Univerzitet Singidunum u Beogradu

Seminarski rad na temu:

DIGITALIZACIJA

Student: Aleksandar Vujić 2018/203287

1
2
Uvod
Razvoj telekomunikacija bio je veoma brz počevši od sredine XIX veka. Nabrojaćemo neke od
istorijskih događaja:
1791. Braća Chappe realizuju optički telegraf.
1843. FAX
1844. Morse demonstrira prvi električni telegraf
1858 Položen prvi transatlanski kabl. Telegrafski prenos prve poruke duge 97 reči trajao je
67min
1875. Emile Baudot razvija koder/decoder, 5bitno kodiranje
1876. Bell pronalazi telefon
1884. Nipkow patentira TV,koristeći silicijumsku ćeliju i mehanički skenirajući disk
1886. 22 god posle Maxwella, Hertz ogledima potvrđuje teoriju EM polja.
.
.
.
2002. 3G sistemi javne mobilne telefonije
2010. 4G LTE

I sada se testira i uskoro će se koristiti 5G sistem.

3
 Slika1- konverzija analognog signala u digitalni

A/D konverter razbija amplitudu kontinualnog analognog signala na diskretne intervale,koji se

potom konvertuju u digitalne vrednosti. Rezolucija analogno digitalnog konvertera se obično
izražava brojem bita koji se koristi prilikom kvantizacije.
Na primer sve vrednosti neke analogne kontinualne funkcije koje se nalaze između 0 i 0.100
Biće kodovane u bitski broj 000, dakle tu se uvodi i pojam greške kvantizacije jer samim tim što
smo neku vrednost od npr. 0.43 analognog signala uveli da je sada 0, napravili smo određenu
grešku. Ta greška nije velika.

Slika2. Greška kvantizacije

Slika3.
Primer kvantizacije na
nekoj linearnoj funkciji

4
5
Digitalizacija zvuka

Kada mikrofon detektuje zvučni talas na izlazu dobijamo analogni signal koji je amplituda te
fizičke pojave, zvuka. Ovaj signal se zove analogni audio signal. Po Nyquistovoj teoremi ako je
najveća frekvencija signala f onda moramo samplovati taj signal po 2x većoj frekvenciji 2f.
Ljudski glas se uzorkuje 8k puta u sekundi sa 8 bita. Dok na primer muzički signal sa 44k uzoraka
u sekundi sa 16bita po uzorku. I onda dobijemo signal 700Kbps za mono ili 1,4 Mbps za stereo
zvuk.

Digitalizacija slike
Video snimak je skup frejmova. Kada se ti frejmovi prikazuju dovoljno brzo imamo utisak
pokretne slike to jest filma ili videa.
Svaki frame je podeljen na sitnije gradivne elemente koje nazivamo pikseli. Za crno belu sliku
koristi se 8 bita , tj. 256 nijansi sive. A za sliku u boji 24 bita ,po 8 za svaku od osnovnih boja.
Kada bismo hteli da izračunamo broj bita u jednoj sekundi za neku rezoluciju:

Rezolucija 1024 x 768 piksela - 2 x 25 x 124 x 768 x 24 = 994 Mbps

Rezolucija 800 x 600 piksela prostim množenjem nam daje informaciju da ima 480000 piksela
na ekranu.
Kada pomnožimo taj broj sa brojem bajtova po pikselu. 16 bit po pikselu
480000 x 2 bajta po pikselu = 960 000 bajtova = 960 KB

6
 Slika 4. CD,DVD,HD DVD,Blu-ray

Princip rada CD:

U konstruktivnom pogledu CD I DVD uređaji su po mnogim elementima slični ostalim uređajima
za skladištenje podataka koji koriste rotirajuće ploče. Razlika je, naravno u načinu čitanja i upisa
informacija na disk. Dok hard disk koriste magnetni medijum, CD I DVD koriste optički medijum.
Princip rada je
-laserska diode emituje infra-crveni snop male snage prema reflektujućem ogledalu,koje je,
takođe, deo mehanizma glave I koje se linearno pokreće iznad površine diska. Reflektujuće
ogledalo pomera se pomoću servo motora. Da bi snop svetlosti odbijen od ogledala prolazi kroz
fokusirajuće sočivo I pada na odgovarajuću stazu na CD
-kada laserski snop pogodi disk određena količina svetlosti reflektuje se od diska. Intenzitet
reflektovane svetlosti zavisi od toga koji deo diska je snop pogodio, jamu ili breg.
-složen system kolektora, ogledala, I sočiva akomulira I fokusira svetlost reflektovanu od
površine diska I usmerava je ka fotodetektoru, gde se obavlja optičko-električna konverzija.
Dubina jame na disku izabrana je tako da iznosi četvrtini talasne dužine laserskog snopa u
providnoj sredini diska, odnosno oko 0.12 μm , a širina jame je oko 0.6 μm.. Svetlost
reflektovana iz jame je fazno pomerena za 180  ° u odnosu na svetlost odbijenu sa susedne
površi uzrokujući poništavajuću interferenciju između ove dve refleksije.
Zapis na CD kodiran postupkom NRZI (Non Return to Zero Inverted) što znači da ako ima
promene susednih signala to predstavlja binarni symbol 1, a ako nema promene to je binarni
symbol 0. Za kodiranje se koristi EFM postupak, pri čemu se na osnovu posene tabele vrši
konverzija 8mo bitnih podataka u reč od 14 bita. Prašina na disku, ogrebotine, otisci prstiju ili
vazdušni balončići I nečistoće u samom materijalu diska, nepravilno fokusiranje su tipični uzroci
grešaka. Dozvoljeni nivo grešaka je 10−12 . Jedan od načina za sprečavanje grešaka u nizu
kodnih reči je interliving.

7
Princip rada DVD:
DVD-ROM standard definisan je 1995. godine.
Na DVD može da se uskladišti do 17GB podataka sa brzinom transfera većom nego kod CD-
ROM.
Postoji više osnovnih fizičkih razlika između CD i DVD. Pre svega, kod DVD trake su smeštene
bliže jedna drugoj čime se povećava gustina zapisa,a ukupna dužina razvijene spirale je 11km,
Duplo više nego kod CD. Razmak između dve trake kod DVD iznosi 0.74 μm.
Što je više nego duplo manje od tog razmaka kod CD. Talasne dužine kod DVD su između 635 i
650 μm.
Druga važna razlika između CD i DVD je u tome što je moguće čitanje podataka sa dvoslojnih
DVD promenom fokusa lasera za čitanje. Umesto korišćenja reflektivnog sloja za prvi
informacioni sloj, za njega je moguće koristiti providni sloj, a za drugi inofmacioni sloj se koristi
reflektivni sloj i na njega može da se uskladišti više podataka. Ova tehnika ne povećava
kapacitet jednoslojnog diska za 100% . Još jedna interesantna osobina DVD je da se drugi
informacioni sloj ne može čitati ili od centra diska ka obodu ili od oboda ka centru.

Treća velika razlika je u tome što DVD dozvoljava dvostrane diskove, Da bi se omogućilo
preciznije fokusiranje lasera na manje jame i smanjila osetljivost na neravnine, proizvođači su
odlučili da smanje debljinu zaštitnog plastičnog sloja kroz koju laserski snop mora da prođe da
bi dospeo do informacionih površina. Korišćenje tanjeg plastičnog supstrata nego što je slučaj
kod CD rezultovalo je diskovima debljine od samo 1.2mm.

Zbog ogromne rasprostanjenosti CD formata, jedan od glavnih zadataka projektanata je bio da

na jednom uređaju omoguće upotrebu oba formata. To je zahtevalo dizajniranje specijalne
optike koja može da podesi veličinu fokusa i za tanke i za stare lejere CD. Najjednostavnije
rešenje se svodi na montiranje dva sočiva u jednoj optičkoj glavi.
Zatim se mehaničkim putem aktivira jedno od njih zavisno od tipa diska.