IZRADA SCENARIJA ZA IZVOENJE AKTIVNE NASTAVE

Zato se koristi termin scenario a ne pisana priprema za as i sl.

*Razlike su jasne i dovoljno velike da je opravdano

koristiti termin scenario.
*Razlike nisu tehnike prirode, ve odraavaju sutinu razliitog funkcionisanja
nastave

Detaljnije o razlikama izmeu pripreme i scenarija

Pisana priprema za as

*naglasak je na kolskim programima

*i na ulogama nastavnika.

Scenario

* proces uenja u pedagoki precizno definisanim uslovima i

*ishodi procesa uenja.

Postoje tri prepreke zbog kojih se mogu oekivati problemi u izradi scenarija:
1) ne postoji tradicija ozbiljnog rada u planiranju novina i ne postoji obuka za to;
2) od naih nastavnika se ne oekuje da autonomno planiraju novine u svom radu;
3) postojei sistem izrade pisanih priprema za as (ablonizacije) velika je smetnja da
nastavnici uvide koliko je vano raditi na scenariju.

Mesto scenarija u aktivnoj nastavi

*U ovoj fazi vri se prelaz od ideja i naela aktivne kole na njihovu konkretizaciju,
*Prelaz sa opte obuke za aktivno uenje na primenu tih naela u izvoenju nastava.

To znai da se pri konkretnoj primeni optih ideja aktivnog uenja moraju uzeti u
obzir sve specifine okolnosti:

-specifini ciljevi obrazovanja u geografiji;

-specifinosti prirode nastavnog sadraja geografije;
-metodski postupak usklaen sa karakterom geografskih sadraja;
-posebne karakteristike grupe uenika koji ue;
-konkretne okolnosti u kojima se odvija proces uenja (u koli van kole, u prirodi,
raspoloivi lokalni resursi i oprema itd.);
-specifinosti nastavnikovih ideja.

*Prva karakteristika scenarija za realizaciju aktivne nastave 1.

Planira se izvoenje jednog asa, ali i

*celine manje (deo asa) ili vee od jednog asa (dvoas, blok asova, ciklus veeg
broja asova itd.).

Druga karakteristika scenarija

*Akcenat je na tome ta rade uenici;

*specifikuju se nastavne i aktivnosti uenika (koje e biti izazvane u toj situaciji).

Trea karakteristika scenarija

*Kako e se izazvati odreene aktivnosti uenika i

*Koje aktivnosti e biti izazvane,
*Pedagoka interakcija meu uenicima i izmeu nastavnika i uenika.
*Naglasak je na metodama geografske nastave

etvrta karakteristika scenarija

*Teite je na pripremi pre asa, dizajniranju nastavne zamisli.

*Priprema uzima vie vremena od samog izvoenja asa (od dolaenja do ideje, pa
do kreiranja nastavne situacije).

Peta karakteristika scenarija

*Ne moe da ima uniformnu strukturu (ali moe da ima osnovne podatke o
nastavnom sadraju, ciljevima, uzrastu, itd.)
*Strukture scenarija su zavisne od autorove ideje.
*Ova karakteristika proistie iz injenice da se isto gradivo moe uiti na vie
razliitih naina.

esta karakteristika scenarija

Dominiraju:

1. organizatorska (reiserska, dizajnerska),

2. motivaciona uloga nastavnika,
3. uloga nastavnika kao partnera u pedagokoj interakciji.

Prvi problem sa kojim se sreemo u izradi skice jeste kako doi do ideje za
koncipiranje aktivne nastave?

*Nastavnik bi trebalo da se oslobodi ablona koji ima pisana pripreme za as;

*Idejnu skicu ne treba vezivati samo za jedan nastavni as;
*Dobro je ako grupa nastavnika i saradnika u ovoj fazi radi kao tim;
*Ponekad i od uenika traiti da iznesu ideju;
*Svaki nastavnik za sebe ili vie njih zajedno koristi tehniku mozgalica
(brainstorming).

Kako doi do ideje?

*Svaki nastavnik moe da pogleda svoju nastavnu praksu, kako bi uoio koji asovi
najvie lie na aktivnu nastavu;
*Pregled okoline kole, mogao bi dati neku ideju o tome kako da se prostor koristi za
aktivizaciju;
*Smisliti ideju na osnovu informacija sa televizije, drugih medija ili

*Razne vrste propagande, iskustva marketinga, ne-kolskih knjiga, novina i asopisa

itd
Izrada AUN scenarija odvija se kroz dve faze, koje logiki slede jedna drugu:

*Izrada idejne skice

*Razraeni scenario za AUN nastavu

Idejna skica

*Naime, idejna skica sadri prve ideje o tome kako bi izgledala aktivna nastava za
neko odreeno gradivo.

*Takva prva ideja slui kao polazna osnova za diskusiju i razradu koja postepeno
vodi do pisanog scenarija.

Razraeni scenario je doterana i doraena idejna skica

a)koja motivaciona sredstava se koriste;

b) koji i koliki deo gradiva se obrauje;
v) koji ciljevi se ele ostvariti;
g) koje metode nastave e se upotrebiti;
d) koji deo nastave se planira kao aktivna nastava;
) koja je osnovna zamisao nastavne situacije kojom se vrsto povezuju ciljevi,
priroda gradiva i metode nastave i kojom se velikoj meri garantuju uvlaenje velikog
broja uenika u aktivnosti koje vode ka ostvarivanju obrazovnih efekata.