Video Projektori(Digitalni projektori)

Video projektor je projektor slike na neku povrinu koji prima video signal i projektuje odgovarajude slike na
projekcionom ekranu koristedi sistem objektiva. Svi video projektori koriste vrlo jarko svetlo da projektuju sliku, a
vedina modernih projektora mogu da isprave zakrivljenja , zamudenost i druge nesavrenosti preko runog
podeavanja. Video projektori imaju iroku primenu, kao to su, sala za konferencije, prezentacije, uionice, kudni
bioskop, koncerte i dr. Projektori imaju iroku primenu u mnogim kolama i drugim obrazovnim okruenjima,
ponekad je povezan sa interaktivnom tablom za interaktivno uenje uenika.
Uobiajene rezolucije ekrana savremenih digitalni projektora (od 2012) imaju integrisane rezolucije:
SVGA(800x600 piksela), XGA(1024x768 piksela), 720p(1280x720 piksela), i 1080p(1920x1080 piksela)
Cenu uredjaja odredjuje ne samo rezolucija vec I jaina izlazne svetlosti (merena u lumenima LM). Projektor sa
jaim izlazom svetlosti je pogodan za vedi ekran ili za sobu sa vedom koliinom prirodnog svetla.
Na primer:
Izlaz svetlosti od oko 1500 do 2500 ANSI lumena je pogodan za male ekrane gledane u sobama sa niskim
koeficijentom prirodnog svetla.
2500 do 4000 LM je pogodan za srednje veliine ekrana sa malo vedom koliinom prirodne svetlosti.
Preko 4000 LM se upotrebljava na veoma velikim ekranima ili za upotrebu u sobama bez kontrole osvetljenja, kao
to su konferencijske sale.
Najvedi broj projektora na tritu trenutno pripada predstavnicima LCD (Liquid Crystal Display) ili DLP (Digital Light
Processing) tehnologije, ali nije uvek bilo tako. Do pre petnaestak godina tritem su vladali CRT (Cathode Ray
Tube) projektori. S obzirom da je CRT analogna tehnologija, ureaji ovog tipa nisu imali fiksni broj piksela, to im
je davalo mogudnost reprodukovanja slike sa razliitih izvora bez vedih varijacija u kvalitetu. CRT projektori, kod
nas poznati i kao "cevni projektori", su za projektovanje slike koristili tri velike cevi ili "topa". Ova tehnologija je
kod profesionalnih, bioskopskih projektora dobro funkcionisala, ali to esto nije bio sluaj i sa umanjenim, kudnim
varijantama. Pored toga, CRT projektori su, ak i u kudnim verzijama, predstavljali prilino glomazne i teke
ureaje. Poetkom devedesetih godina prolog veka pojavljuju se prvi primerci LCD i DLP projektora, munjevito
osvajajudi trite i potpuno izbacujudi CRT grdosije iz naih domova. Meutim, i gotovo zaboravljeni CRT
projektori su osnove svog funkcionisanja bazirali na istim principima kao i predstavnici novijih tehnologija. Naime,
kod svih projektora nalazimo dve osnovne sekcije: dekoder video signala i deo namenjen stvaranju slike. Od video
dekodera zavisi sa koliko (i kojih) formata de ureaj biti kompatibilan, dok se deo za stvaranje slike sastoji od
lampe, kolornog toka (ili razdelnika) i optikog sklopa za projektovanje. Razlike u postojedim projektorskim
tehnologijama su u nainu na koji se dobijeni signal obrauje i uklapa sa izvorom svetlosti, kako bi se dobila slika.
Takoe, prisutna je i podela po nainu usmeravanja stvorene slike ka optikom delu i ovde razlikujemo
transmisionu i reflektivnu tehniku. U predstavnike transmisione tehnike spadaju ureaji kod kojih se svetlost sa
izvora alje direktno ka optici, dok predstavnici reflektivne tehnike u prenosu svetlosti koriste mikroogledala.





LCD

Trenutno najrasprostranjeniji predstavnici transmisione tehnike su LCD projektori (poznati i kao TFT-LCD). LCD
displej se sastoji od dve ploe, od kojih je spoljanja staklena, unutranja je ploa sa filterom boje, a izmeu njih je
sloj tenog kristala. Ova tehnologija se bazira na osobini tenog kristala da pri promeni napona veoma brzo menja
sopstveni stepen polarizacije, menjajudi na taj nain koliinu proputene svetlosti. Slabiji modeli LCD projektora
su opremljeni samo jednim LCD panelom i karakterie ih otra slika, male dimenzije i masa (ak ispod 1 kg) i
naravno niska cena. Kod skupljih, tropanelnih modela svetlost se prvo razdvaja, a zatim obrauje odvojeno, u vidu
crvenog, zelenog i plavog zraka. Nakon obrade, zraci se ponovo stapaju u jedan i alju ka soivu. Zahvaljujudi
ovom procesu, tropanelne LCD projektore odlikuje izuzetno bogatstvo boja, ali i neto smanjena otrina slike, koja
nastaje usled razdvajanja i ponovnog spajanja svetlosnog snopa. Generalno posmatrano, najveda prednost LCD
projektora je upravo transmisiona tehnika provoenja i obrade svetlosti. U praksi to znai da svetlost nesmetano
prolazi kroz deo za modulaciju, umesto da se odbija od mikroogledala. Na taj nain su gubici u njenoj jaini
svedeni na minimum, a lampa postie mnogo bolje rezultate nego to je sluaj kod reflektivnih ureaja, troedi
pritom istu ili ak manju koliinu energije. Meutim, upravo ono to je izvor najvede prednosti LCD projektora
nain prenosa i obrade svetlosti sa povedanjem projektovane slike postaje i uzrok najvedeg ogranienja. Naime,
kod projekcija ija dijagonala premauje 84 ina (213 centimetara) pojedinani pikseli postaju vidljivi,
ograniavajudi na taj nain najvedu upotrebljivu sliku na navedenu vrednost. S obzirom da je slika dijagonale 2
metra sasvim dovoljna za svaku sobu, ovo ogranienje treba shvatiti uslovno: ukoliko vam je projektor potreban
za kudnu upotrebu, bidete prezadovoljni raskonim bojama i mogudnodu reprodukcije i sa podignutim
roletnama, a ako planirate profesionalno koridenje u konferencijskim salama, produite do DLP projektora.

DLP
Kao predstavnik modernih reflektivnih projektora, DLP za proces spajanja slike i svetlosti koristi
mikroelektromehanike sisteme (MEMS Micro ElectroMechanical Systems). Mikroelektromehaniki sistemi su
ureaji koji kombinuju elektronske procese s mikromehanikim elementima poput senzora, aktivatora i u ovom
sluaju mikroogledala. itav ovaj sklop je postavljen na ip, to omogudava interakciju MEMS sistema sa
okruenjem putem mikroskopskih pokreta i aktivacija. Meu mikroelektromehanikim sistemima, za projektorsku
tehnologiju najznaajnije je digitalno mikroogledalo (DMD Digital Micromirror Device), a prvo ovakvo ogledalo
je, za kompaniju Texas Instruments, razvio dr Larry Hornbeck 1987. godine. Osnovu DMD sistema ini vie
pokretnih mikroogledala nainjenih od silikonskih supstrata, uz pratede mikroelektronske sklopove. Sistem
reaguje na brze promene u dobijenom signalu tako to menja ugao jednog ili vie mikroogledala, usmeravajudi
snop svetlosti (ili samo jedan njegov deo) u eljenom pravcu. Na taj nain se snop svetlosti mea sa eljenom
bojom ili usmerava na eljeni deo soiva.

DMD ip na svojoj povrini moe sadrati od osamsto do preko milion sidunih ogledala. Svako od ovih
minijaturnih ogledala ima povrinu od 16 milionitih delova kvadratnog metra, moe biti zakrivljeno za +10 ili -10
stepeni u svim pravcima u odnosu na svoj centralni poloaj i u svom pokretanju je nezavisno od ostalih ogledala u
sistemu. Reagujudi na odreeni napon, ogledalce menja svoj ugao, usmeravajudi dodeljeni piksel svetlosti u
potrebnoj direkciji. Takoe, duina interakcije izmeu ogledalca i piksela odreuje koliko svetao de taj piksel biti u
konanoj projekciji. Jednostavnije, ukoliko je potrebno dobiti tamnoplavu nijansu, interakcija de trajati veoma
kratko, kako bi minimalna koliina svetlosti bila upudena prvo kroz plavu boju, a zatim kroz soivo ka
projekcionom platnu. Rezultat je tamnoplavi piksel. Ako je u pitanju svetloplava nijansa kompletan postupak je
isti, samo to traje due, jer je za svetliju nijansu naravno potrebno vie svetlosti. Dakle, odreena nijansa traene
boje postie se pomodu regulisanja koliine svetlosti.

Kao i vedina savremenih projektora, DLP projektori za bojenje svetlosti koriste kolorni toak, koji je zapravo
obian komad okruglog i pljosnatog providnog komada plastike ili stakla. U RGB (Red/Green/Blue) sistemu kolorni
toak je podeljen na est identinih segmenata koji su obojeni crvenom, zelenom i plavom bojom, i to tako da je
svaka od navedenih boja postavljena na dva suprotna segmenta toka. Kao i kompletan princip funkcionisanja
projektora, stvaranje piksela u odreenoj boji je u sutini jednostavno. Naime, kolorni toak se konstantno okrede
velikom brzinom, a mikroogledalo usmerava piksel svetlosti ka njemu samo u trenucima kada de taj piksel prodi
kroz eljenu boju na toku.
Meutim, ono to ovaj princip ini jednostavnim samo u teoriji, a ne i u praksi, jeste injenica da je za optimalnu
interakciju izmeu kolornog toka i mikroogledala neophodna vrhunska preciznost. Takoe, u prilog
jednostavnosti ne ide ni to to kolorni toak na sebi sadri samo tri osnovne boje RGB sistema, dok se ostale boje
dobijaju meanjem navedene tri, opet pomodu DMD ipa. Savremeni kudni DLP projektori, opremljeni samo
jednim DMD ipom, sposobni su da proizvedu vie od 16 miliona boja, dok kod profesionalnih bioskopskih
ureaja taj broj premauje 35 milijardi! Tajna ovakve nadmodi je u tome to su profesionalni projektori
opremljeni sa tri DMD ipa, to dramatino povedava mogudnosti manipulisanja svetlodu i bojama. Naravno, ove
sprave su vede i mnogo skuplje od njihovih kudnih "roaka". Pored fantastinog opsega boja, DLP projektore
odlikuje i zavidno otra slika, koja je rezultat veoma male meusobne udaljenosti mikroogledala na DMD ipu
(manje od jednog mikrona).
LCD Vs. DLP
Za razliku od LCD projektora, kod DLP ureaja je mogudnost ralanjivanja slike na pojedinane piksele praktino
nemoguda, bez obzira na razmere projekcije. Savrenstvo? Ne, ali DLP tehnologija nije na svom vrhuncu i prostora
za usavravanje jo ima. Mnoge kompanije uveliko rade na modifikacijama koje de DLP projektore uiniti jo
pouzdanijim i jeftinijim, a njihove projekcije dodatno oplemeniti jo vedom rezolucijom i opsegom boja.
Kompanija Texas Instruments je kolornom toku ved dodala etvrtu boju, tamnozelenu, to povedava kontrast
zelene boje do maksimalnih 3000 prema 1. Najveda slabost DLP projektora neto manja koliina svetlosti u
projekciji bide otklonjena novim mikroogledalima, koja su u zavrnoj fazi razvoja. Takoe, jo jedna negativna
osobina DLP sistema poznata je kao "efekat duge". Ovo je naziv za svetlucanje odreenog dela projekcije i javlja
se samo u situacijama kada gledalac veoma brzo prelazi pogledom preko projektovane slike. I na ovom problemu
se uveliko radi, a reenje de, bar sudedi po dosadanjem toku istraivanja, biti postavljanje boja na kolorni toak u
vidu Arhimedove spirale, za razliku od sadanjih jednakih iseaka.

Pored iroko rasprostranjenih LCD i DLP projektora, postoje i drugi, manje popularni sistemi. Iako ne predstavljaju
ozbiljan faktor na tritu, neki od njih odlikuju se originalnim tehnikim reenjima, te zasluuju da budu pomenuti.
HTPS (High Temperature PolySilicon polisilikon visoke temperature) predstavlja varijaciju LCD tehnologije, a
glavna razlika ogleda se u temperaturi panela. Standardni LCD panel u svojoj unutranjosti razvija temperaturu od
300 do 400 stepeni Celzijusa, a kod HTPS panela ta vrednost dostie 1000 stepeni. To doprinosi boljem kontrastu i
to je jo vanije brem odzivu. Zbog navedenih osobina, projektor opremljen HTPS sistemom prua daleko
kvalitetniju sliku, dok klasian LCD dominira tamo gde te osobine nisu toliko bitne (mobilni telefoni, PDA
ureaji). Za razliku od HTPS-a, LCOS (Liquid Crystal On Silicon teni kristal na silikonu) predstavlja kombinaciju
LCD i DLP tehnologija. Ovaj sistem opremljen je visokoreflektivnim panelima koji su presvueni slojem tenog
kristala. Prednosti ovakve tehnoloke postavke su superiorna rezolucija i izuzetno glatka projekcija, dok su glavne
manjkavosti neto slabiji kontrast, via cena i vedi gabariti samog projektora. Kompanija JVC je razvila svoju
verziju LCOS ipa, koji predstavlja kombinaciju LCOS-a sa starom ILA projektorskom tehnologijom. Kombinacija je
nazvana D-ILA (Direct drive Image Light Amplifier), a projektori opremljeni ovim sistemom projektuju sliku
rezolucije do 40002000 piksela, to ih svrstava u profesionalne ureaje.

Na kraju, najegzotiniji predstavnik reflektivnih ipova svakako je GLV (Grating Light Valve reetkasti svetlosni
ventil). Iako njegov naziv zvui najblae reeno udno, GLV je upravo to. Naime, ovaj ip se sastoji od silikonske
podloge preko koje su, blago uzdignute, postavljene elastine mikrotrake. Mikrotrake, kada su u istoj ravni,
predstavljaju jedinstvenu reflektivnu povrinu, ali proputanje napona kroz traku izaziva njeno ugibanje ka
silikonskoj podlozi. Ukoliko se traka spusti za samo par stotina nanometara, njen ugao se menja i ona vie ne
reflektuje svetlost ka soivu. Najvede prednosti ovog neobinog ipa ogledaju se u milion (!) puta brem odzivu od
klasinog LCD-a, jednostavnoj i trajnoj konstrukciji i maloj potronji energije.
Prednosti i mane
U dosadanjem tekstu bavili smo se osnovnim principima funkcionisanja projektora, kao i predstavljanjem
tehnologija prisutnih u njihovoj izradi. Redove koji slede posvetidemo generalnim prednostima i manama ovih
ureaja, bez obzira kojom tehnologijom su izraeni. Projektore ponekad nazivamo i "dvodelnim projekcionim
sistemima", jer je ureaj za reprodukciju odvojen od ekrana. Iako se najkvalitetnija reprodukcija postie
projektovanjem slike na posebno projektorsko platno, slika se esto, naroito u kudnim uslovima, projektuje i na
zid. Ovako se tedi na kupovini platna (oko 150 evra za platno dimenzija 180180 centimetara), a mogude je
dobiti i vedu sliku, jo uvek solidnog kvaliteta. Teoretski, dijagonala projektovane slike kod savremenih projektora
premauje 300 ina (7,5 metara), ali u je praksi ograniavajudi faktor snaga lampe i njena sposobnost da na to
vedoj udaljenosti obezbedi dovoljno svetlosti za kvalitetnu reprodukciju.
Dakle, zaboravimo teoriju i uivajmo u slici dijagonale 90 do 120 ina (2 do 3 metra), pri kojoj dananji kudni
projektori postiu maksimum kvaliteta. Ukoliko na raspolaganju nemamo ba mnogo prostora, vedina kudnih
projektora sposobna je i za manje dijagonale (do 60 ina tj. 150 centimetara) i u tim sluajevima projektor
predstavlja jeftinu zamenu za velike plazma televizore. Na naem tritu projektor je mogude kupiti ved za 900
evra, dok je za plazma TV dijagonale 42 ina (107 centimetara) potrebno izdvojiti najmanje 2500 evra. Raunica je
jednostavna, a cenovna razlika u korist projektora daleko veda od razlike u kvalitetu slike. Takoe, u ovom sluaju
(mala udaljenost projektora od projekcione povrine) lampa obezbeuje dovoljnu koliinu svetlosti i ureaj se
moe koristiti i preko dana, bez zamraivanja prostorije. Kao da sve navedeno nije ved dovoljno, kudni projektori
su malih dimenzija, lagani i jednostavni za upotrebu. Ali, ipak nisu bez mana.
Za kvalitetnu reprodukciju pri vedim dijagonalama i dalje je potrebno bar delimino zamraiti prostoriju, a za pravi
bioskopski efekat neophodan je gotovo potpuni mrak. Tako je delom i zbog atmosfere, ali prvenstveno zarad
maksimalno kvalitetne slike. Stepen zamraivanja zavisi od kvaliteta samog projektora i snage njegove lampe, ali i
od afiniteta i zahteva njegovih korisnika. Zatim, za razliku od televizora, projektori iziskuju odravanje i
povremene trokove, o emu de vie rei biti kasnije. Iako osnovna "montaa", u vidu postavljanja na stoid, jeste
jednostavna, moda dete poeleti da va projektor postavite na neko sigurnije mesto, reite problem prolaenja
lanova porodice "preko" slike dok je projekcija u toku ili samo da utedite na prostoru. U sva tri sluaja, reenje
je postavljanje projektora na plafon, to ved nije tako jednostavno. Tu je i ved pominjani "efekat duge", istina
samo kod DLP projektora, koji moe u retkim sluajevima izazvati zamor oiju i glavobolju. Ali, ubedljivo najveda
mana svih projektora jeste zvuk, odnosno njegov nedostatak.
Vedina projektora opremljena je zvunikom simbolinog prenika i oajnog kvaliteta, a neki su ak i potpuno bez
audio podrke. Kako slika dijagonale dva metra ne ide uz zvunik prenika dva centimetra, kupovina surround
audio sistema se namede kao jedino reenje, a to dodatno povedava trokove i potreban prostor u sobi. Ukoliko je
budet ogranien, alternativa moe biti kvalitetan stereo sistem, ali samo dok se ne ukae prilika za kupovinu
surround kompleta. Ipak, ukoliko ste vrsto reili da sebi priutite bioskopski ugoaj u stanu, ne dozvolite da vas
pomenuti nedostaci obeshrabre. Svi navedeni problemi su, uz malo osmiljanja prostora i planiranja kudnog
budeta, potpuno reivi. Projektor dete, uz malu pomod prijatelja, ved nekako montirati na plafon, surround
sistemi vie nisu tako skupi, a i roletne se mogu popraviti. I na kraju, najvedi pokazatelj da niste pogreili: svi
lanovi vae porodice de, ved posle nekoliko kadrova prvog filma, potpuno zaboraviti koliko ste itavu skalameriju
platili.









Trokovi odravanja
Cene projektora belee konstantan pad, ali oni i dalje nisu jeftini, bar ne posmatrano iz ugla nae kupovne modi.
Ipak, kao to smo ved rekli, kudni projektor je danas mogude kupiti po ceni nioj od 1000 evra, to je do pre
nekoliko godina bilo nezamislivo. Naalost, cene projektorskih lampi ne prate taj trend. Mali broj lampi za zamenu
se nalazi ispod granice od 300 evra, dok se uobiajena cifra krede izmeu 300 i 500 evra. Lako moe dodi do oka
kada ponosni vlasnik niskobudetnog projektora otkrije da lampa za njegovog ljubimca kota polovinu ukupne
cene itavog projektora.
Za razliku od televizora i mnogih drugih video i hi-fi ureaja, koji mogu da bez odravanja funkcioniu i vie od
deset godina, projektori zahtevaju odreenu panju i budet. Povremena zamena lampe je neminovnost, a filtere
za vazduh je neophodno istiti najmanje na svaka dva meseca. Na vedini projektora je vek trajanja lampe oko
2000 radnih sati, kod nekolicine novijih modela interval za zamenu je povedan na 3000 radnih sati, dok samo retki
primerci zahtevaju pomenutu intervenciju tek na svakih 5000 radnih sati. Ali, treba imati na umu da su to
informacije koje nam pruaju proizvoai, a njihova ispitivanja izdrljivosti su najede izvoena u gotovo
idealnim uslovima, a ponekad i malo "natimovana" u sopstvenu korist. U stvarnosti vek trajanja lampe odreuju
mnogi faktori, poput temperature i koliine sveeg vazduha u prostoriji, redovnog idenja filtera za vazduh i
pravilnog rukovanja projektorom, a ak i ukoliko se potpuno pridravamo uputstava za upotrebu i odravanje
moe se dogoditi da lampa potraje krade od propisanog vremena, jer radni vek lampe jednostavno nije mogude
precizno odrediti.
Iako dui propisani radni vek ili nia cena zamene lampe definitivno jesu prednosti, ne treba dozvoliti da to bude
glavna smernica pri odabiru i kupovini projektora. Svakako da dui vek i nia cena lampe znae nie trokove
odravanja. Ako nameravate da projektor koristite profesionalno i ako znate da de biti u funkciji osam ili vie sati
svakodnevno, ove stavke su zaista bitne. Ali, s druge strane, i prosena lampa koja traje 2000 radnih sati
omogudide nam uivanje u najmanje 1000 filmova. Ukoliko je cena njene zamene 400 evra, raun je jednostavan:
40 evro centi (oko 35 dinara) po filmu. U poreenju sa cenom rentiranja filma iz DVD kluba ili bioskopskom
ulaznicom, ovaj troak je zanemarljiv, zar ne? Dakle, ako je motiv za kupovinu projektora iskljuivo unapreenje
home theater sistema, zakljuak je da de nam svaka lampa viestruko nadoknaditi novac potreban za njenu
zamenu.
Bez obzira da li projektor nameravate da koristite u profesionalne svrhe ili samo za zabavu, pre kupovine je
neophodno proceniti prosean stepen upotrebe (radne sate) na mesenom nivou, a zatim se kod prodavaca treba
raspitati koje su cene i propisani radni vek lampi na modelima eljene cenovne grupe. Takoe, i garancija je bitan
faktor, te i nju svakako treba uzeti u obzir pri odabiru projektora. Kupovini treba pristupiti tek kada pronaete
model koji prua razuman odnos poetne cene i trokova odravanja, u skladu sa vaim eljama, mogudnostima i
potrebama. Ukoliko, zarad utede novca, razmiljate o nabavci koridenog projektora, oprez! Kod nas je jo uvek
praktino nemogude pronadi prodavnice koje u svojoj ponudi imaju i koridene projektore, sa zamenjenim
lampama i bar minimalnom garancijom. To znai da se trite upotrebljavanih projektora svodi na male oglase i
privatne prodavce/vlasnike. U takvim sluajevima zaboravite na bilo kakvu garanciju, a iako projektor na prvi
pogled moe biti u odlinom stanju, velika je verovatnoda da je lampa na kraju svog radnog veka i da je njena
zamena pitanje dana. Ubrzo nakon kupovine koridenog projektora moete se nadi u situaciji da morate da
zamenite lampu. Ako je cena nove lampe prosenih 400 evra, a ureaj je pladen, recimo, 500, dolazimo do
ukupne cifre od 900 evra, za koju je ved mogude kupiti osnovne modele pojedinih proizvoaa, naravno potpuno
nove i sa garancijom. Zbog svega navedenog, kupovinu upotrebljavanog projektora treba razmatrati samo ako
smo potpuno upoznati sa dosadanjim reimom upotrebe istog (kupovina od prijatelja i sl.), jer je u svim drugim
sluajevima ona veoma rizina i krajnje nepreporuljiva.



CRT


LCD

DLP