Целулоза је природни макромолекул који

настаје фотосинтезом.
То је најраспрострсањеније органско једињење,
чини 50% биосфере (биљкама даје чврстину и
еластичност). Састоји се од анхидрида глукозе
емпиријске формуле (C6H10O5)n Целулозу чини
300-15.000 молекула глукозе који се повезују
β(1→4) гликозидним везама. Молекул је
линеарне струцтуре. Целулоза припада групи
полисахарида који представљају до 80 % суве
материје биљног света, а међу којима је
целулоза најзначајнија.
Потпуном хидролизом целулозе добија се
D – глукоза
(C6H10O5)n +nH2O → nC6H12O6
Основу целулозе чине у ствари, два
анхидрида D – глукозе, који су везани
глукозидном везом и чине молекул
целобиозе. Испитивањем се дошло до
закључка да је целулоза полисахарид
изграђен од великог броја молекула.
D – глукозе, повезаних глукозидном везом..
Физичке особине. Целулоза се не раствара у води а ни у
органским растварачима, у додиру са водом бубри,
утолико више уколико је више аморфних подручја у
влакну. Од количине упијене воде зависе механичке
особине целулозе, тј. веће бубрење смањује механичку
отпорност. Органски растварачи изазивају слабије
бубрење од воде.
Поларни растварачи (хлороформ) показују већу моћ
продирања у влакна целулозе, од неполарних растварача
(угљендисулфид). Способност упијања влакна појачана је
после третирања са 20% натријум хидроксида
За људе није храна јер немамо ензиме којим би је
хидролизовали до глукозе.
Добијање целулозе.

1.КИСЕЛИМ поступком (из четинара са мање

смоле и листопадног дрвећа), овим поступком се
добија квалитетнија целулоза која се користи за
добијање папира, целофана, лекова, лакова..
2. БАЗНИМ поступком (за обраду неквалитетнијег
дрвета, сламе, струготине..). Овако добијена
целулоза се користи за добијање картона, дрвене,
амбалаже…..
Од лана, памука, конопље се добија целулоза која
се користи за прављење папира за новчанице.
Деривати целулозе

1. Нитрати целулозе-нитровањем целулозе

могу се добити следећи производи:
целофан, целулоид, лакови и вештачка кожа..

2. Ацетати целулозе- тако се добија вискоза

и пластичне масе...
Производња хартије. Целулоза представља основну сировину за
добијање хартије. Посто се највећи део техничке целулозе
прерађује у хартију, обично се фабрике хартије налазе у близини
фабрика целулозе. У том случају се добивена целулоза не мора
сушити, већ се у оквиру водене суспензије доставља произвођачу
хартије.
За израду лошијих врста хартије (нпр. за новине, паковање,
картон) не користи се чиста техничка целулоза већ се
употребљава тзв. дрвењача која се добија механичком прерадом
дрвета. При производњи дрвењаче са дрвета се уклони кора,
затим се исече на облице које се помоћу обртног бруса, уз
поливање водом, уситњавају у фине честице. Приликом брушења,
услед трења, дрво се загрева, омекшава и раствара се везивни
слој између целулозних влакана, углавном лигнин. Дрвењача се
ради побољшања изгледа може белити, а то се најчесце обавља у
фабрици хартије. За производњу бољих врста хартије користи се
техничка целулоза различитих квалитета и порекла.
Хартија се производи машинским процесом који
обухвата следеће фазе: припрему полазне смесе -
пулпе (каше), формирање бескрајног листа хартије
и накнадну обраду хартије.
Пулпа је водена суспензија целулозе, пунилаца,
боје и средстава за туткалисање. Као пуниоци се
користе каолин, глина, дијатомејска земља, талк,
титан-диоксид, цинк-сулфид и др. Пуниоци се
додају да би се побољшао изглед хартије, попуниле
неравнине на њеној површини, повећала
непрозирност или побољшале особине потребне за
штампање.
Хартија се боји углавном синтетичким бојама. Боја
се бира према жељеној нијанси, постојаности на
светлу или сјају.
Хартија се туткалише да би била постојанија према
води (нпр. да се мастило или штампарска боја не
би разлили) и ради појачавања. У ту сврху се
користи алкални раствор колофонијума (смола
бора и других четинара), синтетске смоле, воскови,
туткало, скроб или водено стакле.
Припремљена пулпа (садржи 0,5 до 4% суве
материје ) се навози на бескрајну траку која се
обрће око два ваљка. На почетку траке вода се из
пулпе цеди кроз поре под дејством силе Земљине
теже, а негде од половине траке под дејством
постављених вакуум-пумпи. Још у области
вакуума, влажни лист хартије се пресује једним
ваљком ради изравнања неравнина. Овај ваљак се
може искоритити и за утискивање воденог жига.
До краја ситасте траке одвоји се највећи део воде
(преко 95%), а влажна трака се даље суши
пресовањем на бескрајној траци направљеној од
филца. Ова трака ротира преко загрејаних ваљака
(60-120 °С), чиме се убрзава сушење.
Након сушења површина хартије је обично груба и
неравна, те се мора изгалчати (поступак назван
сатинирање), а затим се накдандно обрађује према
потребама тржишта (резање, лакирање и слично).
 ЗАНИМЉИВОСТИ
*Просечна годишња потрошња папира на светском
нивоу је 48 кг по особи, а рециклирање једне тоне
новина спасило би 20 дрвета
*Свако дрво производи довољно кисеоника за 3
особе, а потребно је 75.000 стабала само да би се
одштампало једно недељно издање
-а!
*10.000 дрвета годишње се у Кини посече само за
потребе празничних честитки
* 95% пословних информација се и даље
складишти на папиру