Digitalna elektronika

4. Kombinacione mreže
Logičke (prekidačke) funkcije
Bulove funkcije
Bulovi izrazi ili tabela istinitosti
Aksiome i teoreme Bulove algebre
Disjunktivne i konjuktivne forme
SDNF i SKNF
Minimizacija prekidačkih funkcija
 Transformacija Bulovih izraza

 Karnoove mape

Primeri
2
Digitalna integrisana kola
Logičke operacije i funkcije se
realizuju digitalnim kolima
Većina digitalnih kola se prave u
integrisanoj tehnologiji, na jednom
čipu (poluprovodničkoj pločici)
Dele se prema broju tranzistora po
integrisanom kolu

3
Podela digitalnih IC
Kola niskog stepena integracije (small scale
integration – SSI), ako je broj tranzistora
od 1 do 100
 Osnovna logička kola - NE, NI, NILI, I,

ILI, EXILI
 Flip flopovi

 Operacioni pojačavači

 Većina linearnih kola

4
Podela digitalnih IC (2)
Kola srednjeg stepena integracije (medium
scale integration – MSI) – od 100 do 1000
tranzistora
 Koderi dekoderi, multiplekseri,

demultiplekseri
 Registri, brojači, aritmetička kola, filtri

Kola visokog stepena integracije (large

scale integration – LSI) od 1000 do 10 000
 4 i 8-bitni mikroprocesori, ROM, RAM

5
Podela digitalnih kola (3)
Kola veoma visokog stepena integracije
(very large scale integration – VLSI) od 10
000 do 100 000
 16 i 32 bitni mikroprocesori, signal

procesori (DSP)
Kola ultra velikog stepena integracije (ultra
large scale integration – ULSI), od 100 000
do 1 000 000
 64 bitni mikroprocesori, memorije velikog
kapaciteta (više od 100Mbit)
Sistem na čipu, WSI (wafer scale
integration) 6
Kombinacione mreže (kola)
Služe za realizaciju prekidačkih
funkcija
Izlaz kola je funkcija ulaznih signala
(promenljivih)
Za fizičku realizaciju se koriste
logička kola
Analiza i sinteza kombinacionih kola

7
Kombinacioni moduli
Koderi
Dekoderi
Multiplekseri
Demultiplekseri

8
Dekoderi (decoders)
Binarno kodovanu informaciju prevodi
u pogodniji oblik
Svaka dozvoljena kombinacija na ulazu
aktivira samo jedan izlaz
Potpuni dekoder (n ulaza, 2n izlaza) i
nepotpuni dekoder (manje od 2n
izlaza)

9
Dekoderi (2)

10
Dekoder (3)

Dekoder 74HC138
11
Dekoderske mreže

12
Dekoderske mreže (2)

13
Koderi (encoders)
Kola sa 2n ulaza i n izlaza
Na ulazu aktivan samo jedan od ulaza koji
se na izlazu koduje binarnim brojem od n
bita
Inverzno kolo u odnosu na dekoder
Koderi se koriste za pretvaranje
informacija u kombinaciju nula i jedinica tj.
u kodove

14
Koderi (2)

15
Koderi (3)

Koder 8/3
16
Prioritetni koder
Dozvoljava da više ulaza bude aktivno

17
Mreža prioritetnih
kodera

18
Konvertori koda

19
Konvertori koda (2)

BCD u Gray kod

20
Multiplekseri
Multiplekser je kombinaciona mreža koja
obavlja funkciju digitalnog višepoložajnog
prekidača

21
Multiplekseri (2)

MUX 8/1 22
Stablo multipleksera

23
Demultiplekseri

24
Demultiplekseri (2)

25
Mreže demultipleksera

26
Mreže demultipleksera

27
Trostatički baferi
Izlazni signal trostatičkih kola može biti
logička nula, logička jedinica, ili izlaz može
biti u stanju visoke impedanse
Trostatička kola mogu biti logička I, ILI,
NI, NILI, invertori i neinvertujući
pojačavači
Ukoliko trostatička kola imaju povećan
izlazni faktor grananja u odnosu na
standardna kola date familije, takva kola se
nazivaju trostatički baferi ili drajveri
28
Trostatički baferi (2)
Signal koji prebacuje kolo u stanje visoke
impedanse naziva se signal dozvole ili signal
aktiviranja i najčešće se obeležava slovom E
(enable)
a i c – neinvertujući pojačavač, b i d -
invertor

29
Trostatički baferi (3)

30
Magistrale
Magistrala je jedna ili više linija preko
kojih se prenosi informacija u okviru
digitalnog sistema
Pošto, u principu, upis i čitanje u rač.
sistemu ne može da se obavlja u isto vreme,
bilo bi neracionalno da se koriste odvojeni
spojni putevi

31
Magistrale (2)

32
Hazardi u kombinac. kolima
Realna logička kola imaju kašnjenje
Zbog kašnjenja ponašanje kola u prelaznom
stanju može da se razlikuje od ponašanja u
stabilnom stanju
Kolo može da proizvede lažni impuls (glitch)
iako on nije predviđen analizom kola u
stabilnom stanju
Kaže se da u kolu postoji hazard ako
postoji mogućnost da se u kolu desi glitch
Pojava jednog glitcha na izlazu – statički
Pojava više glitch-eva - dinamički 33
Statički hazardi
Statički-1 hazard je mogućnost pojave 0 na
izlazu kada na osnovu analize funkcije kola
očekujemo da bude 1
Statički-1 hazard je par ulaznih
kombinacija koje:
 se razlikuju u samo jednoj promenljivoj

 obe kombinacije daju 1 na izlazu, tako da

je moguće da se pojavi kratkotrajna 0

tokom tranzicije pomenute promenljive

34
35
Statički hazardi (2)
Statički-0 hazard je mogućnost pojave
kratkotrajne 1 na izlazu kada na osnovu
analize funkcije kola očekujemo da bude 0
Statički-0 hazard je par ulaznih
kombinacija koje:
 se razlikuju u samo jednoj promenljivoj

 obe kombinacije daju 0 na izlazu, tako da

je moguće da se pojavi kratkotrajna 1

tokom tranzicije pomenute promenljive

36
37
Detekcija hazarda pomoću
Karnoovih mapa
Suma proizvoda može da ima statički-1
hazard, ali ne i statički-0 hazard

38
Detekcija hazarda pomoću
Karnoovih mapa (2)
Suma proizvoda može da ima statički-1
hazard, ali ne i statički-0 hazard

Otklanjanje
hazarda

39
Detekcija hazarda pomoću
Karnoovih mapa (3)
Sinteza novog kola bez statičkog-1 hazarda

40