1.Koja je uloga osciloskopa u TV sistemu?

Осцилоскопи (waveform monitori) су уређаји који у телевизији приказују видео

сигнал у временском домену исписујући линију по линију слике једну преко друге,
посебно за парну а посебно за непарну полуслику.
На њима се поред видео сигнала за парну и непарну полуслику виде хоризонтални
синхронизациони сигнал, вертикални синхронизациони сигнал и burst сигнал.
Маска осцилоскопа тако је обележена да се на њој лако види трајање видео сигнала
које износи 52µs +12µs = 64µs, ниво сложеног видео сигнала који износи 1Vpp,
ниво синхронизационих сигнала који износи 0,3Vpp и ниво burst сигнала који
износи 0,3Vpp.

2.Која је улога векторскопа у ТВ систему ?

Векторскоп приказује хроминентни део видео сигнала у координатном систему, где

је апсциса U компонента, а ордината V компонента видео сигнала.

3.Шта значи дужина и положај вектора на векторскопу ? Od чега зависи дужина

вектора боје?

Дужина вектора показује засићење боје, а положај вектора врсту, односно фазу
боје. Зависи од засићења боје, што је засићеност боје већа то је и модуо вектора
већа.

4.Који све параметри видео сигнала могу да се мере помоћу

колор бар сигнала ?

- nivo belog
- nivo crnog
- nivo sinhro impulsa

5. Како визуелно може да се проверава квалитет подешености ТВ пријемника ?

Помоћу округлог тест сигнала.

6. На маски векторскопа шта представљају мањи, а шта већи квадратићи ?

Мањи квадратићи показују одступање вектора боја од дозвољеног за 2 на нулти а

већи за 10 на нулти.

7. Како се израчунава луминентни сигнал за жуту, белу, цинк, љјубичасту боју?

бела: 0,30 Еr + 0,59Eg + 0,11 Eb

жута: 0,30 Еr + 0,59Eg
цинк: 0,59Eg + 0,11 Eb
љубичаста: 0,30 Еr + 0,11 Eb
8. Који се аудио каблови најчешће користе у ТВ системима?

Микрофонски кабл
Мултикор кабл
Гитарски кабл
Звучнички кабл

9. Који се видео каблови најчешће користе у ТВ системима?

РГ59, а ређе РГ 58.

10. Описати изглед коаксијалног видео кабла?

Коаксијални кабл садржи два проводника од којих један потпуно окружује

други, са диелектриком између њих, као на слици испод. Проводник у
центру
назива се “живи” крај и њиме се води видео-сигнал. Проводник који окружује
“живи” крај зове се штит или “ширм” и прављен је од плетене мреже танких
проводника, служи да евентуалне електромагнетне сметње, које се индукују дуж
кабла, одведе на уземљење (масу).

11. Због чега се коаксијалном каблу даје предност у односу на друге типове видео
кабла?

Због имлементиране заштите од спољашних утицаја.

12. Набројати неке од најчешће коришћених типова конектора у ТВ систему?

Аудио - конектори
• XLR
• RCA ( „činč“)
• TS (1/4“ или 6,25mm; 1/8“ или 3,5mm)
• TRS (1/4“ или 6,25mm; 1/8“или 3,5mm)
• SCART
• DIN аудио

Видео - конектори
• BNC
• RCA („чинч“)
• S-VIDEO
• SCART

За повезивање уређаја за пренос високофреквенцијских сигнала користе се:

• F конектори
• N конектори
• C конектори
13. Шта је скарт и чему он служи?

СКАРТ је 20-о пински конектор за повезивање аудио и видео уређаја.

14. Карактеристике СКАРТ конектора?

Карактеристике SCART конектора су:

• не може да преноси S -video и RGB сигнал истовремено,
• не користи се за пренос дигиталних аудио и видео - сигнала,
• може да преноси само два аудио - сигнала,
• нема могућност учвршћивања – закључавања конектора, што може да доведе
до његовог испадања из уређаја,
• највећа дужина кабла са SCART конекторима је 10 до 15m.

15. Koliko pinova ima SCART konektor, objasniti uloge 7., 11., 15. i 19. pina ?

Има 20 пинова. 7, 11, и 15 пинови служе за плави, зелени и црвени улаз, а 19 за

излаз композитног видео сигнала.

16. Šta je XLR i čemu služi ?

Канонов женски конектор из X серије са резом коме је додата смеса од еластичне

гуме да се кабл не би ломио о ивицу метала. Користи се за аудио сигнале.

17. Objasniti ulogu svakog pina na XLR konektoru ?

пин1 – маса или „штит“ (shield)

пин2 – нормални поларитет (+V) или „врући“ крај (hot pin)
пин3 – инвертовани поларитет (-V) или „хладни“ крај (cold pin)

18. Objasniti razlike kod povezivanja XLR konektora u balansiranu i nebalansiranu audio
vezu ?

Балансирани сигнал води се са три засебна проводника. На један се повезује

сигнал који је нормално поларизован и означава се са +V или „врући“ крај (hot
pin), на други је везан инвертовани сигнал, -V или „хладни“ крај (cold pin), и
трећи је маса или „уземљење“. Предност оваквог начина прослеђивања сигнала
је у томе што уколико се јаве импулсне сметње оне се појављују и у
нормално поларизованом и у инвертованом сигналу, па диференцијални
појачавач мери разлику ова два сигнала. Како је она амплитудно иста, а
супротно поларизована, долази до поништавања импулсних сметњи.

Небалансирана или несиметрична веза заступљена је више код

полупрофесионалних и кућних уређаја. Чине је нормално поларизовани сигнал и
маса. Овакви сигнали нису отпорни на импулсне сметње.
19. Da li postoje razlike u načinu prenošenja između komponentnog i kompozitnog video
signala, objasniti ?

Za prenosenje komponentnog video signala potreban je tri putaveci propusni opseg nego
za prenošenje kompozitnog audio signala.
Композитни видео-сигнал добија се сабирањем луминентног, хроминентног
сигнала и сложених синхронизационих сигнала. Композитни видео-сигнал
користи се за пренос (трансмисију) и међусобно повезивање уређаја широке
потрошње (consumer уређаја) као и уређаја студијске технике мањих ТВ
станица и има економску предност, али не и предност у квалитету, у
односу на компонентни.

20. Objasniti uticaj energetskog (naponskog) voda na prenos signala audio i video
kablovima, ako se nalaze u neposrednoj blizini ?

Treba voditi računa da kablovi za prenos audio i video signala ne prelaye preko
energetckih kabla jer se u tom slučaju javljaju smetnje.

21. Kako se eleminišu ne željne pojave?

Вертикално растојање енергетских од телекомуникационих каблова мора

да износи најмање 30cm. При укрштању енергетских са
телекомуникационим кабловима потребно је да угао укрштања буде што
ближе правом углу, а најмање 45 stepeni.

22. Da li i kako impulsna smetnja utiče na balansirane i nebalansirane audio veze ?

Kod balansiranih veza impulsna smetnja utiče i na normalno polarizovani i invertno

polariyovani kraj te se one potiru. Kod ne balansirane audio veze se smetnja javlja
samo na normalnom polarizovanom kraju, jer nema invertno polarizovani kraj.
23. Digitalni uređaji

• Digitalni uređaji su mnogo manje osetljivi na smetnje i šumove. Veći kvalitet

prenosa digitalnih signala preko prenosnih medijuma.
• Regeneracija signala bez gubitaka
• Digitalizacija rešava problem različitih standarda PAL, NTSC i SECAM.
• Potreban manji nivo signala na prijemu.

24. Prednosti SDTV u odnosu na analognu TV su:

• Kvalitetnija je slika
• Veće mogućnosti za obradu signala,
• Jednostavnije skladištenje materijala,
• Pri emitovanju veća otpornost na smetnje,
• Efikasnije korišćenje frekvencijskog spektra.

25. Prednosti HDTV su:

• Odličan, vrhunski, kvalitet slike,

• Veliko bogatstvo boja,
• Izuzetna oštrina slike,
• Veliki broj detalja u slici, oko dva milona piksela,
• Gledanje u wideoskrin modu, gde je odnos strana 16:9,
• Zvuk se emituje u formatu 5.1, (kvalitet zvuka na TV prijemniku, ravan
studijskom)
• Celokupni utisak slike je mnogo drugačiji, slika je nekako “snažnija” i po
kvalitetu je približna filmskoj slici

26. Sta je Aliasing?

• Ako je učestanost odmeravanja manja od max. učestanosti u signalu dolazi do

pojave izobličenja - Aliasing

• Kod analognog signala - do aliasinga dolazi zbog interferencije između spektra

luminentnog i spektra hromonentnog signala. Na TV prijemniku se manifestuje
kao pozadinska slika, prave linije postaju talasaste u oblku lažnih pokretnih pruga
i kontura i do pojave duginih boja.

• Kod digitalnog signala javlja se zbog preklapanja frekvencijskog spektra

originalnog signala sa modulisanim delom spektra, koji se pojavljuje oko nosioca.
Zbog toga je onemogućena verna restauracija korisnog signala
• Kod digitalnog signala - na TV prijemniku se manifestuje kao treperenje sitnih
detalja, dolazi do naizmeničnog povećanja i smanjenja osvetljaja u delu slike
27. Kvantizacija?

• Kvantizacija je zaokruživanje amplitude odmeraka na najbližu dozvoljenu

vrednost iz ukupnog opsega vrednosti, odnosno to je postupak određivanja
amplitude pojedinih uzoraka
• Za n=8bita broj nivoa je 28=256, a za n=12bita broj nivoa je 212=4096
• Broj nivoa kvantizacije je ograničen i određen ukupnim brojem bita po odmerku
N=2n , n je broj bita potreban za prenos jednog uzorka (dužina kodne reči)
• Kvalitet digitalnog signala određen je brojem kvantizacijskih nivoa koji zavisi od
broja bita
• Ako je nivo signala 0 – 0,7V,a duzina kodne reci n=3 (23=8), onda je greska
kvantovanja 0,1V

28. Counturing?

• Javlja se zbog malog broja kvantizacijskih nivoa

• Manifestuje se u slici kao izobličenje konture odnosno javljaju se grube linije po
ivicama osobe ili predmeta i dovodi do povećanja granulacionog šuma u slici
• Otklanja se ili povećanjem broja kvantizacionih nivoa ili dodavanjem analognom
signalu pre postupka kvantizacije mali nivo signala (periodični signal ili šum sa
Gausovom raspodelom), koji se naziva dither-signal.
• Na ovaj način postiže se subjektivno bolja slika.

29. Digitalizacija kompozitnog video signala?

• Učestanost odmeravanja kompozitnog video signala iznosi 4fc. Za PAL sistem

iznosi 4x4,43=17,73MHz, a za NTSC iznosi 4x3,58=14,31MHz.
• Kompozitni PAL signal:
- od 1-255 kvantizaciona nivoa
- nivo sinhro impulsa od 1-65
- podnosilac boje od 35-95
- nivo crnog na 65, 01000001
- nivo belog 254, 11111110
• Broj odmeraka u celoj PAL liniji 17.734475:15625=1135
• Broj odmeraka u aktivnom delu linije 948
• Broj odmeraka u horizon. potisnom intervalu 1135-948=187
• Binarni protok u jednoj secundi: 52+12=64µs - za celu jednu liniju je:
1135odmeraka x 625linija x
25slika x 8bita = 141.8Mb/s ili 17.73MHz x 8bita=141.8Mb/s
30. Digitalizacija komponentnih video signala?

• Standardi digitalizacije
• 4:4:4, 4:4:4:4
• 4:2:2, 4:2:2:4
• 4:1:1
• 4:2:0
• 2:1:1
• 8:8:8:8 HDTV uređaji

• Za PAL i NTSC sistem broj odmeraka (piksela) u aktivnom delu linije za Y signal
iznosi 720, a za signale razlike po 360 (za 4:2:2, 13,5MHz:6,75MHz:6,75MHz)
• Za sistem 16:9, broj odmeraka (piksela) u aktivnom delu linije za Y signal iznosi
960, a za signale razlike po 480 (za 4:2:2, 18MHz:9MHz:9MHz)
• Za HDTV sistem 16:9 (1920x1080), broj odmeraka (piksela) u aktivnom delu
linije za Y signal iznosi 1920,
• Kod studijskih uređaja koristi se 8 i 10 bitna kvantizacija a kod kvalitetnijih 12 i
14 bitna kvantizacija
• Digitalizuju se R,G,B ili Y, R-Y i B-Y signali
• R,G,B signali se odmeravaju sa učestanošću od 13.5MHz
• Y, R-Y i B-Y signali zavisno od standarda za 4.2:2: za Y signal fodb=13.5MHz, a
za R-Y i B-Y fodb=6.75MHz.
• Za odnos strana 16:9 učestanost odmeravanja za Y signal je 18MHz, a za signale
razlike 9MHz

31. Format digitalizacije 4:2:2?

• Raspored odmeraka CR i CB signala u odnosu na odmerke Y signala

• Učestanost odmeravanja Y signala je 13.5 MHz (u oznaci 4), ima 720 uzoraka
• učestanosti odmeravanja hrominentnih signala 6.75 MHz,(u oznaci 2), ima po
360 uzoraka
• na svaki drugi odmerak Y komponente, dolazi po jedan odmerak svake od
hrominantnih komponenti
• Vertikalna rezolucija za Y, R-Y i B-Y je 576linija za PAL i 480 za NTSC

32. Binarni protok za 4:2:2

• Binarni protok u jednoj sekundi (25 slika) za broj odmeraka u jednoj liniji ( 52µs)
je:
(720 +2x360)pix/line x 576linija x 25slika x 8bita= 165.88Mb/s
(720 +2x360)pix/line x 576linija x 25slika x 10bita= 207.36Mb/s

• Ako se u povratnom intervalu prenose i drugi signali

(digitalni zvuk, sinhronizacioni signali, time code …), (64µs) onda je potreban
protok od:
(864 +432 + 432) odbiraka x 625linija x 25slika x 8 bita = 216Mb/s - PAL

• Ukupan broj odmeraka u jednoj liniji je: (720 +2x360)pix/line=1440

• Binarni protok za jednu sliku je (720 +2x360) x 576linija x 8bita= 828kB/s

Koristi se kod Broadcast TV uređaja: D1 (8. bit), D-1 SP (10 bit), Betacam SX, Digital-
S/D-9, Digital-S 100, Digital Betacam i DVCPRO 50 format zapisa

33. Format digitalizacije 4:1:1?

• Raspored odmeraka CR i CB signala u odnosu na odmerke Y signala

• Učestanost odmeravanja Y signala je 13.5 MHz (u oznaci 4), ima 720 uzoraka
• učestanosti odmeravanja hrominentnih signala 3.375 MHz,(u oznaci 1), ima po
180 uzoraka u liniji
• na svaki četvrti odmerak Y komponente, dolazi po jedan odmerak svake od
hrominantnih komponenti

34. Binarni protok za 4:1:1?

• Binarni protok u jednoj sekundi za broj odmeraka u jednoj liniji ( 52µs) je:
(720 +2x180)pix/line x 576linija x 25slika x 8bita= 124.41 Mb/s
(720 +2x180)pix/line x 576linija x 25slika x 10bita= 155.520 Mb/s
– ljudsko oko manje osetljivo na boju, nego na promenu luminance
– Vertikalna rezolucija za Y, R-Y i B-Y je 576linija za PAL i 480linija za
NTSC
– Horizontalna rezolucija za Y signal je 720 odmeraka, a za R-Y i B-Y je
180 odmeraka. Ista je i za PAL i NTSC sistem
– Koristi se kod Broadcast TV uređaja: Dvcpro25, Profesional …

35. Format digitalizacije 4:2:0?

• Učestanost odmeravanja Y signala je 13.5 MHz (u oznaci 4), ima 720 uzoraka
• učestanosti odmeravanja hrominentnih signala 6.75 MHz, (u oznaci 2)
• Luminentni signal odmerava se u svakoj, a hrominantni u svakoj drugoj liniji.
• U jednoj televizijskoj liniji prenose se odmerci Y signala i CR signala, a u
sledećoj televizijskoj liniji odmerci Y signala i CB signala, radi se ovako da bi se
smanjila potrebna memorija.
• CR odmerci prenose se u neparnim linijama, a CB odmerci u parnim linijama.

36. Binarni protok za 4:2:0?

• kada se uzimaju odmerci CR signala, ne uzimaju se odmerci CB signala.

• rezolucija slike iznosi 576 linija sa po 720 uzoraka za Y signal,
• 360 uzoraka za jedan hrominentni kanal, a za drugi je jednaka nuli.
• Ovo je ekvivalentno rezoluciji slike od 576 aktivnih linija sa po 720 uzoraka za
Y signal, i po 360 uzoraka za po jedan hrominentni signal (Cr i Cb) sa 288 linija.
 • Binarni protok za 8 bitnu kvantizaciju
• (720 +360 + 0)pix/line x 576linija x 25slika x 8bita= 124.416Mb/s
• Omogućuje visok stepen kompresije, tako da se podaci koji dolaze sa bitskom
brzinom od 124.416Mb/s redukuju na bitsku brzinu od 25 Mb/s
• Koristi se kod: D2-MAC, MPEG- 2, DVD-a, DVCAM-u (PAL verzija),
DVCPRO-50

37. Format digitalizacije 2:1:1?

• Učestanost odmeravanja luminentnog signala je 6,75MHz.

• Učestanost odmeravanja signala razlike R-Y i B-Y je dva puta manja i iznosi
3,375MHz
• Koristi se kod uređaja u elektronskom novinarstvu. To su jeftini uređaji,
rezolucija slike je nešto smanjena, s obzirom da je smanjena učestanost
odmeravanja

38. Format digitalizacije 4:4:4?

• Odmeravaju se R, G, B signali koji nisu spektralno ograničeni

• Učestanost odmeravanja za sva tri signala je 13,5MHz.
• Uz svaki luminantni uzorak dolazi po jedan uzorak za svaku hrominantnu
komponentu.
• Koristi se kod: hroma key, HDTV i virtuelnih studija
• Binarni protok za 8 bitnu kvantizaciju
• (720 +720 + 720)pix/line x 576linija x 25slika x 8bita = 248.832Mb/s

39. Audio signal?

• Učestanost odmeravanja:32kHz, 44,1kHz, 48kHz,96kHz.

• Ućestanost odmeravanja: 2fl =2X15625Hz=31250Hz ≈ 32kHz.
• Da bi između zvučnog i kompozitnog video signala postojao sinhronizam
usvojena je da je da učestanost odmeravanja tonskog signala bude dvostruka
učestanost linije (15625Hz) ≈ 32kHz.
• 44,1kHz primenjuje se na audio CD ovima
• 48/96kHz su višeg kvaliteta i koristi se u studijima
• Frekvencija odabiranja od 48kHz, pri 16 bitnoj rezoluciji zahteva protok(bit rate)
od 768kHz (48x16=768) po kanalu, odnosno 1,5Mb/s za stereo kanal.
• MP3 kompresija svodi audio signala na oko 32kb/s
• Odnos S/Nq kvantizacije: S/Nq (dB() =1,8+D, S-efektivna vrednost signala,
Nq- efektivna vrednost nivoa šuma kvantovanja, D=6b, b-broj kvantizacionih
nivoa,
• Za 16bita: S/Nq (dB() =1,8+D=97,8dB
• За шта се користи мултиберст сигнал?

• Каква је разлика између 100.75 и 100.100 колор бар сигнала ?

• Објаснити повезивање уређаја у петљу “loop”.