Televizija I kablovski

distributivni sistem(KDS)

Uvod

Televizija dolazi od grke rei TELEDaleko I VISIO-Gledanje, Pogled

Televizija je telekomunikacijski sistem

za emitovanje i primanje pokretnih
slika i zvuka sa velikih daljina.

Princip rada televizije

Princip rada televizije zasnovan je na ideji da se slike pretvore u elektrine

signale koji se u obliku radio talasa emituju u etar. Ti radio talasi stiu do TV
antenna, ulaze u TV prijemnik gde se ponovo pretvaraju u elektrine signale. Ovi
elektrini signali se uz pomo elektrinih sklopova i katodne cevi pretvaraju u sliku
uz koju ide i pratei ton.

Da bi se sve ovo dogodilo neophodna je televizijska kamera.

Video kamera funkcionie na sledeem principu: svetlost ulazi u

kameru kroz objektiv i pada na staklenu plou analizatorske cevi.
Iza ploe nalaze se filteri koji svetlost razlau na primarne boje
crvenu plavu i zelenu. Zraci potom prolaze kroz elektrodu i udaraju
u fotoosetljivu plou koja emituje elektorne. Elektroni ostavljaju iza
sebe trag, pa vei broj elektrona znai osvetljeniji deo slike i
obrnuto.

Skeniranje svake scene vri se 25 puta u sekundi ime se stvara kontinuirani

elekrini odnosno video signal. Kako evropski televizijski standard (PAL) radi na
principu 625 linija to znai da da mlaz elektrona u jednoj sekundi 25 puta ispie 625
linija. Tako se stvara iluzija nprekidne slike.

Televizijski prijemnik radi obrnuto od televizijske kamere: signal

stie u katodnu cev televizora gde ga saekaju tri topa za tri
osnovne boje crvenu, plavu i zelenu. Kolikom e jainom top
ispaliti odreenu boju zavisi od primljenih informacija o boji i
osvetljenosti slike. Topovi takoe primaju informaciju o
sinhronizaciji slike i tona. Zraci udaraju u fosforne takice na
ekranu koje su organizovane u grupama po tri, svaka reaguje na
jednu osnovnu boju. Kada ih pogodi mlaz iz topa take zasetle.
Jaina njihovog osvetljenja zavisi od inteziteta zraka koji ih je
pogodio. Tako dobijamo sliku veoma blisku originalnoj slici koja se
emituje iz studija udaljenih nekoliko hiljada kilometara.

Analogna televizija

Kod analogne televizija se koriste razliiti video-standardi za format slike. To su

PAL (engl. Phase Alternating Line) koji prenosi 25 slike (odnosno 50

poluslika) u sekundi koje imaju po 625 linija

NTSC - koji prenosi 30 slike (odnosno 60 poluslika) u sekundi koje imaju po

525 linija

Analogno emitovanje znai da je slika sadrana u samom radio talasu. Razliite

vibracije i oblici na talasu upravljaju elektronskim kolima koje iscrtavaju sliku na
ekranu. Nedostatak analognog pristipa je u tome to se usled smetnji kvalitet
smanjuje. Oblik i neravnine na radio talasima se menjaju usled smetnji i
umova i zbog toga je nemogue da se kvalitet analognog signala potpuno
sauva. Pitanje je samo koliki e se gubitak kvaliteta primiti na slici prenesenoj
analognim putem
to je vie umova to analogni sistem sve vie gubi kvalitet i slika postaje
prljavija. .

SECAM

Digitalna televizija

Digitalno emitovanje znai da signal u stvari prenosi digitalne signale. Ti

digitalni podaci su zapravo video signal u nekom formatu slino kao video
fajlovi na raunaru. Digitalni signal tumae kodeci i pretvaraju ga u sliku
koja se zatim prosleuje na ekran. Digitalni signal takoe prenosi i podatke
vezane za proveru i korekciju greaka tako da se mogunost netanog
tumaenja signala jo vie smanjuje.
Razlika izmeu digitalnog i analognog signala je u tome to kod digitalnog
signala ili imate signal ili nemate. Kvalitet ne zavisi od smetnji. Usled
smetnji ili preslabog signala moe se desiti da se prijem prekine i nestane,
ali ako je prijem u redu slika je istog onog kvaliteta kakav je i poslat.

Kablovski distributivni sistem

Kablovski distributivni sistem (KDS) je telekomunikaciona mrea koja,

pored distribucije TV i radio signala, omoguuje pruanje velikog broja
raznovrsnih telekomunikacionih servisa korisnicima kao to su brzi internet,
video nadzor, telemetrija, video na zahtev, IP telefonija...

Do pre deceniju povezivanje elemenata kablovskog sistema bilo je skoro

iskljuivo koaksijalnim kablom. Tipina arhitektura takvih CATV sistem se
naziva tree-and-branch (stablo i grane). Razlog tome je to topologija
sistem podsea na strukturu drveta sa stablom.

Danas se veinom projektuju kablovske mree u koje su implementirani

optiki kablovi, tako da se koristi kombinacija optikih i koaksijalnih kablova
da bi se doveo krajnji signal do korisnika. Takve arhitekture kablovskih
sistema se nazivaju hybrid fibre /coax (HFC). Ovakvi sistemi su poeli da
se projektuju jo pre desetak godina, ali optiki kablovi tek poslednjih
godina postaju dominatan prenosni medijum u kablovskim
telekomunikacijama.

Tipian kablovski sitem se sastoji od tri osnovna elementa.

Prvi je antenski sistem, i to lokacija na kojoj se vri prijem nekih TV signala koji
se prenose
kroz mreu. Ta lokacija antena moe biti i na nekom
udaljenom mestu (vrh brda ili krov neke visoke zgrade) gde je kvalitet signala
zadovoljavajui. Taj signal sa tog udaljenog mesta je potrebno dovesti do glavne
stanice. Postoje tri osnovna naina prenosa tog signala:
mikrotalasni relejni link (point to point),
sistemi sa optikim kablom (fibre supertrunk),
sistemi sa koaksijalnim kablom (coax supertrunk).
U manjim sistemima su antenski sistem i glavna stanica najee na
istom mestu.
Druga komponenta je ve pomenuta glavna stanica. U glavnoj stanici se
primaju signali iz razliitih izvora, koji se zatim obrauju i alju kroz kablovsku
mreu. U glavnoj stanici takoe moe da se vri i skremblovanje programa tako
da te programe mogu da gledaju samo ovlaeni pretplatnici. Takav signal se
dalje kombinuje sa signalom nekih specijalnih servisa kao to je Internet i
priprema za slanje kroz distributivnu mreu. Ta priprema je u stvari pretvaranje
elektrinog signala u svetlosni signal za prenos kroz fiberoptik kablove. Ureaj
kroz koji se to realizuje je optiki transmiter.

Trei vaan element kablovskog sitema je distributivna mrea.

Kablovi koji vode od glavne stanice nazivaju se napojni kablovi.
Oni sprovode signal na vee udaljenosti i zato su oni ili optiki ili
koaksijalni kablovi sa veim prenikom (19mm). Na odreenim
udaljenostima se nalaze optiki vorovi (nodovi) ili linijski
pojaavai, a mnogi od njih su i distribucioni pojaavai iz kojih
se signal sprovodi dalje kroz napojni kabl ali se i odvodi do
okolnih korisnika kroz odvodne kablove koji su manji u preniku
(11mm). Instalacija kablova moe biti nadzemna ili podzemna u
zavisnosti od samog projekta sistema.
Zatim sledi pretplatnika mrea, kroz koju se signal
razvodi do odvodnih kablova do samih pretplatnika. U ovom delu
sistema se koriste kablovi sa manjim prenikom (6-7mm) i tu je
jo i oprema kao to su filtri, razdelnici, tv utinice, kuni
prijemnici, kablovski modemi, konvertori, dekoderi.

Koaksijalni kabl

Koaksijalni kabl je vrsta elektrinog kabla kod koje je jedan provodnik smeten unutar
drugog upljeg provodnika tako da oba imaju zajedniku osu. Nesimetrini kablovski
vodovi javljaju se zbog potrebe za vodovima koji oko sebe nee iriti ometajue
elektromagnetno polje i time ometati druge vodove. Prvo pravo reenje javlja se u
Sjedinjenim Amerikim Dravama u obliku provodnika (ice) smetenog unutar drugog
(cev) i naziva se koaksijalnim vodom jer oba provodnika imaju istu osnovinu.
Nesimetrini vodovi se koriste samo na visokim frekvencijama (npr. Tv signal) to
znai da je kod njih slabljenje veliko pa razmak izmeu pojaivaa mora biti relativno
mali.
Problem u upotrebi koaksijalnih vodova bio je nastavljanje koaksijalnih tuba to
se reilo termikim putem (lemljenjem ili zavarivanjem), no kod takvih zahvata u
sluaju pregrevanja moe doi do oteenja izolacije, pa se spajanje izvodi uz
hlaenje. Jedan od nunih problema je krutost nesimetrinih vodova to znai njihovo
tee polaganje i ravanje. Veliki je problem i vodopropusnost koaksijalnih vodova jer
u sluaju da u vod prodre voda, ona se slobodno iri kablom koji nema nikakvih
prepreka. Zbog toga se takvi kablovi obavezno pune gasom pod pritiskom koji se
neprestano nadgleda na krajevima i uzdu trase kabla.
Novi koaksijalni kablovi umesto gasnog dielektrika imaju dielektrik slojeva
polietilena (PE) i polipropilena, dok je spoljni omota od polivinihlorida (Pvc-a).
Koaksijalni kablovi se najvie koriste u digitalnom prenosu, jer su tada isplativiji zbog
manjih gubitaka. Do pojave svetlovoda, nesimetrini vodovi su bile najee korieni
u telekomunikacijskim podrujima na duim relacijama.

Optiki kabl

Optiki kabl se koristi u telekomunikacijama za prenos signala. Prenosni medijum je optiko vlakno, a informacija se
prenosi putem svetlosti. U Srbiji se najvie koriste optiki kablovi kapaciteta od 6 do 240 optikih vlakana. Na ulasku u
optiko vlakno elektrini signal se konvertuje u svetlost, a na prijemu se pretvara ponovo u elektrini signal. Prednost
optikih kablova su:
njihove daleko manje dimenziuje u odnosu na bakarne kablove
mogunost prenosa velike koliine informacija
malo slabljenje signala to dozvoljava domete i do 200 kilometara bez pojaanja signala
manja teina po dunom metru
lake polaganje kako u zemlju, tako pod vodu, niske i visoke temperature.
Optiki kablovi su jedino osetljivi na radioaktivno zraenje.
Prvi optiki kabl u Srbiji je poloen 1994. godine na relaciji Telekomunikacioni centar Beograd Centrala Konjarnik u
duini od 5,5 kilometara. Godine 2010. Srbija ima preko 15000 kilometara optikih kablova. Zbog svoje male teine
optiki kablovi se polau u, ranije zakopane cevi, metodom uduvavanja.
Fabrika duina optikog kabla, duina koja se isporuuje iz fabrike iznosi oko 2100 metara. Zbog toga se optike
deonice nastavljaju jedna za drugom. Postupak je nazvan splajsovanje a sastoji se u zavarivanju defakto staklenih
vlakana. Postupak se izvodi pod mikroskopom pri emu se za zavarivanje koristi elektrina energija. Potrebno je
obezbediti veliku istou pri radu

Dodatne funkcije KDS-a

Kablovski distributivni sistem (KDS) je

telekomunikaciona mrea koja, pored
distribucije TV i radio signala, omoguuje
pruanje velikog broja raznovrsnih
telekomunikacionih servisa korisnicima kao
to su brzi internet, video nadzor,
telemetrija, video na zahtev, IP telefonija...