Egzemplarna nastav

Na

Radoje Stopi 1
profesor razredne nastave,
republiki prosvetni inspektor Pregledni rad
Ministarstvo prosvete, Obrazovna tehnologija
nauke i tehnolokog razvoja 2/2014.
UDC: 37.014.542
str. 163 - 168

SPECIFINOSTI PLANIRANJA DOPUNSKE

NASTAVE
Rezime: Ako je o planiranju nastave re, skoro svaki nastavnik e zauzeti stanovite da postoji
godinje i meseno planiranje; da je godinje globalno i tematsko a meseno operativnije razraeno; da
se godinji plan dostavlja direktoru na poetku kolske godine a meseni krajem meseca za naredni
mesec. Kakvu ansu za uspeh, u takvim okolnostima planiranja, ima dopunska nastava? Vrlo malu ili
nikakvu. Ovu vrstu nastave nije mogue planirati za naredni mesec.
elja nam je da ovim radom ukaemo da je planiranje dopunske nastave drugaije i da
standardne tehnike planiranja, u ovom sluaju, moraju biti modifikovane.

Kljune rei: Dopunska nastava, faze realizacije, planiranje, nedoslednosti

Uvod svim fazama realizacije dopunske nastave pa

Ukoliko imamo u vidu iskustva nad-
zornih slubi Ministarstva prosvete do kojih
smo doli analizom okolnosti u kojima se
dopunska nastava odvijala u poslednjih dece-
niju i po u osnovnim i srednjim kolama
Zlatiborskog upravnog okruga, moemo iz-
vesti opti zakljuak da realizaciju dopunske
nastave karakterie slab kvalitet i minimalan
uinak. Kao osnovni razlog takvog stanja
moemo navesti slabu metodiku obuenost
nastavnika i njihovu profesionalnu nezainte-
resovanost. Utvrdili smo da postoje i da
opstruktivno deluju faktori nedoslednosti u
i u fazi planiranja. 1
Smatramo da emo doprineti jasnijoj
strukturi ovog rada ukoliko na poetku pri-
loimo jednu od kategorizacija faza reali-
zacije dopunske nastave. Namera nam je da
predoimo jasnu sliku mesta i uloge plani-
ranja dopunske nastave u kontekstu pripreme
i njene neposredne realizacije. U metodikoj
literaturi pronali smo nekoliko razliitih
kategorizacija faza u realizaciji dopunske
nastave, meusobno slinih po tome to
predviaju aktivnosti pripreme, realizacije i
analize, pa navodimo jednu od njih:
1
stopicradoje@open.telekom.rs

163
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2014.

formiranje grupe za dopunsku nastavu;
prethodna ispitivanja (utvrivanje uzroka
zaostajanja);
planiranje (plan rada) dopunske nastave;
pripremanje (pisana priprema) za
praktinu realizaciju asa;
praktina realizacija asa;
evidentiranje (Stopi, 2013).
Budui da smo pozicionirali aktivnost
planiranja u celokupnom poslu realizacije
dopunske nastave, namera nam je da u izla-
ganju koje sledi odredimo ulogu planiranja u
celokupnom nastavnom procesu. Najpre
emo ukazati na slabosti koje se manifestuju
u naim kolama u fazi planiranja, a potom
razmotriti iri metodiki kontekst planiranja i
predloiti metodiki postupak planiranja sa
primerom plana rada dopunske nastave.
Nedoslednosti u planiranju
Nedoslednosti (pogrena postupanja,
nemetodiki rad, slaba strunost, profesio-
nalna nezainteresovanost) u planiranju dosta
tete nanose toj ali i narednim fazama rea-
lizacije dopunske nastave. Nekvalitetno pla-
niranje je osnov i za slab kvalitet pripreme i
realizacije asa. Uobiajena pojava je da
pojedini nastavnici uopte ne planiraju do-
punsku nastavu, odnosno da se za sadraje
rada odluuju na samom asu, odnosno
improvizuju. Veina tih nastavnika je sklona
da tvrdi da im plan u stvari nije ni potreban,
da predstavlja nametnuti administrativni ba-
last i formalni papir, potreban direktorima i
inspektorima.
Pored navedenog, uoeno je jo
nekoliko nemetodikih postupanja realizatora
dopunske nastave u fazi planiranja:
(1) planiranje rada dopunske nastave za ceo
mesec unapred, ili za svih 36 asova,
odnosno za celu nastavnu godinu, takoe
je prisutno u naim kolama. U pitanju je
164
Specifinosti planiranja dopunske nastave
administriranje i formalizovano planira-
nje od koga nema sutinske koristi.
Smatramo da do ovakve pojave dovodi
administrativna inercija po kojoj se za
sve nastavne predmete i aktivnosti mora
upravi kole priloiti globalni godinji
plan na poetku godine a meseni
operativni plan takoe unapred. U ovom
radu ukazaemo na to da je takvo plani-
ranje nemogue izvesti, osim u formalne
svrhe;
(2) slino prethodnom, ali u neto izmenjenoj
formi je operativno planiranje po polugo-
ditima ili tromesejima. Na internetu (na
sajtovima kola) je mogue pronai takve
predloge i primere plana koji su takoe
sutinski nekorisni i u realnoj praksi
neprimenjivi;
(3) preobimnost planova rada ili planiranje
premalog broja asova je prisutno u na-
im kolama. U prvom sluaju se neraci-
onalno koriste vremenski i materijalni
resursi, rad ubrzo postaje nepotreban,
optereujui i dosadan uenicima i na-
stavnicima. U drugom sliaju plan nee
rezultirati eljenim uspehom, jer nije
odreeno dovoljno sadraja koje uenici
moraju da savladaju kako bi stekli znanja
ili sposobnosti koja iz nekog razloga nisu
usvojili na asovima redovne nastave;
(4) u planiranju se deava da budu odabrani
pogreni sadraji ijom realizacijom nee
biti popunjena praznina u znanju uenika.
Ovo se deava ukoliko nastavnik nije
precizno ustanovio koja znanja ueniku
nedostaju, to prethodi planiranju;
(5) zanemarivanje principa individualizacije
nastave. Nastavanici esto planiraju i
frontalni oblik rada ili nastavna sredstva
ista za sve uenike, esto najosnovnija ili
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2014.
Radoje Stopi, profesor razredne nastave
planiraju rad bez ikakvih nastavnih
sredstava;
(6) ponekad nastavnici saine plan rada iz
formalnih, zakonskih razloga. U radu ga
se ne pridravaju ve realizuju neke dru-
ge sadraje obino odabrane na samom
asu. Da ne zaboravimo na kraju ove ana-
lize da napomenemo da neki nastavnici
uopte ne realizuju asove dopunske
nastave ali da u predvienu evidenciju
upisuju realizaciju nastojei pritom da
stvore sliku kao da su te asove rea-
lizovali.
Teorijska osnova planiranja
Neplaniran i nepripremljen rad je
osnova za improvizovano postupanje od koga
nema koristi a ima tete. Van svake sumnje je
da kvalitetno planiranje predstavlja temelj
uspene nastave. Uobiajeno je planiranje na-
stavnog procesa na godinjem i mesenom
nivou, pri emu je godinje globalno, te-
matsko, a meseno operativnije razraeno sa
potrebnim metodikim elementima kao to
su: redni broj asa, nastavna jedinica, tip
asa, nastavna sredstva, nastavne metode i
oblici rada. U strunoj literaturi smo pronali
jo nekoliko predloga za elemente opera-
tivnog planiranja, pa ih navodimo: vrste i
didaktiki sistemi nastave, ureaji i poma-
gala, objekti, izvor i evaluacija (Vilotijevi,
1999: 341). Zakonom o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja2 propisano je da u
postupku planiranja rada moraju biti uzeti u
obzir i standardi postignua odnosno ishoda
obrazovno-vaspitnog procesa.
Ustanovili smo da postoje jo neke
izuzetne situacije, to je uslovljeno
2
Slubeni glasnik Republike Srbije broj 72/2009,
52/2011 i 55/2013
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2014.
specifinostima pojedinih nastavnih pred-
meta odnosno konceptom srednjeg strunog
obrazovanja. Meseno planiranje nastave
likovne kulture unekoliko se razlikuje u od-
nosu na nabrojane klasine elemente a tu
okolnost uslovljava specifinost predmeta, pa
se iz navedenog razloga moraju planirati i
drugi elementi rada. Planiranje rada u og-
lednim odeljenjima srednjih kola takoe ima
svojih specifinosti u odnosu na klasino
metodiko planiranje. Individualni obrazovni
plan (IOP) je specifian vid planiranja i rea-
lizacije nastave, namenjen posebnoj popu-
laciji uenika. U litaraturi su navedene tri
kategorije uenika koji ostvaruju pravo na
IOP, odnosno to je uenik koji (1) ima
tekoa u uenju zbog specifinih smetnji
uenja, ili problema u ponaanju i emo-
cionalnom razvoju; (2) ima smetnje u razvoju
ili invaliditet; (3) potie, odnosno ivi u
socijalno nestimulativnoj sredini (Jani,
2010: 35).
Na samom poetku kolske godine od
nastavnika se oekuje i zahteva da realizuju
godinje planiranje nastave. Uobiajeno je da
se do kraja tekueg meseca saini meseni -
operativni plan rada za naredni mesec. Pri-
merak mesenog plana nastavnici dostavljaju
direktoru kole, koji u okviru obaveza peda-
goko-instruktivnog rada prihvata plan i
odobrava za upotrebu u nastavi, ili uz
odgovarajuu instrukciju vraa nastavniku na
doradu. Tom prilikom direktor moe pri-
baviti i miljenje stunih saradnika.
Navedena ema se ne odnosi na
planiranje dopunske nastave, jer je njeno
planiranje na godinjem nivou metodiki
nepotrebno i realno ga je nemogue izvesti.3
3
Nastavnici mogu, na osnovu linog, ili iskustva
kolega, u okviru godinjeg plana rada, kolskog
programa, navesti nastavne jedinice u vezi sa kojima
uenici imaju potekoa iz godine u godinu. Popis
takvih nastavnih jedinica mogue je uokviriti u jedan
165

Ista konstatacija se odnosi i na okolnosti
mesenog planiranja. Dopunska nastava se
moe planirati za konkretnu grupu uenika i
za konkretan vremenski period.
Ukoliko je realizator pristupio pla-
niranju dopunske nastave, onda je on obavio
prethodna dva posla, odnosno ostvario
preduslove. Ti preduslovi su: (1) odreena je
grupa uenika za dopunsku nastavu (npr. iz
fizike); (2) sprovedena su prethodna ispi-
tivanja i tom prilikom su ustanovljeni uzroci
zaostajanja svakog od uenika u grupi. U
vezi sa ovim treba napomenuti da se pre
poetka realizacije dopunske nastave ili upo-
redo pristupa eliminaciji ili minimiziranju
uticaja uzroka zaostajanja uenika. Ovaj
posao najee vre struni saradnici u
saradnji sa odeljenjskim stareinom.
U nastavku planiranja nastavnik se
poziva na sopstvena iskustva i evidencije.
Oekivano je, budui da je nastavnik struan
i u dovoljnoj meri za ovakvu vrstu obaveze
obuen a u stalnom je (ili redovnom povre-
menom) kontaktu sa uenicima, da je utvrdio
nivo, sposobnosti, mogunosti, tempo, intere-
sovanja i druga individualna obeleja za
svakog uenika u grupi. Dakle, nastavnik
koji dobro poznaje veinu individualnih crta
uenika iz grupe treba da obavi takozvani
profesionalni razgovor sa samim sobom:
koliko asova dopunske nastave treba da
pohaa uenik N.N. da bi postigao svoj nivo,
ukoliko se ima u vidu obim nastavne grae
koju nije usvojio? Kada nastavnik u vezi sa
uenikom N.N. ima sve potrebne podatke, na
postavljeno pitanje e odgovoriti: Ueniku
N.N. e trebati tri asa dopunske nastave. A
ueniku N.R.- takoe tri. Ueniku M.O. i I.N.
globalni godinji plan rada dopunske nastave. Takav
plan bi mogao biti koristan u preventivnom delovanju
nastavnika, na asovima redovne nastave tokom
nastavne godine i usmeravati, donekle, operativno
planiranje.
166
Specifinosti planiranja dopunske nastave
dva asa. Dakle, N.N; N.R; M.O. i I.N. su
lanovi grupe za dopunsku nastavu, oni su
individualno odreeni i poznati. Evidentno je
da uenicima, prema profesionalnoj proceni,
treba razliit broj asova, pa je opravdano
utvrditi jedinstven broj asova za grupu a to
je u naem sluaju tri nastavna asa (to
znai da e grupa rad obavljati tokom na-
redne tri nastavne sedmice4, ako je odlueno
da se realizuje jedan as dopunske nastave
sedmino). Ovakva vrsta korekcije nee
bitnije uticati na planirane ishode za onog
uenika kome, prema proceni, treba manje
asova. Uostalom, svaki uenik moe biti
ukljuen u rad naredne grupe, ukoliko
zatreba, ili iz grupe ranije iskljuen ako je
ciljeve dostigao.
U dosadanjem planiranju su odre-
eni sastav grupe i broj asova za realizaciju.
Potrebno je jo odrediti sadraj rada. U planu
rada dopunske nastave mogue je evidentirati
ire pojmove, koji sadre individualne zah-
teve uenika grupe. Na primer5:
Prvi as : Sila kao uzrok promene
brzine tela; Pojam
ubrzanja;
Drugi as: Uspostavljanje veze iz-
meu sile, mase tela i
ubrzanja; Drugi Njutnov
zakon;
4
Ukoliko predloena dinamika rada nije odgovarajua
jer npr. prolazi aktuelnost nastavne teme, nastavnik se
moe opredeliti i za realizaciju dva asa dopunske
nastave sedmino, tako da rad grupe traje krae. Ovo
je samo jedan primer, pa ukazujemo da se teorijski i
praktino moe sainiti i realizovati i plan rada
dopunske nastave koji predvia samo jedan ili dva
asa, koji se mogu realizovati u istoj sedmici, ili ak
vezati u blok, ukoliko se, naravno ispune i svi drugi
pratei uslovi. Dakle, planiranje dopunske nastave
zahteva fleksibilnost i pragmatinost.
5
Primer je uzet iz nastavnog programa fizike za sedmi
razred osnovne kole
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2014.
Radoje Stopi, profesor razredne nastave
Trei as: Trenutna i srednja brzina
tela; Zavisnost brzine i
puta od vremena pri
ravnomerno
promenljivom
pravolinijskom kretanju;
Pismena provera.
U predloenom planu jo uvek nije
izvrena potpuna individualizacija sadraja.
Da bi se i ta okolnost postigla, potrebno je za
svakog uenika iz grupe odrediti sadraj rada
i to u pisanoj pripremi, odnosno u njenom
sastavnom delu individualiziranim mate-
rijalima (nastavnim listovima, izabranim
zadacima ili programiranom materijalu). Kad
utvrdimo datum poetka i zavretka rada,
tada imamo sve potrebne elemente. Preostalo
je da se i tehniki saini plan. Primer plana
rada dopunske nastave, koji je, prema naem
miljenju, najpogodniji za upotrebu priloen
je na kraju ovog rada (Prilog br. 1).
Plan rada dopunske nastave nastavnik
u prvom ciklusu, odnosno predmetni na-
stavnik treba da saini u dva primerka. Jedan
primerak predaje na uvid direktoru kole a
drugi identian, koristi pri realizaciji. Di-
rektor kole, u postupku razmatranja i odob-
ravanja plana rada pribavlja miljenje stru-
nih saradnika po potrebi i usvaja plan ili ga
vraa na doradu. Poeljno je da se sa planom
rada na pogodan nain upoznaju roditelji
uenika. Kvalitetno postupa ona kola koja u
planiranje dopunske nastave ukljui i rodi-
telje uenika. Jo kvalitetnije postupa ona
kola koja na plan rada dopunske nastave
pribavi saglasnost roditelja. Time je potpi-
sana garancija da e roditelji biti ukljueni u
rad svoje dece.
Proces planiranja dopunske nastave
nije vezan za poetak ili kraj meseca, ili neki
drugi datum u mesecu. Nastavnik otpoinje
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2014.
sa realizacijom dopunske nastave onda kad
uoi potrebu za tom aktivnou. Medjutim,
na sajtu Zavoda za unapredjivanje vaspitanja
i obrazovanja (Vodi za nastavnike prted-
metne nastave) navedeno je pord ostalog, da
planovi dopunske nastave treba da budu u
korelaciji sa mesenim planovima rada na-
stavnika, kao i sa tekuim nastavnim jedini-
cama. Pri tome treba voditi rauna da se plan
dopunske nastave zasniva na mogunostima i
potrebama uenika, pojanjenju i sticanju
bazinih znanja, kako bi nastavnik omoguio
uenicima kasniju uspeniju nadogradnju
znanja.
Literatura
1. Vilotijevi, M. (1999): Didaktika, organi-
zacija nastave, Beograd: Zavod za udbe-
nike i nastavna sredstva
2. Jani, B. (2010): Zbirka primera inklu-
zivne prakse, Beograd: Ministarstvo
prosvete Republike Srbije
3. Stopi, R. (2013): Faze u realizaciji
dopunske nastave, Beograd: Obrazovna
tehnologija, 2/2013, str. 219222
4. Zavod za unapredjivanje vaspitanja i
obrazovanja (2012): Vodi za nastavnika
predmetne nastave
(http://www.zuov.gov.rs/novisajt2012/do
kumenta/vodici%20za%20priravnike/089
_Nastpredmnastavei.pdf) poseeno
28.04.2014. godine
5. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja (Slubeni glasnik Republike
Srbije broj 72/2009, 52/2011 i 55/2013)
167
 Specifinosti planiranja dopunske nastave

PRILOG 1

Planradadopunskenastaveizfizike
Razred i odeljenje: 71 , 7 2
Datum planiranja: 06. 02. 2014. godine
Poetak realizacije rada: 07. 02. 2014. godine
Broj predvienih asova za grupu: 3 ( po jedan sedmino)
Zavretak realizacije: 21. 02. 2014. godine
U grupi su uenici: 1. N.N, odeljenje 71
2. N.R, odeljenje 72
3. M.O, odeljenje 72
4. I.N, odeljenje 71

Nastavna tema: SILA I KRETANJE

Sadraji po asovima:

Redni broj asa Sadraj rada

Sila kao uzrok promene brzine tela
1.
Pojam ubrzanja
Uspostavljanje veze izmeu sile, mase tela i ubrzanja
2.
Drugi Njutnov zakon
Trenutna i srednja brzina tela
Zavisnost brzine i puta od vremena pri ravnomerno promenljivom
3.
pravolinijskom kretanju
Pismena provera
Oblik rada: individualni
Nastavna sredstva: _________________________________________
Potpis nastavnika: _________________________________________
Potpis direktora: _________________________________________

Radoje Stopi

SPECIFICS OF PLANNING ADDITIONAL CLASSES

Summary: When it comes to planning of teaching, almost every teacher will take the view that
there is annual and monthly planning; that the annual planning is global and thematic and monthly
planning is more operational and elaborated; the annual plan is to be submitted to the headmaster
at the beginning of the school year, while monthly plan is to be submitted at the end of the month
for the following month. What is the chance of successful planning of remedial classes in such
circumstances? Very little, if any. This type of instruction is not possible to plan for the next
month.
We wish to point out in this work that planning of remedial classes is different, and that
the standard techniques of planning, in this case, must be modified.
Keywords: Remedial classes, stages of implementation, planning, inconsistencies
Rad je primljen 17.04. a recenyiean 10.05.2014. godine

168 BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2/2014.