CRT vs LCD

Posle napajanja, monitori su drugi na listi "nebitnih" stavki prilikom kupovine računara - za većinu
korisnika, bitno je da monitor ima prikaz u boji i da je jeftin. I dok performanse računara ne zavise od
kvaliteta monitora, dobri modeli su mnogo prijatniji za rad od najjeftinije radioaktivne kutije koju možete da
pronađete. U slučaju da planirate da kupite računar, yapostavljanje monitora je loša ideja. U ovom tekstu
ćemo pokušati da vam pokažemo na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine monitora. Pozabavićemo
se i razlikama između CRT i LCD/TFT modela - kao što ćete videti, obe tehnologije imaju prednosti i
mane...

CRT

CRT je engleska skraćenica za "Cathod Ray Tube", kod nas poznatiju kao "katodna cev". Ista ta cev se
koristi i u proizvodnji televozora (onih klasičnih - postoje i LCD i plazma televizori), a koliko je tehnologija
u pitanju stara, govori podatak da je prvu (ili jednu od prvih) katodnih cevi napravio Ferdinand Braun
davne 1897. godine. Ovo ne mora da bude loša stvar - naprotiv, to znači da je CRT tehnologija sazrela,
mada mesta za poboljšanje uvek ima.

Katodna cev Ferdinanda Brauna (gore) i katodna cev korišćena u ranim modelima televizora (dole)
Kako radi CRT

Kada pročitate kako vaš CRT monitor iscrtava sliku, pomislićete da su sve one priče o zračenju i
opasnosti po zdravlje tačne. Iako to nije tako, činjenica da se u CRT monitoru nalazi elektronski top ne
uliva poverenje. Naime, princip rada katodne cevi se ogleda u tome da elektronski top ispaljuje elektrone,
koji udaraju u staklo monitora (ili televizora). Svaki put kada elektron udari u staklo, pojavi se mali bljesak
svetlosti, odnosno, svaki put kada elektron udari u staklo, on iscrta delić slike koju gledate.

Put elektrona

Kako CRT tehnologija može da zvuči komplikovano, objasnićemo šta se dešava na primeru jednog
elektrona. Međutim, krenimo prvo od elektronskog topa - kratko i jasno, u pitanju je uređaj koji se sastoji
od katode, grejača, rešetki i anode. Zagrevanjem katode, ona emituje elektrone (u slučaju da ste davno
išli u školu, katoda je negativno naelektrisana elektroda). Kako katoda ispušta elektrone u svim pravcima,
naš mališa (elektron koji posmatramo) bi sada mogao da ode bilo gde. Da ne bi došlo do toga,
postavljene su naelektrisane rešetke, čije naelektrisanje je pozitivno u odnosu na katodu. Kako se
pozitivno i negativno naelektrisanje privlače, te rešetke će privući elektron prema sebi. Pošto se rešetke
nalaze pored katode, priče o radijaciji koja izlazi iz zadnjeg dela monitora ne drže vodu - uostalom, i
poenta cele priče je da elektroni udare u staklo, a ne da odlutaju negde. Osim što ih privlače, rešetke
takođe i ubrzavaju kretanje elektrona. Međutim, ovim smo samo usmerili elektron koji posmatramo da se
kreće prema staklu, a to nije dovoljno - nama treba da on udari tačno određeno mesto. Tu dolaze anode,
koje su sledeća stanica elektrona. One su tako oblikovane, da sve ispaljene elektrone fokusiraju u jedan
zrak - time smo i objasnili šta je "katodni zrak" ("Cathode Ray"), a u pitanju je najobičnije usmereno
kretanje elektrona. Naučnici izgleda, baš kao i informatičari, vole da daju pompezna imena svojim
otkrićima. Ok, sada imamo zrak elektrona - šta dalje?

Sledeći korak je fokusiranje tog zraka po staklu i iscrtavanje slike. Naime, elektroni u "katodnom zraku"
udaraju ravnomerno po celoj površini stakla, pa ih je potrebno fokusirati na određeni deo. Za tu svrhu, sa
svake strane stakla se nalaze ploče - gore, dole, levo i desno. Ako je u pitanju manji ekran (neki ekran
specijalne primene), ploče su elektronske, a ako je u pitanju veći ekran (televizor ili monitor), ploče su
magnetne. Princip rada je isti u oba slučaja - elektronskim pločama se menja napon, a magnetnim
namagnetisanost, a primer ćemo objasniti na elektronskim pločama. Ako je napon na sve četiri ploče
jednak, "katodni zrak" će udarati po celom staklu. Ako je gornja ploča pozitivno, a donja negativno
naelektrisana, elektroni iz zraka će se penjati prema gore, a u obrnutoj situaciji, spuštaće se prema dole.
Analogno ide i za sve ostale kombinacije ploča i naelektrisanja. Kod magnetnih ploča, menja se
namagnetisanost. Ako ste malo pažljivije pročitali ovaj pasus, videli ste da je zapravo opisana "hercaža"
monitora. Naime, što se naelektrisanje (ili namagnetisanost) ploča brže menja, to se i "katodni zrak" brže
kreće, pa, samim tim, i brže iscrtava sliku.

Još da dodamo par reči o samom staklu - podeljeno je na sitne delove, a jačina kojom će neki deo da
svetli zavisi od broja elektrona koji ga pogode. Takođe, svaki delić stakla je podeljen na tri boje (crvenu,
zelenu i plavu - "Red Green Blue"), pa boja koju vidite na tom delu stakla zavisi od mesta pada elektrona.
Maksimalna rezolucija monitora zavisi od toga na koliko sitnih delova on može da "isecka" svoje staklo, a
"refresh rate" zavisi od toga koliko brzo on može da menja namagnetisanost u svojim pločama. Ako
stavite preveliku rezoluciju i/ili previsoku frekvenciju osvežavanja, možete fizički da oštetite monitor.

Prednosti i mane

Sada kada znamo kako CRT monitori rade, da pogledamo koje su njihove prednosti i mane i na šta treba
obratiti pažnju prilikom kupovine.

Prva prednost CRT monitora u odnosu na konkurenciju je cena, iako je taj argument sve manje i manje
ubedljiv. Naime, za 19" CRT monitor možete da kupite 17" LCD model. Kako je jedna od mana CRT
monitora ta što deklarisana dužina dijagonale ne odgovara stvarnosti (recimo, 17" CRT monitor ima
vidljivu dijagonalu od 16"), dolazi se do situacije da 17" LCD ima skoro istu vidljivu dijagonalu kao 19"
CRT (kod LCD monitora, deklarisana dužina dijagonale je istovremeno i vidljiva dužina). No, zadržimo se
za sada samo na CRT-u. Druga pohvalna osobina je ta što CRT monitori imaju prirodnije boje od LCD
modela. Uopšte, za kvalitetne CRT monitore važi pravilo da će ono što se nalazi na ekranu, biti i na
papiru - ako se bavite DTP-om ili nečim sličnim, ovo vam je najvažnija osobina CRT monitora. Takođe,
CRT monitori imaju nešto duži radni vek od LCD-ova.

Å to se tiče mana, prva na listi većine ljudi je zakrivljenost slike - na većini modela, slika je ili malo
ispupčena ili malo udubljena. Ovo drugo važi za sve prve modele "flat screen" CRT monitora (ako imate
takav model, ne čini vam se da je slika udubljena - ona jeste udubljena). Doduše, u poslednje vreme
manje-više svi bolji CRT monitori imaju stvarno ravnu sliku, pa o tome moraju da razmišljaju samo kupci
jeftinijih modela. Druga na listi mana je veličina - nekome to ne smeta, ali CRT monitori zauzimaju mnogo
prostora na stolu, pogotovo modeli koji imaju veću dijagonalu (19" pa nadalje). Napokon, CRT monitori
zamaraju korisnika - iako staklo zadržava sve elektrone, većina ljudi koja je sa CRT prešla na LCD
modele tvrdi da im se oči od tada mnogo manje zamaraju.

LCD

Posle CRT monitora, stigli smo do LCD tehnologije. U pitanju su ekrani koji su napravljeni od tečnog
kristala - materijala koji svoje korene vuče još iz 1888. godine. Iako bi se dalo pomisliti da je i ovde u
pitanju zrela tehnologija, to nije slučaj. Naime, 1888. godine Friedrich Reinitzer je stvorio supstancu koja
je direktni predak tečnog kristala. Sada premotajte film unapred, do 60-ih godina prošlog veka, kada je
počela proizvodnja elektronskih ručnih časovnika, kojima je ekran bio napravljen od tečnog kristala. Å to
se tiče monitora, upotreba tečnog kristala počela je tek 90-ih godina prošlog veka.

Put svetla

Tečni kristal je prilično neobična supstanca - u pitanju je materija koja ima osobine i tečnog i čvrstog
agregatnog stanja. Naime, molekuli ove materije mogu da se pomeraju u određenoj meri, a da pri tome
zadrže "rešetkastu" prirodu ćvrstih tela - upravo zbog toga se i koriste.

Kako radi LCD? Prosto - u pozadini monitora se nalazi neki izvor svetla, a molekuli tečnog kristala rotiraju
i tako prelamaju svetlo pod određenim uglom. LCD monitori su fizički ograničeni na (uglavnom) jednu
rezoluciju, što znači da imaju određen broj piksela. Iza svakog piksela se nalaze pod-pikseli, od kojih
zavisi kvalitet kontrasta i boje (oni imitiraju RGB sloj koji postoji kod CRT monitora). I to bi bilo to. Ili ne?

VGA i DVI

CRT monitori se povezuju preko VGA konektora i VGA kabela. Kod LCD modela, situacija je drugačija.
Grafička kartica pravi digitalnu sliku, a monitori mogu da rade samo sa digitalnim signalom. Problem je u
tome što se pri korišćenju VGA konektora, vrši konverzija signala - po izlazu iz grafičke kartice, digitalni
signal se pretvara u analogni (i time gubi na kvalitetu). Kada stigne do monitora koji ima VGA konektor
(skoro svi CRT i poneki LCD modeli, s tim što večina LCD-ova ima i VGA i DVI konektor), signal se iz
analognog pretvara u digitalni (i time ponovo gubi na kvalitetu). Ukoliko i na grafičkoj kartici imate DVI
(Digital Visual Interface) konektor - gubitka u kvalitetu signala nema. DVI-to-DVI veza je najbolja i LCD
monitori su pravljeni za takve situacije.

VGA i DVI konektori na grafičkoj kartici

Inače, prvi LCD modeli su mogli da adresiraju samo grupe od tri pod-piksela i zbog toga su mogli da
prikazuju samo oko 64 nijanse neke boje. To je ukupno bilo 64 * 64 * 64 = 262.144 boje. Tada se pojavio
TFT, kao posebna vrsta LCD monitora, koji je mogao da kontroliše svaki posebni pod-piksel. Zbog toga,
svi današnji LCD monitori mogu da prikazuju 256 * 256 * 256 = 16,7 miliona boja, iako se broj boja često
žrtvuje zarad bržeg odziva piksela.

Prednosti i mane

Da bismo mogli detaljno da pričamo o LCD monitorima, moramo da pogledamo njihove najvažnije
osobine:

- Rezolucija: svaki LCD monitor je pravljen za određenu rezoluciju, mada je na tom polju primetan
napredak

- Osvetljenje: pozadinsko osvetljenje LCD monitora nije uvek na najvišem nivou; veće osvetljenje, koje se
izražava kandelima (cd) po jedinici površine, je bolje

- Kontrast: ne postoji fizička jedinica kojom se meri kontrast ne postoji; umesto toga, proizvođači stave
monitor u potpuno mračnu sobu, zatamne sliku što je više moguće i izmere osvetljenje (Lb); zatim
posvetle sliku do maksimuma i ponovo izmere osvetljenje (Lw); odnos između dobijenih merenja se
označava kao mera kontrasta (Lw:Lb)

- Vreme odziva: ovo je jedan od glavnih razloga zbog kog ljudi kupuju CRT umesto LCD monitora; naime,
potrebno je određeno vreme (koje se meri milisekundama) da monitor "uključi" i "isključi" molekule tečnog
kristala; proizvođači ga mere tako što (ponovo) monitor stave u potpuno tamnu sobu i zatamne sliku; tada
se meri vreme potrebno da slika postne potpuno svetla ("Rising"), a zatim ponovo potpuno tamna
("Falling"); ta dva rezultata se saberu i tako se dobije vreme odziva (prosek među modelima je oko
16ms); problem je, međutim, u tome što se, u realnom radu, od piksela češće zahteva da menjaju boju ili
nijanse sive, umesto da rade crno-belo cikluse; tako je pikselima potrebno i do 100ms da dođu od jedne
do druge nijanse sive (tj. od "svetlo sive" do "tamno sive"); uzrok ovoga je električna modulacija molekula

- Ugao gledanja: sliku na LCD monitorima ne možete da vidite iz svih uglova, mada će to biti problem
samo posmatračima sa strane

No, da završimo priču. Osim očigledne prednosti da staklo u koje gledate ne bombarduju elektronima,
LCD monitori imaju još nekoliko lepih osobina. Jedna od praktičnih je i mala veličina uređaja. Å to se tiče
slike, ona je mnogo oštrija nego kod CRT modela, ali priča nije tako jednostavna.

Zbog nesavršenosti tehnologije, spisak mana LCD monitora ima nekoliko stavki. Prva je rezolucija - LCD
monitori se prave za jednu rezoluciju, sa mogućnošću da rade u možda još nekim rezolucijama. Međutim,
ako se koristi rezolucija drugačija od planirane, kvalitet slike opadne. Osim toga, kontrast slike je (često
primetno) lošiji od onoga na CRT modelima. Nekim korisnicima smeta i vreme odziva - pojedini LCD
monitori imaju problema sa brzom promenom slike (recimo, sa video igrama ili filmovima), pa obavezno
isprobajte model pre nego što ga kupite. Napokon, skoro svaki LCD monitor dolazi sa "mrtvim" i "polu-
mrtvim" pikselima i tu ne možete ništa. U ekstremnim slučajevima, dešava se da su neki pikseli ekrana
stalno uključeni (svetle) ili stalno isključeni (prikazuju samo crnu boju). I to morate da proverite pre nego
što kupite LCD monitor. Naravno, ako LCD monitor koristite preko VGA konektora, većina vaših problema
sa slikom dolazi upravo odatle, a LCD monitori ne mogu ni da se pohvale da su otporni na lošu struju.

Za kraj...

Sada kada im znate osobine, možda već možete da se odlučite za vaš sledeći monitor. Ipak, evo nešto
konkretno:

--- CRT monitor ---

- Prednosti u odnosu na LCD:

* kvalitetnije boje
* bolji kontrast
* bolje radi u različitim rezolucijama
* nema problema sa vremenom odziva
* manja cena

Pogodan za: DTP, video igre, gledanje filmova

--- LCD monitor ---

- Prednosti u odnosu na CRT:

* oštrija slika ("katodni zrak" elektrona kod CRT monitora ne može baš 100% precizno da se usmeri, zbog
čega pojedini elektroni odu na pogrešan deo stakla)
* slika nikada ne podrhtava (nema problema sa frekvencijom osvežavanja)
* manje dimenzije
* troši manje struje
* prijatniji za rad

Pogodan za: surf Internetom, kancelarijske poslove, gledanje filmova (uglavnom)

Eto, to bi bilo to. Naravno, najbolji način za biranje monitora je da ga isprobate pre nego što ga kupite...