se dva postupka koriste u protokolu "'& ; % na suelju "'& i '"() mreeU <.E0. Gde se '"-& poruke prevode u "'& A % porukeU <.E1. Gde se "'& A % poruke prevode u '"-& porukeU <.E7. Kako izgleda razmena poruka '"-&;"'&;%;'"-& ("'& premo!$enje)U <.E3. Kako izgleda razmena poruka '"-&;"'&;%U <.E<. Kako izgleda razmena poruka "'&;%;'"-&U <.E8. Kako se koristi signalizacija u toku vezeU <.E@. 9ta je to G'::U <.E4. Kakva je razlika izme#u G':: i '"-&U <.EE. 9ta je to protokol po '%-;% preporuci D.0E01.<U <.022. 9ta je "'& ; 'U <.020. 5ogu li se u '"-& A "'& (i obrnutom) pretvaranju koristiti razliite varijante '"-&; aU <.021. Kakva je naelna razlika izme#u protokola "'& i protokola "'&;%, "'&;' i D.0E01.<U <.027. Kakva je razlika izme#u "'&;% i "'&;'U <.023. Koji protokol je bolji, "'& ili K.717U <.02<. Kako se vr!i telefonska signalizacija u privatnim paketskim mreamaU <.028. ,d ega se sastoji me!ovita privatna telefonska mreaU <.02@. Kako se obavlja D"'G ; K.717 (K.717 ; D"'G) pretvaranje signalizacijeU <.024. Kako se obavlja D"'G ; "'& pretvaranje signalizacijeU <.02E. Kako se obavlja "'& ; D"'G pretvaranje signalizacijeU <.002. &ostoje li "'& A K.717 (K.717 A "'&) pretvaraiU <.000. Kako se vr!i signalizacija preko 'TCU <.001. 9ta je migracija &"%) ka

0@7
'& telefonskoj mreiU <.007. Kako javna klasina telefonska mrea i 'nternet mogu postati kompatibilni u ostvarenju telefonskih vezaU <.003. Koja dva suprotstavljena naela postoje u izgradnji '& telefonskih i me!ovitih mreaU <.00<. 9ta je S$FTS)IT 2U <.008. Kako izgleda suelje &"%) i 'nternet oblasti sa so#tswitch%omU <.00@. 9ta je 5G ili 5GT ( Media :ate)a!)U <.004. 5oe li postojati 5G na suelju dve paketske mreeU <.00E. 9ta je "G ili "GT ( Signaling :ate)a!)U <.012. 9ta je 5G: ( Media :atewa! ontroller)U <.010. Koliko razliitih signalnih veza moe imati 5G:U <.011. Koji se elementi me!ovite mree mogu na$i u istom ure#ajuU <.017. Koje protokole koristi 5G: u komunikaciji sa "G;om, drugim 5G:;ovima i 5G;omU <.013. 9ta je "'G%+F)U <.01<. Kako funkcioni!e "'G%+F)U <.018. Koji je osnovni zadatak prilagodnog slojaU <.01@. Koje osnovne uslove mora da zadovolji protokol za prenos signalizacije::"@ kroz paketsku mreuU <.014. Koji protokol se upotrebljava kao transportni za "'G%+F)U <.01E. 9ta je zajedniko svakoj vrsti prilagodnog slojaU <.072. 9ta oznaava polje klasa poruke u zaglavlju prilagodnog slojaU <.070. 9ta oznaava polje vrsta poruke u zaglavlju prilagodnog slojaU <.071. Kakva je razlika izme#u "'G%+F);a i postupaka "'&;' i "'&;%U <.077. 9ta je 5G:&U <.073. 9ta je 5/GF:,U <.07<. Kako se vr!i komunikacija izme#u 5G:;a i 5G;a 5/GF:, protokolomU <.078. 9ta je 'F(U <.07@. Koje su dve osnovne vrste 'F(;aU <.074. Koje su osnovne vrste veza koje se ostvaruju preko 'F(;aU <.07E. 5oe li se 'F( smatrati elementom so#tswitch mreeU <.032. Kakva je slinost i razlika izme#u '"();a i 'F(;aU <.030. Kako se vr!i prelazak sa %(5 mree na paketskuU <.031. 9ta je %'&K,)U

8. &itanja o nainu komutacije u paketskim telefonskim mreama (024)

8.0. Kako se vr!i komutacija u F%5;uU 8.1. Koje elemente sadri komutacioni organ u F%5;uU 8.7. 9ta je jo! funkcija F%5 komutacionog poljaU 8.3. Kako radi F%5 komutaciono poljeU 8.<. 9ta je to samoupu$ivanje u F%5 komutacionom poljuU 8.8. 9ta su to Ganijanove mreeU 8.@. 9ta su to Geerove mreeU 8.4. Kako se vr!i komutacija u C+ tehniciU 8.E. Kako se vr!i komutacija u 'nternetuU 8.02. Koji su uzroci zadravanja paketa u '& vorovimaU 8.00. Koja vremena ka!njenja treba uzeti u proraun kao vremena komutiranjaU

@. &itanja o prenosu paketizovanog telefonskog signala kroz mreu (002)

@.0. 9ta je to uaurenjeU@.1. a!to se vr!e uaurenjaU @.7. a!to je /ternet prenos ogranienU @.3. 'ma li potpuno dupleksni /ternet ogranienja daljine prenosaU @.<. - emu se razlikuju ova dva /ternetaU @.8. 9ta je to &&& uaurenjeU @.@. 9ta je to C+ uaurenjeU @.4. 9ta je to F%5 uaurenjeU @.E. 9ta je F%5 prilagodni sloj <U @.02. 9ta se moe smatrati nedostatkom F%5 uaurenjaU @.00. 9ta su to vi!estruka uaurenjaU @.01. Kako uaurenja i zaglavlja utiu na iskori!$enost resursaU @.07. Koji je osnovni problem prenosa paketa kroz paketske mreeU @.03. Kako se moe predstaviti mreni vor paketske mreeU @.0<. Kako radi leak! bucketU @.08. 9ta je osnovni nedostatak upravljanja zagu!enjima pomo$u "&U @.0@. 9ta je upravljanje zagu!enjimaU @.04. Koja je najstarija tehnika povratne informacije o zagu!enjimaU @.0E. Kako se (ne)potvr#ivanje poruka koristi u pojedinim tehnikamaU @.12. Koja tehnika ima najdelotvornije upravljanje zagu!enjimaU @.10. Kako se smanjuju zagu!enja u F%5 tehniciU @.11. Koje svojstvo upravljanja zagu!enjima je najvanije u F%5 tehniciU @.17. Kako se mogu spreiti zagu!enja u vorovimaU @.13. Kako se menjaju propusnost i vreme ekanja sa pove$anjem optere$enja voraU @.1<. 9ta su pokazatelji mogu$eg zagu!enja u vorovimaU @.18. 9ta su nedostaci upravljanja zagu!enjima povratnom spregomU @.1@. Kako se upravlja zagu!enjima menjanjem G)&U @.14. )a koja pitanja treba odgovoriti pri izgradnji postupka upravljanja zagu!enjimaU @.1E. Kako se upravlja zagu!enjem u F%5 mreiU @.72. Kako se utie na intenzitet $elija u F%5 izvoruU @.70. Kako se moe F%5 izvoru signalizirati mogu$e zagu!enjeU @.71. 9ta znai davanje prioriteta (prednosti) nekim paketimaU

4. &itanja o iskori!$enosti resursa raznim tehnikama prenosa (00E)

4.0. a koliko se '& telefonskih veza mogu iskoristiti standardni protoci /ternet prenosa ako nema kompresije govora i zaglavljaU 4.1. a koliko se '& telefonskih veza mogu iskoristiti standardni protoci F%5 prenosa ako nema kompresije govora i zaglavljaU 4.7. a koliko se '& telefonskih veza mogu iskoristiti standardni protoci C+ prenosa ako nema kompresije govora i zaglavljaU 4.3. Kako utie kompresija govornog signala na iskori!$enost protoka u /ternet prenosuU 4.<. Kako utie kompresija govornog signala na iskori!$enost protoka u F%5 prenosuU 4.8. Kako utie kompresija govornog signala na iskori!$enost protoka u C+ prenosuU 4.@. Kakva je iskori!$enost /ternet protoka ako se komprimuje i zaglavlje i govorni signalU 4.4. Kakva je iskori!$enost F%5 protoka ako se komprimuje i zaglavlje i govorni signalU 4.E. Kakva je iskori!$enost C+ protoka ako se komprimuje i zaglavlje i govorni signalU 4.02. Kakva je zavisnost iskori!$enosti protoka od trajanja govornog odsekaU 4.00. Kakva je zavisnost iskori!$enosti protoka od trajanja govornog odseka ako je zaglavlje komprimovanoU

E. &itanja o kvalitetu paketskog telefonskog signala (018)

E.0. 9ta je kvalitet prenetog paketskog govornog signalaU E.1. Kako se ocenjuje kvalitet prenosaU E.7. (a li su rezultati ocenjivanja po subjektivnim i objektivnim metodama podudarniU E.3. Koje dve vrste ocenjivanja

0@3
telefonske veze postojeU E.<. Kojoj metodi ocenjivanja kvaliteta se daje prednost u paketskoj telefonijiU E.8. Kako se obezbe#uje da subjektivne ocene imaju univerzalnu vrednostU E.@. 9ta je 5,"U E.4. 9ta je / modelU E.E. bog ega je razvijen / modelU E.02. 9ta je osnova / modelaU E.00. 9ta je svojstvo aditivnosti uticaja u / modeluU E.01. 9ta predstavlja osnovnu jednaina / modelaU E.07. Kako utie inilac unapre#enja vezeU E.03. Kakva je veza izme#u ocene po / modelu i 5,";aU E.0<. 9ta su OGoG i O&oT oceneU E.08. (a li postoji veza izme#u OGoG i O&oT ocena i inioca +U E.0@. - emu je prednost / modela u planiranju '& telefonskih mreaU E.04. 9ta je kvalitet u prenosu govoraU E.0E. Koji inioci smanjenja kvaliteta postoje u '& telefonskoj tehnici a ne postoje u klasinojU E.12. Kako vi!estruki postupci digitalizacije utiu na kvalitet govornog signala u me!ovitoj mreiU E.10. Koje vrste !umova utiu na kvalitet govornog signalaU E.11. 9ta je to ka!njenje govornog signalaU E.17. Koje se vrednosti vremena prenosa kroz kablove, sklopove, ure#aje i mree uzimaju u proraun u klasinim mreamaU E.13. Kako izgleda model paketske telefonske vezeU E.1<. Koja su mesta stvaranja ka!njenja govornih paketaU E.18. 9ta je ka!njenje kroz paketsku mreuU E.1@. Kakvi ruteri postojeU E.14. Koje su komponente ka!njenja na linkovimaU E.1E. Kako ka!njenje utie na kvalitet govornog signalaU E.72. Koje se dve oblasti uticaja ka!njenja razlikujuU E.70. Kako ka!njenje utie na korisnike telefonske vezeU E.71. 9ta je diter ka!njenjaU E.77. 9ta je to izgla#ivaki (de%/itter) baferU E.73. Kako se odre#uje veliina (ka!njenje) izgla#ivakog baferaU E.7<. Kako izgleda primer prorauna ka!njenja u visokopropusnoj mreiU E.78. Kako izgleda primer prorauna ka!njenja u niskopropusnoj mreiU E.7@. Kako se projektuje mrea u odnosu na ka!njenjeU E.74. 9ta je odjek i koji su njegovi uzrociU E.7E. Koliko vrsta odjeka postojeU E.32. &ostoji li odjek u etvoroinim vezama bez ravalicaU E.30. 9ta je lokalni efekat ( sidetone)U E.31. Koja su dva osnovna svojstva smetnje zbog odjekaU E.37. 9ta su to prihvatljiva i granina vrednost odjekaU E.33. Kako utie odjek na kvalitet prenosaU E.3<. Kakve mere se koriste za smanjivanje uticaja odjekaU E.38. - kojim vezama treba ukljuivati kola za upravljanje odjekomU E.3@. Kako izgleda karakteristika popravljena kolom za upravljanje odjekomU E.34. Koja su osnovna svojstva rada prigu!ivaa odjekaU E.3E. Kakav je uticaj kompresora govornog signala na kvalitet govornog signalaU E.<2. Kako kompresori smanjuju kvalitet govornog signalaU E.<0. 9ta je to vi!estruko kodovanjeU E.<1. 9ta je T',NS $DIN:U E.<7. 9ta je T,ND-MIN:U E.<3. 9ta je vi!estruka asinhrona kompresijaU E.<<. Kako vi!estruko kodovanje utie na kvalitet prenetog '& telefonskog signalaU E.<8. 9ta je T,ND-MIN: *T',NS $DIN:+ F'-- $P-',TI$NU E.<@. 9ta je gubitak paketa i koji su njegovi uzrociU E.<4. Kakva je razlika izme#u izgubljenih paketa koji nose signalizaciju i govorU E.82. Koje mere se primenjuju da se smanji uticaj gubitka paketaU E.80. 9ta je lo!a strana kvalitetne nadoknade izgubljenih paketaU E.81. ,d ega zavisi veliina uticaja gubitaka paketa na kvalitet telefonskog signalaU E.87. Koji koder A kompresor je najosetljiviji na gubitke paketaU E.83. Kakav je uticaj gubitka paketa kod savremenih kompresoraU E.8<. Koji je novi pristup u proraunu uticaja kompresora i gubitaka paketa na kvalitet govoraU E.88. Kakav je zdrueni uticaj gubitka paketa i ka!njenjaU E.8@. Kako se moe proraunati kvalitet jedne '& telefonske vezeU E.84. Kako se moe proraunati kvalitet me!ovite '& i ne;'& telefonske vezeU E.8E. Koja su osnovna pravila ouvanja kvaliteta 'nternet telefonijeU E.@2. 9ta je kvalitet u ostvarivanju vezeU E.@0. - kojim propisima su date norme brzine uspostave vezeU E.@1. 9ta je glavni uzrok relativno sporog procesa ostvarivanja vezeU E.@7. Kako su date preporuke za brzinu ostvarivanja vezeU E.@3. Koje vrednosti brzine rada u paketskim mreama su do sada normiraneU E.@<. Koja verovatno$a neuspeha ostvarivanja paketske veze se dozvoljavaU E.@8. Koja vrednost najve$eg broja mrenih vorova se dozvoljava u paketskim mreamaU E.@@. Koje preporuke postoje za '& telefonske vezeU

02. &itanja o adresiranju tj. numeraciji u paketskim i me!ovitim mreama (03E)

02.0. Koje razlike klasine i '& mree postojeU 02.1. 9ta je '%F( a !ta %F(U 02.7. 9ta su to kvalifikovani telefonski brojeviU 02.3. 9ta su to kvalifikovana domenska imenaU 02.<. 9ta su to -+' adrese '& telefonaU 02.8. Koji je prvi osnovni problem adresiranja u me!ovitoj &"%) ; '& telefonskoj mreiU 02.@. Koji je drugi osnovni problem adresiranja u me!ovitoj &"%) ; '& telefonskoj mreiU 02.4. Koji je tre$i osnovni problem adresiranja u me!ovitoj &"%) ; '& telefonskoj mreiU 02.E. 9ta je to -N(MU 02.02. )a emu se zasniva /)-5U 02.00. Koji su osnovni koraci postupka /)-5U 02.01. Kako se kvalifikovani telefonski broj pretvara u domensko imeU 02.07. a!to se redosled cifara telefonskog broja obr$e u stvaranju domenskog imenaU 02.03. a!to se iza svake cifre u domenskom imenu stavlja takaU 02.0<. Kako se !alje zahtev za pretvaranje domenskog imena u -+' adreseU 02.08. - kom domenu se vr!i traenje -+' adresa vezanih za domensko ime dobijeno od kvalifikovanog telefonskog brojaU 02.0@. 9ta je e6C8Aarpa domenU 02.04. 9ta je N,PT' ''U 02.0E. Kakav je format N,PT' ''U 02.12. Kako se oznaava /)-5 postupakU 02.10. 9ta je to privatni /)-5U 02.11. 9ta je %+'&U 02.17. bog ega je potreban %+'&U 02.13. Gde se dre podaci u lokacijskom serveru '& mreeU 02.1<. Kako se obavlja protokol %+'&U 02.18. 9ta je :%+'&U 02.1@. Kako se izmenjuju podaci o upu$ivanju u me!ovitoj mreiU 02.14. 9ta je prenosivost brojaU 02.1E. bog ega se u savremenim mreama zahteva prenosivost brojaU 02.72. Koji su kljuni termini vezani za prenosivost brojaU 02.70. Koje je osnovno naelo ostvarenja veze sa korisnikom koji je preneo brojU 02.71. Koje promene u mreu unosi mogu$nost prenosivosti brojaU 02.77. 9ta u realizacijama mrea sa prenosom brojeva predstavlja broj za upu$ivanjeU 02.73. (a li se u vezi sa korisnikom koji je preneo broj moraju zadrati korisnike mogu$nosti vezane za numeracijuU 02.7<. Kakva je signalizacija neophodna u

0@<
mrei sa prenosivo!$u brojevaU 02.78. Koliko naela ostvarivanja prenosivosti broja postojeU 02.7@. Kako se primenjuje prvo naeloU 02.74. Kako se primenjuje drugo naeloU 02.7E. Kako se primenjuje tre$e naeloU 02.32. Kako se primenjuje etvrto naeloU 02.30. Kako se izvodi prenosivost broja u '& telefonskoj mreiU 02.31. Kako se ostvaruje veza iz '& mree sa &"%) telefonom koji je preneo brojU 02.37. Kako se ostvaruje veza iz &"%) mree sa '& telefonom koji je preneo brojU 02.33. Kako se napla$uje pozivanje lokacijski prenetog brojaU

00. &itanja o proraunu paketskih resursa (080)

00.0. Kakve su su!tinske razlike izme#u prorauna resursa klasine i '& telefonske mreeU 00.1. Koje je osnovno pitanje saobra$ajnog prorauna u paketskoj mreiU 00.7. (a li saobra$ajni model '"() pristupa predstavlja model klasine ili paketske telefonijeU 00.3. 9ta je slino u proraunima resursa u klasinim i paketskim telekomunikacijamaU 00.<. Koji su saobra$ajni pokazatelji znaajni u '& mreiU 00.8. 9ta je osnovni zadatak saobra$ajnih prorauna u '& telefonijiU 00.@. (a li je isti nain prorauna za govorne i signalne resurseU 00.4. Kako moe da se predstavi model izvora paketizovanog govornog signalaU 00.E. Kako izgleda model izvora govornog signala sa kompresijomU 00.02. Kako izgleda matematiki model izvora govornog signala sa kompresijomU 00.00. Kako izgleda matematiki model paketskog multipleksera sa baferomU 00.01. 9ta je osnovni zadatak prorauna baferaU 00.07. 9ta pokazuje proraunU

01. &itanja o standardima u paketskim tehnikama (08<)

01.0. Koji standardi odre#uju postupke 'nternetaU 01.1. Koji standardi vae za C+ mreeU 01.7. Koji standardi vae za F%5 mreuU 01.3. Koji se standardi primenjuju u '& telefonijiU 01.<. Koji standardi odre#uju signalizaciju ::"@ a koji "'G%+F)U 01.8. Koji su jo! vani standardi u telefonskoj tehniciU 01.@. Koji nain izrade kompatibilne tehnike je mogu$ sem standardizacijeU

07. &itanja o skra$enicama i vi!eznanim terminima (08@)

07.0. 9ta sve znai '& i %:&6'&U 07.1. Koje su naje!$e kori!$ene skra$enice u 'nternet telefonijiU 07.7. 5ogu li skra$enice imati vi!estruko tumaenjeU 07.3. ,d ega sve moe nastati skra$enica /)-5U 07.<. Kakva je razlika izme#u rei routing i #orwardingU 07.8. Koja znaenja ima re odjek u telefonijiU 07.@. Koji se sve izrazi koriste da se oznai paketU 07.4. Koji se izrazi koriste za oznaku (virtuelne) vezeU 07.E. Kako se sve zovu jedinice na granicama mrea i koje su njihove funkcijeU 07.02. 9ta sve znai dvosmernost vezeU 07.00. Kakva je razlika izme#u izraza #ull duplex i both%wa!U 07.01. 9ta je simplex a !ta semi%duplex (hal# duplex)U 07.07. Kako se sve naziva upravljaka jedinica za deo mree u paketskoj telefonijiU 07.03. Kakva je razlika izme#u skra$enica G+' (&+') i G+F (&+F)U 07.0<. 9ta znae skra$enice C"H i C",U 07.08. Kako se sve oznaavaju veze izme#u mrenih vorovaU

anuelna5m

0@8

(eo patentne prijave "trouderove centrale