PETO PREDAVANJE

IZRADA, DORADA, KLASIFIKACIJA I ISPITIVANJE PAPIRA

5. IZRADA PAPIRA
Pripremljena papirna masa se dovodi u rezervoar ispred papir-maine. Pre samog isputanja papirne mase na mainu suspenzija se podvrgava poslednjem preiavanju. Od istoe vlaknaste materije zavisi kvalitet papira.

5. IZRADA PAPIRA
Na poetnom delu maine izdvajanje vode se vri slobodnim oticanjem kroz okca sita. Stvoreni sloj vlakanaca na situ je novi filter, kroz koji voda otie i koji prua odreeni otpor daljem filtriranju vode. Na situ se uklanja najvea koliina vode i formira papirna traka sa 15-20% suve materije. U delu presa, pritiskom se izdvaja voda mehanikim putem i list hartije e imati 35-40% suve materije. Konano izdvajanje vode je na suvom delu maine.

5. IZRADA PAPIRA
Prethodnim nainom je izdvojena kapilarna voda, dok se hemijski vezana voda izdvaja suenjem u sunicama. Treba obezbediti ravnomerno suenje. Na kvalitet formiranog papira, tokom obrazovanja na papir maini, uticae:
razreivanje i preiavanje papirne mase, vibracija sita, rad valjaka za poravnavanje, reim ceenja, temperatura mase, konstrukcija stola za sito i i svojstva mase.

5. IZRADA PAPIRA
Dispergovanje vlakana i njihova flokulacija u suspenziji uticae na homogenost lista. Vibracije sita dovode do orijentacije vlakana u pravcu livenja trake. Orijentisanost je vie izraena na naliju lista nego sa lica. Kao rezultat toga, papir se savija pri promeni vlage. U pravcu vlakana papir ima veu otpornost na kidanje i savijanje, a u poprenom pravcu je vea otpornost na cepanje i istezanje.

5. IZRADA PAPIRA
Vei udeo dugih vlakana, a manji udeo punila na donjoj strani, ima za posledicu dvostranost papira (gornja i donja strana imaju razliitu belinu, razliita glatkoa i tamparska svojstva). Za postizanje ujednaene gramature je znaajan ravnomeran dovod suspenzije na sito. Na situ se uklanja najvea koliina vode i formira papirna traka sa 15-20% suve materije.

5. IZRADA PAPIRA
Pri prolazu kroz prese menja se niz svojstava papira:
smanjuje se poroznost, smanjuje se upijanje vode, poveava se zapreminska masa (gustina) i poveava se otpornost na kidanje.

Suenje papira se takoe odraava na svojstva. Papir se pri suenju skuplja i to je manje skupljanje papira manje je i istezanje papira i obrnuto. Pri suenju papira mora se voditi rauna i o krtosti papira. Najbolje je postii 92-94% suve materije.

5. DORADA PAPIRA
Pod doradoma papira se podrazumevaju operacije kojima se zavrava postupak proizvodnje papira. U doradi papira vri se premotavanje papirne trake i njeno rezanje na manje trake odreene irine ili u listove razliitih formata.

5. DORADA PAPIRA
Prema nameni papir se moe dobiti kao:
mainski gladak u rolnama, satiniran (obostrano gladak) u rolnama, mainski gladak u formatima i satiniran u formatima.

Pored osnovnih operacija imamo i specijalne operacije kojima se dobijaju papiri bolje osetljivosti na svetlost i sa boljim tamparskim svojstvima. To su tzv. oplemenjeni papiri (hromo-papir, oslojeni papir ili lakirani papir).

5. DORADA PAPIRA
Obrada satiniranjem ima za cilj postizanje obostrane glatkoe povrine papira. Glaanje se vri na super kalanderu i razlikujemo nekoliko vrsta satiniranja:
mat (pisai), lagano, normalno, otro i satinirani papir na visoki sjaj (pergamin papir).

Efekat ovog postupka zavisi od sirovinskog sastava, sadraja punila i od sadraja vlage u papiru.

5. DORADA PAPIRA-LEPLJENJE (KAIRANJE)

Spajanje suvih traka papira pomou lepila naziva se kairanje i moe se izvesti u sledeim varijantama. papir sa papirom, papir sa plastinom (PE) ili metalnom folijom (Al) i papir sa tekstilom.

5. DORADA PAPIRA- POSTUPCI ZA PROMENU STRUKTURE VLAKANA

Proizveden od pamunih vlakana i celuloze, papir se tretira sumpornom kiselinom i usled hidrolize javlja se jae bubrenje celuloze i nastaje elatinozna masaamiloid. Ispiranjem vodom i neutralizacijom kiseline prekida se dalje menjanje celuloze, a nastali papir se odlikuje vrstoom, nepropustljivou i poluprozirnou. Nastali papir je poznat i kao pergament.

5. DORADA PAPIRA- PREGOVANJE (BEZBOJNO DEZENIRANJE)

Pregovanje je postupak kojim se dobija naglaena reljefnost papira, utiskivanjem graviranih elinih valjaka razliitih oblika (npr. pozivnice i estitke). Grupa papira za presvlaenje, najee su imitacija koe ili lanenog platna (lajnen).

5. KLASIFIKACIJA PAPIRA
Proizvodi na bazi papira se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima. Prema upotrebljenim sirovinama, razlikujemo proizvode od papira na bazi vlakana od drveta ili na bazi celuloze iz biljnih tekstilnih vlakana. Najcenjeniji je bezdrvni papir koji se proizvodi od iste, beljene ili nebeljene celuloze. Ostali papiri, proizvedeni od celuloze sa dodatkom drvenjae, nazivaju se srednje fini.

5. KLASIFIKACIJA PAPIRA Prema gramaturi razlikuju se: laki papiri: 10-60 g/m2, srednje teki papiri: 60-120 g/m2, teki papiri: 120-150 g/m2, polukartonski papiri: 150-250 g/m2, kartoni: 250-600 g/m2 i lepenke: preko 600 g/m2.

5. KLASIFIKACIJA PAPIRA
Kartoni se proizvode kao jednoslojni i vieslojni. Poznatije vrste kartona su: hromo-karton, dupleks karton, tripleks karton, kunstdruk, foto-karton i dr. Lepenka je deblja od kartona i vee je gramature. Siva lepenka se dobija od papirnih otpadaka, a bela i smea lepenka se dobijaju od bele, odnosno smee drvenjae. U grafikoj doradi, lepenka se koristi za izradu tvrdih korica, kutija, za kairanje i dr.

5. KLASIFIKACIJA PAPIRA

Prema konanoj doradi razlikuju se papiri sa neobraenom povrinom (natur papir), papiri povrinski lepljeni, impregnirani i dr. Prema primeni imamo etiri grupe: grafiki papiri, omotni papiri, sanitarni papiri i tehniki papiri.

5. KLASIFIKACIJA PAPIRA
Po evropskoj klasifikaciji papire delimo u etiri grupe: pisai i tamparski papiri ( asopisi, revije, katalozi, knjige, reklame, kopirni papir, obrasci i papiri za digitalnu tampu), kartoni, sanitarni papiri ( za izradu toaletnog papira, papirnih ubrusa, salveta, maramica), specijalni papiri (elektro papiri, papiri za laminiranje, kunu upotrebu, filter papiri, etiketni, paus papiri, vrednosni papiri i dr.).

5. ISPITIVANJE PAPIRA
Svojstva papira mogu se menjati, pa se namee kontrola kvaliteta ulaznog materijala, kao operacija u fazi pripreme papira za tampu. Ispitivanja mogu biti:
fizika, hemijska, fiziko-hemijska i mehanika.

5. ISPITIVANJE PAPIRA
Za papir, karton i lepenku najznaajniji podaci su vezani za njihove karakteristike koje se ispituju, i to: pH vrednost, sadraj pepela, sadraj vlage, propustljivost vazduha, propustljivost vodene pare, glatkost, hrapavost, neistoa, gramatura, praenje, upanje i dr.

5. ISPITIVANJE PAPIRA
Kod celuloze, koja predstavlja hemijski sastav papira, odreuju se: stepen mlevenja celuloze, duina vlakanca, stepen delignifikacije, bakarni broj, alfa-beta, gama-celuloza, neistoe, koncentracija celulozne mase i mikroskopska analiza celuloze pomou identifikacionih rastvora.

5. ISPITIVANJE PAPIRA
Papir, kao podloga za tampu treba da ima sve karakteristike kvaliteta, i to: opta svojstva (masa po m2 - gramatura, format, debljina, odreivanje sitove strane, specifina zapremina, gustina, vlanost i smer vlakanaca, vlaga, sadraj pepela), strukturna svojstva (sastav vlakanaca, sastav ostalih komponenti, poroznost i istoa), kapilarna i higroskopna svojstva (upijanje vlage, masnoa, propustljivost vazduha), mehanika svojstva (otpornost na kidanje, otpornost na cepanje, otpornost na probijanje-pucanje, otpornost na dvostruko savijanje, otpornost na sabijanje, otpornost na raslojavanje, dimenziona stabilnost),

5. ISPITIVANJE PAPIRA
hemijska svojstva (sadraj punila, lepila, parafina, voskova, ulja, pH vrednost), tamparska svojstva-karakteristike povrine (podesnost za tampu tj. vrstu tampe, dvostranost, glatkost, hrapavost, tvrdoa, mekoa, vrstoa, elastinost, praenje i upanje, trenje, stepen keljivosti, rN vrednost), optika svojstva (belina, sjaj, opacitetstepen neprozirnosti, fluorescentnost, boja i sjajnost), elektroizolaciona svojstva (sposobnost provoenja struje, elektroizolacija, statiki elektricitet). posebna svojstva (otpornost prema starenju).

5. ISPITIVANJE PAPIRA
Testiranje ambalanih papira ostvaruje se odreivanjem sledeih svojstava: jaine i krutosti, otpornosti na savijanje, otpornosti na pritisak, otpornosti na pritisak krunog uzorka (dijametralna vrstoa), otpornosti talasa na pritisak, bigovanja. Papir i karton za ambalane primene mora imati sledee karakteristike kvaliteta: otpornost na mehanika otpereenja, otpornost na klimatske uslove, barijerna svojstva, vizuelne karakteristike, mogunost upotrebe za pakovanje hrane.

5. ISPITIVANJE PAPIRA
Kao posebna svojstva papira odreuju se: otpornost papira na starenje, otpornost papira na zapaljivalje, otpornost papira na svetlost, otpornost na bioloke procese, otpornost prema gasovima, otpornost prema vodi, otpornost prema pari, otpornost prema masnoama, otpornost prema svetlu i ispitivanje sigurnosnih papira (slika 1.).

Slika 1. Specifina obojenja sigurnosnih papira u reakciji sa raznim organskim i neorganskim jedinjenjima

5. ISPITIVANJE PAPIRA
Ispitivanje svih navedenih svojstava i odrivost tih svojstava su veoma bitni u grafikoj proizvodnji zbog: kretanja materijala u ureajima i mainama; operacija kao to su operacije dovoenja, voenja, pozicioniranja, odvoenja i sl. i realizacije obrade materijala, odnosno dobijanja otiska.

5. SADRAJ SUVE MATERIJE (VLAGA)

Zbog promena do kojih dolazi zbog poveanog ili smanjenog sadraja vlage u papiru, potrebna je kontrola vlanosti papira. Sadraj suve materije predstavlja odnos mase uzorka, posle suenja u sunici, do konstantne mase na temperaturi od 105 2C, pod odreenim uslovima, i njegove mase u momentu uzimanja uzorka. Sadraj suve materije celuloze (SM) izraava se u masenim procentima (mas.%) i izraunava se prema sledeoj formuli:
g2 SM = 100% g1

gde je:

g1 masa uzorka celuloze pre suenja (g) i g2 masa uzorka celuloze posle suenja (g).

5. SADRAJ PEPELA (PUNILO)

Punioci su materije koje ne sagorevaju i nakon paljenja i arenja papira uvek imamo ostatak-pepeo. Sadraj pepela u uzorku celuloze predstavlja masu ostatka posle potpunog sagorevanja na temperaturi od 575 25C i izraava se u procentima u odnosu na masu uzorka osuenog u sunici. Procenat pepela se rauna na osnovu sledee formule:
PEPEO = m1 100% m0

gde je:

m0 masa celuloze osuene u sunici (g) i m1 masa pepela (g).

5. SADRAJ LEPILA
Vrsta i sadraj lepila odreuju svojstvo upojnosti papira, a to je bitno za pravilno postavljanje odnosa PAPIR : BOJA. Najjednostavnija metoda je pomou pera i mastila. Povue se nekoliko linija na papiru i posmatra da li se trag mastila razliva u irinu. Druga metoda je Klem-ova (Klemm, Klemov ureaj, slika 2). Uzorci papira se isecaju iz uzdunog i poprenog smera vlakanaca i postave uz milimetarsku skalu, dodirujui povrinu vode. Posle 10 min. oitava se visina vlaenja trake.

Slika 2. Klemov ureaj za odreivanje sadraja lepila

5. GRAMATURA
Gramatura predstavlja masu papirne povrine od 1 m2, izraena u gramima (g/m2). Prema gramaturi, svi proizvodi industrije papira dele se na:
papire, kartone i lepenke.

Za odreivanje gramature se koristi uzorak dimenzija 10x10 cm (0,01x0,01 m) i meri se na analitikoj vagi ili na kvadrantnoj vagi (slika 3).

Slika 4. Kvadrant vaga

5. DEBLJINA PAPIRA
Debljina pojedinanog lista, , predstavlja rastojanje izmeu jedne povrine papira ili kartona i njegove druge povrine, odreeno primenom statikog optereenja. Statiko optereenje predstavlja konstantni pritisak u iznosu od 100 10 kPa. Sutina metode je da se meri debljina jednog lista pod utvrenim statikim optereenjem pomou mikrometra (sl.4.) velike preciznosti. Rezultati se izraavaju preko debljine pojedinanog lista.

Slika 4. Mikrometri

5. ODREIVANJE SKLONOSTI KA PRAENJU

Papiri sa visokim sadrajem punila, mainski glatki papiri ili sa kratkim i nedovoljno isprepletanim vlaknima, mogu prilikom tampanja, usled trenja, pokazivati veu ili manju sklonost ka praenju. Ispitivanje se izvodi metodom po Beku (Bekk), tako to se uzorak papira podvrgne trenju pod odreenim uslovima. Razlika u masi ispitivanog uzorka daje ocenu sklonosti ka praenju.

5. ODREIVANJE BELINE
Za odreivanje beline koriste se razliite metode i instrumenti. Stepen beline nekog papira moe se odrediti na specijalnom fotometru sa fotoelijom. Odreivanje se bazira na principu merenja intenziteta svetlosnih zraka odbijenih od referentne bele povrine (MgO ili BaSO4) i sa povrine uzorka koji se ispituje Najee se koristi Elrefov aparat (Elrepho), slika 5.

Slika 5. Elrefo ureaj za merenje beline

5. GLATKOA PAPIRA
Za dobar kvalitet tampe, izmeu ostalih faktora, odluujua je i glatkoa, tj. mikrostruktura povrine papira. Glatkoa povrine papira vana je za rasterske radove i ukoliko je vie rasterskih takica po jedinici povrine, utoliko mora biti vea glatkoa papira. Glatkoa papira uslovljena je svojstvima vlakanaca, stepenom mlevenja i koliinom punila. Odreivanje glatkoe se vri metodom po Beku (Bekk), slika 6.

Slika 6. Bekovi aparati

5. GLATKOA PAPIRA
Sutina je u tome da se meri vreme u sekundama, koje je potrebno da se odreena koliina vazduha istisne, pri odreenom podpritisku i utvrenom optereenju, izmeu povrine ispitivanog papira i visokopolirane ploe, na ijoj je sredini otvor za odvoenje vazduha. Ispitivanje se vri za obe strane papira.

5. MEHANIKA SVOJSTVA PAPIRA

Mehanika vrstoa papira omoguava da se neometano odvija tampanje, naroito na brzim rotacionim mainama, da se proizvod due koristi i da se papir sauva od prevremenog razaranja. Jaina papira se povezuje sa vlanou papira.

5. ODREIVANJE ZATEZNE VRSTOE PAPIRA

Zatezna vrstoa predstavlja naprezanje koje izaziva maksimalna sila na jedinicu povrine preseka uzorka. Zatezna vrstoa ili otpornost na kidanje predstavlja silu koja je potrebna da doe do kidanja uzorka irine 15 mm. Zatezna vrstoa predstavlja maksimalnu silu po jedinici irine koju papir ili karton moe da izdri pre nego doe do kidanja i izraava se u N/m. Zatezna vrstoa se direktno oitava sa ureaja, a raunar (opciono) slui za konstruisanje dijagrama napon-deformacija. Maksimalna sila (Fmax) je najvea sila koju uzorak izdrava za vreme ispitivanja. Njena vrednost zavisi od materijala koji se ispituje.

5. ODREIVANJE ZATEZNE VRSTOE PAPIRA

Duina kidanja je duina papirne trake koja se, usled sopstvene mase prekida. Od mehanikih svojstava jo se odreuje i otpornost na pritisak i otpornost na savijanje. Ureaji za odreivanje zateznih i pritisnih svojstava su razliiti dinamometri ili kidalice (slika 7).

Slika 7. Kidalica

Slika 7. Kidalice

BITNO
PRVI KOLOKVIJUM IZ MATERIJALA JE U TERMINU PREDAVANJA SLEDEE NEDELJE ETVRTAK 25.03.2010. U 8 ASOVA, UIONICA K2-7