1. Шта одређују коефицијенти сјајности телевизијских примара?

 одређују допринос сјајности појединачних примарних извора светлости у

резултантној сјајности смеше светлости.
2. Који су најважнији делови ТВ камере за претварање слике у боји у аналогне
компонентне Y, U, V видео-сигнале?
 Објектив,дихродна огледала,оптичко-електронски претварач и генератор
импулса за синхронизацију.
3. Каква је разлика између телевизијских светлосних примара, телевизијских
електронских примара и коригованих електронских примара?
 Телевизијски светлосни примари се тако зову јер они уз помоћ кристалне
призме могу да репродукују боје из РГБ троугла,круга или беле светлости
сличне дневној светлости.
 Елекронски сигнал на излазима носи у себи информације о сјајности боје и свих
елемената слике анализираних дуж сваке анализаторске линије. Зато се зову
телевизијски електронски примари.
 Помоћу електронских гама коректора, коректује се нелинеарност коју уносе
оптичко-електронски претварачи у камери.
 Разлика је у преносу репродуковане светлости са реалне сцене уз помоћ R,G,B
компонети.
4. Колике су вредности коефицијената сјајности телевизијских примара према FCC и CIE
препорукама?
 R = 0,299
 G = 0,587
 B = 0,114,
5. Написати основну једначину у телевизији.
 Y’ = 0,299R’+ 0,587G’+ 0,114B’
6. Написати једначине сигнала разлике боја.
 Y’ = 0,229R’ + 0,587G’ + 0,114B’
 U’ = B’– Y’ = – 0,299R’ – 0,587G’ + 0,886B’
 V’ = R’ – Y’ = 0,701R’ – 0,587G’ – 0,114B’

7. Написати једначине за Y’, U’ и V’ ако се вредности коефицијената сјајности

телевизијских примара изразе у процентима.
 Y’ = 30%R’+59%G’+11%B’
 U’=B’–Y’=– 30%R’–59%G’+89%B’
 V’=R’–Y’=70%R’– 59%G’–11%B’
8. Како се реализују електронски сигнали Е’Y, Е’U и Е’V?
 Електронских сигнала E’y и разлике боја E’U и E’V реализује се једноставно
помоћу оптичке мреже у линеарној матрици.
9. Које значајне предности имају Y, U, V компоненте видео-сигнала у односу на R, G, B
компоненте?
  Прво, за сигнале разлике боја U и V довољан је дупло мањи пропусни опсег
учестаности за пренос потребних информација јер се фини детаљи у слици
преносе помоћу луминетног сигнала Y.
 Друго, нелинеарне сметње, диференцијална фаза и диференцијално појачање на
сигналима разлике боја знатно мање утичу на изобличење боја и засићење боја
у репродукованој слици, на којој је око врло осетљиво, него што је то случај са
изобличењима у RGB компонетма.

10. Објаснити принципе рада NTSC, SECAM и PAL система.

 НТСЦ стандард (525 линија, фрекфренција освежавања слике 60 Hz), осетљив
на грешке у промени врсте боје услед фазних изобличења при истовременом
преносу оба хроминентна сигнала (Америка, Азија и Јапан)
 ПАЛ стандард (625 линија, фрекфренција освежавања слике 50 Hz), није
подложан грешкама у боји јер има 100 линија више од НТСЦ, али је подложан
треперењу слике због рада на 50 Hz. Користи принцип да једна од две
хроминентне компоненте мања своју фазу од линије до линије за 180 степени (у
највећем делу Европе)
 СЕЦАМ стандард (625 линија, фрекфренција освежавања слике 50 Hz), сличан
као ПАЛ, али у једној линији преноси луминентни и само једна хроминентни
сигнал разлике боја, док се други сигнал преноси у наредној линији
(Француска, Грцка, Русија).
11. Која је улога PAL преклопника и на којој учестаности он ради?
 Специфичност ПАЛ система је у томе што се од линије до линије додатно мења
фаза модулисаном сигналу Фв још и за 180 степени.
 Ово се постиже помоћу електронског ПАЛ преклопника којим управљају
такозвани идентификациони ПАЛ импулси. Њихова учестаност једнака је
половини линијске учестаности, чиме се обезбеђује пребацивање ПАЛ
преклопника сваке друге линије.