Предмет: СТИЛ КАО КОНЦЕПТ ЛЕПОГ ИЗГЛЕДА

Разред: Трећи
Школска 2012/2013. година

Поглавље 1: БОЈА, ДЕЗЕН, ТЕКСТИЛНИ МАТЕРИЈАЛ СА СВОЈИМ

КАРАКТЕРИСТИКАМА, ФОРМА

ТЕКСТИЛНИ МАТЕРИЈАЛИ

Увод – Класификација текстилних влакана

Текстилни материјали се могу наћи свуда, у свим сферама. Због тога, веома је
важно познавати карактеристике и својства текстилних материјала. Текстил се може
користити у грађевинарству, авио индустрији, ентеријеру и сл., али и,у нејвећој
мери, у одевној индустрији.Текстилни материјали могу се добити од природних и
синтетичких сировина (влакана).

Влакна се дефнишу као тела која имају дужину више од сто пута већу у односу на
пречник, односно дебљину. Влакна која се користе за израду производа у смислу
задовољења потребе људи у одевању, опремању домаћинства, стамбених и радних
просторија, називају се текстилна влакна. Влакна која се користе за израду
производа у индустријске сврхе, нпр. ојачавање гуме при изради пнеуматике и
ремења, за ојачавање пластичних маса у производњи композитних материјала, за
израду филтера, мрежа, кровне конструкције, ојачавање путева, писта,
антибалистичких прслука и друге заштитне одеће, називају се техничка влакна.

Историја производње и примене текстилних влакана (памук, вуна, свила, лан...)

позната је више хиљада година. Од дервних цивилизација до данас потреба за овим
влакнима непрестано постоји. Упоредо са природним влакнима, у данашње време
велики значај имају влакна која потичу из хемијске индустрије тзв. хемијска
влакна и могу се добити из природних и синтетизованих полимера. Данас светска
производња хемијских влакана премашује производњу природних а процене су да
ће у будућности ова производња расти још бржим темпом.

У светској птоизводњи и потрошњи, најзаступљенији су паму и вуна, а од

синтетизованих полиестарска, полиамидна и полипропиленска влакна.

1
 ТЕКСТИЛНА ВЛАКНА

ПРИРОДНА ХЕМИЈСКА

1. ЦЕЛУЛОЗНА из природних полимера из син-

(памук, лан, конопља, јута, кокос...) 1. Хемијска целулозна тетизованих
2. ПРОТЕИНСКА 2. Хемијска протеинска полимера
(вуна, свила, длаке –ангора, кашмир...) 3. Хемијска неорганска 1. Полиестарска
3. НЕОРГАНСКА (азбест) 2. Полиамидна
3. Поливинилна
4. Полиутеранска

Табела 1. Подела влакана

Врсте текстилних материјала

У зависности која се влакна користе, материјали имају свосјтва која имају влакна од
којих су сачињена. Јачина и еластичност материјала зависи и од врсте добијања
(тканина, плетенина, неткани текстил..), као и од врсте преплетаја који је коришћен.

Постоје три главне категорије у које се могу текстилни материјали сврстати:

1. ТКАНИНЕ
2. ПЛЕТЕНИНЕ
3. НЕТКАНИ ТЕКСТИЛ

Тканине су они текстилни који су настали преплитањем основе и потке. Основа се

наснује на разбој и провлачењем потке у одређеном преплетају се добија ткани
текстилни материјал. Тканине се одликују већом јачином и мањом еластичности од
плетенина.

Плетенине или трикотажа су плетаћи текстилни производ или плетиво, које се

састоји из петљи преплетеним међу собом у попречном и уздужном правцу, израђено
од једне или више пређа. Према начину израде могу се поделити у две групе: ланчане
и кулирне. Веома су распрострањени у свакодневном животу.

Неткани текстилни материјали су они материјали који нису настали

конвенционалним технологијама ткања и плетења. Ови материјали спадају у групу
неконвенционалних производа јер се по свом карактеру не могу сврстати ни у
тканине ни у плетенине. Производња конвенционалних производа заснива се
углавном на преради пређе, док се производња нетканих производа базира, углавном
на изради пластице. Основне разлике између конвенционалних и нетканих производа
је у томе што су влакна код нетканих производа појединачно распоређена, а не у
тракама или сноповима. Ова влакна се одржавају ,,раздвојена'' и таква структура
остаје и при учвршћивању и оплемењивању нетканих производа.

2
Основне карактеристике текстилних материјала и њихова употреба

Сваки текстилни материјал, без обзира у коју групу спада, има своје карактеристике и
својства. У зависности за коју се намену бира материјал, сагледавају се сви услови
које један материјал треба да испуни.

У одевној индустрији се користе најразличитији материјали, у зависноси од потребе

тржишта. Тканине се користе за израду сакоа, панталона, кошуља, јакни... Плетенине
се користе за израду доњег веша, чарапа, џемпера, блуза, спортских одевних
предмета, јакни,панталона... Неткани текстил се користи у изради капута, шешира и
као пунилац у јакнама.

Тканине могу имати велику јачину уколико се користе преплетаји који имају пуно
везивних тачака (кепер, атлас), и такве тканине имају малу или готово никакву
еластичност. Плетенине карактерише то што се шире у свим правцима и као такве е
не могу коритити за израду тешких комада јер ће се ,,истеглити'', односно развући.
Неткани текстилни материјали, у овом случају филц се користи за израду шешира и
капута, може имати велику густину и чврстоћу.

Један исти одевни предмет уколико је израђен од два различита материјала има
потпуно другачије карактеристике. Панталоне од лана се користе за лето, док се за
зиму користи вуна.

За особе које се баве модом (дизајнери и стилисти) је од пресудног значаја познавање

материјала. Дизајнер мора да зна шта се од ког материјала може направити. Стилисти
су ти који готове одевне предмете комбинују и морају знати који се материјали носе у
којим приликама. Такође, морају и да у једном стајлингу уклопе материјале који се
међусобно слажу и који служе да истакну једни друге.