UNIVERZITET U NIU ELEKTRONSKI FAKULTET

DIPLOMSKI RAD:

PRENOS DIGITALNO MODULISANOG GOVORNOG SIGNALA KROZ DIVERZITI SISTEME

MENTOR: Prof. Dr. Goran T. orevi NI 2011.

KANDIDAT: Nikola Ravi

UVOD
Beine telekomunikacije su, po svemu sudei, segment komunikacione industrije koji se najbre razvija. Uporedo s razvojem beinih tehnologija razvijale su se i napredne tehnike modulacije signala (PSK, QAM, OFDM). Prednosti digitalne modulacije u odnosu na analognu su mnogostruke. Jeftiniji, bri, efikasniji po pitanju snage primopredajnici, vee brzine prenosa, vea otpornost na greke, mogunost viestrukog pristupa. Najvei problem u prenosu beinog signala je to to pored Gausovog uma na signal utie i feding. Snana tehnika za umanjivanje uticaja fedinga su diverziti sistemi (vremenski, prostorni, frekvencijski, kombinovani).

MERA RAZUMLJIVOSTI GOVORA

Subjektivne metode ocene razumljivosti obraenog govornog signala takoe se zasnivaju na testovima sluanja, gde se veem broju slualaca prezentuju elementi govornog signala (reenice, rei ili pojedinani slogovi) obraeni algoritmom koji se testira, pri emu se ocena razumljivosti izraava procentom uspeno prepoznatih elemenata. Da bi dobijena ocena razumljivosti bila to pouzdanija, lista elemenata koji se koriste prilikom testiranja mora da zadovoljava odreene zahteve koji, izmeu ostalog, ukljuuju: Fonetsku balansiranost, Veliinu uzorka testnih elemenata, Nivo kontekstualne informacije.

MERA RAZUMLJIVOSTI GOVORA

Na osnovu poslednjeg kriterijuma sledi da testovi sluanja bazirani na besmislenim slogovima (engl. nonsense syllables), odnosno logatomima, predstavljaju najstroiju meru razumljivosti obraenog govornog signala. Svi logatomi su CVCV tipa, to znai da se sastoje od dva sloga, od kojih svaki sadri jedan suglasnik i jedan samoglasnik. Primeri logatoma: DETA

TUKA

Zavisnost stepena razumljivosti od odnosa signal-um

DIGITALNE MODULACIONE TEHNIKE-PSK

PSK predstavlja vid modulacione tehnike koja se koristi u procesu transformacije digitalnih podataka u analogne, pri emu dolazi do promene faze noseeg signala. Najjednostavnija ema kojom se predstavljaju dve binarne cifre je BPSK (eng. Binary PSK).

() =

2 2 (2 + 0) = 2 , 2 2 (2 + ) = 2 ,

1 = 1

0 = 2

DIGITALNE MODULACIONE TEHNIKE-PSK

Alternativna forma BPSK emi je DPSK Za efikasnije iskorienje propusnog osega koristi se tehnika poznata kao QPSK koja koristi umnoke faznih pomeraja od /2, 8PSK ema kodiranja gde se koriste fazni pomeraji od /4, a i 16PSK gde su koriste fazni pomeraji od /8. Koristi se Grejovo mapiranje Poveanjem faznih razlika smanjuje se otpornost signala na um

AWGN KANALI
AWGN kanali su kanali sa dodatim belim Gausovim umom Vrednosti amplitude uma variraju oko srednje vrednosti sa Gausovom raspodelom i standardnom devijacijm . U AWGN kanalu modulisani signal sadri i um koji se dodaje signalu pre prijema. Usled ovog uma signal na prijemu izgleda ovako: = + . SNR predstavlja meru koja se koristi u nauci i koja izraava odnos nivoa signala i nivoa uma.

BER (eng. bit error rate ili bit error ratio) u digitalnom prenosu oznaava broj pogrenih bita kroz ukupan broj prenetih bita. BER se esto izraava u procentima.

= = = , 0 0 0

AWGN KANALI
Promenjive =
0

i =

se nekad zovu SNR po simbolu ili

SNR po bitu, respektivno. to se tie performansi nas interesuje bitska verovatnoa greke u funkciji . za M-arno signaliziranje (npr. MPSK), verovatnoa greke u mnogome zavisi od verovatnoe greke po simbolu, ali i od mapiranja bitova za svaki simbol. Zbog toga najpre raunamo verovatnou greke po simbolu u funkciji od , a zatim dobijamo u funkciji korienjem tane ili aproksimativne konverzije. =
log2

log2

1
2log2 ()10 10

AWGN KANALI SIMULACIJA

SNR=5dB LOGATOM Tuka.wav (B/QPSK, 8PSK) KROZ AWGN KANAL BPSK/QPSK 8PSK 0dB 0dB 2dB 2dB 4dB 4dB 6dB 6dB 8dB 8dB 10dB 10dB 12dB 12dB

PROSTIRANJE U KANALU SA FEDINGOM

Veoma je komplikovano uspostaviti pouzdan i brz beini prenos, jer signal ne samo da je podloan umu, interferenciji i drugim smetnjama ve se promene signala deavaju na nepredvidive naine usled kretanja korisnika ili objekata u okolini. Te fluktuacije amlitude i faze na prijemu nazivaju nazivaju se fedingom Feding se opisuje modelima koji su razvijeni kako bi se opisali efekti kao to su viestruka propagacija signala ili efekat senke. Zbog nepredvidive prirode ovih pojava signal na ulazu u prijemnik je sluajan proces Definiu se analitiki modeli fedinga koji se koriste za modeliranje prijemnog signala

PROSTIRANJE U KANALU SA FEDINGOM

Tipovi fedinga su:

-Ravni feding
-Frekventno selektivan feding -Brzi feding -Spori feding Modeli fedinga -Rayleigh-jev -Rice-ov -Nakagami-q -Nakagami-m -Weibull-ov, itd.

REJLIJEV MODEL FEDINGA

Rejlijev model feding kanala se najee koristi kada ne postoji optika vidljivost izmeu predajnika i prijemnika. Uspeno se primenjuje u urbanim sredinama gde postoji veliki broj visokih zgrada. Signal koji se dobija na prijemu Rejlijevog kanala ima sledei oblik X(t)=X1(t)+jX2(t) gde su X1(t) i X2(t) sluajni Gausovi procesi ija je srednja vrednost nula, a varijansa jednaka 2. Trenutna vrednost (anvelopa) signala r(t) se rauna na sledei nain:

() =

1()2 + 2()2 ,

REJLIJEV MODEL FEDINGA-SIMULACIJA

Teorijski: N(0, 2 = 1/2)

Simulacija:

= X12 + X22 .

= (2 + () ) +

REJLIJEV MODEL FEDINGA-SIMULACIJA

Posle modulacije, signal logatoma smo izobliiti tako to smo amplitudu signala pomnoiti sa sluajnom promenjivom Rejlijeve raspodele koja se sastoji iz kvadratnog korena zbira kvadrata dve Gausove sluajne promenjive, koje se zavise od fiksno postavljene vrednosti .
N(0, 2 = 1/2) = X12 + X22 .

LOGATOM Tuka.wav KROZ REJLIJEV KANAL SNR 0dB 8dB 16dB 24dB 32dB

RAJSOV MODEL FEDINGA

Rajsov model fedinga se koristi za opisivanje signala kada postoji jedna dominantna komponenta viestruke propagacije signala u odnosu na druge. Koristi se kada postoji optika vidljivost izmeu predajnika i prijemnika. (LOS) Uspeno se primenjuje za opisivanje kanala u slabije naseljenim mestima Za Rajsov model definie se parametar K koji predstavlja odnos snaga direktnog signala i reflektovanih komponenti:
= 2

Ako predpostavimo da je 2 = + 2 2 = 1 onda moemo predstaviti anvelopu r signala na prijemu kao:

2 2

= ( + )2 + 2 .
gde su x i y dva sluajna nezavisna Gausova procesa.

RAJSOV MODEL FEDINGA-SIMULACIJA

Ako posmatramo prenos korisnog MPSK signala, ija anvelopa ima Rajsovu raspodelu, kroz AWGN kanal uoavamo da signal na prijemu ima sledei oblik:

= 0 + () ) + (
gde je beli Gausov um ije vrednosti imaju Gausovu funkciju gustine verovatnoe N(0, 2 ).

Za standardnu devijaciju imamo da je:

1
2log 10 0

RAJSOV MODEL FEDINGA-SIMULACIJA

RAJSOV MODEL FEDINGA-SIMULACIJA

RAJSOV MODEL FEDINGA-SIMULACIJA

Kod Rajsovog fedinga za razliku od Rejlijevog imamo komponentu dominatnog signala, pa e promenjiva koju generiemo i koja ima Rajsovu raspodelu zavisiti od odnosa snage dominantnog signala i snage ostalih komponenti na prijemu, koje su produkt viestruke propagacije signala, odnosno zavisie od parametra K.
LOGATOM Tuka.wav KROZ RAJSOV KANAL Parametar(K) 0dB 4dB 8dB 12dB 16dB 20dB

DIVERZITI SISTEMI
Jedna od najboljih tehnika koja smanjuju uticaj fedinga je upotreba diverziti sistema. Diverziti predaje i prijema. Postoje vremenski, frekvencijski, polarizacioni, prostorni diverziti Prostorni diverziti koristi injenicu da komponente signala koje imaju nezavisnu propagaciju imaju malu verovatnou da padnu pod uticaj dubokog fedinga istovremeno.

DIVERZITI MODEL SISTEMA

U diverziti sistemu na prijemu feding putanje povezane sa nekoliko prijemnih antena se kombinuju da bi se dobio rezultujui signal pre nego to doe do standardnog modulatora.

DIVERZITI - SC
Kod selektivnog kombajnera (SC), na izlaz sistema proputa se signal sa najveom SNR-om Ovo se svodi na biranje grane sa najveim 2 + Najvee pojaanje se dobija ako se sistema bez diverzitija pree na sistem diverzitija sa dve grane. Ako se nastavi sa poveanjem grana pojaanje eksponecijalno opada.

DIVERZITI PREKIDAKO KOMBINOVANJE

Jednostavniji tip kombinovanja nazvan prekidako kombinovanje, iskljuuje potrebu za dodatnim prijemnicima na svakoj grani (SC) tako to skenira svaku granu u sekvencijalnom redosledu i proputa prvi signal sa SNR-om koji je iznad zadatog praga . Kada se odabere grana, sve dok je SNR na toj grani iznad zadatog praga, kombajner proputa signal. Ako vrednost SNR-a na grani padne ispod praga, kombajner se prebacuje na drugu granu.(SSC)

DIVERZITI MR KOMBINOVANJE
U SC-u i SSC-u, izlaz kombajnera je jednak signalu jedne od grana. U U MR kombinovanju (MRC) na izlazu je izraunata suma signala svih grana (eng. Maximal Ratio Combining, skr. MRC) Potrebno je kofaziranje signala pa se signal na svakoj grani mnoi sa = . Anvelopa izlaza kombajnera od M grana bie: = . =1 Cilj je da izabrati kako bi se maksimizovao (SNR). Grane sa veim SNR-om bi trebalo da imaju vee teine nego grane sa manjim SNR-om

DIVERZITI EG KOMBINOVANJE
MRC zahteva poznavanje vremenski promenjivog SNR-a na svakoj grani, ije raunanje moe biti veoma komplikovan posao. Jednostavnija tehnika je kombinovanje svih signala na svim granama, koji se kofaziraju i kombinuju, sa jednakim dodeljivanjem teina: = . Performanse EGC-a su dosta pribline performansama MRC-a, ali sa 1dB vie utroene snage. Ovo je cena koja se plaa zbog kompleksnosti sistema, korienjem ravnopravnih pojaanja na svim granama.

DIVERZITI EGC SIMULACIJA

LOGATOM Tuka.wav, Rejlijev feding, EGC Bez diverzitija

2 antene

0dB

2dB

4dB

6dB

8dB

10dB

3 antene
4 antene