СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК ЗВЕЧАН

СЕМИНАРСКИ РАД

ЛОГИЧКЕ МРЕЖЕ

Студент Професор
Младен Јовановић бр. инд. 10/2022 др Бојан Прлинчевић проф.

Звечан, 2023. год.

СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

Садржај

1. Увод......................................................................................................................1

2. Стандардни комбинациони модули...............................................................2

2.1 Кодери............................................................................................................2

2.2 Декодери.........................................................................................................3

2.3 Мултиплексери..............................................................................................3

2.4 Демултиплексери...........................................................................................4

2.5 Сабирачи.........................................................................................................5

2.6 Аритметичко-логичке јединице...................................................................6

3. Стандардни секвенцијални модули...............................................................8

3.1 Регистри..........................................................................................................8

3.1.1 Паралелни регистри...............................................................................8

3.1.2 Серијски регистри..................................................................................9

3.2 Бројачи..........................................................................................................10

3.3 Меморије......................................................................................................11

4. Закључак...........................................................................................................15

5. Литература........................................................................................................16
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

1. Увод

У најширем смислу рачунарска техника се дефинише као наука или научна

дисциплина која се бави рачунарима, њиховим саставом, начином
функционисања, пројектовањем и реализацијом и коришћењем рачунара. Нагли
развој и примена рачунарау многим практичним областимадопринели су развоју
и повећању интересовања за рачунарску технику.
При самој конструкцији рачунарских и других дигиталних система
потребно је одговорити на јако пуно различитих фунционалних захтева. Веома
важну улогу у свему томе имају логичке,тј. прекидачке мреже.
У оквиру овог семинарског рада ће бити речи о стандардним модулима
који могу бити( у зависности од елемената од којих су направљени)
комбинационог или секвенцијалног типа.

2
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

2. Стандардни комбинациони модули

Стандардни комбинациони модули су модули који садрже само логичке

елементе. Од бројних модула издвајамо следеће:
 кодер,
 декодер,
 мултиплексер,
 демултиплексер,
 сабирач и
 аритметичко-логичка једница.

2.1 Кодери

Кодери представљају комбинационе мреже са више улаза и више излаза

који служе за кодирање информација, тј. представљање информација у бинарном
облику. Информација коју треба кодирати доводи се на један од улаза кодера, а
цела бинарна вредност на његовим излазима. Улаз кодера на који је доведен
сигнал који представља информацију обично се означава вредношћу 1. Да би
кодер исправно радио на свим осталим улазима вредност мора бити 0. из овога
произилази да код кодера у датом моменту може бити активан само један улаз.
Уколико се на улаз кодера доведе више сигнала кодирана вредност на излазу
неће бити тачна.
Графички симбол кодера са m улаза и n излаза приказан је на слици 1.

3
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

Слика 1. Кодер m/n

У зависности од броја улаза и излаза, разликујемо две врсте кодера:

 потпуни кодери( што значи да су у потпуности искоришћене
могућности кодовања),
 непотпуни кодери( што значи да се неке кодне комбинације никад не
могу појавити на излазу).

2.2 Декодери

Декодери представљају комбинационе мреже са више улаза и више излаза

чија је функција у основи супротна функцији кодера. Они служе за декодовање
бинарно кодираних информација, тј. представљање информација у њиховом
изворном облику. Ово значи да се бинарно кодирана информација доводи на
улазе декодера док се на његовим излазима добија изворна информација. У дато
тренутку је код декодера активан само један излаз који се означава вредношћу 1,
док је на свим осталим излазима вредност 0. За разлику од кодера овде не може
да дође до грешке јер корисник може да поставља само улазне сигнале, док се
излазни сигнали аутоматски генеришу у складу са логиком рада самог дакодера.
Графички симбол декодера са m улаза и n излаза приказан је на слици 2.

Слика 2.Декодер m/n

Као у случају кодера и овде разликујемо две врсте декодера:

4
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

 потпуни декодери( имају у потпуности искоришћене могућности

декодовања),
 непотпуни декодери( неке бинарне комбинације се код ових декодера
никад не појављују на улазу).

2.3 Мултиплексери

Мултиплексери представљају комбинационе мреже са више улаза и једним

излазом које обављају функцију дигиталног вишестепеног прекидача. Они имају
две врсте улаза:
 информационе улазе, на које се доводе улазни сигнали мултиплексера,
 селекционе улазе, који селектују један од информационих улаза.
Мултиплексер ради тако што се само један од бинарних сигнала доведених
на информационе улазе прослеђује на излаз. Избор бинарног сигнала који ће
бити прослеђен на излаз зависи од сигнала доведених на селекционе улазе. Зато
се мултиплексери називају и селекторима. На слици 3. је приказан дигитални
вишеположајни прекидач.

Слика 3.Вишеположајни прекидачкоји одговара мултиплексеру

У складу са бинарном комбинацијом доведеном на селекционе улазе,

прекидачи се постављају у одговарајући положај и непосредно повезују
одређени информациони улаз са излазом.
Графички симбол мултиплексера са n информационих улаза, m
селекционих улаза и једним излазом је приказан на слици 4.

5
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

Слика 4. Мултиплексер n/1

2.4 Демултиплексери

Демултиплексери представљају комбинационе мреже са више улаза и више

излаза чија је функција супротна функцији мултиплексера. Они такође обављају
функцију дигиталног вишеположајног прекидача, али у обрнутом смеру. Имају
две врсте улаза:
 информациони улаз, на који се доводи улазни сигнал,
 селекционе улазе, који селектују један од излаза.
Демултиплексери раде тако што бинарни сигнал доведен на информациони
улаз прослеђују на један од излаза, а у зависности од сигнала који је доведен на
селекционе улазе. Из тог разлога демултиплексери се називају и дистрибутором.
Оваква фунционалност је приказана на слици 5.

Слика 5.Вишеположајни прекидачкоји одговара демултиплексеру

У складу са бинарном комбинацијом доведеном на селекционе улазе

прекидач се поставља у одговарајући положај и сигнал са информационог улаза
директно прослеђује на изабрани излаз.
Графички симбол демултиплексера са једним информационим улазом, m

селекционих улаза и n излаза приказан је на слици 6.

6
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

Слика 4. Демултиплексер 1/n

2.5 Сабирачи

Сабирачи представљају комбинационе мреже које приказују аритметичку

операцију сабирања два једнобитна броја. У зависности од начина сабирања
разликујемо две врсте сабирача:
 полусабирачи и
 потпуни сабирачи.
Полусабирач представља мрежу која има два улаза на које се доводе улазни
сигнали (a и b) које треба сабрати. Улазни сигнали представљају бинарне цифре
0 и 1. Мрежа има и два бинарна излаза S и C IZ. На излазу S добија се резултат
сабирања, док се на излазу C IZ добија пренос у старији( виши) разред.
Полусабирач нема могућност потпуног сабирања зато што не користи пренос из
претходног( нижег) разреда. Зато се он неможе користити за сабирање
вишецифрених бинарних бројева.
За ралику од полусабирача, потпуни сабирач узима у обзир и пренос из
претходног разреда. Потпуни сабирач има исте улазе и излазе као полусабирач,
само што му је додат и трећи улаз C UL на који се доводи бинарни сигнал који
представља пренос из претходног разреда. Захваљујући овом улазу, потпуни
сабирач се може користити за сабирање вишецифрених бинарних бројева.
Графички симбол потпуног сабирача приказан је на слици 7.

Слика 7. Потпуни сабирач

7
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

2.6 Аритметичко-логичке јединице

Аритметичко-логичка јединица (ALU- Arithmetic Logic Unit) је

вишефункционална комбинациона мрежа која реализује неки скуп аритметичких
операција и неки скуп логичких операција над n-битским бинарним бројевима.
Због своје фунционалности, она представља централни део сваког процесора и
њене карактеристике директно утичу на могућност процесора. Честа употреба
условила је да се ALU обично израђује као интегрисана компонента.
Графички симбол аритметичко-логичке јединице приказан је на слици 8.

Слика 8. Аритметичко-логичка јединица

ALU има следеће улазе:

А и В – n-битски бинарни бројеви над којима се обавља операција,
C0 – улаз битан за поједине операције,
SEL – m-битски управљачки улаз,
Излази ALU су:
Cn – излаз битан за поједине операције,
Y – n-битски бинарни број који представља резултат операције.
ALU може да обавља само једну аритметичку или логичку (може и
комбиновану) операцију. Избор те операције( која се врши над бинарним
бројевима доведеним на улазе А и В) условљен је сигналом који у том тренутку
постоји на управљачком улазу SEL. Уколико селектована операција захтева
почетну вредност или неки параметар, они се доводе на улаз C 0. Резултат
операције се добија на излазу Y, док се излаз C n користи по потреби у случају да
селектована операција то захтева.

8
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

3. Стандардни секвенцијални модули

Стандардни секвенцијални модули су модули који осим логичких садрже и

меморијске елементе. Најважнији модули овог типа су:
 регистри,
 бројачи и
 меморије.

3.1 Регистри

Регистри су секвенцијалне мреже које се у рачунаримаи другим

дигиталним системимакористе за памћење бинарних података, тј. бинарних речи.
Регистар за памћење бинарне речи од n бита може се посматрати као
секвенцијална мрежа са n разреда. Величина регистра зависи од дужине бинарне
речи (број битова у њој) која се у њему чува. Бинарне речи се по потреби могу
уписивати у регистар или се из њега читати. У зависности од начина уписа и
читања разликујемо две врсте регистара:
 регистри са паралелним уписом и читањем,
 регистри са серијским уписом и читањем.

3.1.1 Паралелни регистри

Код паралелних регистара сви бити бинарне речи уписују се у регистар

истовремено, односно у једном такту, а такође и сви бити сачуване речи се
читају истовремено.
Графички симбол паралелног регистра приказан је на слици 9

9
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

Слика 9. Паралелни регистар

PI(Parallel Inputs) представља информационе паралелне улазе на које се

доводи n-битска бинарна реч коју треба сачувати у регистру. PO(Parallel

Outputs) су информациони излази на којима се појављује n-битска бинарна реч

која је прочитана из регистра. Управљачки улаз LD(Load) омогућава упис
садржаја са PI у регистар. Често се јавља потреба за брисањем садржаја регистра
(постављање n -битске речи која се састоји само од нула), па је из тог разлога
издвојен и посебан улаз Cl(Clear) који то омогућава. Осим овог асинхроног улаза
понекад се користи и улаз ST(Set) који подржава асинхрони упис јединице у све
разреде регистра. За рад регистра је неопходан и такт који обезбеђује
синхронизацију приликом обављања операција уписа и читања. Такт се доводи
на улаз CLK(Clock) и само његова активна вредност може да промени стање
регистра.

3.1.2 Серијски регистри

Серијски или померачки регистар омогућава померање бинарне речи која

се у њему налази за једно место од улаза према излазу. Зависно од начина
померања постоје раличите врсте померачких регистара. Код померачких
регистара удесно, бит из најнижег разреда се брише, а сви остали бити се
померају у један разред ниже. У највиши разред, који је остао празан, се уписује
нови бит из серијског улаза. На сличан начин раде и померачки регистри са
померањем улево. Код њих се бит из највише тежине брише, остали бити се
померају улево, а на празно место уписује се бит са улаза. Оба поменута
регистра се могу реализовати и тако да операција померања представља
ротацију, тј. да се избрисани бит уписује на празно место. Осим описане,
померачки регистри могу имати и додатну фунционалност као што је померање у
оба смера (бидирекциони регистри), паралелни упис бинарне речи и сл.

10
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

Померачки регистри се користе и у случајевима где је потребно омогућити

серијски пријем и слање података ( бит по бит). У пракси постоји знатно већа
потреба за коришћењем паралелних него померачких регистара, али и померачки
регистри имају значајну примену.

11
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

Графички симбол померачког регистра приказан је на слици 10

Слика 10. Серијски регистар

Sout(Serial Output) је једнобитни серијски информациони излаз на коме се

појављује бит који је прочитан и избрисан из регистра приликом померања
садржаја. Sin(Serial Input) представља информациони једнобитни серијски улаз на
који се доводи бит који је потребно додати у регистар. Информациони излаз
Dout(Data Output) омогућава читање тренутног садржаја регистра,тј. n-битске
речи, који се у том тренутку налази у регистру. Код обе врсте
регистара( серијског и паралелног) постоје улази CL и CLK који имају раније
описане улоге. Серијски регистар такође има и улазе SR(Shift Right) и SL(Shift
Left) на које се доводе сигнали за померање садржаја за једно место удесно,
односно улево.

3.2 Бројачи

Бројачи представљају секвенцијалне мреже које се у дигиталним

системима и уређајима користе за бројање различитих догађаја и мерење
временских интервала. Они раде тако што броје промене неког сигнала
доведеног на њихов улаз и на излази генеришу бинарни број који одговара броју
промена учињених до посматраног тренутка. Обично је реч о тактованим
мрежама, што значи да се стање на њиховом излазу мења само по наиласку
такта, односно промене. У зависности од начина бројања разликујемо:
 инкрементирајући бројачи који броје унапред, односно по растућем
редоследу бројања,
 декрементирајући бројачи који броје уназад, односно по опадајућем
редоследу бројања.
Број различитих бинарних бројева које бројач може да генерише на свом
излазу назива се moduo бројача.

12
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

Бројачи се могу реализовати на више раличитих начина. Могу бити бројачи

са кораком 1,2,4 или 8 у оба смера, комбиновани бројачи а више
операција( паралелни упис, тактовано брисање и сл.). За њихову реализацију се
могу користити и различити меморијски елементи, док се каскадним
повезивањем бројача по једном модулу може добити бројач по другом модулу.
Графички симбол инкрементирајућег бројача приказан је на слици 11

Слика 11. Бројач

На улаз PI(Parallel Inputs) доводи се n-битскa бинарна реч која представља

почетну вредност од које бројач почиње да броји. Управљачки модул LD(Load)
омогућава упис почетног стања са улаза PI у бројач. На излазу PO(Parallel
Outputs) генерише се n-битска бинарна реч која представља тренутно стање
бројача. За ресетовање, односно за брисање садржаја бројача постављањем n-
битске бинарне речи која се сатоји од нула у бројач, издвојен је посебан улаз
Cl(Clear). За рад бројача неопходан је такт који омогућава промену стања
бројача и доводи се на улаз CLK(Clock). Овде треба уочити да код овог бројача
не постоји могућност задавања типа бројача( инкрементирајући или
декрементирајући), јер је тај избор већ уграђен у блок који представља
унутрашњост бројача.

3.3 Меморије

Меморије су компоненте које се у дигиталним системима користе за

памћење великог броја бинарних речи. Идеална меморија би требала да има
следеће карактеристике:
 велика густина паковања која директно утиче на капацитет меморије,
 трајно чување података,
 кратко време уписа и читања података, што битно утиче на брзину рада,
 велики број уписа пре отказа меморије, што утиче на поузданост,

13
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

 ниску потрошњу електричне енергије и

 ниску цену.
С обзиром да је практично немогуће задовољити све ове карактеристике,
развијено је више врста меморија које, по потреби, поседују само неке од
наведених карактеристика и то оне које су битне за конкретну примену. По
општој подели меморије се деле на:
 неперманентне и
 перманентне меморије.
Неперманентне меморије су меморије чији се садржај губи у случају
нестанка напајања. Најчешће коришћена неперманентна меморија је меморија са
равноправним приступом RAM(Random Acces Memory). Назив ове меморије
потиче од чињенице да код ње време потребно за упис и читање бинарне речи не
зависи од места на ком се бинарна реч налази у меморији.
Графички симбол RAM меморије приказан је на слици 12

Слика 12. RAM меморија

Када се на улаз А(Address) доведе адреса декодер( који се налази унутар

блока) селектује одговарајућу ћелију. Уколико у том тренутку на улазима
WR(Write) и CS(Chip Select) постоје активне вредности сигнала (нпр. 1) у
селектовану ћелију се уписује податак који се тренутно налази на улазу DI(Data
Input). Међутим ако на улазима RD(Read) и CS постоје активне вредности из
селектоване ћелије ће бити прочитана бинарна реч која ће се појавити на излазу
DO(Data Output). Читањем се не мења бинарна реч у селектованој ћелији.
Операције читања и писања не могу се обављати истовремено. Да би се то
осигурало меморије обично имају један улаз за сигнале читања и писања, па
једна бинарна вредност представља активни сигнал за читање док друга бинарна

14
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

вредност представља активни сигнал за писање. На овај начин није могуће да оба
активна сигнала буду на улазу у исто време.
RAM меморије се могу реализовати на различите начине, што зависи од
примењене полупроводничке технологије. За њихово конструисање, осим
логичких и меморијских елемената, могу се користити и електронске
компоненте, нпр. кондензатори. Са тим у вези RAM меморије делимо на:
 статичке – SRAM(Static RAM)
 динамичке – DRAM(Dynamic RAM).
Статичке меморије су направљене од меморијских елемената који
омогућавају памћење садржаја све док се он не промени, или док се не искључи
напајање (реч је о неперманентним меморијама)
Динамичке меморије садрже меморијске елементе који имају
кондензаторе, тако да се њихов садржај мора повремено освежавати. Управо
због сталног освежавања у назив ових меморија уведен је термин „динамичка“.
Сам процес освежавања је веома брз и обавља се у потпуности у хардверу
меморије док је за корисника неприметан.
У табели 1 дат је упоредни приказ разматраних врста меморија по задатим
особинама.
Особина Статичка меморија Динамичка меморија
Брзина Знатно већа
Капацитет по чипу Знатно већи
Потрошња Троши мање ел.енергије
Цена Нижа
Вероватноћа грешке Поузданија
Број уписа пре отказа Практично бесконачан Практично бесконачан

Табела 1. Поређење статичких и динамичких меморија

Да би се превазишао главни недостатак неперманентих меморија(губитак
садржаја) конструисане су перманентне меморије.
Перманентне меморије су оне меморије код којих губитак напајања не
утиче на оно што је до тог тренутка записано. За разлику од неперманентних
меморија које су читајуће/уписне (RW – Read/Write), у перманентне меморије
обично се не може уписивати у току рада система, већ је из њих могуће само

15
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

читати садржај. Такве меморије се називају фиксним или ROM(Read Only

Memory) меморијама.
Начин уписа података у ROM зависи од коришћене технологије.
Најједноставнији поступак је упис садржаја приликом производње чипа (овако
се садржај не може мењати).
Већу флексибилност имају програмабилне ROM, односно PROM
(Programmabile ROM) меморије у које сам корисник може да упише садржај који
се касније не може мењати.
Највећу флексибилност имају ЕPROM (Erasable PROM) меморије које осим
уписа имају и могућност брисања садржаја.
Најновији облик перманентне меморије је флеш( flash – муња), чији назив
асоцира на велику брзину приступа.Ова меморија користи технологију
електронског уписа и брисања података при чему се може приступати само
блоковима података, али не и сваком бајту појединачно. Читање се обавља бајт
по бајт. Карактеристике ове меморије су велика брзина читања, велики
капацитет и велика поузданост.

16
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

4. Закључак

Предметним семинарским радом обрађене су неке од врста прекидачких ,

тј. логичких мрежа. При пројектовању и каснијој конструкцији рачунарских
дигиталних система логичке мреже имају изузетно важну функцију, зато што се
уз помоћ њих могу испунити најразличитији функционални захтеви. При
пројектовању рачунарских мрежа дефинише се распоред, карактеристистике,
поузданост елемената у логичким мрежама и тиме покушава испунити често
контрадикторан захтев захтев клијената да се добије што већа поузданост,
енергетску ефикасност и брзина уз што нижу цену. Ради уштеде времена и
смањења трошкова, логичке мреже се пројектују и користе и као издвојени
стандардни модули, за чији развој су дефинисане процедуре и поступци, који не
морају бити познати за употребу модула, већ је довољно знати начин њиховог
функционисања, везу између улаза и излаза.
Захваљујући структурним шемама прекидачких мрежа, при пројектовању и
при самој конструкцији рачунарских и других дигиталних система, можемо
дговорити на јако пуно различитих фунционалних захтева, у којима кључну
улогу имају логичке, тј.прекидачке мреже.

17
СЕМИНАРСКИ РАД Логичке мреже

5. Литература

 Проф.др. Виолета Томашевић, Основе рачунарске технике, Универзитет

Сингидунум, Београд 2012. год.

18