KOLOKVIJUM IZ PROCESA I SREDSTVA RADA

2.DEO
CELULOZA
1. Navesti osnovne sirovine za proizvodnju celuloze i opisati njihove
karakteristike.
Celuloza-prirodni proizvod bez boje, mirisa i ukusa
Celuloza-Moze biti biljnog i zivotinjskog porekla
Glavna sirovina- drvna masa
Drvna masa sadrzi:
1. Hemicelulozu
2. Lignin
3. Ekstraktivne supstance
Lignin- materija kojom su oblozena celulozna vlakna, drvetu daje cvrstocu i odredjuje
karakteristike celuloze

*Delignifikacija-prerada drveta u celulozu

Sastav za drva:
Lignin
Ksilen
Glaktan
Glukomanan
Celuloza

Liscari su bogatiji ksilenom, a cetinari celulozom te se oni cesce koriste za dobijanje

celuloze.

2. Objasni proces pripreme drveta za hemijsku preradu:

Proces pripreme se sastoji od ciscenja,izrade secke i skladistenja.
1. Ciscenje
Ljuscenje kore :
- Rotacionim nozevima
- Orudjima tvrdjim od drveta
- Trenjem oblice o oblicu
- Hidraulicki u vodi

Pre obrade, drvna masa se natapa vodom sem kod rotacionih nozeva.

2. Izrada secke:
- Potrebno je iseci drvo na velicine koje ce omoguciti ravnomernu impregnaciju*
(hemijsku zastitu)
- Duzina drveta ne sme biti veca od 40mm

3. Skladistenje
Posle izrade, secka se prebira
- Ako je velicina manja od propisane- odvaja se, skladisti
- Ako je velicina veca od propisane- ponovo se sece ili se baca
3. Objasni proces kuvanja drveta i proces proizvodnje celuloze:

Kuvanje

- Moze se izvesti NARTONSKIM, KRAFT ili SULFATNIM postupkom

Kuvanje drveta
Faze: 1. Rastvara se hemiceluloza, lignin je delimicno rastvoren
2. Lignin se potpuno rastvara
3. Razdvaja se celuloza do potrebnog nivoa

Tokom kuvanja treba izdvojiti lignin i hemicelulozu ali paziti da se sama celuloza ne osteti.
Nartonski i sulfatni postupak:
- Za proizvodnju celuloze koristi se natrijum-hidroksid.
- Razlika ova 2 postupka /Kod nartonskog postupka izgubljeni natrijum se
nadoknadjuje natrijum-karbonatom a kod sulfatnog natrijum-sulfatom.

Kuvanje celuloze
Faze: 1. Impregnacija (hemijska zastita) secke
2. Povecanje pritiska- izdvaja se terpetinsko
3. Smanjenje pritiska-izdvajanje gasova

Proizvodnja celuloze

Nakon kuvanja celuloza se razblazuje crnim lugom, zatim se odstranjuju kvrge i

neraskuvana secka. Zatim celuloza ide kroz 3 filtera za pranje:
1. Izdvojen rastvor se opet koristi za razblazivanje
2. Dodaje se voda
3. Razblazavanje vlastitom filtratom

4.Objasni proces odvodnjavanja i susenja celuloze:

Kada je fabrika blizu celuloza se transportuje kao suspenzija, ali kada nije ona se mora
osloboditi vode i osusiti.

Odvodnjavanje
-Dobija se celuloza za oko 50% suve materije i ona se prevozi u obliku svitaka ili lepenke.
- Ovako dobijena celuloza se moze osusiti do 90% suve materije, ona se izradjuje u obliku
kartona ili se oblikuje u pahuljice koje se posle presuju

Postupci odvodnjavanja cilindricnim sitima, na vakuum filteru i na dugackom situ sa

vakumiranjem.
Vakuum filter: -Suspenzija i voda se mesaju, pa se odvode u vakuum filter gde se odvaja
voda i zatim masa se odvodi do prve prese pa preko zagrejanog valjka i do druge prese.
- Prese se sastoje od 2 valjka gornjeg glatkog i donjeg koji sadrzi kanale za odvod
vode
Nakon odvodnjavanja traka se reze i salje na susenje
Susenje
Susenje se odvija prolaskom celuloznih traka kroz sistem valjaka za susenje.

PAPIR

5. Koje su najvaznije karakteristike papira?

Karakteristike papira moraju odgovarati nameni.

One se definisu tako sto se vrse simulaciona ispitivanja kojima se ispitivacki uslovi
priblizavaju stvarnim.
- Karakteristike zavise od vlaznosti, pa pre ispitivanja papir mora odlezati u tacno
definisanim uslovima

Sastavne i dimenzione karakteristike: vrsta vlakna,debljina, gustina…

Pored njih ispituju se i:
- Opticke karakteristike (boja,belina,sjaj...)
- Mehanicke (cvrstoca,otpornost…)
- Povrsinske (hrapavost)
- Karakteristike koje zavise od gustine lista (upijanje vode,zapaljivost)

Vrste papira se mogu definisati gramaturom*(tezina jednog m2 papira,g/m2)

- Laki papiri (oko 10g/m2)
- Kartoni i lepenke ( do 600g/m2)

6. Kako se vrsi klasifikacija papira i nabrojati osnovne vrste:

1. Prema upotrebljenim sirovinama

- Iz celuloze drveta
- Iz celuloze biljaka
- Iz tekstilnih vlakana

Najvise se koristi BEZDRVNI PAPIR koji je bez primese drvenjace a papiri koji imaju
drvenjacu su srednje fini papiri

2. Prema gramaturi:
- Laki papiri 10-60g/m2
- Srednje-teski 60-120g/m2
- Polu-kartoni 150-200g/m2
- Kartoni 200-600g/m2
- Lepenke vise od 600g/m2
Lepenka ima vecu masu od kartona, razlikujemo belu,smedju,sivu i slamnu lepenku.

3. Prema nameni:
- Graficki papir (za pisanje,crtanje,stampanje,fotokopiranje)
- Omotni papiri ( kartoni i lepenke)
- Sanitarni papiri ( zamenjuje druge materijale)
 - Tehnicki papiri i specijalni papiri (filter papiri,etikete,tapete)

Vrste papira:
- Afisni,akvarelni i azbestni
- Bankpost, bezdrvni, biblijski i bristolski
- Cigaret, crni i crtaci
- Dokument(fajl), fliterski i fotografski

7. Koje su osnovne sirovine za proizvodnju papira?

1. Tehnicka celuloza, osnovna sirovina, sadrzi celulozu, hemicelulozu, lignin i druge

materije
- Hemiceluloza utice na cvrstocu papira
- Lignin nepozeljna komponenta, celulozi daje drvenast karakter

2. Pamuk, skup polazni materijal sa visokim ucescem celuloze, papir je visokog

kvaliteta i skup.
3. Lan i konoplja, dobijeni papir se koristi za izradu cigaret papira
4. Slama, papir je male cvrstoce
5. Begasa, otpadak secerne trske i koristi se za izradu veoma finih papira
6. Esparto, biljka iz Severne Amerike, za papire koji moraju biti cvrsti
7. Otpadni tekstilni materijal za papire od kojih se trazi finoca i dugotrajnost (novcanice)
8. Stari papir, reze se, cisti od necistoca i boja i koristi za ponovnu proizvodnju papira
9. Sinteticka vlakna, za specijalne papire
10. Anorganska vlakna, za specijalne papire koji treba da budu otporni na delovanje
hemikalija

8. Objasniti tehnoloski proces proizvodnje papira:

Sastoji se od pripreme vlaknaste mase, izrade papira, dorade papira

1. Priprema vlaknaste mase

Prevodjenje polazne sirovine u oblik pogodan za izradu trake.
Celuloza se doprema u tecnom ili cvrstom stanju
- Ako je cvrsta tad se prvo prevodi u suspenziju u TURBOAGIGATORIMA
- Ako je tecna (suspenzija) obradjuje se mlevenjem i mesanjem sa dodacima
*papiršina- dobijeni poluproizvod

Mlevenje - povecava se afinitet vlakana prema vodi bubrenjem i savitljivost vlakana

cime raste povrsina i sposobnost povezivanja posle susenja. Mlevenje se vrsi u
kontinuiranom procesu.

Namesavanje dodataka - masi se dodaju

1. Keljiva - smanjuju kvasljivost papira, mogu se dodati tokom mlevenja ili
kasnije prolaskom suvog papira kroz presu za keljenje
2. Punioci - poboljsavaju opticke i fizicke karakteristike ( svetlina, mekoca,
glatkost…) . Svi papiri sadrze punioce.
 3. Boje - menjaju boju, bojenje moze biti dubinsko ( celo ) ili povrsinsko. Za
bojenje koriste se boje i pigmenti.

Nakon mlevenja i mesanja papirsina se cisti od nepozeljnih primesa u ciklonima delovanjem

centrifugalne sile

Izrada papira
1. Sekcija za formiranje papirne trake
- Masina za proizvodnju papira sa dugim sitom, na pocetku trake je NATOK koji
formira debljinu i sastav lista. Sito sluzi za odvodnjavanje mase i formiranje
trake.
- Masina sa valjkastim sitom nema natoka, traka se formira iz 3 rezervoara
tako sto je u masu uronjeno valjkasto sito koje rotacijom zahvata i povlaci
masu.

2. Sekcija za presovanje , papirna traka se nosi filcanom trakom i prolazi izmedju

valjkova ciji razmak obezbedjuje cedjenje papira ali ne sme doci do promene
strukture papira
3. Sekcija za susenje, susenje se vrsi u direktnom kontaktu papirne trake sa zagrejanim
valjcima. Voda isparava u vidu pare i odvodi se ventilacionim sistemom. Susenje se
moze vrsiti i zagrejanim vazduhom.

Dorada papira - sastoji se iz

- Satiniranja* ( glancanje papira prolaskom trake kroz valjke kalandera)
- Secenje u listove potrebnog formata

STAMPARSKE TEHNIKE
9. Nacrtati blok dijagram izrade grafickog proizvoda:
10. Objasni princip stampanja tehnologijom visoke stampe:

- Elementi koji prenose boju su ISPUPCENI u odnosu na osnovnu ravan, a elementi

koji ne prenosi boju su UDUBLJENI.

Umnozavanje se vrsi direktnim putem - boja iz rezervoara se direktno prenosi na valjak, sa

valjka na ispupcene delove, a sa njih na papir koji se pritiskom valjka priljubljuje na formu.

11. Objasni princip stampanja tehnologijom ravne-ofsetne stampe:

Elementi koji prenose boju i elementi koji je ne prenose su u istoj ravni.

Elementi koji prenose boju odbijaju vodu, a prihvataju boju
Elementi koji privlace vodu odbijaju stamparsku boju

Umnozavanje se vrsi indirektnim postupkom - na stamparsku formu se nanese tanak sloj

vode, a zatim se voda nanosi valjkom. Boja se sa forme prenosi na gumeni valjak, a potom
na papir.

12. Objasni princip stampanja tehnologijom duboke stampe:

Elementi koji prenose boju su UDUBLJENI u odnosu na elemente koji je ne prenose.

Udubljenja su razlicite visine i odgovaraju intenzitetu tona.
Umnozavanje se vrsi direktnim postupkom - valjak za prenos boje je delom uronjen u boju,
rotacijom prenosi boju na stamparsku formu, a zatim na papir. Pre prenosa na papir, visak
boje se skida RAKELOM ( noz )

13. Nacrtati presek fotografskog filma i objasni postupak prenosa slike na njega, a
zatim na fotopapir.
Kopirni predlosci se izradjuju:
1. Repropripremom - original se izradjuje ili dopunjuje
2. Reprotusem - korekcija predlozaka
3. Reprofotografijom - osnovni materijal fotografski film

Izrada filma:
- Osvetljavanjem filma kristali srebro-halogenida stvaraju nevidljivu sliku
- Prestankom osvetljenja kristali se ne pomeraju
- Razvijanje filma pod dejstvom hemikalije kristali postaju crni
- Film se fiksira
- Film se pere i susi, a na filmu ostaje negativ ( sve bele povrsine originala su crne i
obrnuto)

Prenos na fotopapir, ukoliko zelimo sliku vernu originalu vrsimo ponovno snimanje sa filma
na film. Tamne povrsine ce na papiru biti bele, a bele ce biti crne i dobice se kopija potpuno
verna originalu.

14. Sta je to raster i objasni prenos visetonske slike ofsetnom tehnologijom:

Jedino kod duboke stampe gradacija boja je moguca, stoga kod drugih tipova stampe koristi
se uredjaj raster.
Raster je opticki pribor kojim se visetonske slike dobijaju. Visetonski original se razlaze na
bezbroj sitnih elemenata. Osnovna konstrukcija dobija se ukrstanjem horizontalnih i
vertikalnih linija.

15. Kako se vrsi umnozavanje ofsetnom stampom?

Umnozavanje se vrsi indirektnim postupkom - na stamparsku formu se nanese tanak sloj

vode, a zatim se voda nanosi valjkom. Boja se sa forme prenosi na gumeni valjak, a potom
na papir.
Umnozavanje se vrsi zahvaljujuci karakteristici povrsina da prihvataju vodu ili boju stoga se
ofsetna ploca prvo navlazi pa se na nju nanese boja.
Umnozavanje ofsetnom stampom
- Stamparska je na TEMELJNOM VALJKU te se tekst cita u pozitivu, sa jedne strane
temeljnog valjka je gumeni valjak na koji se slika prenosi u negativu, a sa druge
strane su valjci koji nanose vodu i boju.
- Izmedju gumenog i potisnog valjka nalazi se papir na koji se slika prenosi u pozitivu

POLIMERI
16. Sta je to polimer i kako se klasifikuju polimerni materijali?

Polimer - materija od dugackih lanaca molekula nastala povezivanjem monomera u reakciji

polimerizacije. Mogu biti
- Organski cine osnovu zivih organizama
 - Neorganski cine osnovu zemljine kore
- Sinteticki nastaju preradom monomera

Polimerni materijali su tehnicki upotrebljive modifikacije sinteticki proizvedenih polimera koji

su najcesci oplemenjeni radi poboljsanja karakteristika. Dele se na:
- Poliplaste ( plastomeri i duromeri) tokom prerade su tecni ili polutecni, a tokom
upotrebe cvrsti
- Elastomere- elasticni su tokom upotrebe
- Sinteticka vlakna - tokom upotrebe su cvrsti
- Pomocni polimerni materijali u obliku rastvora i disperzija

17. Koje su osnovne karakteristike poliplasta?

Poliplasti= plastika , dele se na:

1. Plastomere - materijali sa linearnim i razgranatim molekulima , grejanjem menjaju
tvrdocu i plasticne karakteristike, ali struktura ostaje ista, a hladjenjem se vracaju u
prvobitan oblik. Plastomeri se dele na:

Amforni Kristalni

Neuredna, linearna
Gradja molekula razgranata Linearna

Strukturna sredjenost Amforna Delimicno kristalna

Stanje na temperaturi Stakleni, ukruceni Plasticni, elasticni

upotrebe

2. Duromeri - materijali sa gusto umrezenim makromolekulima

Obrada - prva faza , nastaje duromerna smola
- Druga faza, molekuli smole se povezuju u 3D strukturu, a materijal postaje
netopiv

Gradja molekula - prosto umrezena

Strukturna sredjenost je amforna
Stanje na temperaturi upotrebe - ukruceni
Zagrevanjem se ne tope, ali se hemijski razgradjuju

18. Koji se aditivi dodaju poliplastima?

U odnosu na funkciju, aditiv se dele na:

1. Aditivi za preradu
- Toplotni stabilizatori, sprecavaju hemijsku razgradnju
 - Maziva, smanjuju trenje i stvaraju bolje uslove za preradu
- Odvajaci, sprecavaju lepljenje polimera za plocu ili kalup
- Regulatori viskoznosti
- Umrezivaci, ubrzavaju proces umrezavanja molekula

2. Modifikatori mehanickih karakteristika

- Plastifikatori=omeksivaci, smanjuju tvrdocu
- Punioci, poboljsavaju cvrstocu
- Pojacivaci, uticu na tvrdocu

3. Modifikatori povrsinskih karakteristika

- Regulatori adhezivnosti, povecavaju polarne karakteristku
- Antistatici, za vecu elektricnu provodljivost
- Spoljasnja maziva, umanjuju trenje

4. Modifikatori optickih karakteristika

- Boje i pigmenti

5. Dodaci za povecavanje postojanosti

- Svetlosni stabilizatori, zaustavljaju ili usporavaju razgradnju materijala kod
delovanja UV zraka
- Antioksidanti, zaustavljaju ili usporavaju razgradnju materijala kod delovanja
oksidacije
- Biocidi, sprecavaju rast mikroorganizama koji razgradjuju polimere

6. Ostali dodaci
- Za smanjenje gorivosti, smanjuju sklonost ka gorenju
- Penioci, kod izrade penastog polimernog materijala

19. Navesti osnovne karakteristike polietilena:

Najvazniji strukturni parametri koji uticu na karakteristike polietilena su stepen kristalizacije (

proporcionalan gustini ) i molekularna masa koja utice na sposobnost prerade.
Prema gustini, polietilen delimo na:
1. Polietilen male gustine ( 0,915-0,935 g/cm3 ), zilav materijal, kad je tecan male je
viskoznosti
2. Linearni polietilen male gustine ( 0,917-0,935 g/cm3 ) , kristalne je strukture
3. Polietilen velike gustine ( 0,94-0,97 g/cm3 ) , velike tvrdoce, krutosti i manje propusta
gasove od poletilena male gustine
4. Polietilen ultra velike gustine ( 0,94 g/cm3 ), veoma cenjen materijal, mali koeficijent
trenja, otporan na zamor i abraziju ( trosenje )

Polietilen je otporan na hemikalije i na delovanje vode i na UV svetlu se razgradjuje.

 20. Navesti osnovne karakteristike propilena:

Spada u grupu najlaksih polimernih materijala ( 0,9-0,91 g/cm3 ), ima visoku tacku
topljenja i visoku temperaturu primene, kao i malu udarnu zilavost.
Odlican elektroizolator, medjutim ta karakteristike opada udelom necistoca, od
katalizatora.
Otporan na delovanje vode organskih i neorganskih rastvaraca i neotporan na
oksidante i UV svetlo.

21. Navesti osnovne karakteristike polivinil hlorida ( PVC )

- Prag bele do svetlo zute boje

- Tesko zapaljiv
- Ne upija vodu
- Dobre dielektricne karakteristike

Direktnom preradom plus zagrevanje dobija se tvrdi PVC

Direktnom preradom plus plastifikatori dobija se meki PVC

Zbog siroke rasprostranjenosti, jednostavne i jeftine proizvodnje, kao i dobrih karakteristika

postoje brojne modifikacije PVC-a.

22. Objasni postupak pripreme polimera za dalju preradu:

Polimeri se retko koriste u izvornom obliku nego se modifikuju razlicitim dodacima cineci ih
pogodnim za dalju preradu.
Modifikacija se sastoji iz:
1. Mesanja- vazna operacija, vrsi mesanje materijala razlicitih agregatnih stanja i
viskoznosti
2. Sitnjenja - vrsi se radi dovodjenja u oblik koji je pogodan za dalju upotrebu ( granule i
prah)
a) Granulacija - jedan od najrasprostranjenijih postupaka, moze biti
-Vruca, kod temperature izlaska rastopljene mase iz masine
-Hladna, u vodenoj kupki

Proizvodnja granula u vodenoj kupki

- Materijal odgovarajuce velicine se potiskuje i zagreva ekstruderom
- Polimer u polutecnom stanju potiskuje se kroz ekstruder u obliku rezanaca
- Rezanci padaju u vodu, pucaju i tako se dobijaju granule
- U situ se izdvaja voda iz mesavine vode i granula
- U ciklonskom separatoru se voda potpuno odvaja od granula

23. Objasni postupak ekstrudiranja plastomera:

Jedan od najcescih postupaka prerade polimernih materijala, ovim postupkom izradjuju se
beskonacni proizvodi ( cevi, stapovi).
Ekstrudiranje* - proces kontinualnog potiskivanja zagrejanog i omeksanog polimera kroz
profilisanu mlaznicu. Potiskivanje se vrsi puznim valjkom ili klipom, a masina za
ekstrudiranje je ekstruder.

Postupak ekstrudiranja - usitnjeni polimer se sipa u levak gde postepeno propada medju
puzni valjak. Tokom rotacije materijal se potiskuje ka glavi masine, granulat se mesa, greje i
homogenizuje i na kraju potiskuje kroz kalup koji mu daje oblik.

Proizvodnja cevi - polimer se puzom potiskuje ka trnu i kalupu, oni mu daju oblik, a precnike
mu odredjuje kalibar. Polimer se hladi vodom u komori sa podpritiskom, koja odrzava najveci
precnik cevi, zatim cev ide u hladnjak i na kraju se sece na potrebne duzine.

24. Objasni postupak kalandiranja:

Kalandiranje* - kontinualni postupak proizvodnje beskonacnih traka propustanjem

omeksanog polimera kroz parove valjaka kalandra sa podesivim razmakom.

Postupak kalandiranja
- Granulat se mesa, pa se meri kako bi se ujednacio odnos granulata i dodataka
prevashodno zeljenim karakteristikama
- Opet se mesa sa 2 valjkasta mesaca
- Predgrevanje granulata na vrhu kalandra i zatim se propusta u potrebnoj kolicini
- Na prvom paru valjaka dobija se osnovni oblik, na ostala 3 para definise se debljina,
zatim se cev hladi, a debljina kontrolise uredjajem za merenje debljine i po potrebi
koriguje. Kod odstupanja racunar daje instrukcije sistemu da poveca ili smanji
razmak medju valjcima koji odredjuje debljinu
- Ukoliko se proizvode

Folije - traka se prihvata uredjajem za secenje

Savitljive trake se namotavaju na namotac

25. Objasni postupak nanosenja polimera plastomera:

Postupak kojim se polimerni materijal nanosi na podlogu koja je u obliku beskonacne trake.
Materijali za nanosenje su svi polimerni materijali koji se mogu dovesti u tecno stanje, a
zatim se izlivati. Najpogodniji je PVC u kombinaciji sa dodatkom za omeksavanje.

Postupak nanosenja
- Materijal na koji se nanosi je namotan i on se prvo provlaci kroz sistem valjaka
- Tokom kretanja trake ispusta se polimerni materijal na podlogu
- Polimerni materijal je prethodno zagrejan i u njega je dodat omeksivac
- Debljina nanesenog materijala se definise nozem
- Geliranje - polimerni materijal prelazi u homogeno stanje gela
- Dobijen proizvod se hladi i namotava
26. Objasniti postupak livenja polimera:

Postupak prerade polimernih materijala gde on prima oblik kalupa BEZ delovanja spoljasnje
sile.
Livenje monomera koji se u kalupu polimerizuju
- Monomer + katilizator se liju u kalup
- Tokom prerade materijal smanjuje zapreminu i to se mora uzeti u obzir

Poliamidi polukarbonati esteri i eteri se liju u kalupe rastopljeni, oni su niskoviskozni pa su

pogodni za izradu folija na papir ili tekstil ili bubanj koji se rotira.
Polivinil hlorid plastifikator koji je sasatavljen od PVCa sa omeksivacima
1. Plastifikator se lije u otvoreni kalup pa se hladi deo uz kalup ucvrscuje ostatak ostaje
tecan te se on istresa i ponovo koristi
2. Okrugli i suplji delovi liju se CENTRIFUGALNIM livenjem, kalup i masa se rotiraju u
suprotnim pravcima, dobijeni komadi su homogene strukture i glatke povrsine

27. Objasni postupak presovanja polimera:

1. Direktno presovanje

Za oblikovanje duromernih smola, kalup se zagreva i naulji, a zatim mu se dodaje

duromerna smola. Zapremina duromerne smole treba da popuni vise od polovine dubine
kalupa, zapreminu je nemoguce potpuno uskladiti te se pritiskom pojavljuje visak materijala -
venac i on se odseca nozem.

2. Indirektno presovanje

Za izradu slozenih oblika odnosno oblika ciji odlivak u poptpunosti mora odgovarati obliku
kalupa. U slobodan cilindarski prostor usipa se smola, alat se zatvara, a smola se potiskuje
u zagrejani alat, gubitak je materijal koji ostane u kalupu posle presovanja.

3. Injektiono presovanje

Najvazniji diskontinuirani postupak prerade polimera cije su odpresci razlicitih velicina i

slozenosti. Proces presovanja se vrsi u dvodelnom kalupu u kome je izradjena gravura,
uredjaj za presovanje naziva se brizgaljka. Postupak:
1. Alat se zatvara
2. Granulat se stavlja u cilindar , greje se i dovodi u pastozno stanje
3. Materijal puni slobodan prostor alata
4. Cilindar potiskuje puza ulevo popunjavajuci alat plastomerom
5. Kad se odpresak ohladi i ocvrsne alat se otvara, tako sto se puz vraca u pocetno
stanje a leva polovina alata se pomera ulevo ostavljajuci prostora odpresku da se
izvadi
28. Objasni postupak duvanja plastomera:

Ovo je najvazniji postupak izrade supljih predmeta. Imamo:

1. Ekstruziono duvanje

Prvo se proizvede predoblik ( cev ) , a zatim se duva. Cev se proizvodi

ekstrudiranjem.

Cev se prihvata dvodelnim alatom koji donji deo cevi stiska i zavaruje, a u gornjem
formira oblik grla u koje se stavlja cev kroz koju se pusta vazduh pod pritiskom i on
formira oblik boce.

Alat se otvara, visak se odseca, veoma kratak proces.

2. Injekciono duvanje

Princip isti kao kod ekstruzionog, ali se cev dobija drugacije, odnosno izradjuje se epruveta.
Masina sa jedne strane injekcionim presovanjem formira epruvetu,a a sa druge strane vrsi
duvanje. U sledecem taktu osnova masine se rotira tako da se deo sa formiranom
epruvetom duva, a na drugom delu se formira nova epruveta.

Izrada supljih tela- dve folije se sastave gnjecenjem njihovih krajeva u dobijeni oblik uduvava
se para, ploce se zagrevaju i sire i primaju oblik alata.

Izrada ambalaza - vrsi se postupkom vakuumiranja

Iz folija male debljine. Donji deo kalupa je spojen sa vakuum pumpom, zagrejana folija prima
oblik donjeg kalupa dok se gornjim alatom pridrzavaju krajevi folije.

DRVO

29. Kakav je sastav i strukutra drveta?

Drvo = suva materija (drveni materijal) + H2O

Drveni materijal:
- Ugljeni hidrati: celuloza, hemiceluloza, skrob, polisaharidi i pektin
- Fenolni materijal - lignin
- Trepeni i smole- u cetinarima 5%, u liscarima malo ili ih uopste nema
- Alkoholi- alifatski i steroli
- Proteini- kod starog drveta malo ( 1% ) ,u mladim vise
- Anorganski materijali - pepeo

Voda:
- Moze biti slobodna ( u supljinama celija ) ili vezana ( u zidovima celija )
 - Tezinsko ucesce vode se moze definisati
a) Standardnim naucnim procentom - tezinsko ucesce vode na tezinu drveta
susenog na 103℃
b) Tehnickim komercijalnim procentom - tezinsko ucesce vode u odnosu na
tezinu drveta

Materijali koji sacinjavaju drvo dele se prema funkciji na one koji:

1. Obavljaju funkciju ishrane
2. Obavljaju funkciju povecanja cvrstoce i krutosti drveta

Razlika u strukturi cetinara i liscara, cetinari su homogenije strukture od liscara, a sacinjeni

su od manje elemenata nego liscari.

Za analizu strukture drveta /vazna su 3 preseka:

1. Poprecni - najbolje se uocavaju strukturne razlike, uocavaju se kora, godovi, belika i
srz
2. Tangencijalni
3. Radijalni

Bakuljave vrste - bezbojna srz

Jedricave vrste - obojena srz

30. Kako se drvo obradjuje secenjem?

Osnovne operacije rezanja

- Primarno rezanje trupaca
- Primarno rezanje krupnije gradje
- Klasiranje rezane gradje
- Susenje rezane gradje
- Blanjanje* - ravnanje povrsina

Masine za rezanje: Jarmace, trakaste, kruzne i kombinovane pile

Tehnike rezanja:
1. Rezanje ucelo - paralelnim ravnima u lamele (daske)
-Sa parnim brojem dasaka srce polomljeno na pola
-Sa neparnim brojem dasaka , srce u centralnoj dasci
2. Rezanje tehnikom prizmanja-dobijaju se komadi razlicitih dimenzija, osnovni komad
moze imati oblik kvadrata ili pravougaonika iz kojeg se rezu daske jednake duzine.
3. Rezanje tehnikom kartije- trupac se isece na cetvrtine u odnosu na stranice tih
cetrvrtina paralelno se rezu daske, prva daska je najduza, a poslednja najkraca
4. Slavonski nacin rezanja-iz sredista trupca prvo se isece nekoliko paralelnih dasaka, a
zatim se od leve i desne polovine iseku daske po horizontalnom preseku

31. Objasni tehnologiju izrade furnira:

Furnir-tanki listovi drveta koji se dobijaju rezanjem

Proizvodnja furnira - nakon secenja i dopreme drvo se mora zastiti od promena
karakteristika:
1. Isusivanje se sprecava povremenim kvasenjem
2. Pucanje se sprecava povezivanjem strukture klinovima
3. Napad od insekata i gljivica sprecava se premazivanjem

Pre ljuscenja i rezanja drvo se omeksava vodom ili parom.

- Komora za parenje - trupci su na nosacu ispod se nalazi voda koja se kontinuirano
dovodi, zagreva i isparava

Kad se trupac pripremi, stavlja se izmedju siljaka, na sine za ljuscenje koje se vrsi
zadiranjem noza po celoj duzini trupaca, furnir izradjen od manjeg obima drveta imao bi
veliki ugao savijanja, te se takva drva ne koriste. Furnir se na kraju sece i susi.

Ugao rezanja* - zbir ugla ostrenja noza i ugla u tacki dodira noza i trupca

32. Objasni tehnologiju izrade ploca iverice:

Iverica - ploca dobijena od seckanog drveta lepljenjem organskim vezivom uz delovanje

PRITISKA TOPLOTE I KATALIZATORA

- Izradjuje se od grana, stabala i otpadaka drveta

- Masina za seckanje trupaca - IVERAČ

Usitnjeno drvo je visoke vlaznosti, te se ona smanjuje susenjem. Susenje se vrsi strujenjem
zagrejanog vazduha.

Bubanj za mesanje iverja i lepka:

Rotacijom bubnja rotira se i iverje, unutar bubnja je leptirasti rotacioni valjak koji rotira iverje
u suprotnom smeru od okretanja bubnja, time se obezbedjuje veza svake cestice sa lepkom.

Lepak = KARBAMID - FORMALDEHID

Smesa iverja i lepka istresa se na lim, vrsi se predpresovanje, a zatim i glavno presovanje.

PREHRAMBENE TEHNOLOGIJE

33. Koje su osnovne karakteristike i razlike u strukturi ulja i masti?

Mogu biti biljnog i zivotinjskog porekla ali se mogu dobiti i sinteticki.

Agregatno stanje na sobnoj temperaturi-ulja-tecna
-masti-polutecna
Biljna ulja se dobijaju iz semenki a zivotinjska iz kostiju i papaka
Tacka topljenja kod masti varira unutar razlicitih temperaturnih podrucja
Tacka kljucanja kod masti i ulja dolazi do isparavanja samo nekih sastojaka te se umesto
tacke kljucanja koristi naziv pojava dima,plamista i gorista
Ulja na nizim temperaturama prelaze u pastozno stanje zbog izdvajanja voska
Nerafinisana ulja imaju veci sadrzaj voska te brze menjanju agregatno stanje

Rastvorljivost masti i ulja

- u organskim rastvaracima - LAKO
- u vodi - SLABO

34.Objasni tehnoloski proces proizvodnje ulja

35.Objasni tehnoloski proces proizvodnje masti zivotinjskog porekla

Masti se dobijaju iz masnog tkiva zivotinja.
Biljna mast se moze skladistiti duze vreme ali zivotinjska se mora zalediti ili se preraditi
odmah nakon klanja.

Topljenje - izdvajanje masti

- Suvim postupkom - delovanjem visoke temperature u domacinstvima

- Mokrim postupkom - iskljucivo delovanjem pare u industriji

Mokri postupak:

- Iseceno masno tkivo

- Mast se topi parom i iz masnog tkiva istice masnoca
- Homogenizacija u homogenizatoru
- Mast u tecnom stanju izdvaja se centrifugalnim separatorom
- Mast se hladi u cvarke, a cista mast ide u hladnjak pa na dalju preradu-
frakcionisanjem

Frakcionisanje obezbedjuje bolje karakteristike od onih dobijenih topljenjem.

36.Navedi o objasni osnovne faze rada u mesarskoj preradi:

Za klanicku industriju vazna su dva momenta:

1. Stoka se mora dovesti u klanicu kada dostigne potrebnu tezinu, jer nakon toga dolazi
do trosenja hrane i ostalih troskova, a ne dobija se dodatna vrednost
2. Potrebno je da se meso preradi i plasira u sto svezijem stanju

Proces obrade se razvrstava na proizvodnju nejestivih i jestivih proizvoda.

Uklanjanje nejestivih u 3 faze:

1. Odmah nakon ispustanja krvi sole se i pakuju

2. Uklanjanje iznutrica
3. Nakon obavezne zdravstvene kontrole
- eviseracija*(odvajanje otpadaka zarazenog mesa)
- Konfiskat ili kadaver*(odbaceno meso)
- Destrukcija*(unistavanje zarazenog mesa)

Prerada klanicnih proizvoda:

- Prerada sirovog i termicki tretiranog mesa

- Prerada dimljenjem u kobasice i limenke

Masni estrakti*- proizvodi dobijeni ekstrakcijom odnosno koncentracijom supe od mesa

37. Objasni tehnoloski proces proizvodnje hleba:

1. Priprema testa

- Sastojci:
a) osnovni- brasno
b) obavezni dodaci- voda, so, kvasac
c) neobavezni - secer, masti, zacini

2. Mesanje

- Radi postizanja homogene strukture

3. Mirovanje - fermentacija
- Proces u kom dolazi do alkoholnog vrenja gasovi se oslobadjaju i nadimaju
testo

4. Valjanje ili oblikovanje

5. Pecenje

- Nakon merenja (tezina hleba se definise pre pecenja)

- Vrsi se u pecima posebne konstrukcije
- Kod manjih pekara hleb u peci miruje, kod modernih konstrukcije se hleb
krece kroz pec
- Toplota se dobija sagorevanjem gasa ili elektro grejacima

6. Pakovanje i otprema

38,39. Objasni tehnoloski proces prizvodnje kakao mase/cokolade:

Cokolada je jedna od najvaznijih konditorskih proizvoda.

Proces proizvodnje cokolade:
1. Proizvodnja kakao mase
2. Proizvodnja kakao maslaca i kakao praha
3. Proizvodnja cokolade

Proizvodnja kakao mase-

Polutecna faza se se:
1. Rafinise
2. Lije u kalupe
3. Hladi

Osnovna smesa cokolade=kakao masa i maslac+secer+mleko

Smesa se 2 puta sitni, valca i koncira (mesanje i dodavanje dodataka za poboljsavanje
aroma i karakteristika)

40. Objasni tehnoloski proces proizvodnje soka:

Ciljevi:
1. Voce prevesti u tecno stanje
2. Produzivanje vremena koriscenja
3. Cuvanje vrednih karakteristika voca

Proizvodnja:
a. Bistrih sokova-razgradjuje se pektin, a zatim se filtrira sok
b. Mutnih sokova-kasasto stanje se mora stabilizovati i ocuvati

Postoji razlika u proizvodnji bistrog soka u zavisnosti od voca

- Borovnica i visnja - posle mlevenja masa se obradjuje pre presovanja
 - Jabuka i dunja - posle mlevenja se direktno presuju

Nakon dobijanja soka aroma se moze staviti u koncentrat i kasnije koristiti u konacnoj
obradi.
Tokom dalje prerade sok se pretvara u koncentrat ili u gotov proizvod

41. Objasni mehanizam kvarenja hrane:

Kvarenje je posledica delovanja

a) Mikroorganizama, insekata, glodara i drugih stetocina
b) Temperature van optimalnog podrucja
c) Vazduha, svetla, vode
d) Procesa starenja
e) Promene strukture materijala od kojih je hrana napravljena

Mikroorganizmi
- Napadaju i kvare svu hranu
- Razgradjuju je pomocu enzima
- Trose je zarad svog zivota izlucujuci otpadne materijale u hranu

Hrana:
- Se i sama od sebe vremenom kvari
- Izuzetak su sirevi i vina

Jedina beskonacna hrana jeste med.

Radi ocuvanja, hrana se konzervise
- Metodom abioze - mikroorganizmi se unistavaju ili odvajaju
- Metodom anabioze - stvaranje uslova za prestanak delovanja mikroorganizama

42. Objasni proces konzervisanja procesom sterilizacije:

Abioticki proces - unistavaju se mikroorganizmi, ona se vrsi pre ili nakon konzervisanja.
- PRE - Tecna, polutecna i kasasta hrana tokom punjenja ambalaze hranom
- NAKON - Cvrsta hrana, zatvorene konzerve se potapaju ili polivaju vrelom vodom ili
parom, kod vecih postrojenja sterilizacija se vrsi u posudama pod pritiskom.

Bitno je znati karakteristike hrane i definisanje referentnog mikroorganizma ( ima najvecu

termicku stabilnost i na osnovu njega definise se rezim sterilizacije)

Slabo kisela hrana ( Ph veci od 4,5 ) se sterilise na temperaturi iznad 100C

Kisela hrana ( Ph manji od 4,5 ) se sterilise na temperaturi manjoj od 100C

Blansiranje* - obrada kljucalom vodom ili zasicenom parom, deaktiviraju se enzimi i eliminise
vazduh iz celija. Ponekad se eliminisu i nosioci mirisa i ukusa.

Uklanjanje vazduha iz limenki:

 1. Ekshaustiranje - pre zatvaranje zagrevanje vodenom parom
2. Vakuumiranje - zatvaraju se u vakuum komori
3. Deaerizacija - izdvajanje vazduha iz tecne i polutecne hrane rasprskavanja u
komorama sa smanjenim pritiskom
4. Obrada parom - uduvavanje pare u slobodan prostor

Ukoliko se limenka ne zatvori dobro dolazi do BOMBAZE.

1. Fizicka bombaza - rezultat oslobadjanja vazduha u donjoj zoni
2. Hemijska bombaza - pojava vodonika u reakciji hrane sa materijalom limenke
3. Mikrobioloski bombaz - najopasniji uzrokuje ga novonastali mikroorganizam usled
nedovoljne sterilizacije

43. Objasni proces konzervisanja hrane postupkom hladjenja:

Konzervisanje hrane hladjenjem i odrzavanjem na temperaturi tek visoj od one potrebne

sokovima u celijama da se zalede. Usporava se promena hrane zivotnim procesima i
promena mrtvog tkiva.

Najmanje utice na promenu karakteristika, ali je konzervisanje kratko. Vreme drzanja hrane
moze se poboljsati :
1. Smanjenjem kiseonika u vazduhu i povecanjem ugljen monoksida
2. Odrzavanjem na optimalnoj temperaturi

Hladjenje voca i povrca brzo razlicitim metodama i mora se voditi racuna o vlaznosti
vazduha jer moze doci do dehidracije.

Hladjenje se ne vrsi nuzno zbog konzervisanja, vec ono dovodi i do boljeg kvaliteta
(meso,sir,vino)

44. Objasni tehnoloski proces metodom zamrzavanja:

Konzervisanje na duze vreme, jer se zaustavljaju svi procesi kvarenja.

0℃ - voda se ledi
-10℃ - izdvajanjem leda koncentracija sokova raste te se hrana na ovoj temperaturi potpuno
zaledjuje
-5℃ i - 10℃ - razvijaju se odredjeni mikroorganizmi te i zaledjena hran ima ogranicen vek
konzervisanja

Postupci zamrzavanja:
a) U odnosu na brzinu
- Spori ( 0,1-0,2 cm/h)
- Brzi ( 0,5-3 cm/h)
- Vrlo brzi ( 5-10 cm/h)
b) U odnosu na nacin odvodjenja toplote
1. Zamrzavanje strujom hladnog vazduha ( u tunelskim ili komornim
postrojenjima ) vazduh i hrana se krecu u susret jedan drugom
 2. Zamrzavanje kontaktom sa hladnim povrsinama ( zamrzavanje hrane
nepravilnog oblika) , konstrukcija zamrzivaca je prilagodjena obliku
hrane i zamrzavanje moze biti dvostepeno koje ukljucuje
predzamrzavanje i zamrzavanje i moze biti jednostepeno, gde se sve
vrsi u jednom taktu.
3. Zamrzavanje konverzijom i rasprsavanjem ( sredstvo za hladjenje,
kriogena materija - freon, medjutim izbegava se jer ostecuje ozonski
omotac )

45. Objasni tehnoloski proces proizvodnje susenjem:

Postoje 2 metode:
1. Uklanjanje vode iz hrane - prirodno susenje
2. Vestacko susenje - voda se izdvaja u kontrolisanim uslovima

Susenjem
- se smanjuje nivo vode, te se ono naziva i dehidratacija.
- Nastaju velike promene u hrani
- Problem ponovo hidratizovati hranu tako da se povrate sve karakteristike svezeg
proizvoda

Susenja se mogu podeliti u odnosu na prenos toplote na :

- Adijabatske - za grejanje koriste topao vazduh
- Kontaktne - toplota se prenosi kroz metalne ploce na kojima hrana i stoji

Susenje se izvodi u atmosferi sa vazduhom i normalnim pritiskom

46. Objasni tehnoloski proces proizvodnje bioloskim metodama i dodacima:

1. Konzervisanje bioloskim metodama = fermentacijom

a) Kratkotrajna primena mikroorganizama - onemogucava razvoj drugih vrsta
mikroorganizama koji razaraju tkivo i njima se takodje i oplemenjuje sam
proizvod

2. Konzervisanje dodacima
- Moze biti:
- Prirodnim dodacima
- Hemijskim i sintetickim dodacima

Konzervisanje prirodnim konzervansima

1. Secer - mehanizam je zasnovan na osmoanabolickom delovanju - konzervans utice
na pritisak u celiji odnosno, smanjuje se udeo vode i produzava se rok
2. So - osmoanabolicko delovanje i dehidratacija
3. Sirce - mnoge bakterije nisu otporne na sirce, procenat od 4-6% je smatran za
vecinu, ali se u ishrani ne koristi vise od 3% te se zbog poboljsanja ucinka sirce
kombinuje sa solima
 4. Konzervansima - ostecenja celijske opne mikroorganizmima i ometanje njihovih
enzima. Kao konzervansi koriste se sumporasta kiselina, bezojeva kiselina, mravlja
kiselina i druge. Konzervansi se koriste u malim koncentracijama kao nuzno zlo, pri
odgovarajucim propisima.

ELEKTRANE

47. Sta je hidroelektrana i kako se proizvedena elektricna energija transportuje do

potrisaca

Hidroelektrana
- Postrojenje u kom se pomocu generatora i trnsformatora potencijalna energija
pretvara u elektricnu
- Svi objekti koji sakupljaju,dovode i odvode vodu i sva postrojenja za prevodenje
hidraulicke u mehanicku i elektricnu energiju

Put do potrosaca ;
akomulacija vode se vrsi u jezeru zatim se transportuje do turbine koja je na nizem nivou
nego jezero,iz turbine vratilo koje je vezano uz generator se prenosi mehanicka energija u
generatoru mehanicka prefvozi u elektricnu energiju a u transformatoru se regulise
struja-jacina se smanjuje a napon povecava kako binse izbegli gubitci,struja dalekovodiva
stize do korisnika

48. Nabrojati osnovna postrojenja hidroelektrane i objasniti princip rada turbine

1. Brane i pregrade-skrecu vodu prema zahvatu vode i obezbefjuju akomulaciju vode

2. Zahvat vode - regulise protok vode i usmerava je ka turbini
3. Dovod -cev koja transportuje vodu
4. Vodena komora - na kraju cevovoda
5. Pritisni cevovod - iz vodene komore vodu transportuje do turbine
6. Vodene turbine - hidraulicku pretvaraju u mehanicku energiju
a. Kalpanova (pad do 25m)-reakciona moze biti postavljena vertikalno i
horizontalno gledajuci ulaz vode i rotaciju
b. Faransisova (pad od 25-400m)-reakciona ulaz vode pod uglom od 90 stepeni
u odnosu na osu izlaznog ventila.Hidraulicka energija prenosi se na lopatice
koje se rotiraju i stvaraju mehanicku energiju,protok vode regulise se
polozajem lopatica
c. Peltonova (pad veci od 300m)-generator i turbina su u istoj liniji,lopatice su na
obodu radnog kola i kontrolisu kretanje vode,protok vode se regulise
polozajem rotacionog valjka u mlaznici
7. Uredjaj za zastitu-zastita postrojenja od vodenog udara koji nastaje kad se zatvori ventil
za protok vode
8. Generator - povezan direktno sa turbinom
49. Objasni funkciju pumpno-akumulacione hidroelektrane

Dan-
Povecana potrosnja
struje,proizvodno postrojenje
funkcionise kao turbina,voda iz
akomulacionog jezera se trosi
Noc-
smanjenja potrosnja,proizvodno
postrojenje se prikljucuje na elektro
sistem i radi kao pumpa,
akomulaciono jezero se puni

U odnosu na vreme trajanja praznjenja akomulacije (dotok jednak 0) razlikujemo:

1. Protocna hidroelektrana - prazni se za manje od 2h
2. Dnevna protocna - isprazni se izmedju 2-400h
3. Protocna sezonska - za vise od 400h

50. Sta je to termoelektrana i kako se u njoj proizvodi elektricna energija

Termoelektrana - postrojenja u kojima toplotna energija prelazi u mehanicku i elektricnu

Prema izvoru toplote dele se na
1. Parne termoelektrane
2. Termoelektrane sa gasnim turbinama
3. Dizel termoelektrane
4. Nuklearne termoelektrane
5. Geotermicke termoelektrane

Parne termoelektrane - osnovna oprema je u glavnoj pogonskoj zgrad ugalj se

doprema,melje i stavlja u gorionik sa vazduhom i daje potrebnu toplotu. Gasovi iz kotla
izvode se preko filtera ka dimnjaku a para prenosi energiju na turbinu nakon toga para se
kondenzuje i vraca u kotao i ponovo se koristi

Termoelektrane sa gasnim turbinama - pogonske masine su gasne turbine koje direktno

prevode toplotnu u mehanicku energiju uz sagorevanje gasa

Nuklearne termoelektrane - energija oslobodjena nuklearnim reaktorima greje paru koja se

transportuje do turbina,u nuklearnom reaktoru toplota se oslobadja usled fisije,jedan od
najvaznijih elemenata reaktora jesu kontrolne sipke koje odrzavaju fisiju stabilnom i
kontrolisu snagu reaktora

51. Objasni rpincip pretvaranja hemijske energije u elektricnu i koja dva tipa baterija
postoje i opisati ih

Baterija- nacin pretvaranja hemijske energije u elektricnu.Uredjaj koji se sastoji iz

elektrohemijskih celija koje povezivanjem sa potrosacima obezbedjuju elektricnu energiju
 1. Nepunjive-primarne baterije
- Ne mogu se puniti
- Proizvode struju odmah po ugradnji
- U prenosivim uredjajima-jednokratna upotreba
- Ponovnim punjenjem moze doci do eksplozije

2. Punjive-akomulatorske-sekundarne baterije
- Dvostruko pretvaranje energije:iz hemijske u elektricnu i iz elektricne u
hemijsku(punjenje)
- Akomulator = celije sa dve elektrode + elektrolit
- vrste :
a. Olovno kiselinska baterija-najstarija,elektrolit je tecan
b. Vrla baterija-elektrolit je gelast
c. Agm = suvi akomulator-elektrolit je apsorbovan u tkaninu fiberglasa -
najpoznatija je li-on baterija(mobilni telefoni)

Uradili: Marina Mihaljevic IM 9-2020

Nebojsa Kotlagin IM 24-2020
Boris Jocev IM 95-2020

Svim citaocima skripte zelimo srecu na kolokvijumu! 😎😁