Narodni recepti

Alergije
Alergija je poviena osetljivost organizma na uticaj nekih faktora
sredine koji se nazivaju alergeni (hemijske materije,
mikroorganizmi, prehrambeni proizvodi, polen nekih biljaka, i
dr.). Ispoljavanje alergije je individualno.
Simptomi alergijske reakcije mogu biti opti ili lokalizovani na
organ ili organski sistem putem kog je alergen uao u telo (koa
i sluznice, probavni ili disajni sistem). Simptomi alergijske
reakcije znatno se razlikuju u brzini nastanka i intenzitetu.
Nekad se simptomi razvijaju izrazito brzo pa mogu ugroziti ivot
bolesnika (anafilaktiki ok).
U alergijske bolesti najee se ubrajaju alergijske bolesti
sistema za disanje (alergijska kijavica, astma, alergijski
alveolitis), alergijski konjunktivitis, alergijske bolesti koe
(urtikarija, atopijski i kontaktni dermatitis), probavne alergijske
bolesti, alergijske reakcije na lekove, anafilaktike reakcije,
naroito preosetljivost na otrove insekata.

Recepti:
Ocediti sok iz sveeg korena celera. Piti po 1-2 kaikice soka na
dan, pola sata pre jela. Moe se pripremati i aj (2 kaike
samlevenog korena ostaviti 2 sata u ai hladne vode, procediti.
Piti po 1/3 ae 3 puta na dan pre jela. Koriste se kod
koprivnjae.

Koren maslaka i koren ika izgnjeiti u avanu i pomeati. Uzeti

2 kaike smese, preliti sa tri ae vode i ostaviti preko noi.
Ujutru kuvati 10 minuta, ostaviti 10 minuta i procediti. Piti po
pola ae pre jela i nou (5 puta na dan).

Jednu kaiku ruse preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 4 sata.

Piti po 1/4-1/2 ae ujutru i uvee.

Deset grama cveta nevena preliti sa pola ae vrele vode,

ostaviti 2 sata. Piti po 1 kaiku 2-3 puta na dan. (3)

Jednu kaiku cveta kamilice preliti aom vrele vode, ostaviti

20-30 minuta. Piti po 1 kaiku 2-4 puta nadan. (3)

Deset grama mente preliti sa pola ae vrele vode, ostaviti 2030 minuta. Piti po jednu kaiku 3 puta na dan. (3)

5 supenih ravnih kaika gorice, kantarion- 4 supene kaike,

maslaak (koren)-3 supene kaike, preslica -2 supene kaike,
kuukuruzna svila- 1 supena kaika, ipurak-plodovi isitnjeni-4
supene kaike. ipurak i koren maslaka samleti na maini za
meso. Meavinu dobro izmeati. Jednu supenu kaiku ove
meavine sipati u emajliranu posudu i preliti sa 1,5 aom
hladne vode uvee i ostaviti preko noi. Ujutru staviti da se
kuva, ali ne dopustiti da provri, skloniti, dobro umotati i ostaviti
4 sata da odstoji, zatim procediti. Popiti sadrinu jedne ae u
toku dana, tj. piti po 1/3 ae tri puta dnevno pre jela. uvati u
friideru. Alergija e poeti da prolazi. U poetku e biti tvrde
otekline u nosu, zatim na podbratku, rukama, na gornjem delu
nogu sa jakim svrabom. Premazivati te delove tela
anestezirajuom tenou. Posle mesec dana poinje
ozdravljenje. Treba se leiti 6 meseci i ne uzimati alkohol. Ova
meavina je dobra i za decu kada kod njih kao da alergija odlazi
unutra i ona postaju preosetljiva. Ovakva alergija se deava
zbog poremeaja u razmeni materija zbog nepravilne ishrane.

Jednu supenu kaiku suvih ili sveih cvetova koprive na jednu

au vrele vode. Ostaviti da odstoji dobro pokrivena posuda
pola sata, procediti. Piti po pola ae 4-5 puta dnevno ili po
jednu au tri puta dnevno, toplo. Koristi se kod alergijskih
osipa, koprivnjae, furunkuloze, ekcema, krofula kao dobro
sredstvo za ienje krvi.

1 kaiicu dobro oprane trave vodene soivice na 50 ml 40 %

alkohola. Ostaviti da odstoji sedam dana, procediti. Piti po 15-20
kapi u ae vode tri puta dnevno. Suvu vodenu soivicu
isitniti u prah i pomeati ga sa medom u jednakom odnosu,
uzimati po 1-2 g dva, tri puta dnevno. Koristi se kod vitiliga, kao
desenzibilno sredstvo kod alergijskih bolesti, kod koprivnjae,
anginoneurotskih otoka.

Iscediti sok iz sveeg korena celera. Piti po 1-2 kaiice tri puta
dnevno pola sata pre jela. Moe se uzimati i tinktura: dve
supene kaike isitnjenog korena ostaviti da odstoji dva sata u
ai hladne vode, procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno pre
jela. Celer se koristi kod bolesti bubrega, kostobolje, alergijske
koprivnjae, dermatitisa, kao i diuretik i blagi laksativ

Polenska kijavica
Polenska kijavica je uzrokovana alergijskom reakcijom i
predstavlja zapaljenje sluzokoe koja oblae nos i grlo. Polensku
kijavicu uglavnom izaziva polen trave, drvea ili korova, kao i
plesan iz spoljanje sredine. Pre svega, javlja se u prolee kada
je visoka koncentracija polena u vazduhu.Simptomi polenske
kijavice se javljaju ubrzo nakon kontakta sa alergenom. To su:
svrab u nosu, esto kijanje, zapuen nos i esta sekrecija iz
nosa, nadraene, crvene i suzne oi, slivanje sekreta iz nosa u
grlo. Ukoliko je dolo do teeg oblika zapaljenja sluzokoe nosa,
usled hronine iritacije moe doi do krvavljenja iz nosa. Kod
pojedinih osoba glavobolje su est pratilac alergijskih kijavica.
Bolest poinje naglo, a tegobe obino traju nekoliko nedelja.

Recepti:

Poto kopriva pomae kod svake alergije, a kod senske

(polenske) kijavice je takoe re o alergiji, za relativno kratko
vreme moe da se izlei ako se pije aj od koprive, tri do etiri
olje dnevno, a svakoj olji doda jedna mala kaika veden
bitera. (2)

Kiica 5 delova, kantarion 4 dela, koren maslaka (istucan)

3 dela, rastavi 2 dela, kukuruzna svila 1 deo, kamilica 1
deo, plod ipurka (istucan) 4 dela. Sve dobro izmeati i 4
kaike ove smese preliti aom vode i natapati tokom noi.
Ujutu staviti na vatru i dovesti do kljuanja (ne kuvati!). Drati

utopljeno 4 sata i procediti. Piti po jednu au na dan, 3 puta,

pre jela. Moe se napraviti odmah za 2-3 dana i uvati u
hladnjaku. Za mesec dana poinje ozdravljenje. Treba se na ovaj
nain leiti 6 meseci.

BOLESTI BUBREGA I MOKRANIH KANALA

Kamen i pesak u mokranoj beici

Kamen u mokranim organima moe biti razliite veliine, od

zrna peska do kamena teine jednog kilograma. Takoe moe
biti razliitog oblika, boje, vrstine i razliitog hemijskog
sastava.

Najee nastaje u bubrezima, ali moe da se pomeri i zaglavi u

mokraovodima (urether), u beici ili u mokranom kanalu
(urethra). Veliko kamenje u bubrezima esto izaziva jake kolike
koji se prostiru sve do donjeg stomaka i polnih organa.
Simptomi karakteristini za kamenje u beici su bolovi pri hodu,
krv u mokrai, isprekidan mlaz mokrae ili peckanje za vreme
mokrenja.

Kamenje u mokranim organima nastaje usled prevelike

koncentracije odreenih supstanci koje se kristaliu, a kristali se
pretvaraju u grudvice. U 80 odsto sluajeva re je o naslagama
iz kalcijuma i oksalata, ali kamenje moe da nastane i od
mokrane kiseline, kalcijum-fosfata, cistina i drugih supstanci.

Recepti:

50 g pirevine (podzemni deo), 50 g listova breze, 50 g listova

medveeg groa, 40 g korena i plodova jeovine (Ruscus
aculeatus), 20 g stabljike rastavia, 10 g stabljike majine
duice. Trave jako usitniti i pomeati. U 2 litre prokljuale vode
staviti 15 g meavine trava i kuvati poklopljeno 3 minute. Kad
se aj ohladi, procediti ga u boce i dodati mu 1 kaiku sveeg
limunovog soka. Popiti dnevno 2 litre aja umesto vode. (A)

Rastavi, medvee groe, smrekove bobice (samleveno) i list

umske jagode - po 2 kaike; suve ljuske od mahuna - 3 kaike,
preica jedna kaika na 2 litre vode dok se ne ukuva na
polovinu. Od tog aja piti po jednu oljicu triput dnevno pre jela.
(1)

Dve kaike kotica od divljih treanja istue se u avanu i stavi u

decilitar 96% alkohola. Boca se dobro zaepi i ostavi 10 dana da
stoji. Od tog leka uzima se jedanput dnevno 6-10 kapi
razreeno sa malo vode. (1)

Jednu kaiku semena od dinje istui u avanu i kuvati 2-3 minute

u 2 decilitra vode. To piti vie puta dnevno. (1)

Uzeti 3 kaike smilja (cvet), preliti sa pola litre vrele vodei

ostaviti poklopljeno 8-10 sati. Ocediti, piti u 3 navrata. (1)

aku lanenog semena preliti sa pola litre vrele vode. To piti

svaka dva sata po 1 decilitar. Svaki dan pravi se svei aj.

Kamen u bubregu

Kamen u bubregu nefrolitijaza, je bolest stvaranja kamena,

kamenca ili peska u bubrenoj karlici, aicama i parenhimu
bubrega. Mukarci ee obolevalu od ena. Veliku ulogu igra
naslee, a najvaniji uzroci su zastoj mokrae i infekcija.
Stvaranju kamenca u bubregu doprinose alkalna reakcija
mokrae, hiperkalcemija (izluivanje kalcijuma putem mokrae),
oligurija (smanjeno izluivanje mokrae) i prisustvo jezgra
kristalizacije (uromukoid nastao od soli ili belanevine oko koga
e da naraste kamen). Kod bolesnika sa adenomom parotidnih
lezda se esto javljaju bubreni kamenci obostrano. Dugotrajno
leanje, iz bilo kog razloga, poveava sklonost ka stvaranju
kamenaca.
Kamen
sadri
matriks,
jedan
kompleks
mukoproteina, a od minerala kalcijum, magnezijum, oksalate,
fosfate,
mokranu
kiselinu
i
cistin.
(izvor:
www.zdravstveniportal.com)

Recepti:

40 g stabljike kilavice, 40 g listova medveeg groa, 40 g

korena zejeg tma, 30 g stucanog ploda ipurka, 30 g listova
breze, 30 g listova i cvetova hajduke trave, 20 g koprive. Trave
jako usitniti i smeati. U 2 litre vode preko noi namoiti 15 g
meavine trava. Ujutro staviti na tihu vatru i kad prokuva drati
na vatri 1 minutu. Ohladiti poklopljeno, procediti u boce i dodati
svei limunov sok (iz 1 limuna). aj piti umesto vode. Dnevno
popiti najrnanje 1,5 lit5ra. Osim toga, za vrijeme jela 3 puta
dnevno popiti po 1/2 dcl slabijeg aja pripremljenog od korena i
stabljike jeovine (bodljikave veprovine - Ruscus aculeatus). (A)

60 g listova breze, 60 g pirevine (podzemni deo), 40 g stabljike

preslice, 40 g samlevenog ploda ipurka, 20 g stabljike timijana.
aj se priprema i uzima kao u prezhodnoj recepturi. (A)

Po 50 g rusomae i kukuruzne svile. Tri kaike toga prelije se sa

jednom litrom vrele vode i poklopi; 2 sata posle pije se umesto
vode. (1)

Uzeti po 20 g hajduke trave (list), breze (list), medveeg

groa, kukuruzne svile i peteljke od vianja. 3 kaike te
meavine preliti sa 5 decilitara vrele vode i ostaviti poklopljeno
preko noi, zatim piti umesto vode. (1)

Jedan kg suvih kotica od dinje staviti u 5 litara vode i kuvati

dok se ne ukuva do 3 litre. Kad se smlai, ocedi se i prelije u
boce. Od tog leka pije se triput dnevno po jedan decilitar.
Terapija traje sve do potpunog izleenja. (1)

Cvet trnjine -jednu kaiku staviti u pola litre kljualog belog

zdravog vina i ostaviti poklopljeno 10-15 minuta. Nakon toga se
ocedi i pije dvaput dnevno po aica. (1)

U pola litre vode stavi se 30-35 zrna suvog ploda od ljoskavca i

kuva 4-5 minuta, zatim se uz kraj poreta ostavi poklopljeno da
stoji 10-15 minuta, ali da ne kuva. Nakon toga se ocedi i pije po
aica vie puta dnevno. (1)

2 kaike ploda ipka (divlje rue), prelije se sa litrom kljuale

vode i pusti poklopljeno da stoji 8-10 sati. Nakon to se ocedi,
doda se 4 kaike pravoga meda i sok od pola limuna i pije triput
dnevno po oljicu pre jela. (1)

Gavez (koren) 60 g, lazarkinja, kleka - po 10 g, dobriica,

kopriva - po 20 g, list divlje kruke 30 g. Sve dobro promeati i
od te meavine 8 kaika staviti u litru vode i pustiti da preko
noi stoji. Ujutro staviti na poret da provri i odmah skinuti,
ostaviti poklopljeno 10 minuta. Tada ocediti. Pije se ujutro i
uvee po pola litre. (1)

U litru dobrog belog vina stavi se 3 kaike brljana i 3 kaike

bojeg drvca i ostavi da stoji 2-5 sati. Nakon toga se ocedi i
doda 400 g maslinovog ulja. Pije se tri puta dnevno pola sata
pre jela po aica. Pre upotrebe treba bocu dobro protresti. (1)

Samelje se laneno seme i dnevno uzima po kaika s a mlekom

ili vodom. Oblozi lanenog sjemena stavljaju se spolja na bolno
mesto. (1)

Kamence u bubrezima uklanja sok od crne rotkve (arapke) koju

treba naribati i pustiti da stoji 2-3 sata. Nakon toga sok se
vrsto iscedi i pije triput dnevno po pola decilitra. Pije se 20-30
dana. (1)

Kamenci koji se stvaraju u bubrezima, unoj kesici ili u beici,

najsigurnije se odstranjuju (ako nije gnojna upala) sa
Herminimum monorehis (biljka raste u umama Slovenije).
Svee nabrana, izrezana kao rezanci, stavi se u maslinovo ulje u
odnosu 1 : 10 i ostavi 3 meseca izloeno na suncu, a 3 u
umereno toploj prostoriji. Nakon toga lek je gotov. Uzima se po
kaiku svako jutro natate. Kako je neugodnog ukusa kapne se
nekoliko kapi limunovog soka u kaiku pre nego to lek
progutamo. Uvee izvadimo iz boce nekoliko rezanaca
hermelike, dobro provaemo i progutamo. Ako eludac ne
podnosi ukus hermelike, tada se moe ista skuvati u obliku aja
i po elji zasladiti eerom i toplo piti.
(1)
Esenciju od koprive, koja se upotrebljava u homeopatiji i koju
najtoplije preporuujem, treba uzimati razblaenu. Moe da se
kupi
u
apotekama,
specijalizovanim
prodavnicama
i
drogerijama, i uz nju su priloena potrebna uputstva. (2)

Sedee kupke od rastavia, uz istovremeno pijenje aja od ove

lekovite biljke, pomau da veoma brzo nestanu pesak iz
mokrane beike i bubrega i kamen iz bubrega. (2)

U starim knjigama moe se nai da se kamen iz bubrega takoe

brzo i pouzdano izbacuje pomou zdravca (Geranium species),
mirisne ljubiice i medveeg groa ( uva, medvetka, vuja
jabuka).Neki ljudi ne podnose medvee groe zbog toga to
ono sadri mnogo tanina. U ovakvim sluajevima dolazi do
povraanja, munine i gubljenja apetita. Tada se umesto

medveeg groa mogu upotrebiti listovi od slatke kruke koji

ga kod kamena u bubregu potpuno mogu zameniti. (2)

Petrovac je veoma pogodan za aj protiv peska i kamena u

bubregu, a i protiv kamena u ui. U narodu ga ne zovu uzalud
"lekom za sve" i "kraljem svih lekovitih biljaka". Odlino pomae
meavina od po 20 g petrovca, zejeg trna, rusomae i lista
breze. aj treba, razume se, samo popariti i ostaviti da odstoji
jedan minut.

Mokrenje krvi

Hematurija predstavlja prisustvo krvi (eritrocita) u mokrai. U

odnosu na broj eritrocita u urinu postoje mikro i
makroeritrociturija
(makroskopska
hematurija).
Uzroci
hematurije su brojni. Moe da se javi kod nebubrenih oboljenja:
hematoloka (hemofilija, trombocitopenija, srpasta anemija,
talasemija);
kardiovaskularna
(dekompenzacija
srca,
tromboembolijska bolest); gastroenteroloka (ciroza jetre,
holestazna kolika, apendicitis, peritonitis); toksoalergijske
reakcije. Hematurije bubrenog porekla su uzrokovane:
uroenim ili steenim anomalijama bubrega, uroenim ili
steenim oboljenjima krvnih sudova bubrega, kalkulozom
bubrega i mokranih puteva, primarnim glomerulonefritisom i
sekundarnim
glomerulopatijama,
zapaljenjem
mokranih
puteva, neoplazmama bubraga i mokranih puteva. (izvor:
www.stetoskop.info)

Recepti:

Jedna kaikica lia medveeg groa stavi se u 200-300 g vode

i kuva 4-5 minuta. Pije se gutljajima vie puta dnevno po jedna
oljica. Jo je efikasnije ako se uzima u obliku praka ujutro i
uvee po pola kaiice. (1)

U pola litre vina stavi se 4 kaike usitnjene hajduke trave i

kuva 5 minuta, nakon toga ostavi poklopljeno nekoliko minuta
po strani. Tada se procedi i pije triput dnevno po jedna olja.
Gornji aj koristi i kod utice i vodene bolesti. (1)

List breze, petoprste, koprive - po 2 kaike; cela biljka peruna

(koren i list), zeji trn (koren) jedna kaika. Dobro promeati.

Od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode.

To piti vie puta dnevno. (1)

Rastavi, plod ipka (divlja rua), medvee groe, nana,

kukuruzna svila - u podjednakim delovima dobro promeati.
Jednu kaiku te meavine preliti sa 2 decilitra kljuale vode. To
piti vie puta dnevno. (1)

List divlje kruke, enske bokvice, zejeg trna - po jednu kaiku,

koprive (cela biljka) - 3 kaike. Sve dobro promeati. Od te
meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode. To piti vie
puta dnevno. Moe se piti i hladno. (1)

Medveeg groe, koren gaveza - po 3 kaike, kukuruzna svila,

vodopija - po 2 kaike. Dobro promeati. Jednu kaiku te
meavine preliti sa 2 decilitra kljuale vode. To piti vie puta
dnevno. (1)

Uzeti po 20 g srenjaka, hajduke trave, kamilice, plunjaka i

tratinice. 4 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode i
ostaviti poklopljeno 4 sata. Procediti i piti po 1 kaiku svaka 2
sata. (1)

Izmeati po 20 g troskota i koprive (list) i po 30 g borovnice i

korena vodene paprike. Uzeti 3 kaike, kuvati 10 minuta u pola
litre vode, tri sata nakon toga ocediti i piti 3 puta po jednu olju
pre jela.

Mokrenje u snu

Nono mokrenje (Enuresis nocturna) je nehotino mokrenje u

krevet za vreme sna, kod djece iznad navrene pete godine
ivota. Moe se produiti i do kolskog doba, ali to je krajnja
granica da se neto uini. Ako kontrola mokrenja nije nikada
uspostavljena, govorimo o primarnoj enurezi, a ako dete pone
ponovo mokriti u krevet nakon suvog perioda od est meseci
radi se o sekundarnoj enurezi, koja obino nastaje uslijed nekog
stresa.

Recepti:

Ljupine od jaja dobro se operu, osue i u avanu dobro istuku u

fini prah. Taj prah daje se bolesniku na vrku noa svako jutro
natate. To se ponavlja tako dugo dok bolesnik ne ozdravi. (1)

Rastavi, divizma cvijet, kantarion - po jednu kaiku; medvee

groe, hajduka trava - po 2 kaike. Sve dobro promeati i od
te meavine jednu kaiku preliti s a 2 decilitra kljuale vode. Pije
se triput po jedna olja. (1)

Svake veeri pre spavanja uzeti pola kaiice praka od

petrovca. To vredi i kod nepovoljnog mokrenja kod ena. Uzima
se due vrijeme. (1)

Uzme se sok od pola kg limuna u koji se stave ljuske od pet jaja,

prethodno dobro opranih. Kad se ljuske u limunovom soku
rastope, dobro se promea i nalije u jednu bocu. Od tog leka
uzima se triput dnevno po jedna oljica u obliku limunade. Mora
se vodom razrediti. (1)

Deca koja mokre u snu u postelju treba da piju aj od jema ili

prosa svake veeri pre spavanja po jednu olju. Jedna kaika
prosa na 300 g vode, kuvati 2-3 minute. (1)

20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raenog brana,

pomea se i doda malo vode i meda da se dobije testo, napravi
5 kolaia i ispee. U toku 20-30 dana uvee pojesti po 1
kolai.

Slabost mokrane beike

Inkontinencija je nemogunost kontrolisanja mokrenja, a

obuhvata smetnje od povremenog "beanja" mokrae do
kompletne nemogunosti zadravanja mokrae. Najei uzroci
inkontinencije su: infekcije mokranog trakta, ograniena
pokretnost, mentalna konfuzija, nuspojave nekih lekova
( diuretici, antikolinergici, antidepresivi), poveani unos
tenosti, psiholoki uzroci. (izvor: www.plivazdravlje.hr)

Ako imate iznenadnu potrebu za mokrenjem koju ne moete da

kontroliete, tada se kod vas verovatno radi o urinarnoj
urgentnoj inkontinenciji. Za ovaj poremeaj okrivljuje se laka
infekcija mokranih kanala. Ako samo malo gubite kontrolu, i to
onda kada kaljete, kijate, smejete se ili kada podiete teret,
tada imate stres inkontinenciju. Ova inkontinencija je
prouzrokovana slabljenjem miia karlinog dna koji podupiru
mokranu beiku i zatvaraju uretru. Ti miii se mogu povrediti
tokom poroaja, prerastegnuti usled preterane gojaznosti, ili
promeniti procesom starenja. Inkontinencija moe biti
prouzrokovana nekim neurolokim poremeajem ili boleu, kao
to je Alchajmerova. Simptomi i znaci: nevoljno mokrenje, male
koliine mokrae izlaze na pritisak, kod kijanja i kaljanja. (izvor:
www.stetoskop.info)

Recepti:

U ovom sluaju pomau, pre svega, sedee kupke od hajduke

trave i preslice - 100 g zelja za jednu kupku. Uz to, dnevno treba
piti etiri olje poparenog aja od virka i na mesto gde se nalazi
beika utrljavati esenciju od rusomae, koja spolja oivljava
miie. Ovde moete proitati kako se spravlja ova esencija.
Preporuuje se da istovremeno primenite i sedee kupke od

rusomae. I ovde se za jednu kupku uzima 100 g lekovite biljke.

(2)

Jedinstveno dejstvo imaju i sedee kupke sa kuhinjskom solju. U

vodu umerene toplote stavi se
puna aka kuhinjske soli i kupka ponavlja svake veeri sve dotle
dok beika ne ojaa.

Upala beike

Upala beike (Cistitis) je najee bakterijska infekcija beike.

Cistitis poinje naglo, a ukljuuje dizuriju (bolno mokrenje),
uestalo mokrenje malih koliina mokrae (polakisuriju),
urgenciju mokrenja (neodlonu potrebu za mokrenjem) i
ponekad bolove iznad pubine kosti. Cistitis nastaje kada se
normalno sterilan donji deo urinarnog trakta (mokrana cev ili
uretra i beika) inficira bakterijama, uz posledinu upalu. Preko
90% sluajeva cistitisa uzrokovano je Escherichiom coli.
Bakterije koje dospeju u beiku obino se uklanjaju tokom
mokrenja. Meutim, ako bakterije ostanu u beici, lako i brzo se
razmnoavaju to dovodi do infekcije. Cistitis je esta bolest.
Najei je kod polno aktivnih ena u dobu od 20 do 50 godina,
ali se moe pojaviti i kod polno neaktivnih ili devojica. ene su
sklonije razvoju cistitisa zbog svoje krae uretre, i zbog relativno
kratkog razmaka izmeu otvora uretre i anusa. Cistitis je redak
kod mukaraca sa anatomski normalnim urinarnim traktom. Kod
starijih osoba rizik od razvoja cistitisa je veliki. (izvor:
www.plivazdravlje.hr)

Recepti:

60 g stabljike rastavia, 60 g stucanoga ploda ipurka, 50 g

listova i cvetova hajduke trave, 20 g hrastovih listova, 10 g
stabljike majine duice. Trave jako usitniti i pomeati. U 1 litru
prokljuale vode staviti 10 g meavine trava i kuvati poklopljeno
1,5 minuta. Ohladiti poklopljeno i procediti u bocu, jako zaepiti
i drati na hladnom i tamnom mestu. Piti svakih 1/2 sata po 1/2
dcl aja. Osim toga, za vreme leenja 3 puta dnevno pre jela piti
1/2 dcl beloga ne suvie jakog vina u kome je kuvan beli luk. Taj
se napitak priprema tako da se 250 g neoguljenih enjeva
beloga luka kuva u 1 litri dobrog beloga vina 30 minuta
(poklopljeno i na tihoj vatri). Kad se ohladi, napitak procediti u

tamnu bocu, jako zaepiti i drati na sobnoj ternperaturi.

Rakijom lozovaom potrebno je jako masirati slabine i podruje
ispod pupka, jako utrljati da rakija ispari i, na kraju, previti
lanenom ili pamunom krpom. Hranu pripremati na biljnom ulju.
Koristiti to vie povra i voa. Hranu jesti svjee pripremljenu.
Zabranjeno je uzimati: konzervirane preraevine, jako slano
jelo, masnou ivotinjskog porekla, alkoholna pia i hladne
napitke. (A)

List breze, list medveeg groa, kukuruzna svila, slatki koren,

koren pirike - od svakog po 20 g. Jedna kaika gornje meavine
prelije se sa 250 g kljuale vode i ostavi 10 minuta poklopljeno
da stoji. Nakon toga se ocedi i pije triput dnevno po jedna oljica
posle jela. (1)

Po 50 g korena belog sleza, brezovog lista, lista medvetke,

alfije i rastavia. Uzeti 4 kaike, preliti sa pola litre vrele vode,
pokriti, 2-3 sata iza toga odliti, piti 4-5 puta dnevno po jednu
au. (1)

Pomeati po jednu kaiku peruna (stucanog ploda), komoraa i

kima. Preliti sa 5 decilitara vrele vode, ostaviti poklopljeno 2
sata, zatim piti u 3 navrata pre jela. (1)

Upala bubrega i gnoj u bubregu

Akutna upala bubrega je infekcija gornjeg dela urinarnog trakta,

koja najee nastaje prodorom bakterija iz mokrane beike
putem mokraovoda u bubreg. Ukoliko se ne pone na vreme sa
leenjem, upala bubrega moe prouzrokovati nepopravljiva
oteenja bubrega ili se infekcija moe proiriti krvotokom
uzrokovajui po ivot opasno stanje sepsu. Mokrani sistem se
sastoji od bubrega, mokraovoda (uretera), mokrane beike i
mokrane cevi (uretre). Infekciju bubrega najee izaziva
gram-negativna bakterija Escherichia coli koja, inae, poreklom
iz debelog creva ulazi kroz mokranu cev u mokranu beiku i
tu se poinje razmnoavati i iriti. Staphylococcus saprophyticus
je drugi najei uzronik. Ostale vrste su Klebsiella, Proteus
mirabilis, Ureaplasma urealyticum iEnterococci. Infekcija
bubrega moe nastati i putem krvi, ali u reim
sluajevima.Simptomi bolesti su: bolovi u slabinama ili leima,
jaka abdominalna bol (povremena), temperatura - iznad 38
stupnjeva Celzijusa, u trajanju od preko 2 dana, drhtavica, topla
koa, zaarenost ili crvenilo koe, vlana koa (dijaforeza izraeno znojenje), povraanje, munina, malaksalost, bolovi u
celom telu, mokrenje, bolno poveana uestalost mokrenja,
tjeranje na ee mokrenje, potreba mokrenja nou (nokturija)
urin zamuen ili nenormalne boje, krv u urinu, neugodan ili jak
miris urina, promene svesti ili konfuzija.

Recepti:

U ovim sluajevima, uz primenu sedeih kupki od kukuruzne

svile, svee ubrane zeje soce, ute i bele mrtve koprive i
rastavia treba piti i mleko sa troskotom (3-4 olje dnevno) koje
ima izvanredno dejstvo. Troskot - na jednu olju puna mala
kaika - preliti vrelim mlekom i piti toplo, u gutljajima. (2)

Ljuske mahune, zobena slama, lie bele breze - po 30 g.

Peteljka trenje, koren peruna, lazarkinja - po 10 g. Preslica i
zova (srednja kora, spoljanja se ostrue) po 20 g. Gornja se
koliina dobro promea. Od ove meavine jedna se kaika uvee
stavi u 300 g vode da preko noi stoji. Ujutro dodati 1-2 kaike
meda, staviti na poret. im zavri, odmah skinuti i ostaviti
poklopljeno da stoji 10 minuta. Zatim se ocedi, doda soka od
limuna i pije vie puta dnevno po kaikica. Preporuuje se to
vie groa i lubenica. (1)

Kupina, beli slez, anelika, pirika i zova - od svakog uzeti koren po 30 g. Gornja se koliina stavi u 2 litre belog vina i ostavi 8
10 sati da odstoji. Nakon toga se kuva tako dugo dok se ne
ukuva na trietvrtine litre i ostavi jo 13 sata po klopljeno da
se pari. Tad se ocedi. Pije se triput dnevno po oljicu. (1)

U pola litre kvalitetnog ruma stavi se 2-3 kaike ploda trnjine

(Prunus spinosa). Ve nakon 24 sata moe se uzeti svako jutro,
natate pola do jedne aice. To je izvanredan lek i za bolesti
beike. (1)

Plod alfije, plod divlje rue (ipak), preslica, kleka, enska

bokvica u jednakom odnosu. Dobro promeati i od te meavine
jednu kaiku preliti sa 200-300 g kljuale vode i ostaviti
poklopljeno 10-15 minuta. Pije se dvaput dnevno -ujutro natate
i uvee pre spavanja. (1)

Pelin, alfija, kiica, majina duica, smrekova vrika, rastavi,

zovin list uzima se sve u jednakim delovima. To se dobro
promea i od te meavine stavi se 4-5 kaika u litru vode, kuva
4-5 minuta i ostavi poklopljeno jo nekoliko minuta. Nakon toga

se ocedi i pije nezaslaeno vie puta dnevno po malu oljicu.

Uvee pre spavanja treba popiti pola litre. Kura traje due
vremena. (1)

Rastavi, breza (list) po 40 g i 20 g imele. Uzeti 3 kaike i kuvati

10 minuta u pola litre vode, ostaviti preko noi i u pet navrata
popiti. (1)

2-3 kaike breze (lia) preliti sa 2 decilitra vrele vode, ostaviti

15 minuta, zatim procediti. Tome dodati na vrh noa sodu
bikarbonu. Piti 2-3 puta na dan. (1)

40 g svile od kukuruza , 40 g stabljike preslice, 40 g stabljike

rusomae, 40 g listova nane pitome, 40 g listova i cvetova
gospine trave (Hypericum perforatum), 40 g stabljike timijana,
40 g stucane kleke, 20 g listova celera, 20 g listova bokvice
muke. Trave jako usitniti i smeati. U 1 litru prokljuale vode
staviti 10 g meavine i kuvati poklopljeno 1,5 minuta. Kad se aj
ohladi, procedi se u tamnu bocu, zaepi i dri na tamnom
mestu. Pije se 3 puta dnevno po 1 dcl prije jela i izmeu obroka,
svakih 2 sata po 1/2 dcl. Posle napitaka koji se uzimaju pre jela,
pojesti 1 kaiku rafinisanog maslinovog ulja, a posle drugih
napitaka uzima se jedna kaika meda sa nekoliko kapi
isceenog limunovog soka. Maslinovo ulje moe se uzimati
pomeano sa hranom. Bolesnici koji ujedno boluju od eeme
bolesti med zamenjuju narandinim sokorn. Hranu pripremati
iskljuivo na biljnom ulju i sa vrlo malo soli, ili bez soli, jako
raskuvanu hranu, orbastu i sa to vie zeleni. Bolesnik treba da
ivi u prozranoj sobi sa ujednaenom temperaturom. Ujutro i
uvee mlakom meavinom maslinovog ulja i rakije lozovae
namazati lea, slabine, podruje bubrega i ispod stomaka. Posle
toga se toplo obui i leati u toploj prostoriji. Preporuuju se
lagane etnje na istom vazduhu. Za vreme leenja bolesti

zabranjeno je: meso i mesne preraevine, slano jelo, alkohol i

vee koliine poslastica, crna kafa, cigarete, fiziki rad. (A)

aj za tei oblik bolesti: 40 g koprive, 40 g stucane kleke, 40 g

svile od kukuruza, 40 g stabljike preslice, 30 g stabljike timijana,
30 g stabljike majine duice, 30 g stabljike nane divlje, 30 g
korena beloga sleza, 30 g listova peruna, 20 g stabljike
kilavice. Pripremanje aja, nain upotrebe i sva druga uputstva
isti su kao i kod lakeg oblika akutne upale bubrega, stim to se
u ovom sluaju uzima lagani aj od meavine jednakih koliina
majine duice i glogovog cveta. Ne uzimati suvie tenosti. (A)

aj kod hronine upale bubrega: 50 g pirevine (podzemni deo),

50 g stabljike rastavia, 40 g listova i cvetova hajduke trave,
40 g istucanih bobica kleke, 30 g istucanog ploda ipurka, 30 g
stabljike timijana, 30 g stabljike majine duice, 30 g listova
bokvice muke, 30 g lanenog semena, 30 g listova gaveza, 20 g
korena valerijane. Priprema se isto kao i prethodni aj. Piti
hladan aj sa malo limunovog soka. Ujutru i uvee mlakom
rakijom lozovaom namazati lea, krsta i slabine. Posle toga,
lanenu ili pamunu krpu natopiti maslinovim uljem i obloiti
rakijom namazana mesta, umotati suvom lanenom ili
pamunom krpom.

Zastoj mokrae

Retencija (zastoj) mokrae je pojava kada bolesnik ne moe

uopte da mokri ili se nedovoljno izmokrava. Moe biti
inkompletna (nepotpuna) i kompletna (potpuna). Mokraa koja
ostaje u beici posle mokrenja zove se reziduum ili rezidualna
mokraa. Uzroci retencije su: mehaniki (suenje uretre,
povreda uretre, jai otok kod akutnih zapalenja uretre, strana
tela ili kamen uretre, akutne promene na prostati, hipertrofija
prostate, tumori u karlici kod ena) i dinamiki (povrede kime
sa lezijom centra za mokrenje, oboljenja kimene modine,
akutna oboljenja mozga i kod akutnih tekih obolenja).

Recepti:

List peruna, koren peruna, koren zejeg trna, plod kleke, slatki
koren po - 20 g. Sve dobro promeati i od te meavine 1 kaiku
preliti sa 250 g kljuale vode i hladno piti. (1)

Ako se mokraa zaustavi i ne moe se mokriti, uzme se 50 g

lia i korena od celera u jednakim delovima i stavi u litru belog
vina i pusti da kuva 1-2 minute. Treba presaviti istu belu krpu,
nakvasiti u vrue vino i poloiti na mali trbuh, zatim previti s
nepropusnim platnom da se zadri toplota. To se svake veeri
ponavlja do potpunog ozdravljenja. (1)

Samelje se koren peruna na maini za mlevenje mesa i istisne

10-15 kapi soka na kocku eera. Uzima se triput dnevno. Isti
lek vredi i kod vode u bubrezima i zapaljenja mokranih kanala,
poveane prostate i kamenca u bubrezima. (1)

Skuva se 2 kaike rastavia na pola litre vina i pije nezaslaeno

vie puta dnevno po jednu oljicu. (1)

Uzeti po 25 g nane (list), peruna, zubae (Cynodon dactylon)

(ile) i krkavine (kore). 3 kaike smese preliti sa pola litre vrele
vode, poklopiti i ostaviti celu no. Piti umesto vode. (1)

Uzeti po 20 g anisa, peruna, celera, mrkve i kima. 3 kaike

pomeanih i zdrobljenih plodova preliti sa pola litre vrele vode,
poklopiti, ostaviti 3 sata, zatim piti u 3 navrata nakon jela.

BOLESTI ENDOKRINOG SISTEMA

Guavost

Struma (guavost) oznaava svako poveanje titaste lezde

koje moe da se dokae kliniki. U uem smislu termin struma
odnosi se na poveanje titaste lezde bez poremeaja njene
funkcionalne aktivnosti. Osnovni uzrok nastanka endemske
strume je nedostatak joda u ishrani. Sporadinu strumu moe
da izazove vie faktora kao to su strumogene supstance iz
povra, uroeni enzimski defekti u biosintezi tireoidnih hormona
i cirkuliui imunoglobulini koji stimuliu deobu tireocita.
Bolesnici sa strumom obino nemaju subjektivne tegobe. Samo
ukoliko je struma velika moe da izazove simptome i znake
zbog kompresije traheje ili ezofagusa (jednjak). (izvor:
www.stetoskop.info)

Recepti:

Bilo da je izrasla spolja, bilo iznutra, gua e nestati ako se grlo

ee ispira grgotanjem ekstraktom ustupnika (trave od apa,
Scrophularia nodosa) ili ivanjskog cvea. Ustupnik (travu od
apa) moete nai na obali potoka, u umskim jarugama i na
vlanom tlu ispod bunova. Biljka ima neugledne crvenosmee
cvetove i tamnozelene duguljaste iljaste listove, iji je miris
otar, slian mirisu listova zove; na taj nain se - po mirisu - ne
moe pobrkati sa drugom biljkom. Dok se od ustupnika skuplja
samo list koji se upotrebljava za grgotanje a ne i za aj koji se
pije, od svih delova ivanjskog cvea pravi se aj koji, osim to
slui za grgotanje, moe i da se pije. (2)

Gornju koru starog hrasta ili mlaeg drveta ostrugati, usitniti i 6

kaika staviti u pola litre vode. Kuvati 15-20 minuta. Pekir

nakvasiti u toj tenosti i staviti na guu. Preko toga oviti topao

al i lei u krevet. Treba piti aj od kadulje po nekoliko puta
dnevno. (1)

Guu pod vratom lei praziluk (njegova sredina). Izree se na

sitno, pomea sa morskom soli i cvetom od ljiljana. Taj lek treba
priviti na guu svako veer pre spavanja.

Oboljenje limfnih lezda

Najee bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i

limfedem. Zapaljenja limfnih sudova i lezda (lymphangitis i
lymphadenitis) su najee posledica povreda i zapajenja koe,
naroito izazvanih stafilokokama i streptokokama. Regionalna
limfna lezdi je uveana, bolna i osetljiva na pokrete
ekstremiteta i pritisak. Pod limfedemom se podrazumeva otok
ekstremiteta, koji je uzrokovan poremeenim oticanjem limfe.
Razlikujemo primarni i sekundarni limfedem. Prvi je
kongenitalnog porekla, a drugi posledica razliitih poremeaja.
U sekundarnom limfedemu oticanje limfe je oteano zbog
postojanja malignih oboljenja, traume, iradijacije, opstrukcije
limfnih puteva izazvane parazitima, alergijskog limfadenitisa i
drugih poremeaja.

Recepti:

Majoranom iz poslednje etve, do grlia napuniti bocu i usuti

maslinovo ulje. Ostaviti da na suncu ili blizu tednjaka odstoji
deset dana. Obolele lezde mazati ovim uljem od majorana,
mau od nevena ili uljem od kantariona. Oprati i na dasci
oklagijom izgnjeiti svee listove uskolisne ili irokolisne bokvice
i velikog podbela, svee ivanjsko cvee ili svee stabljike i
listove nevena. Listovi moraju da se izgnjee dok su vlani, zbog
toga to voda pomae da se iz njih izvue sok. Kaa od listova
navedenih biljaka stavlja se naizmenino na obolele limfne
lezde. Sam bolesnik e najbolje odrediti koja kaa mu vie
prija. Ukoliko je operacija ve izvrena, pored svee biljne kae,
etiri sata dnevno moe da se koristi i oblog sa veden biterom,
eventualno da usledi i masaa njime. Takoe su preporuljivi
parni oblozi od rastavia, po dva sata, u krevetu. Dnevno, u
gutljajima, obavezno piti litru i po do dve litre aja od meavine
koja sadri 300 g nevena, 100 g rastavia, 100 g hajduke trave

i 100 g koprive - na etvrt litre vode uzeti punu malu kaiku.

Kada postoji zloudno oboljenje limfnih lezda, veoma esto
dolazi do pojave tvrdih otoka na rukama i nogama, do tzv.
elefantijaze. Ruke i noge naglo poinju da otiu, postaju tvrde I
neosetljive, a bolesnik ima oseaj da mu oboleli udovi o trupu
vise kao da su od drveta. U ovakvom sluaju mogu se staviti
opisani oblozi od biljne kae, i to poev od limfnih lezda.
Oblozima sa biljnom kaom pokrivaju se i otekla mesta.
Jedinstveno dejstvo imaju i listovi meje ape. I kupke od crnog
sleza, koji uvee treba potopiti u hladnu vodu, doprinose da se
bolesnik osea bolje. Zahvaljujui kupkama, otoci na rukama i
nogama se postepeno povlae. Uspeh obeava i mazanje ovih
tvrdih oteklina sveim sokom od zeje soce.

Oboljenja titaste lezde

titasta lezda je najvea endokrina lezda u naem organizmu.

Ima izgled tita ili leptira i smetena je na prednjoj strani vrata.
titasta lezda stvara i sekretuje hormone tiroksin (T4) i tironin
(T3), koji reguliu metabolizam svih ostalih tkiva u telu.
Parafolikularne ili C elije titaste lezde lue hormon
kalcitonin, koji uestvuje u homeostazi kalcijuma u organizmu.
Struma oznaava svako uveanje titaste lezde. Ovo uveanje
moe biti praeno njenom smanjenom, normalnom ili
poveanom funkcijom. Takoe, titasta lezda moe biti
uveana difuzno (u celini) ili nodozno (to podrazumeva
postojanje jednog ili vie vorova u titastoj lezdi). Najei
poremeaj rada ove lezde jeste hipotireoidizam, koji nastaje
kada titasta lezda ne proizvodi dovoljno hormona. Moe
nastati usled poremeaja u samoj lezdi ili poremeaja
nadzornih mehanizama u viim strukturama mozga (hipofiza,
hipotalamus). Drugi uzroci hipotireoze su hirurko odstranjenje
lezde, leenje radioaktivnim jodom ili spoljanje zraenje kod
bolesnika sa tumorom glave i vrata. I manjak i viak joda mogu
uzrokovati hipotireozu, kao i neki lekovi. Najei simptomi su
umor, malaksalost, usporenost, bezvoljnost, emocionalna
labilnost, pospanost, nepodnoenje hladnoe, zaboravnost,
tekoe sa koncentracijom, depresija, slabiji apetit, porast u
telesnoj teini. Koa je bleda, suva, zadebljala. Kosa opada,
javlja se blago oticanje oko oiju i periferni edemi. Pacijenti
mogu imati usporen rad srca, blagu hipertenziju i porast nivoa
holesterola u krvi, oslabljen sluh, zatvor, poremeaj
menstruacionog ciklusa. Hipertireoza ili pojaana funkcija
titaste lezde se moe javiti u bilo kom ivotnom dobu,
najee izmeu 20-50 godine ivota, ee u ena. Najei
uzrok u 70-80 odsto bolesnika jeste preterana aktivnost cele
lezde, uzrokovana autoimunim procesom, koji se jo zove i
difuzna toksina struma ili Gravesova ili Basedovljeva bolest.
Hipertireoza moe nastati i zbog poveanog luenja TSH usled
tumora,
odnosno
adenoma
hipofize
(sekundarni

hipertireoidizam). Bolesnici se ale na nervozu, nemir,

emocionalnu labilnost, nesanice, este stolice, preterano
znojenje, nepodnoenje toplote, ubrzan rad srca, hipertenziju,
dobar apetit uz smanjenje telesne teine, slabost proksimalne
muskulature, poremaj menstrualnog ciklusa. Koa je topla,
vlana, barunasta. Prisutno je fino drhtanje prstiju i pojaani
refleksi. Oi su esto suzne, postoji retko treptanje, smanjena
otrina vida. Akutni tireoiditis nastaje usled bakterijskih,
gljivinih infekcija, ili kao posledica tretmana radioaktivnim
jodom (radiacioni tireoiditis). Karcinomi titaste lezde su
najree bolesti titaste lezde, veina sporo raste, smrtnost je
niska kao i postoperativne komplikacije, posebno kod dobro
diferentovanih karcinoma (papilarni i folikularni). (izvor: www.drristic.com)

Recepti:

Naizmenino, veoma duboko grgotati ajem od ivanjskog cvea

i ajem od crnog sleza. Preko noi, stavljati obloge od ovih istih,
sveih biljaka. Biljke oprati, oklagijom izgnjeiti u biljnu kau i
upotrebiti kao oblog. Obavezno ga pokriti. Ako se za aj koristi
osuena biljka, nju posle, uz dodatak malo vode, ugrejati i
pomeati sa jemenim branom pa dobijenom kaom obloiti
povez i upotrebiti kao oblog. Treba gapovezati. Preko dana,
tokom dva sata primenjivati parne obloge od rastavia (pri tom
bolesnik ostaje u krevetu) i etiri sata drati oblog sa veden
biterom. Osim toga, svakoga dana, u gutljajima, piti 1,5 do 2
litre ajne meavine od istih delova nevena, hajduke trave i
koprive (na etvrt litre vode puna mala kaika aja!). Od dnevne
koliine aja tri puta uzeti pola olje, staviti u njega po jednu
malu kaiku veden bitera i polovinu od toga piti pola sata pre,
odnosno pola sata posle svakog obroka.

BOLESTI KOE
Akne

Akne (lat: Acne vulgaris) su inflamatorno (upalno, zapaljensko)

obolenje koe, uzrokovano promenama u pilosebacealnoj
jedinici (strukturi koja se nalazi u koi i sastoji se iz folikula
dlake i njemu pridruene lojne lezde). Uobiajeno je da se akne
nazivaju bubuljice. Ovo stanje obino nastaje tokom puberteta, i
naroito je zastupljeno u populaciji zapadnih zemalja, to se
objanjava veom genetskom predisponiranou. Akne su
pojavni oblik preteranog odziva lojnih lezdi na uobiajene nivoe
mukog hormona testosterona. Kod veine ljudi ovaj
prenaglaen odziv nestaje tokom vremena i oko dvadesete
godine akne nestaju ili se u najmanjoj meri povlae, bilo
delimino bilo privremeno. Meutim, ne postoji nain pomou
koga se moe pouzdano predvideti koliko dugo vremena e one
opstati, i kod nekih osoba one se zadravaju decenijama, i
opstaju u tridesetim i etrdesetim godinama ivota, pa ponekad
i kasnije. Akne pogaaju veliki procenat populacije u nekom od
ivotnih razdoblja. (izvor: www.wikipedia.org)

Recepti:

Treba izbegavati jako zainjena i osoljena jela, kisele salate i

napitke. Salate treba zainiti kiselom pavlakom. Protiv akni
treba piti, u gutljajima, litru aja od koprive dnevno,
rasporeenog na ceo dan. Spoljna upotreba: ujutro i uvee se
na vlano lice nanese melem od rena i sireta i ostavi da deluje
deset minuta. Naribani ren se stavi u bocu i prelije vinskim ili
vonim siretom; ono treba da prekrije ren. Ostavi se 10 dana
na sobnoj temperaturi. Poto se melem upotrebljava direktno iz
boce a da se sire prethodno ne odlije, trebalo bi ga stavljati u
iskuvanu plastinu bocu s rupiastim poklopcem. Ren uzima

ljutinu od sireta, a sire je uzima od rena. Dobija se blaga

siretna esencija koju mogu da podnesu svi tipovi koe lica.

Crveni vetar

Crveni vetar ili erizipel je akutno infektivno obolenje koje se

kliniki manifestuje lokalizovanim, otro ogranienim crvenilom,
otokom koe i simptomima opte infekcije. Uzronik ove bolesti
je bakterija Streptococcus beta haemolythicus grupe A, koja
uzrokuje i druge sline bolesti. Mnogo ree se kao uzronici
mogu pojaviti i streptokoke iz grupe C, D ili G, dok kod
novoroenadi uzronik erizipela moe biti i bakterija iz grupe
B. Rezervoar infekcije je osoba obolela od neke vrste
streptokokne infekcije, koja se najee prenosi neposrednim
kontaktom sa inficiranom osobom. Oboljenje nije zarazno
(kontagiozno), a javlja se sporadino i to uglavnom u hladnijem
vremenskom periodu kada ima vie drugih streptokoknih
oboljenja. Inkubacija traje od nekoliko sati do 3-4 dana. Bolest
poinje naglo sa simptomima opteg infektivnog sindroma: skok
temperature (38-40C), jeza, groznica, glavobolja, malaksalost i
povraanje. Lokalni znaci se javljaju nakon 12-24 asa. Prvo se
javlja zatezanje koe i lak svrab na delu zahvaenog podruja.
Sledeeg dana se javlja crvenilo koje je otro ogranieno prema
zdravoj koi. Ono se brzo iri i izdie, zbog otoka koji je
elastian. Zbog nagomilavanja eksudata moe doi do
raslojavanja delova koe sa stvaranjem vezikula i plikova koji su
ispunjeni seroznim ili krvavim sadrajem. Nakon 5-7 dana od
poetka bolesti (kada su simptomi najizraeniji), dolazi do
postepenog stiavanja. Opti znaci infekcije nestaju, a promene
na koi se povlae istim redosledom kojim su i nastajale.
Crvenilo bledi od centra ka ivicama, a istovremeno se smanjuje
otok, bol i zategnutost koe koja poinje da se peruta. (izvor:
www.wikipedia.org)

Recepti:

Oprati svee listove podbela, oklagijom ih izgnjeiti na dasci i

dobijenom kaom obloiti zapaljena mesta napadnuta crvenim
vetrom. Od listova moe da se pripremi i ekstrakt (listovi se
isitne, popare vrelom vodom i kratko vreme ostave da odstoje)
koji se, kada se ohladi, upotrebljava za oblog. Isto tako su
delotvorni i listovi kelja i kupusa, koji se operu i izgnjee
oklagijom. Lee svaku upalu kod crvenog vetra. Veoma blago ali
povoljno deluju i listovi uvarkue. Oni se iscede u sokovniku i
sokom se mau zapaljena mesta ili se nekoliko listova presee
po duini i, sa sonom stranom nagore, stave na tanjir. Sok koji
iscuri iz listova utrlja se u zapaljene povrine zahvaene
crvenim vetrom. Za unutranju upotrebu, ujutro, pola sata pre
doruka, treba piti po olju toplog aja od razgona (veronike), a
rasporeeno na ceo dan, u gutljajima, tri do etiri olje aja od
koprive, i to sve dotle dok se lekarskom kontrolom ne utvrdi da
je bolest popustila. (2)

Sveu koru od zovinog drveta (spoljanja kora se ostrue) - 8

kaika na litru vode - kuvati 8 minuta i na bolna mesta stavljati
obloge od uvarka. (1)

Pleva od sena (trinje) i list podbela dobro se popare i stave kao

oblog na bolna mesta. (1)

Cvet kamilice dobro se popari, stavi u jednu platnenu vreicu i

privee na bolno mesto. (1)

Divizma, list i cvet, stavi se u jednu istu malu vreicu. To se

dobro ugreje nad poretom i stavi na bolno mesto. Zbog
odranja stalne toplote potrebno je imati dve vreice: dok se
jedna nalazi na bolnom mestu, druga se greje.

Oboljenja koe

Ako je re o zatvorenom zloudnom oboljenju koe, kou treba

tokom dana ee mazati narandastoutim sokom rosopasa
(ruse). Onima koji nemaju mogunost da iz bate ili iz prirode
donesu svee listove i stabljike ruse, predlaem da ovu biljku
posade u saksiju. Ukoliko je rana ve otvorena i iz nje se lui
sekret neprijatnog mirisa, treba je naizmenino ispirati ili kupati
mlakim ekstraktom od rastavia i ajem od crnog sleza
dobijenim hladnim potapanjem. Ivice rane najpre se namau
sokom od ruse, a kada je koa upije, mau od nevena. Listovi
uskolisne ili irokolisne bokvice, oprani i izgnjeeni u kau,
stavljaju se direktno na ranu. Ukoliko zbog zatezanja ili pritiska
na ranu bolesnik ne bi odmah mogao da podnese ovu kau,
treba je otkloniti; napraviti novu i ponovo je staviti. Ovo
ponavljati sve dotle dok kod bolesnika ne nastane oseaj
prijatnosti. I preko noi mogu da se stave oblozi sa ekstraktom
od rastavia i crnog sleza. Za ienje krvi treba piti aj od
meavine istih delova koprive, razgona, nevena i hajduke
trave. Na etvrt litre vode uzme se puna mala kaika ajne
meavine. Ova se popari i kratko ostavi da odstoji. Posle
operativnog otklanjanja mladea ili tvrdih voria na koi, mogu
da se stvore zagnojene rane i one koje su stalno vlane a koje
su zloudnog karaktera. U ovom sluaju sprovodi se ista terapija
kao kod navedenih otvorenih rana u truljenju, iz kojih se lui
smrdljiv sekret. Ako se one pojave po celom telu, treba primeniti
potpune kupke od rastavia i crnog sleza. Bolesnika preko noi
umotati u arav koji je prethodno obloen kaom od sveih
listova uskolisne ili irokolisne bokvice. Sve je vie zloudnih
oboljenja koe sa ogranienim tamnim mrljama nalik na kraste;
dobri rezultati se postiu sveim sokom od ivanjskog cvea
kojim se ove rane mau vie puta dnevno. Male boce napunjene
sokom ivanjaskog cvea mogu se uvati u friideru.

Opekotine

Opekotina (combustio) je vrsta hipertermike povrede koja

moe nastati dejstvom elektrine struje, hemikalija, suve
toplote, vrele tenosti i gasa, zraenja ili trenja. Opekotina moe
biti razliite veliine, u zavisnosti od zahvaene povrine tela,
razliite teine, u zavisnosti od stepena oteenja tkiva sa
razliitim komplikacijama. Oteenja miia, kosti, krvnih
sudova i unutranjih organa, nastaju kod dubokih opekotina (u
odnosu na povrinu tela) i praena su jakim bolom zbog
povreda ivaca. Zavisno o stepenu oteenja opekotine mogu
biti praene brojnim potencijalno smrtonosnim komplikacijama,
ukljuujui ok, infekcije, poremeaj metabolizma elektrolita i
poremeaj disanja (kod udahnutih vrelih gasova i para). Brojna
fizika oteenja na povrini tela, kao komplikacija opekotina,
mogu izazvati ozbiljne psiholoke I emocionalne probleme kod
opeene osobe zbog oiljaka i deformacija. Zavisno od dubine
oteenja opekotine delimo na: opekotine prvog stepena,
opekotine drugoga stepena, i opekotine treeg stepena. (izvor:
www.wikipedia.org)

Recepti:

Sirovi krmpir naribati i staviti na opekotinu kao oblog. (1)

Dobro je opekotinu mazati lanenim uljem - pomou vate ili

peruke. (1)

Na istu belu krpu obilno namazati pravi pelinji med i time oviti
opeena mesta. Oblog treba menjati svaka tri sata. (1)

Kupusni list dobro rastui, sok iscediti i pomeati s a

belancetom od jajeta. Time preko dana ee mazati opekotinu.
(1)

Opekotinu od vrele vode i vatre sigurno lei oblog s liem od

nevena. (1)

Kad se domaica opee na poretu, neka nad vruim poretom

dri ruke. Za kratko vreme bolovi e popustiti. Mehuri nee izbiti
poto e preko opekotine nastati zatitna koica. (1)

Najbolji su oblozi od hladnog mleka. Tada nee nastati mehuri.

(1)

100 g cveta i lista lipe prelije se sa 1 litrom vrele vode, poklopi,

ostavi 3 sata ocedi i upotrebi. (1)

Opekotine se lee meavinom jednakih delova lanenog ulja i

krene vode. Muka se dok meavina ne pobeli i tom
meavinom mazati opekotine. (1)

Stavljati obloge od vina koje nije kiselo. Prethodno ga treba

malo smlaiti, jer ako nije hladno, manje boli. Oblog se dri pola
sata. Zatim se uzme 100 g maslinovog ulja i komadi voska
(veliine kao tri kocke eera). Kuva se tako dugo dok se vosak
ne rastopi i pomea sa uljem. Kad se ohladi, tom mau mau
se opekotine i oparena mjesta. Jednom dnevno se previje, ali
svaki put se ponovo stavljaju oblozi od vina na pola sata. Vino
mora biti mlako. Vino spreava gnojenje. (1)

Svei ovekov urin je odlino sredstvo protiv opekotina. Kvasiti

opekotine urinom, praviti tampone nakvaene urinom i ne
dozvoliti da se opekotina osui. Kod jakih opekotina izvoditi ovu
proceduru nekoliko dana. (9)

Oistiti sve krompir, izrendati, staviti na gazu, a onda na

povreeno mesto. im se kompres zagreje, promeniti ga. (9)

Jednu kaiku ulja, dve kaike pavlake, jedno umance sve

dobro izmeati i dobro namazati opekotinu i previti. Previjanje
izvoditi 1 dnevno. (9)

1 deo sveih cvetova kantariona ostaviti da odstoji 21 dan u dva

dela ulja, biljnog, zatim iscediti i procediti. Dobijeno ulje se sa
uspehom koristi u leenju opekotina, ak i kada je povreeno
2/3 povrine tela. Na oteena ppovreena mesta stavljaju se
kompresi od ulja. (9)

100 g nesoljenog, kravljeg maslaca dobro promeati sa dva

svea jajeta i tom smesom premazati povreena mesta. Kada
se mast osui zameniti novom. Ova mast lei ak velike
opekotine. (9)

Koristi se sve sok od aloje kojom se natapaju tamponi i kvase

rane. (9)

Odvar od kore hrasta se koristi za ispiranje i kvaenje rana. (9)

Za leenje opekotina koristi se mast od nevena jedan deo

tinkture na dva dela vazelina. (9)

Svei listovi od kupusa koriste se za previjanje. (9)

Na opekotine se stavlja kaiica od sveih listova ika. (9)

Izrendana argarepa stavlja se na opekotine. (9)

Svei isitnjeni listovi ivovlaka stavljaju se na opekotine.

Otvorene gnojne rane

Otvorene gnojne rane brzo e zarasti ako rane posipamo s a

ugljem lipovog drveta kojeg smo prethodno pretvorili u prah i
prosejali. Nakon toga se rana povee istom belom prokuvanom
krpom ili gazom. Za nekoliko dana na rani e nastati debela
kora (suva krasta) koja e jako svrbeti. Mora se paziti da nou
ranu ne udarimo ili ogrebemo. Za mjesec dana rana e zaceliti.

Psorijaza

Postoji vie tipova ove neprijatne bolesti: tzv. crvena psorijaza,

koja se ispoljava jarkocrvenim ogranienim mrljama na koi,
zatim jedan drugi tip kod kojeg je koa pokrivena ljuspama nalik
na riblje krljuti, i trei, koji se odlikuje ispucalom, tvrdom i
debelom koom ije se pukotine uvee produbljuju, pucaju i kod
bolesnika izazivaju velike muke. Uz to ide i veoma jak svrab koji
predstavlja dodatno optereenje za svakog bolesnika. Sa koe
dnevno otpada ogroman broj ljuspi, one se osipaju pri svakom
pokretu. Ovakva bolest moe da se lei samo dijetom i lekovitim
biljkama koje proiavaju krv pa tako organizam oslobaaju
raznih otrova. Ovo oboljenje nastaje usled poremeene funkcije
jetre. To znai da se uz upotrebu lekovitih biljaka mora sprovesti
i stroga dijeta: treba izbegavati suhomesnate proizvode (osim
dijetalne kobasice), dimljeno i svinjsko meso i orbe spravljene
od njih, sve kiseline kao to su sire, ira, vino, limun,
pomoranda, grejpfrut, jagodasto voe i sokovi od njega, crna
ribizla. Poto sirova jabuka, kafa, okolada, kakao i med stvaraju
kiselinu koju obolela jetra ne podnosi, i njih treba izbegavati.
Nadalje, ne treba jesti ni konzerviranu i dimljenu ribu, meso iz
konzervi, mahunasto povre kao to su graak, pasulj i soivo,
ni piti alkohol bilo koje vrste. Dozvoljen su mleko i mleni
proizvodi - salate treba zainiti kiselom pavlakom - nemasno
meso kao to je teletina, ivinsko meso i kuvana govedina,
divlja, svea ili zamrznuta riba, lako povre i kompot od jabuke,
kao zamena za svee voe. Kompot treba jesti svakoga dana.

Recepti:

ajna meavina: 10 g hrastove kore, 30 g rosopasa, 30 g vrbove

kore, 50 g koprive, 40 g suruice, 30 g razgona, 20 g dimnjae,
30 g nevena, 20 g ljuske oraha i 20 g hajduke trave. Biljke se
dobro pomeaju. Puna mala kaika popari se oljom vode i

ostavi da deluje tri minuta. Po mogunosti, biljke koristiti u

sveem stanju. Ova aj piti, u gutljajima, tokom celog dana,
ukupno 1,5-2 litre. Organizam odmah prihvati i preradi svaki
gutljaj. Kou svakodnevno dvaput mazati mau od svinjskog
sala. Ako je re o psorijazi sa krastavim ljuspama kojih ima po
celom telu, napraviti mast od soka sveeg, dobro opranog
rosopasa, dobijenog ceenjem biljke u sokovniku, i svinjske
masti od sala, u odnosu 5 g soka od rosopasa prema 50 g masti.
Ovu mast uvati u friideru. Za spravljanje masti moe se
upotrebiti i svee isceeni sok od crnog sleza. Uz sve to,
preporuuju se kupke sa dodatkom ekstrakta od zdravca. Svrab
se moe ublaiti a bolest leiti i potpunim kupkama od crnog
sleza i rastavia (pomeati iste koliine biljaka i preko noi ih
potopiti u hladnu vodu - 200 g zelja za jednu kupku - 20 minuta
kupanja, srce izvan vode). - Sve navedeno pomae i kod
neurodermitisa. (2)

Moe se spreiti dalji razvoj bolesti ako se gornja bolesna koa

polako, oprezno, ostrue i skine do zdrave i namae arnikovom
tinkturom. Ujedno treba piti aj od meavine: ikovog lia,
ruzmarina, vodopije, koprive (cela biljka sa korenom), hmelja,
gospine trave - od svakog po 15 grama na litru i po vode kuva
se 6-8 minuta. Pije se vie puta dnevno po jedna oljica, a kura
traje 3-6 meseci. (1)

Obolele delove tela navlaiti i ispirati ajem od meavine trava:

40 g listova gaveza, 30 g listova utog ruzmarina, 20 g plodova
crnog trna (suvih ili sveih), 10 g preice. Trave jako usitniti i
izmeati. U 1 litru prokljuale vode staviti 20 g meavine trava i
kuvati poklopljeno 5 minuta. Kad se aj ohladi, procediti ga u
bocu. Nakon to su se ovlaila i ispirala obolela mesta, osuiti i
namazati melemom koji se priprema od sledeih sastojaka: 4
dcl domaeg maslinovog ulja, 4 kaike netopljenog mladoga
masla iz kiselog mleka, 4 kaike pavlake sa slatkog mleka, 20 g
cvetova i listova obinog ruzmarina, 20 g cvetova i listova

lavande, 20 g kore od zovinog drveta, 10 g listova muke i

enske bokvice (jednakih koliina). Sastojke staviti u dublju
posudu i lagano meati na tihoj vatri dok se maslo i pavlaka
rastope. Zatim dodati 2 dcl kantarion ulja i dalje meati 40
minuta, pazei da temperatura meavine ne bude vea od
70C. Meati svee istesanim drvetom gloga ili cmog trna. Vru
melem procediti i staviti u staklenku. Kad se ohladi, zaepiti i
drati zaepljeno.

Rane i uboji

Ako na uboj, koji je od udarca pocrneo, stavimo sve sitno

iseckani crni luk obilno natopljen finim uljem, za kratko vreme
uboj e proi. (1)

List brljana dobro se oisti i namoi u vodu u koju smo stavili

troprocentnu bornu kiselinu. Listovi treba u vodi da stoje 2-3
sata. Nakon toga stavljaju se na rane i istom belom
prokuvanom krpom ili zavojem zavije. (1)

Na svjee rane koje krvare treba izgnjeiti aku hajduke trave i

priviti na ranu. Krv e ubrzo prestati i rana zaceliti. (1)

Vrlo dobro sredstvo protiv modrica i rana je arnika koja se

upotrebljava u obliku tinkture. Cela biljka sa cveem stavlja se u
alkohol gde stoji deset dana. Zatim se ocedi i ostavi da se u
sluaju potrebe nae. (N.H.)

20 g arnike, 50 g glicerina, 60 g vode. Ovaj se lek koristi kao

oblog za rane. (1)

Ako su rane gnojne i dugotrajne, onda se 100 g ranjenika

(Stachys officinalis) skuva u litri belog vina i od toga stavljaju
oblozi na rane, pa i kad su one otvorene od proirenih vena.
Prethodno ranu treba namazati ribljim uljem. (1)

Petrovac ini istu uslugu kao ranjenik i upotrebljava se na isti

nain. (1)

Neven, kantarion, cvet zove - u podjednakim delovi ma dobro

promeati i od te meavine 4 kaike preliti litrom kljuale vode i
jedan sat ostaviti da stoji. Na ranu stavljati oblog, istom
prokuvanom belom krpom i isto tako istom i suvom sve previti.
Obloge menjati svaka 2-3 sata. (1)

Kopriva, cela biljka sa korenom - 4 kaike, kuvati 5 minuta u litri

vode. Ostaviti jedan sat da stoji. Na ranu stavljati oblog, istom
prokuvanom belom krpom i isto tako istom i suvom sve previti.
Obloge menjati svaka 2-3 sata. (1)

Jaglac: koren, cvet i list - 5 kaika na litru vode kuvati 5 minuta.

Vrlo je dobar lek kao oblog na rane i uboje. (1)

Ranu iz koje raste divlje meso treba svake veeri posuti

mlevenim eerom. To se ponavlja sve dok rana ne zaceli. (1)

Na stare rane koje ne zaceljuju stavlja se u prah samleven pelin.

To se ponavlja sve dok rane ne zacele. (1)

Muka bokvica (svea) dobro se opere i stavi u ulje da se natapa

24 sata. Nakon toga je izvadimo iz ulja, ranu dobro (vatom
natopljenom u ulju) obriemo i zavijemo bokvicom. Zavoj se
menja dvaput dnevno: ujutro i uvee. (1)

Slatku pavlaku (kajmak) pustimo da stoji u erpi dok se ne

uhvati plesan ravo-zelene boje. Ta plesan se pokupi u posudu i
tiho na umjerenoj vatri (vatra ne sme biti jaka jer lako zagori),
kuva se dugo dok masa ne postane zlatno-crvena. Kad se

ohladi, posuda se zatvori pergament papirom ili celofanom. To

je odlian lek za rane i kraste.

Rane iz kojih tee gnoj

Zovinog lista (nabranog u prolee) staviti jednu aku na pola

litre vinskog sira i kuvati 4-6 minuta. Time se oblae rana. (1)

Rane treba posipati sa prakom agave i istom belom krpom ili

gazom zavezati. Ponavlja se sve do ozdravljenja. (1)

Rane koje trunu i ne zarauju

Rane treba posipati sa prakom srenjaka (Polygonum bistorta),

ak i one rane od raka.

Ranice po itavom telu i na pojedinim mestima

Prema povrini ranica treba pripremiti masu od nesoljene

svinjske masti ili od goveeg jestivog loja i finog peninog
brana. Sve se zajedno pomea na pei i ispri kao gusta
zaprka. Tada se doda malo mleka i pusti da provri. Tu smesu
podebelo namazati na istu krpu i priviti preko noi na ranjava
mesta. To se ponavlja nekoliko veeri dok ranice ne prou.

Svrab

Svrab, (lat. pruritus), je subjektivna patoloka pojava na koi i

sluzokoi koja prati neke kone i druge bolesti, a manifestuje se
neprijatnim senzacijama koje izazivaju elju (refleks), za eanje
ili grebanje. Svrab ne treba meati sa drugim subjektivnim
oseajima kao to su gmizanje, parestezija, peckanje i bol.
Svrab u ustima je izuzetno redak i tada je obino lokalizovan na
tvrdom nepcu, a provocira ga dodir jezika.

Koni ili neuropatski svrab potie iz koe i periferni je ili

pruritoceptivni oblik svrabea, a moe biti izazvan raznim
uzronicima koji mogu biti mehaniki, hemijski, toplotni i
elektrini. Neuropatski svrab moe da potie iz bilo koje take
du aferentnog puta, kao rezultat oteenja nervnog sistema.
Moe biti izazvan bolestima ili poremeajem funkcija centralnog
nervnog ili perifernog nervnog sistema.

Psihogeni svrab je takoe povezan za neke simptome

psihijatrijskih poremeaja kao to su taktilne halucinacije,
parazitalne
iluzije
ili
opsesivno-kompulzivni
poremeaji
(povezani sa neurotinim eanjem- grebanjem).

Svrab je neprijatan oseaj koji najee izaziva eanje ili

grebanje, nakon koga mogu nastati posledice u vidu ogrebotina
(lat. exscoriatio), koje se naknadno mogu zagaditi. Pojava
sekundarnog zapaljenja izazvanog infekcijom ogrebotina, jo
vie pojaava svrab a time i eanje. Na taj nain nastaje
zaaran krug koji se esto teko moe prekinuti. (izvor:
www.wikipedia.org)

Recepti:

Bolesna mesta mazati uljem u kome se natapao ruzmarin.

Nakon jednog sata ta ista mesta namazati pravim pelinjim
medom. To se ponavlja nekoliko dana. (1)

Zovin list - dve kaike, potonjak (Lythrum salicaria)- 3 kaike,

staviti u litru kljuale vode i ostaviti po strani pola sata. Tim
ajem ispirati bolesna mesta po nekoliko puta dnevno. (1)

Svrab na polnom organu ili na drugom mestu po telu treba

spirati svake veeri slanom vodom kojoj se doda isto toliko
sira. Uz to dnevno piti aj od hajduke trave i potonjaka u
jednakim delovima. (1)

U tri litre vode stavi se kg bijelog pasulja. Kad se pasulj dobro

raskuva, ocedi se. Tom vodom peru se bolesni delovi tela. Ve
nakon nekoliko pranja primetie se vidljiv uspeh. (1)

Svrab i ugu sigurno lei ovaj lek: uzme se 5 kaika sumpora u

prahu i pet kaika gaenog ili negaenog krea. Na to se nalije
litra vode i kuva 10-15 minuta. Treba paziti da se kuva na tihoj
vatri jer lako pokipi. Nakon toga ostaviti da se ohladi. Kada se
kre i sumpor slegnu na dno posude, ista voda se odlije u
posebnu posudu. Voda je u meuvremenu postala ukasta.
Kre i sumpor se baci. Tom vodom mae se itavo telo 2-3 puta
dnevno i to tri dana. Nakon tri dana bolesnik je sasvim zdrav.
(1)

20 g cvetova i listova majine duice, 20 g cvjetova i listova

gloga, 20 g listova masline, 20 g listova matinjaka, 20 g ive
trave (bez ila),10 g listova rumarina. Trave jako usitniti i

smeati. U 1 litru prokljuale vode staviti 5 g meavine trava i

kuvati poklopljeno 1/2 minute na laganoj vatri. Hladan aj
procediti i po elji zasladiti medom. Umesto meda, moe se
dodati malo sveeg limunovog ili narandinog soka, to je i
korisnije. Piti 3 puta dnevno pre i posle jela po 1 dcl, a preostalu
koliinu od 4 dcl popiti izmeu obroka u toku dana.

Upala zanoktice, krti i oteeni nokti

Zanoktica je upalni proces na korenu nokta, a nastaje pucanjem

uskog oronelog dela koe koji pokriva koren nokta. Zanoktice
nastaju zbog toga to nokat raste mnogo bre nego koica oko
nokta, zbog ega dolazi do njenog razvlaenja i pucanja i
stvaranja ranica. Koica oko nokta ubrzo natekne i jako se
zacrveni, uz jake bolove propraene pucanjem. Ako se upala
blagovremeno ne lei, ona se iri pod sam nokat, to jo vie
pojaava bolove. Osim toga, zanoktice se mogu inficirati, a tada
nastaje gnojna upala koja moe dovesti do gubitka nokta.

Najei uzrok nastanka zanoktica je suva koa. Meutim,

zanoktice mogu prouzrokovati i razne kemikalije, kao npr.
agresivna sredstva za ienje, pa ak i nedostatak nekih
vitamina i minerala u organizmu, a najee kalcijuma i gvoa.
(izvor: www.vitamelmelem.com)

Recepti:

Kod upale zanoktice 50 g crnog sleza preko noi ostaviti u

hladnoj vodi; ova voda se (ugrejana), pre spavanja koristi za
kupke ruku ili nogu, u trajanju od 20 minuta. Ako se uva na
hladnom, moe da se upotrebi jo dva do tri puta. Zapaljeni
koren nokta namae se mau od nevena i preko toga stavi
oblog od vedske granice. (2)

Krte ili oteene nokte treba mazati sokom od crnog luka ili
ljutia; crni luk prepoloviti i njime ee trljati nokte. On se
moe i iscediti. S uspehom se upotrebljava i sok od ljutia, koji
raste na rubovima uma i livada. Otvoriti debelu stabljiku
okruglog preseka i njenim sokom ee mazati nokte. Jednim

mazanjem ne moe se nita postii, ono mora da se ponavlja

kroz dui period.

irevi po telu

To je akutna upala lojnih i znojnih konih lezda kojuizazivaju

bakterije. Uglavnom su to gnojni bacili to ulaze kroz kone pore
i stvaraju pupane vorie, a kasnije sve vee i tvre vorove.
Oni se nalaze duboko u koi, a zbog svoje napetosti stvaraju
velike bolove. Posle nekoliko dana nastaje gnojno omekanje
ira, zapoinje u sreditu a dopire do povrine koe. Uokolo ira
sve je crveno, vrue i nateeno. Nekad upala prodire u dublje
slojeve i uzrokuje gnojenja. I eema bolest esto izaziva ireve.
(A)

Recepti:

Po 3 kaike koprive i orahovog lia i 2 kaike preslice dobro

promeati. Od te meavine jednu kaiku preliti s tri decilitra
kljuale vode i piti triput dnevno po olju. (1)

Dobro je na ir stavljati obloge od kuvanog lanenog semena. (1)

Pokojni Vasa Pelagi je tvrdio da ivu ranu iz koje stalno tee

gnoj sigurno lei ovaj lek: 50 g lista kukute treba u istom loncu
kuvati 10-15 minuta. Rana se tom vodom ispira dva puta
dnevno. Kuvano lie svaljati u kolai, s a jedne strane
namazati medom, priviti namazanu stranu na ranu i ostaviti da
stoji do drugog pranja. Onda staviti novo. To se ponavlja 6 dana.
Lie, nakon to se skine s rane, treba spaliti. (1)

Na ireve je dobro stavljati sitno izrezan crni luk i ranu zaviti

istom prokuvanom krpom ili istom gazom. (1)

Ispei luk, rasei na polovine i unutranjom stranom staviti na

ir, previti. Menjati svakih 4-5 sati. Doprinosi brzom sazrevanju
ireva. (9)

Stavljati nekoliko puta dnevno na ireve svei, izrendani

krompir, preliti. Menjati svaka tri sata. (9)

Ubrati list aloje, odrezati kraj, razrezati ga uzdu ili isitniti i

staviti na bolno mesto, previti. Dobro izvlai gnoj i ubrzava
sazrevanje. (9)

Uzeti laneno ili maslinovo ulje i pomeati po pola sa sokom od

aloje. Natopiti gazu dobijenom tenou i staviti na bolno
mesto, previti. Menjati 1 dnevno. Ovo je dobro baktericidno
sredstvo. (9)

10 g travnatog dela i korena maslaka na au vode. Ostaviti da

odstoji 3 sata. Piti po 1 kaiku 1 dnevno kao sredstvo za
ienje krvi i poboljanje razmene materija. (9)

1 supena kaika suvih cvetova koprive na au vrele vode.

Ostaviti pokrivenu posudu 30-40 minuta, procediti. Piti pola
ae 3-4 puta dnevno kod gnojnih ireva i ekcema kao sredstvo
za ienje krvi.

BOLESTI MIIA, KOSTIJU I ZGLOBOVA

Artroza, artritis i koksartroza

Artritis je upala zgloba. Upaljeni zglob je oteen, bolan, topao,

neretko pokriven crvenom koom, a obilno mu je naruena
funkcija. Uzroci upale zgloba razliiti su i brojni. Pojam
monoartritis oznaava upalu samo jednog zgloba, pojam
oligoartritis upalu nekoliko zglobova (obino 2-5), a poliartritis
upalu
vie
zglobova.
(izvor:
http://medicinskileksikon.blogspot.com)

Artroza je bolna i oteana pokretljivost zglobova. Degenerativna

bolest zglobova koja uzrokuje propadanje hrskavica zglobova i
degenerativne promene na zglobovima.

Koksartroza je artroza kuka.

Recepti:

Uputstva koja slede vae i za upalu, deformaciju i istroenost

zglobova. Ova oboljenja su izleiva - bolovi polako prestaju, ak
se i deformacije postepeno povlae u roku od jedne ili dve
godine. Ujutro, pola sata pre doruka, i uvee, pola sata pre
veere, treba popiti olju aja od poparenog (pola minunta)
rastavia, u toku dana etiri olje aja od koprive, takoe kratko
poparenog. Od ove etiri olje triput dnevno se oduzme po pola
olje i uspe velika kaika veden bitera. Ova koliina se
rasporedi tako da se pije pre i posle svakog obroka. Gde god da
se pojave bolovi, u kolenu ili u nekom drugom zglobu, pomoi
e oblog sa veden biterom, koji se tokom etiri sata dri na
bolnom mestu. Ne sme se zaboraviti mazanje koe svinjskom

mau ili mau od nevena pre i puderisanje posle stavljanja

obloga, kako ne bi dolo do pojave svraba. Bolovi se mogu
ublaiti i listovima kelja ili obinog kupusa, ugrejanim peglom,
ako se stave na bolni zglob i poveu toplom maramom. Bolovi
e biti podnoljiviji i ako se esencija gaveza utrlja u zglob. Kod
upale zglobova treba primeniti vrui (parni) oblog od rastavia.
Pored listova kelja i kupusa najtoplije se preporuuju oblozi, pre
svega, od listova herakleuma (Heracleum sphondilium), koji je u
narodu poznat i kao meja apa, poponac ili popanjak. Veoma je
preporuljivo jednom meseno primeniti sedeu kupku od
rastavia; 100 g zelja se preko noi dri potopljeno u hladnoj
vodi; sledeeg dana se voda ugreje, a kupanje treba da traje
dvadeset minuta. Voda jo dvaput moe da se sipa na zelje,
ugreje i upotrebi za jo dve sedee kupke. (2)

Hajduka trava i list ika po 4 kaike; rusomaa, kalj - po 2

kaike. To sve pomeati. Od te meavine 2 kaike kuvati 5
minuta u 3 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 15-20 minuta.
Tada ocediti, dodati sok od poveeg limuna (obavezno) zasladiti
po elji medom i piti svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. (1)

Jednu kaiku ovsa kuvati 2-3 minute u dva decilitra vode, ocediti
i piti nekoliko puta dnevno po jednu olju. U isto vreme stavljaju
se na bolna mesta vrui oblozi od kuvanog ovsa - svaka 4 sata.
(1)

Divlji se kesten istue kladivom na istoj daski. Litrenu

staklenku napunimo time do polovine, onda nalijemo do vrha 96
postotnog jakog alkohola. Tako pripremljenu bocu dobro
zatvorimo pergament-papirom i ostavimo da stoji etiri nedelje.
Nakon tog vremena procedimo i tom tenou masiramo bolna
mesta, triput dnevno toliko dugo dok bolest potpuno ne
prestane. (1)

Treba svaki dan bolna mesta masirati smrekovom smolom dok

bolest sasvim ne prestane

Atrofija miia

Atrofija miia ili redukcija miine mase moe biti primarna

(miogena) koja je prouzrokovana oboljenjem miinog vlakna,
neurogena koja je posledica oteenja ivca ili atrofija usled
imobilizacije kod leenja preloma.

Recepti:

Kod atrofije miia dokazala se kao delotvorna sledea primena

lekovitih biljaka: opranu sveu rusomau isei nasitno, staviti u
bocu i preliti 40%-nom rakijom od ita, ili vonom rakijom, te
ostaviti 10 dana na suncu ili blizu grejnog tela. Posle 10 dana
esencijom napuniti manju bocu i doliti alkohola koliko nedostaje
da bi boca bila puna. Ovom biljnom esencijom se dnevno tri
puta trljaju oboleli miii. Za unutranju upotrebu, piti etiri
olje aja od virka, u gutljajima, rasporeeno na ceo dan; po
mogunosti, upotrebiti svee ubrane biljke.

Bolesti nogu

Ko pati od bolesti nogu i teko hoda, neka svake veer i pre

spavanja 15 minuta pere noge u vodi u kojoj se kuvao
matinjak. Kupka treba da je to toplija. Nakon kupanja noge
zaviti u tople krpe i odmah u krevet. (1)

U jednu poveu posudu stave se 2-3 pregrti sitno iseckane

zobene slame. Na slamu se nalije toliko vrele vode da se bez
tekoe noge mogu drati u vodi. Ako je voda previe topla
prieka se da se voda do potrebne temperature smlai. Kupka
treba da traje najmanje 20-30 minuta. Ako se voda pre tog roka
ohladi, dolije se vrua. Nakon , pekirom koji je umoen u
hladnu vodu, noge se naglo obriu i zaviju u suv pekir. Kad su
noge ve sasvim suve, na njih se stavi pelinji vosak, zavojem
povee i poe odmah u krevet na spavanje. Vosak se ostavi do
drugiog dana uvee kad se kupanjem skine i zavoj s voskom
ponovi. Ponavlja se do potpunog ozdravljenja. (1)

U vruu vodu stavimo aku morske soli i kaiku goruicinog

brana. U toj vodi drimo noge 20 minuta, zatim ih operemo u
istoj vodi, dobro obriemo, obuemo vunene arape i legnemo
u krevet. (1)

Bolesna stopala i donji deo noge treba svako jutro ovlaiti

krpom namoenom u vinskom siru, zatim se stopalo i noga do
kolena masira. Nakon masiranja noga se dobro
omota dobrim zavojem, koji se skine tek pre spavanja. Leenje
se ponavlja 15 dana, ako je potrebno jo i due. (1)

Dvije pregrti bukovog pepela prelije se s 2 litre kljuale vode i

u toj vodi peru noge. Ponavlja se svake veeri pre spavanja 8
dana.

Bolovi posle amputacije

Fantomski bol je bol koji se javlja posle amputacije nekog

ekstremiteta. Pacijent osea bol u ekstremitetu koga vie nema
(amputiran je).

Recepti:

Jo dugo, esto i godinama posle amputacije, nastupaju

izuzetno jaki fantomski bolovi. Iskustvo pokazuje da oblozi od
kae gaveza (vidi tekst o gavezu, odeljak Naini upotrebe)
doprinose ublaavanju bolova koji postepeno sasvim nestaju.
(2)

Isto tako izvanredno deluje i esencija od crnog luka. Na kolutove

iseenim crnim lukom napuni se boca do grlia, a preko njega
se naspe rakija od ita, jaine 38-40%, pa se 10 dana ostavi na
suncu ili na toplom mestu, a potom uspe i boice. Ovom
esencijom mau se amputacioni patrljci. (2)

Mnogo pomae i aj od korena perunike, koji se vadi u oktobru,

opere etkom i okaen sui. Osueni koren se samelje u prah,
najbolje u isluenom mlinu za kafu, mak ili za prezlu. Pola male
kaike ovoga praha preko noi ostaviti da stoji u etvrt litre
vode; u toku dana piti jednu do dve olje, u gutljajima. (2)

Amputacione patrljke trebalo bi triput nedeljno kupati u timijanu

(prva kupka moe da se upotrebi, ugrejana, jo dva puta). Za
jednu kupku uzima se puna aka timijana. - Preporuuje se
stavljanje obloga od jastuia napunjenih timijanom ili

preicom. U platnenu navlaku stavi se 100 do 150 g navedenih

lekovitih biljaka.

Bolovi u peti

Jedna aka majine duice stavi se u posudu. Na nju se nalije 4

litre kljuale vode. Kad se voda toliko ohladi da se mogu u njoj
drati noge, moimo ih 15 minuta. Nakon toga noge se vlanim
rpekirom dobro izbriu i zaviju u tople flanelske krpe. Ponavlja
se svake druge veeri 4 nedelje.

Drhtanje udova

Drhtanje je naizmenino stezanje razliitih grupa miia koje

dovodi do pojave drhtanja udova. Tremor ili drhtanje se sastoji
od vie ili manje ritmikih oscilacijskih pokreta. Uzrokovan je
naizmeninim kontrakcijama pojedinih miinih grupa i njihovih
antagonista. (izvor: http://medicinski-leksikon.blogspot.com)

Recepti:

Za leenje ove bolesti uzeti 50 g kantariona, 20 g kauna

(salepa), 20 g jaglike i 10 g klekinih bobica, preliti rakijom od
ita ili voa jaine 38-40%, te 14 dana drati na suncu ili u
blizini tednjaka. Uzimati 15 do 20 kapi dnevno, i to u aju iji
sastav sledi, a od kojeg se pije tri olje dnevno. Na jednu olju
se uzme puna mala kaika biljne meavine. Sastav je sledei:
list jasena, cvet kantariona, hajduka trava, alfija i rastavi,
sve po 20 g. Dobro promeati. Uz to treba primenjivati sedee
kupke od sveih jelovih iglica, kantariona, hajduke trave i
timijana, za jednu sedeu kupku 20 g meavine. Poto deluje
spolja, preko koe, doprinosi brem uspehu

Edem ili otok

Edem
(otok)
je
nenormalno
nakupljanje
tenosti
u
unutarelijskim i meuelijskim prostorima i telesnim
upljinama, zbog ega edematozna tkiva i organi postaju vlani
i nabreknu. Tenost se moe nakupljati i u elijama, to rezultira
bubrenjem elije.

Recepti:

Dve pune male kaike isitnjenog zejeg trna (Onosis spinosa) na

jednu olju potopi se uvee u hladnu vodu, ujutro se sve malo
ugreje i procedi. Jedna olja se podeli i pije pola sata pre i pola
sata posle doruka. (2)

Jo jedna mogunost da edem splasne je upotreba kore zovinog

stabla ili grane. Na jednu olju uzeti nepunu malu kaiku kore
(poto vea koliina izaziva proliv ili povraanje, dozirati veoma
oprezno) i drati preko noi u hladnoj vodi. Moe da se doda jo
pola olje vode. Malo ugrejati i piti po pola olje posle tri glavna
obroka.

Hladne noge

Hladne noge znak su loe cirkulacije krvi i slabokrvnosti.

Recepti:

Noge treba kupati barem dva do tri puta nedeljno u vruoj vodi
u kojoj se kuvalo trinje ili zobena slama, prethodno usitnjena.
Ako svega toga nema, moe se u vruu vodu staviti 4-6 kaika
morske soli. (1)

Svake veeri treba pre spavanja oprati noge, ruke i vrat

hladnom vodom u koju se ulije malo prirodnog sira. Sat prije
ruka treba popiti olju toplog aja od listova zove. Na pola litre
vode stavi se 10-15 listova i kuva 1-2 minuta.

Kurje oi

Debele i tvrde promene na koi koje se mogu pojaviti bilo gde

na koi stopala gde je koa izloena stalnom trljanju obue.
Najee nastaju na peti i na postranim delovima prstiju, gde
neudobna i uska cipela najjae pritiska kou. Na poetku,
zahvaeno podruje postaje crveno, bolno, a ponekad se
javljaju i uljevi. Kako vreme prolazi, promene postaju tvre,
deblje, a kako rastu dublje esto pritiskaju ivac, pa postaju
izuzetno bolne. Kurje oi se javljaju u dva oblika. Meki se javljaju
meu prstima kao posledica pojaanog pritiska na kou i
znojenja tog podruja. Tvri oblici se nalaze na gornjim
stranama prstiju ili na tabanima zbog pojaanog mehanikog
pritiskanja prilikom hodanja.

Recepti:

U toploj slanoj vodi sa iseckanim belim lukom moiti nogu.

Pomalo se kurje oko ljuti dok nestane i ep.

Noge koje se znoje i zaudaraju

Govei loj pretopiti - kad se ohladi toliko da je postao tvrd,

njime se svako jutro i vee dobro izmasiraju noge. (1)

Dve ake mladog brezovog lista kuvati nekoliko minuta u 3-4

litre vode. Zatim staviti na stranu. Kad se ohladi, toliko da se
ruka u vodi moe drati, onda se u vodu stavi kaika
sodebikarbone, dobro promea i ocedi. U toj tenosti noge
kupati svake veeri due vremena i znojenje i zaudaranje e
nestati. (1)

Hrastova kora je odlino sredstvo protiv znojenja nogu: 8 kaika

usitnjene kore kuva se etvrt sata u litri vode. Tada se ocedi i
nekoliko veeri peru noge u toj vodi.

Oteene noge

Protiv oteklina nogu treba istucati koren mrtve koprive - 2

kaike na 200 g ulja. Kuva se 3-5 minuta. Ovim lekom mazati
bolna mesta. Ovaj lek e otkloniti i ostale otekline na telu, ma
gde one bile.

Oteene noge, sa upaljenom koom

Kad noge oteku i na koi se pojave crvene pege ili vodeni

mehurii, treba dlakavu stranu oveeg lista ika namazati
jestivim goveim lojem i preko noi oviti bolna mesta. To se
ponavlja nekoliko veeri sve dok otok ne proe. Treba paziti da
ikov list ne bude suvie star. (1)

U 3 litre vode kuvati 12 kaika zovinog lista i u tome (ne ocediti)

oteene noge prati ujutro i uvee. (1)

U litru vrue vode staviti jednu kaiku jodne soli i u toj tenosti
prati noge i masirati ih 20 minuta. Masira se tako da se najpre
uhvati jednu nogu levom rukom za petu, a desnom masira od
prstiju prema gore do kolena, zatim drugu. Nakon pranja i
masiranja potrebno je noge dobro zaviti. Postupak se ponavlja
barem 30 dana. (1)

Ilovau zemlju treba izvaditi iz dubine (barem pola metra ili 80

cm ispod povrine). Tu ilovau dobro oistimo od kamenica i
dobro na poretu osuimo. Zatim je usitnimo u prah .Napravimo
testo dodavanjem sira drvene destilacije. To testo namaemo
prst debelo na jednu krpu i privijemo na bolno mesto svake
veeri pre spavanja. To se ponavlja sve dok noga ne ozdravi. (1)

Oteene noge su znak da s bubrezima ili srcem neto nije u

redu. Stoga je potrebno piti aj protiv bolesti bubrega i uiniti
sledee: nabrati jednogodinje smrekove vrike, preko noi ih
kao oblog staviti na bolno mesto ili pripremiti kupke od istih
vrika. Kod kupanja polivamo noge 20 minuta od kolena prema
stopalu. To ponavljamo dok noge ne ozdrave. (1)

Uboj na nogama ili bilo gde na telu masira se alkoholom u kome

se natapala arnika. (1)

Zovinu koru (gornju koru ostrugati) ili list (10 kaika) staviti u
litru vode i kuvati 5 minuta (sa dodatkom malo soli). Tom
tenou peru se due vremena bolesni delovi noge. (1)

5 kaika mrtve koprive (suve), 4 ovea enja belog luka stucati

u avanu ili samleti u maini za meso. Tome se doda 100 g finog
ulja. Sve se to kuva 4-6 minuta i ostavi poklopljeno 10 minuta.
Tada se ocedi kroz ispranu, prokuvanu istu krpu. Tom
oceevinom noge se masiraju dvaput dnevno.

Oteeno koleno

Ujutro i uvee stavimo na oteeno koleno obloge od pelinjeg

saa i za kratko vreme koleno e ozdraviti. Ako ispod kolena
bole noge, dobro je povezati sae ispod kolena.

Oboljenje kostiju

Dnevno piti etiri olje aja od hajduke trave poto ona na

kotanu sr deluje tako to je podstie na stvaranje crvenih
krvnih zrnaca. Uz to piti jo po dve olje aja od nevena i od
koprive (po mogunosti sveih!). Na etvrt litre vode ide puna
mala kaika biljke. Dodatno u jednu olju aja usuti veliku kaiku
veden bitera; pola sata pre i pola sata posle svakog obroka piti
po pola olje. Istovremeno, svakoga dana vie puta sprovesti
masae tinkturom od hajduke trave i gaveza i veden biterom.
Ako tumor i pored toga ostane na kosti, treba sprovesti leenje
onako kako je opisano u odeljku o zloudnim tumorima. Ukoliko
su bolovi u kostima posledica metastaza, leiti mesto od kojeg
su se one proirile.

Ozebline

Ozebline su lokalna akutna oteenja koe i potkonog tkiva

prouzrokovane hladnoom. Najee zahvataju periferne
dijelove tijela. Ozebline mogu biti povrinske i duboke. Na
poetku smrzavanja javlja se nagli prestanak oseaja hladnoe,
manja osetljivost na dodir, tvrdoa i bledilo, a kasnije plavkasta
boja koe. Posle nekog vremena se pojavljuju plikovi ispunjeni
bistrom tenou. Dubinske ozebline nastaju kada se smrzne i
potkono tkivo ili ak miii i kosti. Na povrini se pojavljuju
plikovi ispunjeni krvavom tenou.

Recepti:

Protiv ozeblina na telu i lancima treba pripremiti kupku od

hrastove kore. 3-4 ake kore na 5 litara vode, kuvati 15 minuta i
u toj vodi prati ozebline 10-15 minuta (svake veeri). Pre
spavanja ozebline treba masirati maslinovim uljem, toplo
zamotati i ii u krevet. (1)

Na 2 kg bukovog pepela nalijemo 4-5 litara kljuale vode. Zatim

dodamo 100 g terpentinskog ulja i 70 g sirovog maslinovog ulja.
U toj vodi kupamo noge. Pre spavanja bolesne noge dobro
izmasiramo glicerinom. Kupka se ponavlja 8 dana. (1)

Smrznuti krompir treba zgnjeiti i staviti na ozebline nekoliko

veeri. Proi e i vie se nee pojaviti. (1)

Ako se ozebline dobro natrljaju sokom od krastavaca, to je

siguran lek. Dobro je za vreme sezone krastavce nabrati, uzdu
prerezati i osuiti na suncu. Kada zimi budu potrebni stavimo ih

u mlaku vodu da omekaju i stavimo u obliku obloga na

smrznute delove tela. (1)

U pola litre vode stavi se 100 g usitnjene kore od mladog hrasta

i kuva 15 minuta. U toj se vodi peru ozebline svake veeri pre
spavanja. (1)

Izdubi se rotkva ili repa, u to udubljenje nalije se pola ae

maslinovog ulja. Stavi se na plou poreta i ostavi dok ne provri
ulje u repi. Kad se ohladi, ulje se nalije u au ili prikladnu
boicu. Tim lekom nekoliko puta dnevno mae se obolelo mesto.
(1)

Najbolje sredstvo protiv ozeblina je pravi pelinji med kojim se

ozebline namau i gustom krpom poveu.

Povreda kime

Ovde izvanredno pomae mast od ivanjskog cvea, koja se

spravlja isto kao i mast od nevena (vidi odeljak Neven. Mast
mazati odozgo nadole du kimenog stuba. Vane su i masae
esencijom od hajduke trave i gaveza i potpune kupke od
timijana i hajduke trave.

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je hronino zapaljensko reumatsko

oboljenje koje zahvata zglobove, ali ponekad i unutranje
organe, nervni sistem i kou. Spada u grupu tzv. sistemskih
bolesti vezivnog tkiva. Zapaljenje poinje u sinovijalnoj
membrani - opni koja oblae unutranjost zgloba i koja
obezebeuje ishranu zglobne hrskavice i stvaranje zglobne
tenosti. Kao posledica toga dolazi do stvaranja panusa umnoenog tkiva zapaljene sinovijalne membrane koje ima
zloudne osobine. Panus izjeda zglobnu hrskavicu, zglobne
okrajke kostiju i ostale strukture zgloba. To se manifestuje
bolovima, ukoenou, deformacijama i poremeajem funkcije
zahvaenih zglobova.

Uzrok bolesti je jo uvek nepoznat. Pretpostavlja se da kod

genetiki predisponirane jedinke pod uticajem faktora spoljne
sredine (najverovatnije nekih bakterija ili virusa) dolazi do
pojave bolesti.

Reumatoidni artritis poinje postepeno, sa sporim razvojem

simptoma i znakova, to moe trajati nedeljama pa i mesecima.
Prve tegobe koje osete oboleli su najee jutarnja ukoenost
jednog ili vie zglobova, to je praeno bolom pri svakom
pokretu. Broj zahvaenih zglobova je razliit, ali je obino vei
od pet. U poetku broj zahvaenih zglobova moe biti i manji, ali
se kasnije umnoava. Najee su zahvaeni mali zglobovi aka
i stopala. Neto ree su zahvaeni laktovi, kolena i skoni
zglobovi, a jo ree ramena i kukovi. Zahvatanje zglobova je
simetrino. Jutarnja ukoenost, koja traje due od 1 sata,
predstavlja moda i najznaajniju odliku bolesti koja
reumatoidni artritis razlikuje od drugih zapaljenskih reumatskih
oboljenja. Mogu biti prisutni i opti simptomi zapaljenske

bolesti: gubitak apetita, telesno propadanje i poviena telesna

temperatura.

Od pet klasinih znakova zapaljenja najee su prisutni otok

zgloba i poremeaj funkcije, to je uz prisutan bol sasvim
dovoljno za dijagnozu artritisa. Naroito znaajan podatak za
tano postavljanje dijagnoze je postojanje simetrinog artritisa
odnosno postojanje promena na istim zglobovima (npr. obe ruke
ili oba kolena). Znaci artritisa mogu postojati na sitnim
zglobovima aka, ruja, lakatnim zglobovima, kolenima,
lancima itd. Bol pri pasivnim pokretima zgloba se smatra
moguim znakom zapaljenja, a u uznapredovaloj fazi bolesti
mogu
se
nai
deformiteti
i
ogranienja
pokreta.
(izvor:www.wikipedia.org)

Recepti:

Zobenu slamu sitno izrezati - 40 kaika, uzeti smrekovih iarki 40 kaika. Sve nasuti u lonac od 10 litara i kuvati dva sata.
Zatim izliti sve u kadu za kupanje i dodati toliko hladne vode da
se moe kupati. Kupanje traje 20 minuta. Posle kupanja odmah
u krevet da se bolesnik
dobro iznoji. Kupanje se ponavlja svake veeri osam dana. (1)

Na tri kaike naribanog jakog rena nalije se 50 g jake 40%

domae rakije. To se dobro promea i obaviju bolna mesta.
Preko zavoja se stavi vreica vrueg renog peska. Oblog e
ispoetka (oko dva sata) jako pei, ali je uspeh velik. (1)

Jaka reuma i masnoa u krvi. Telo masirati komovom rakijom

(lozovaom) u kojoj je rastopljen plavi kamen (galica) i nariban

jaki ren. Piti meavinu aja. U posudu stavimo koprivu i gospinu

travu po 30 g, hajduku travu i metvicu paprenu po 15 g,
koprivu mrtvu, kim mleveni, kadulju i kiicu po 8 g, bokvicu
ensku 75 g, vrike od klekinih granica 40 g. Na tu masu naliti
litru vode i ostaviti 24 sata da stoji. Nakon toga kuvamo
meavinu 3 sata na vatri tako da se raskuva. Procedimo,
dodamo meda ili eera i kuvamo jo 40-60 minuta. Sirup mora
biti gust. Kad se ohladi, stavimo ga u staklenku i hermetiki
zatvorimo. Uzima se svako jutro natate 6 nedelja po 1-3
kaiice. (1)

U obinu litrenu bocu stavi se 250 g terpentina, isto toliko

amonijaka i jedno celo jaje. To se dobro promea (boca
protrese). Time se masiraju bolna mesta triput dnevno. Taj lek
kako lei deformacije (Artritis deformans). (1)

Reumatina bolna mesta treba oblagati itavom biljkom poljske

stee. (1)

Reumu u zglobovima treba namazati preienim petroleumom

i zamotati suvom flanelskom krpom. Ponavljati vie puta. (1)

Kod upale zglobova treba piti aj od kadulje, kleke, lista breze,

koprive, ljuske od mahuna, ili pasulja i podbela (list) u jednakim
delovima. Sve dobro promeati i jednu kaiku te meavine
kuvati 2-3 minute u 200-300 g vode. Pije se triput dnevno po
jednu olju pre jela. (1)

Cvet divljeg kestena, cvet zove, cvet lipe, cvet vrbe, rastavi i
kora breze u jednakim delovima. Sve dobro promeati i jednu
kaiku te meavine kuvati 2-3 minute u 200-300 g vode. Pije se
triput dnevno po jednu olju pre jela. (1)

Na dve do tri kaike ploda kleke nalije se pola litre dobre

komove rakije, zatim se dobro zaepi. Stavi se na toplo mesto 4
dana. Nakon toga se ocedi. Tom tekuinom masiramo bolna
reumatina mjesta. (1)

Pola litre belog vina ugreje se do 70 stepeni i tim vruim vinom

svake veeri pola sata se masiraju bolna mesta. Nakon toga
povee toplom flanelskom krpom i odmah ide u topao krevet.
Ponavlja se svake veeri do potpunog ozdravljenja. (1)

Korisno je kupati se u vodi u kojoj se kuvala zobena slama. U 5

litara vode kuva se 15 minuta 4-5 pregrti usitnjene zobene
slame. Od iste vode stavljati obloge -ali mora biti vrua. (1)

aku morske soli priti u posudi na pei. Kad je dobro isprena,

dodati jaku domau komovicu, promeati i time masirati obolela
mesta. (1)

Uzeti jednu kaiku kleke (zgnjeeni plod), preliti sa 2 decilitra

vrele vode i ostaviti 5 minuta. Piti u toku dana po 1 decilitar. (1)

Oblog od kvasca hleba (kvasac od samog testa). Kvasac se

rairi na vunenu krpu, na to se pospe sitno istucana paprika i to
prelije maslinovim uljem. Tim oviti bolno mesto i ostaviti 12 sati.
Ponavljati nekoliko dana. (1)

Oblog ilovae (dobro umesiti) oko 5 cm debeo oviti na bolno

mesto i drati ga preko noi. (1)

Oblog testa od peninog brana pomean sa toplim siretom

staviti na bolno mesto. (1)

Naribati ren na gazu i staviti na bolno mesto. (1)

Miini reumatizam: jedna kaika suvog lia belog jasena

(Fraxinus excelsior) prelije se sa 200 g kljuale vode i ostavi
poklopljeno 5-10 minuta da stoji. Nakon toga se ocedi i pije tri
puta dnevno po jednu olju. (1)

Zastareli reumatizam: bolesne delove tela treba masirati svako

jutro i vee rafinisanom naftom. Otekline kao i bolovi ubrzo e
proi. (1)

Cvetovi zove , list koprive, koren peruna, kora vrbe- sve u

jednakim koliinama. Jednu supenu kaiku isitnjene meavine
preliti aom vrele vode, kuvati pet minuta na tihoj vatri,
ohladiti i procediti. Piti po dve aednevno ovog odvara kod
artritisa razliitog porekla. (9)

U narodnoj medicini plodovi vinje sa mlekom upotrebljavaju se

kod upale zglobova- artritisa. (9)

Jednu supenu kaiku ptiije trave preliti aom vrele vode.

Umotati i ostaviti da odstoji 4 sata, procediti. Piti po ae
etiri puta dnevno pre jela kod kostobolje i artritisa. (9)

Kilavica ( lat. Herniaria ). Tri kaiice svee trave na 500 ml

vrele vode. Umotati i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/3
ae 3-4 puta dnevno kod artritisa, reumatizma i kostobolje. (9)

1 supenu kaiku sveeg tuka na jednu au hladne vode.

Kuvati 10 minuta, umotati i ostaviti dva sata. Procediti i piti po
1-2 supene kaike 3-4 puta dnevno kod artritisa. (9)

20 gr cvetova divljeg kestena ostaviti dve nedelje u 0,5 l 40%

alkohola. Tinkturu koristiti za utraljavanje kod bolova od
artritisa. (9)

50 gr cvetova divljeg ika ostaviti dve nedelje u 0,5 l 70%

alkohola. Ovu alkoholnu tinkturu koristiti za utrljavanje kao
analgetsko sredstvo kod artritisa, a posebno kod bolova
nervnog porekla. (9)

Tri kaiice korenja i korena lincure kuvati an tihoj vatri 20

minuta u tri ae vode, umotati i ostaviti da odstoji dva sata,
procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno pre jela kod artritisa
razliitog porekla. (9)

Uzeti flau od 0,5 l, staviti pare kamfora, dodati 150 ml

terpentina, 150 ml maslinovog ulja i 150 ml 70 % alkohola. Pre
upotrebe promukati. Utrljavati dok koa ostane suva pre
spavanja i uvijati tkaninom od iste vune na itavu no.

Reuma, giht i iijas

Dva puta dnevno dobro izmasirati bolna mesta sa toplim

jestivim lojem, gimnasticirati. Zatim bolna mesta dobro zaviti
toplom flanelskom krpom. (1)

Iijas odlino lei aj od zobi. Jedna kaika zobi kuva se u dva

decilitra vode 15 minuta. Taj aj se pije triput dnevno pre jela.
Istovremeno treba stavljati obloge od vrue kuvane zobi u
vreici. Svaka 4 sata obloge treba menjati (da su uvek vrui).
(1)

Iijas lei vrlo sigurno med koji se pomea sa negaenim

kreom, podebelo namae na krpu i privije na bolno mesto.
Svakih 4-5 sati zavoj treba menjati. (1)

Reumatine delove tela koji su natekli treba mazati rafinisanom

naftom i zaviti u suvu krpu. Taj postupak vie puta ponoviti. (1)

Skuvani ili pirjani kupus, jo topao, zamotati u mekano platno i

onda poviti na bolno mesto. (1)

1 kg kukuruznog brana (domai), 20 dkg naribanog rena, 1/2 1

rakije (jake). Sve izmeati i to stavljati kao oblog na bolno
mesto. Pri tom treba leati. Kura traje 24 sata. (1)

Zamesiti testo od raanog brana. Kada testo postane kiselo

uzeti gazu presavijenu nekoliko puta, staviti na nju testo

debljine 1-2 cm. Ponavljati svakodnevno, uvee. Dovoljno je do

10 ovakvih procedura i iijas prolazi. (9)

Divlji kesten zajedno sa braonkastom korom samleti. Isei crni

hleb na tanke krike, namazati kamforovim uljem ili nesoljenim
maslacem, a zatim posuti prahom od divljeg kestena. Staviti na
bolno mesto, povezati. Pomae kod iijasa. (9)

Oistiti i izrendati crnu rotkvu, staviti na pamunu ili lanenu

krpu tanak sloj rotkve i prekriti drugom krpom. Staviti na bolno
mesto, prekriti nepromoivom hartijom, a zatim toplo povezati.
Drati kompres dotle dok je prijatno. Pri tom se ima oseaj
sporog, ali dubokog zagrevanja. Ponekada je dovoljno uraditi
ovo nekoliko puta i bolest prolazi. Izrendana rotkva koristi se za
spoljno utljavanje kod iijasa, reumatizma, kostoboljne
prehlade. (9)

Stavljati komprese od valerijane na bolna mesta i drati ih dok

su prijatni. (9)

Svei list ika oprati i nalijem staviti na bolno mesto, previti.

List je dobro analgetsko sredstvo. Leti se mogu sakupiti listovi
ika, osuiti i zimi je dovoljno nakvasiti ih u toploj vodi.

Umorne noge

6 kaika usitnjenih smrekovih iarki kuva se 10 minuta u 3 litre

vode. U toj vodi kupaju se noge svake veeri pre spavanja 15
minuta. Zatim se osue flanelskom krpom. (1)

Pelin i detelina u jednakom odnosu vrlo dobro ini umornim

nogama.

Upala ivaca u nozi

Uglavnom se lei dijetom. Jedno vreme treba jesti to manje

belanevina: jaja, mesa, sira. Jesti to vie voa i povra u
presnom stanju u obliku salate s a uljem i limunovim sokom.
Alkohol je zabranjen.

Veliki bolovi u kolenima

Tri kaike kleke isitni se u avanu i u pola litre sira (od jabuka)
raskuva i razmuti sa utom ilovaom. Tom vruom masom (neka
je gusta) namae se nadebelo bolno mesto. Preko toga se zavije
mokra krpa, a zatim suva. Svaka 4 sata oblozi se menjaju

Vene na nogama

Proirene (varikozne) vene su iroke, vijugave, okom vidljive

povrne vene na nogama. Skoro su uvek izazvane oteenjem
zalistaka vena koji kontroliu tok krvi od periferije ka srcu i
pluima. Ako ovi zalisci (ventili) ne funkcioniu dobro onda krv
ne ide samo prema srcu ve se deo vraa u nii deo vene
izazivajui, njeno proirenje, nepravilnosti u zidu vene itd.

Uzroci proirenih vena su prvenstveno genetski. Pojavljuju se i

pogoravaju u trudnoi i tokom uzimanja kontracepcijskih
tableta, zbog trauma, udaraca, debljine, visokih potpetica,
sputenih stopala, dueg sedenja i stajanja.

Recepti:

50 g lanenog semena kuvati u 3 litre vode 20 minuta. Tom

tekuinom treba prati noge i stavljati obloge na bolna mjesta.
Paljivo izravnati nekoliko listova kiselog kupusa, koji se stave u
3% bornu kiselinu da stoje 3 sata. Tim kupusom se oblau bolna
mesta.

Voda u kolenu

Ako se u kolenu skuplja voda, uzme se pregrt kamilice, prelije

sa litrom kljuale vode i ostavi poklopljeno dok se temperatura
ne spusti da se u tekuini moe prst drati. Na bolna mesta
treba stavljati to vrue obloge, koliko se samo moe izdrati.
Oblog se ne sme osuiti, u tom sluaju treba ga zameniti novim.
Oblozi se ponavljaju sve dok ima vrue vode, svake veeri pre
spavanja sve do ozdravljenja.

Zagnojen prst

Vie puta dnevno primeniti polusatnu kupku od kamilice. Posle

staviti zavoj od gline, ispod kojeg se prst namae mau za
apsces. "Beli luk skuvati u mleku i u ovoj tenosti kupati prst
pola sata", glasi jedan stari domai lek. Ukoliko se prst gnoji,
oblae se kaom od lanenog semena. Otvori li se pri tom ir,
prst kupati u aju od kamilice. Najzad staviti oblog sa uljem od
kantariona. (2)

Jedan drugi stari domai lek upuuje na bedrinac, beli slez,

koren od paprati i zovin cvet, koje treba pomeati u jednakim
koliinama. U pola litre hladnog belog vina potopi se 15 g biljne
meavine i ostavi da odstoji preko noi, a sledeeg dana se
zagreva do granice kljuanja. Kad se biljno vino smlai, drati u
njemu prst dva sata, a potom sa krede noktom skinuti malo
praha i staviti na ranu, te povezati pamunom tkaninom.

BOLESTI NERVNOG SISTEMA

Bolesti ivaca
Koren i cvet jaglaca, iarke empresa (kiparis), imirika - u
pojednakim delovima. Sve dobro promeati i od te meavine
jednu kaiku preliti s 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti
poklopljeno 10-15 minuta da stoji, zatim ocediti, medom
zasladiti, dodati malo soka od limuna i piti triput dnevno posle
jela. (1)

Uzme se do 3 puta dnevno praha valerijane na vrh noa. Popije

se sa vodom ili mlekom. (1)

Sat-dva pre spavanja dobro je proetati se na istom sveem

vazduhu i duboko udisati. (1)

Uzeti lipovog cveta, divljeg bosiljka - po 2 kaike; hajduke trave

- 3 kaike, divljeg imira (list) jednu kaiku. Sve dobro
promeati. Od gornje meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra
kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, ocediti, pravim
medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela i jednu olju pre
spavanja. (1)

U litru prirodnog vina staviti 100 g maka da stoji 10 dana. Svaki

dan jedanput treba bocu protresti. Od tog vina pije se pre
spavanja po 1-2 aice. (1)

Dve glavice crnog luka sameljemo i taj sok popijemo pre

spavanja. To se radi svake veeri dok bolest ne proe. (1)

Metvice 50 g i po 25 g gorke deteline i valerijane, od toga se

uzme 3 kaike, prelije sa pola 1itre vrele vode, poklopi i 2 sata
iza toga procedi i pije umesto vode.

Epilepsija

Epilepsija (ili padavica) je naziv za neuroloko oboljenje, koje se

manifestuje povremenim motornim, senzornim, neuropsihikim i
doivljajnim poremeajima, uz gubitak svesti. Gotovo kod
treine obolelih od epilepsije pretpostavlja se genetiki uzrok
koji nije trenutno mogue utvrditi postojeim dijagnostikim
metodama, a kod ostalih se zahvaljujui primeni magnetne
rezonance mogu registrovati izvesne abnormalnosti koje su
odgovorne za patoloko funkcionisanje nervnih elija.
Najpouzdaniji i najobjektivniji fizioloki indikator epilepsija je
EEG koji belei karakteristine patoloke promene modanih
talasa. EEG pokazuje iznenadno, brzo, lokalno prekomerno
pranjenje u sivoj modanoj masi.
(izvor: www.wikipedia.org)

Recepti:

Jesti to vie crnog luka ili piti njegov sok. Od luka napadi
postaju slabiji i ree se ponavljaju. (3)

Jednu kaiku samlevenog korena valerijane preliti hladnom

vodom (prethodno je prokuvati), natapati 6-8 sati, procediti. Piti
po 1 kaiku 3 puta na dan. (3)

Tinkturu valerijane uzimati po 15-20 kapi, 2-3 puta na dan. (3)

Uzeti 15 g cvetova urevka na 200 ml vrele vode. Uzimati po 2

kaikice 3 puta na dan. (3)

Preliti 10 g origana sa 300 ml vrele vode, kuvati 15 minuta,

procediti. Piti po pola ae 3 puta na dan, 15 minuta pre jela. (3)

Svei sok broike (Galium aparine) piti po jednu kaikicu 5-6

puta na dan. (3)

Dve kaike ivanjskog cvea preliti sa dve ae vrele vode,

natapati 2 sata, procediti. Piti po pola ae 4 puta na dan pre
jela. (3)

Jednu kaiku suvih samlevenih listova ruzmarina preliti sa 2

ae vrele vode, ostaviti 2 sata, procediti. Piti po pola ae 3
puta na dan pre jela. (3)

Petnaest grama granica sa listovima i plodovima bele imele

preliti sa 200 ml vrele vode. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan. (3)

Glavobolja

Pod glavoboljom se podrazumijeva bol u glavi, trajna, ili

povremena, retka ili uestala, difuzna koja zahvata celu glavu ili
lokalizovana. Glavobolja je jedan od najeih simptoma sa
kojima se susreemo u svakodnevnom ivotu. Vrlo esto je
propratni simptom mnogih bolesti. Veina glavobolja nije znak
neke opasne bolesti, ve ih je 90% simptom blagog poremeaja
koji se relativno lako moe otkloniti. Glavobolja moe nastati
samo u onim tkivima ili strukturama glave koje imaju osetne tj.
senzitivne zavretke za bol. Ostale strukture, kao kosti, meke
modane ovojnice, motorni ivci i najvei deo modanog tkiva
ne mogu reagovati pojavom boli. Glavobolja se pojavljuje samo
u odreenim uslovima, u kojima dolazi do promene poloaja ili
stanja u bolno osetljivim strukturama i traje dok postoji taj
uzrok. Bol prestaje kada promena poloaja ili stanja prestaje
spontano ili pod uticajem leenja.

Recepti:

2-3 glavice crnog luka samelje se na maini za mlevenje mesa.

To se pomea sa finim uljem i doda malo soli. Tom smesom se
masira glava, zatim se ta masa stavi u gustu krpu i privee na
glavu. Preko krpe stavi se suva marama i malo prilegne. (1)

Koren maslaka, korijen anelike, matinjaka jedna kaika;

majine duice - pola kaike; zovinog cveta jedna kaika;
metvice dve kaike. Sve se to dobro promea i od te meavine
jedna kaika se prelije sa 2 decilitra kljuale vode i ostavi da
stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije hladno vie puta
na dan. (1)

Kiica, lincura - po jedna kaika, koren valerijane 2 kaike.

Dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti s 2
decilitra kljuale bode i ostaviti da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije hladno vie puta na dan. (1)

Od jednog oveeg limuna iscedi se sok i dobro promea sa

kaikom fino samevene prave kafe. To se popije i malo prilegne.
(1)

Valerijana - 2 kaike, stea jedna kaika, kim pola kaike,

kuva se u mleku i toplo pije vie puta na dan. (1)

Nekoliko listova glavice kupusa stavi se u penicu da se

smekaju i ugreju. Time se obloi glava triput dnevno, sve dok
bol ne proe. (1)

Kad glava boli od prehlade , skuvati pasulj sa belim lukom. Kad

je kuvan, dobro se zdrobi i pomea sa finim uljem. Tom smesom
mau se slepoonice. (1)

Jednu supenu kaiku meavine od ljute metvice 1 deo i

majorana 1 deo, preliti sa 500 ml vode, umotati i ostaviti 30
minuta, procediti. Piti po pola do jedne ae. (9)

15 g matinjaka preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 30

minuta, procediti. Piti po 1 2 supene kaike 5-6 puta dnevno.
Koristi se kod bolova srca, lupanja srca, nesanice, kolitisa,
naduvenosti creva, kolika u bubrezima, nesvestice, glavobolje,
kod pojave buke u uima, anemije, kao sredstvo za umirivanje
nervnog sistema, kod bolnih menstruacija. (9)

Jednu supenu kaiku suvog majorana preliti sa 0,5 l vrele vode.

Umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola ae 2 3
puta dnevno kod glavobolje. Trudnice ne smeju piti ovu tinkturu.
(9)

Kod prehlade i kijavice sa glavoboljam namazati mentolovim

uljem elo, slepoonice, iza uiju, potiljak. Veoma dobro otklanja
glavobolju u njenom poetnom stadijumu. (9)

Skuvati jak aj od zelenog ili crnog aja, dodati malo mente.

Popiti au ovog aja nakon 15 20 minuta nestaje glavobolja.
(9)

U narodnoj medicini se koriste svei plodovi crvene borovnice

protiv glavobolje. (9)

Tinktura od cetova zove se koristi protiv glavobolje, tako to se

jedna supena kaika suvih cvetova prelije aom vrele vode,
ostavi 20 minuta, procedi. Piti po ae sa medom 3-4 puta
dnevno pre jela. (9)

Tinktura i odvar od valerijane se koriste u borbi protiv

glavobolje. Efikasnost se manifestuje posle due redovne
upotrebe. Tinktura: jednu supenu kaiku isitnjenog korena
valerijane preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na pari,
ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku tri
puata dnevno. Odvar: jednu supenu kaiku isitnjenog korena
preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na pari, ostaviti 10
minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno.
(9)

Tinkturu od korena omana piti 4 puta dnevno po ae pola

sata pre jela. Nain pripreme: jednu kaiicu isitnjenog korena
preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 sati, procediti. (9)

Kod glavobolje se koristi odvar od kantariona: jednu supenu

kaiku isitnjenog kantariona preliti aom vrele vode, kuvati 15
minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po ae tri puta dnevno.
Stavljati svee listove od kupusa na glavu. (9)

Piti po sveeg soka od krompira kod uporne glavobolje. (9)

Jednu supenu kaiku od cvetova livadske deteline preliti aom

vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola ae tri
puta dnevno. (9)

Svee listove jorgovana stavljati na bolna mesta kod glavobolje.

(9)

Piti po ae sveeg soka crne borovnice kod jakih glavobolja

tri puta dnevno. (9)

Modani udar

Modani udar, cerebrovaskularni insult ili log oznaava

prestanak funkcionisanja odreenih grupa modanih elija
(oteenje modanog parenhima), a nastaje usled nedostatka
hranljivih materija i/ili kiseonika. Nedostatak ovih materija se
javlja kao posledica poremeaja krvotoka usled zaepljenja
krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u modano
tkivo ili modane ovojnice. S obzirom da modane elije ne
poseduju rezerve hranljivih materija i kiseonika, dolazi do
njihovog propadanja to se kliniki manifestuje ispadom onih
funkcija za ije su izvrenje elije odgovorne. Ovo se kliniki
manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela,
poremeajem govora, ispadom pojedinih vrsta oseaja,
smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili raznim psihikim
ispadima i poremeajima svesti, a u skoro 33% sluajeva dolazi
do smrtnog ishoda. Posledice modanog udara ine najveu i
najteu grupu invalidnosti. Osobe koje su doivele modani udar
su u velikoj meri zavisne od ljudi iz okruenja u zadovoljavanju
osnovnih ivotnih potreba. Postoje dva tipa modanog udara:
ishemijski i hemoragijski (krvarei).

Modani udar moe da nastane naglo ili postepeno. U veini

sluajeva poetak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez
pojave bola, za razliku od sranog napada. Meutim, sve vrste
modanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
Najei simptomi koji se esto mogu i prevideti od okoline su:
slabost motornih funkcija ili utrnutost jedne polovine lica ili tela,
iznenadna pojava vrtoglavice sa nemogunou hodanja i
stajanja, koja je praena nagonom na povraanje i
povraanjem, a pogorava se sa promenom poloaja glave i tela
ili posle fizikog napora, nagle pojave glavobolje, najee sa
poetkom u potiljanom predelu koje mogu biti praene
pojavom slabosti pojedinih delova tela, povraanjem ili
izmenom stanja svesti, oteano izgovaranje pojedinih rei,

nemogunost govora ili nerazumevanje tueg govora,

poremeaji vida: pojava duplih slika, potpuni gubitak vida na
jednom ili oba oka, suenje vidnog polja itd. Sve ove tegobe
mogu nastati naglo ili postepeno (u veini sluajeva), a esto se
i spontano povlae. Prepoznatljivi znaci koji prethode ovoj
bolesti su uznemirenost, nesvestica, strah, izoblieno lice i
slune halucinacije. U svakom sluaju, odmah se treba obratiti
lekaru! (izvor:www.wikipedia.org)

Recepti:

Modani udar (preventiva)

Preporuuju se, pre svega, umerenost u jelu i lagane etnje na

sveem vazduhu. Strogo su zabranjeni svaka vrsta alkohola
(osim veden bitera), puenje i konzumiranje kafe. Ujutro i
uvee treba piti po jednu olju aja dobijenog hladnim
natapanjem bele imele i, preko dana, dve olje poparenog aja
od alfije, a uz to na bubrege stavljati oblog sa veden biterom,
a na srce hladan oblog. Kao aj, preporuuje se meavina od
istih delova aneoskog korena( korena angelike), petoliste stee
(srcopuca, Potentilla anserina), korena odoljena (valerijane),
petoprsnice (Potentilla argentea), cveta lavande, majorana,
lazarkinje, zeje stope (Geum urbanum), ruzmarina, alfije,
mirisne ljubiice i izopa. Sa etvrt litre vrelog mota od jabuke
popariti punu malu kaiku navedene meavine i tri minuta
ostaviti da se ekstrahuje. Ako se ova koliina svee priprema i
upotrebi nekoliko puta dnevno im se primete navedeni
simptomi, moe spreiti modani udar. (2)

Modani udar (sa oduzetou)

Najpre treba sprovesti terapiju belom imelom: tokom est

nedelja svakodnevno piti tri olje, tri nedelje dve i dve nedelje
jednu olju aja od imele. Punu malu kaiku imele potopiti preko
noi u etvrt litre hladne vode, ujutro malo ugrejati i procediti.
Da bi se izbeglo ponovno grejanje tokom dana, aj usuti u
termos-bocu ispranu vruom vodom, ili ga grejati u drugom
sudu sa toplom vodom. (2)

Pomeati
iste
koliine
kantariona,
veronike,
lavande,
matinjaka, ruzmarina i alfije. Punu malu kaiku popariti sa
etvrt litre vrele vode i kratko vreme ostaviti da odstoji. Piti pre i
posle podne po jednu olju. (2)

Stavljanjem obloga sa veden biterom na potiljak obezbeuju se

prokrvljenost i osveenje modanih elija. (2)

Oduzetu polovinu tela masirati esencijom hajduke trave,

kantariona, rusomae ili timijana. (2)

Preporuuje se i masaa oduzetih delova tela uljem od timijana i

kantariona. Jednu bocu do grlia napuniti biljkom i, pri
spravljanju esencije, preliti prirodnom rakijom od ita ili voa,
jaine 38-40%, ili, kod ulja, hladno ceenim maslinovim uljem. I
jedno i drugo treba da pokrije biljku i da 10 dana odstoji na
suncu ili blizu grejnog tela. (2)

Dodatno se primenjuju sedee kupke od hajduke trave i

rastavia sa 100 g zelja i potpuna kupka od timijana sa 200 g
zelja za jednu kupku. Biljke se preko noi potope u hladnu vodu,
a ekstrakt se ujutro ugreje i doda vodi za kupanje. Ono traje 20
minuta. Kod potpune kupke, srce je izvan vode. Upotrebljena
voda moe jo dvaput da se sipa na zelje i, ugrejana, koristi za

jo dve kupke. U toku jedne nedelje za kupke upotrebiti samo

jednu vrstu biljke. (2)

Oivljavanju oduzetih delova tela doprinose topli oblozi od

listova gaveza. Treba ih popariti, jo tople umotati u povez i
upotrebiti kao oblog Nou bolesnik moe leati na jastuku
napunjenom suvim listovima paprati bez stabljika. Oseae se
veoma prijatno. (2)

Multipla skleroza

Multipla skleroza (MS) je neurodegenerativno obolenje koje

prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema.
Multipla skleroza zahvata aksone, dugake produetke nervne
elije - pojedini delovi mijelinskog omotaa aksona upalno
reaguju i propadaju. Stoga se multipla skleroza smatra
upalnom, demijelinizirajuom boleu. Kad je odreeni deo
mijelinskog omotaa upaljen i oteen, prenoenje impulsa kroz
akson je poremeeno, usporeno, isprekidano zbog ega poruke
iz mozga dolaze na cilj sa zakanjenjem, pogreno ili ih uopte
nema. Od multiple skleroze u svetskoj populaciji boluje oko 1
milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama. (izvor:
www.wikipedia.org)

Recepti:

Rusomau oprati, nasitno isei, do grlia njome napuniti bocu i

preliti rakijom od ita ili vonom rakijom jaine 38-40%. Potom
10 dana bocu drati na suncu ili blizu grejnog tela. Ovu esenciju
dva do tri puta dnevno utrljavati u obolele miie. Rasporeeno
preko dana, gutljaj po gutljaj piti etiri olje aja od virka i dve
od alfije. Oprati svee listove zeje soce (Oxalis acetosella) i
iscediti ih u sokovniku. est sati dnevno, na svaki sat, piti tri do
pet kapi razblaenih u aju. Povoljno deluje i utrljavanje ulja od
kantariona, kamilice i timijana. Na suncu nabrane cvetove ovih
biljaka odvojeno staviti u boce i preliti hladno ceenim
maslinovim uljem (ono mora da prekrije biljku) i 10 dana drati
na suncu ili na toplom mestu u kui. Sa cvetovima kantariona,
kamilice i hajduke trave postupiti isto kao sa rusomaom.
Ovom esencijom trljati kimu, zglobove i kukove. Za utrljavanje
se preporuuje i koren od gaveza, opran, oien etkom,
isitnjen i preliven 40%-nom rakijom. Ako je kima ukoena, na
krsta se stavlja oblog od tople kae nainjene od gavezovog

brana. Ono se sa toplom vodom pomea u kau. Da bi se lake

mogla naneti na platno, doda joj se nekoliko kapi ulja. Osim
toga, ujutro i uvee treba piti po olju aja od hajduke trave
i,jo, u gutljajima,tri velike kaike veden bitera razblaenog u
biljnom aju i rasporeenog na ceo dan. Vie puta treba na
potiljak stavljati i obloge od vedske granice, i drati ih po
etiri sata. Ne treba zaboraviti sedee kupke od jelovih iglica,
kantariona, kamilice, alfije, hajduke trave, timijana i rastavia,
poto sve ove biljke veoma povoljno deluju kod oduzetosti.
Uzima se 100 g biljke za jednu kupku. Ona se uvee potopi u
hladnu vodu, a sledeeg dana ugreje i doda vodi za kupanje.
Ono traje 20 minuta, a voda treba da pokrije bubrege. Posle
kupanja, u krevetu se pariti jo jedan sat. Voda moe da se
upotrebi jo dvaput tako to se ponovo sipa na biljke I ugreje. U
toku jedne sedmice za kupke koristiti samo jednu vrstu biljke.
Naroito su preporuljive potpune kupke od timijana, koje
pozitivno utiu na miie i na tkivo, ali se ne smeju ispustiti iz
vida ni potpune kupke od koprive koja ima tako udesno dejstvo
na prokrvljenost. U ovom sluaju se upotrebi 200 g za jednu
kupku; sa biljkom se postupa isto kao kod sedee kupke.I voda
moe da se upotrebi triput uzastopno. Srce mora da bude izvan
vode. Nova i pozitivna iskustva postignuta su sa oblozima od
listova meje ape koji se skupljaju preko celog leta. Listovi
meje ape (u narodu poznate i kao medvei dlan, popanak i
paponjak - smatra se najboljom hranom za zeeve) se operu,
oklagijom izgnjee na dasci, rasprostru po krevetskom aravu
u koji se bolesnik umota, "upakuje" frotirskim ubrusom i ostavi
da no provede u krevetu. Ukoliko se bolesnik uznemiri ili oseti
zatezanje na naroito osetljivim mestima, treba skinuti arav s
njega. Meutim, oboleli veinom oseaju lekovitu mo koja struji
iz listova meje ape i mogu dobro zaspati.Veoma esto dolazi
do vidnog poboljanja. Kod ove bolesti, koja se smatra
neizleivom, posebno je lekovito kobilje mleko. Mongoloidnu ili
spastino oduzetu, odnosno retardiranu decu treba leiti istim
lekovitim biljkama koje su navedene u odeljcima o suenju kosti
i multiploj sklerozi. Izuzetno se preporuuje masiranje
pomenutim esencijama i, pre svega, veoma osveavajue kupke

sa lekovitim biljkama. U mnogim sluajevima spastine dece

uzrok treba traiti u ponaanju majke za vreme trudnoe. Pored
cigareta, alkohola i opojnih droga,u to vreme treba izbegavati i
crnu kafu. - Ovu terapiju treba sprovesti i kod dece koja imaju
govorne smetnje i mane. U sva etiri sluaja vano je na
potiljak stavljati obloge od vedske granice. (2)

Skleroza multiplels lei se dijetom. Svu hranu jesti sasvim

sirovu: povre, korenasto bilje: perun, mrkvu, rotkvu,
kelerabuu, zelje i sl. Presno svee mleko, mleni proizvodi;
svee maslo, raeni ili Graham hleb, kuvana penica (koja se
prethodno 10-12 sati natapa i jede bez eera) bukov i hrastov
plod oljuten, pren, samleven i stavljen u mleko (jedna kaikica
na olju mleka). Penicu, ra, oljuten jeam (moraju biti iz
poslednje etve) u jednakim delovima staviti u poiroku posudu,
zaliti vodom i ostaviti u umerenoj toploti. Drugi dan vodu odliti i
preko noi ostaviti bez vode. Idue veeri ponovo zaliti vodom.
To ponavljati sve dok klice ne porastu 1-2 cm visine. Proces
klijanja traje 6-8 dana. Nakon toga proklijano zrnevlje usuti u
vee cedilo i isprati vodom, da se odstrane neeljene bakterije
koje proizvode vrenje. Zrnevlje mora biti meko da se pod
prstima moe drobiti. Potrebnu dnevnu koliinu pomeati sa
zobenim pahuljicama, mlekom i grejati najvie do 40C. Dnevna
potreba je sledea: klijavog semena 230 g, zobene pahuljice 70
g, hleba raenog ili Graham 120 g; voa, povra, korenastog
povra - sve zajedno - jedan kg. Kravljeg, kozjeg ili ovjeg mleka
jednu litru, sveeg masla 30 g, jedno mekano kuvano jaje,
oraha 60 g. Hrana mora biti svea i bez soli. Kad se stanje
bolesti popravi, moe se jesti: naglo peeno govee meso (koje
je vie sirovo) sirova slanina i aa belog vina. Zabranjeno je
jesti zelenu salatu, rabarbaru, pargle, karfiol i krompir u bilo
kom obliku. Zabranjeno je uzimati alkohol, duvan, crnu kafu,
eer, so, ruski i kineski aj, goruicu, kiseline, biber i sve
poslastiarske proizvode. Dobro je leti bos hodati po rosnoj
detelini barem pola sata dnevno i krpom namoenom u vodi

svako jutro telo jednu minutu dobro izmasirati, zatim se suvim

pekirom dobro istrljati. (1)

Svako jutro natate uzima se jedna kaiica matinog mlea

(ve sa medom razreenog kod pelara). Svake godine 2-3
nedelje treba boraviti u jelovoj ili borovoj umi u planini - barem
na 700 metara nadmorske visine, etati u umi i duboko udisati
4 sekunde, zadrati disanje 4 sekunde i izdahnuti. To se
ponavlja 5 minuta, vie puta dnevno. Piti aj ujutro natate i
uvee pre spavanja od zovinog lia koje je brano pre cvetanja.
Nekoliko listia na olju vode kuvati 2-3 minute. Pije se tri
nedelje redovno. Zatim se 8 dana ne pije. Tada se nastavlja sa
ajem kamilice, koja se ne sme kuvati nego samo preliti
kljualom vodom. Prati se u hladnoj vodi, izbegavati toplu i
vruu vodu; noge ne izlagati suncu. Gimnasticirati na sveem
vazduhu, ali se ne umarati. Jesti to vie sirovu hranu: mleko,
mrkvu naribanu; sve vrste itarica (koje je potrebno 12 sati
natapati u malo vode pre nego to se kuvaju). Kuvati ih u malo
vode - vie u pari - sve dok ne popucaju. Kupus slatki i kiseli
treba sirovo jesti sa malo finog ulja. I ostalu hranu jesti to vie
u sirovom stanju.

Nesanica

Insomnija (nesanica) je poremeaj sna. Osobe koje pate od

insomnije se esto bude i ne mogu ponovo da zaspe ili ne mogu
da zaspe uopte. Najee se ale da ne mogu da sklope kapke
due od par minuta ili se prevru u krevetu i bude. Insomnija
dovodi do poremeaja dnevnog ciklusa, tako da insomanici
zamene dan i no (ukoliko su uopte sposobni da zaspe).
Insomnija dovodi do velike psihike i fizike iscrpljenosti i
drastino smanjuje koncentraciju. Ukoliko se insomnija nastavi
vie noi, ona moe da postane hronina i dovede do trajnog
gubitka sna, to moe imati teke posledice. Insomnija moe biti

posledica stresa, indikacija na lekove, emotivne rastrojenosti,

nekog psihikog ili fizikog oboljenja, alergije ili loe navike
spavanja. Insomnija je jedan od glavnih simptoma manija kod
osoba koje pate od bipolarnog poremeaja, i moe biti simptom
hiperaktivnosti tiroidne lezde, depresije, i raznih drugih fizikih
neprijatnosti sa stimulativnim efektima.

Osobe koje pate od insomnije bi trebalo da izbegavaju kofein u

bilo kom obliku. Kofein je est uzronik insomnije, ukljuujui
insomniju primeenu kod radnika nonih smena. Kofein se
nalazi u kafi, aju, kakau, orahu (ovo obuhvata sva pia); takoe
je naen u energetskim napicima kao to su red bul i guarana,
zatim u okoladi i razliitim slatkiima. Umesto napitaka koje
sadre kofein, piti herbalne ajeve ili obinu vodu.

Prostor za spavanje bi trebao da bude ugodan za spavanje. Dok

su neke osobe osetljive na svetlost, neke su osetljive na buku.
Spavaa soba bi trebalo da bude mrana i tiha tokom noi. Ne
koristiti spavau sobu za druge aktivnosti osim spavanja.
Takoe, odravati regularan raspored odlazaka na spavanje i
buenja. Izbegavati spavanje tokom dana.

Ponekad je nesanica simptom emotivnih problema sa kojima

osoba izbegava suoavanje. Nezadovoljstvo nainom ivota ili
izbegavanje suoavanja sa problemima takoe mogu dovesti do
nesanice. Pacijenti koji boluju od klinike depresije, mogu patiti i
od insomnije.

Neobjanjive alergije, kao to su mlene alergije, mogu

doprineti poremeaju sna. Ako je budilnik navijen za buenje na
odreeni sat, obavezno izbegavati gledanje u sat tokom noi i
ako je potrebno prekriti ga. Na taj nain se spreava raunanje
u glavi koliko je sna izgubljeno i koliko malo sna e biti

postignuto pre nego to budilnik zazvoni. Prihvatanjem injenice

da koliinu sna moemo utvrditi samo nakon buenja, a ne kada
pokuavamo da zaspimo, takoe moe biti korisno. (izvor:
www.wikipedia.org)

Recepti:

Ne sme se prekasno veerati. Tri sata pre spavanja ne treba

uzeti nikakvu hranu. Za veeru je najbolje svei kravlji sir,
jogurt, koja jabuka. Suprotno tome, ujutro treba obilno jesti. (1)

Prostorija u kojoj spavamo ne sme biti pretopla i mora biti

prozrana. Najbolje je spavati kod otvorenog prozora, ali tako da
prozor ne bude u blizini kreveta. (U tom sluaju mogu biti
otvorena vrata susedne sobe.) (1)

Dobro je neposredno pre spavanja oprati se hladnom vodom.

Jo je bolje kratko vreme moiti noge u prohladnoj vodi. Ako se
pere celo telo, stavi se u vodu sire. (1)

Protiv nesanice vau se plodovi anisa. (1)

Sat-dva pre spavanja dobro je proetati se na istom sveem

vazduhu i duboko udisati. (1)

Uzeti lipovog cveta, divljeg bosiljka - po 2 kaike; hajduke trave

- 3 kaike, divljeg imira (list) - jednu kaiku. Sve dobro
promeati. Od gornje meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra
kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, ocediti, pravim

medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela i jednu olju pre
spavanja. (1)

U litru prirodnog vina staviti 100 g maka da stoji 10 dana. Svaki

dan jedanput treba bocu protresti. Od tog vina pije se pre
spavanja po 1-2 aice. (1)

Jedna kaika usitnjenog kopra prelije se sa 200 g kljuale vode i

pije toplo pre spavanja. (1)

Pomeati po 20 g nane, matinjaka, trave ive, nevena i

valerijane. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele vode,
ostaviti pokriveno 2 sata, odliti i piti ujutro i uvee po jednu
olju. (1)

Iseckati 5 g valerijane i staviti u 2 decilitra hladne vode, ostaviti

12 sati, zatim procediti. Pije se pre spavanja. (1)

Uzeti jednu kaiku kopra (zdrobljeno seme) i preliti sa 2 decilitra

vrele vode, ostaviti 15-20 minuta da stoji, zatim piti 3-4 puta na
dan po 2 kaike. (1)

Uzeti 30 g valerijane, 40 g hmelja i po 15 g nane i matinjaka.

Od ovoga uzeti 1 kaiku, preliti sa 2 decilitra vrele vode,
poklopiti i ostaviti 2 sata, ocediti, medom zasladiti i pre
spavanja popiti 1 olju. (1)

Glogovom cvetu dodati malo lipe, majorana i 3 listia salate. To

preliti sa 5 decilitara vrele vode, ostaviti, procediti i piti po 4
olje na dan. (1)

Uzeti 2 g latica poljskog maka, 10 g salate i pregrt cvjetia

gloga, sve to prokuvati u litri vode. Piti po 2 olje pre spavanja.
(1)

ista platnena vreica se napuni lipovim liem s neto cveta.

Vreica se zavee i uroni u vodu. U toj se vodi kupa 15-20
minuta. S vreicom se masira lice i celo telo. Lice i krevet u
kojem spavamo treba poprskati mirisom lavandule. (1)

U etvrt litre vode i toliko belog vina uspe se 100-200 g soka od

enske bokvice i kuva 4-6 minuta. isti plua, jetru i bubrege.
Ujedno je dobro sredstvo protiv astme. (1)

30% valerijane, 40% hmelja i 15% metvice i matinjaka. Sve se

pomea i prelije sa pola litre vrele vode i pije se pre spavanja.
(1)

50 g. semena miroije kuvati 15-20 minuta na tihoj vatri u 0,5 l

vina, dobro umotati i ostaviti jedan sat da odstoji. Procediti i piti
po 50-60 g. pre spavanja. Ovo je nekodljivo narodno sredstvo
koje obezbeuje dobar san. (9)

2 supene kaike semena konoplje isitniti i prosejati. Preliti

aom vrele vode, umotati i ostaviti da odstoji 30-40 minuta.
Piti toplo pre spavanja; prvo popiti pola ae dva sata pre
spavanja a zatim ostatak sa talogom. Obavezno piti toplo u toku
dve nedelje. Koristi se kod povremene nesanice. (9)

Dve kaiice hmelja na jednu au vrele vode. Ostaviti dobro

uvijenu posudu da odstoji 4 sata, procediti. Popiti pre spavanja.
Jedan deo isitnjenog hmelja na 4 dela 50% alkohola. Tinkturu
ostaviti dve nedelje na tamnom mestu, procediti. Uzimati po pet
kapi tinkture na jednu supenu kaiku vode. Piti dva puta dnevno
pre jela, drugi put uzimati pre spavanja kod nesanice. (9)

Pre spavanja namazati lavandinim uljem slepoonice. 3-5 kapi

sipati na kocku eera i sisati pre spavanja. Obezbeuje dobar
san. (9)

Prati uvee noge vruom vodom.Ovaj postupak otklanja umor,

daje energiju, umiruje nervni sistem, poboljsava san. (9)

Jednu supenu kaiku isitnjenog korena zove preliti aom vrele

vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti 30 minuta,
procediti. Piti ovaj odvar po jednu supenu kaiku dnevno kod
nesanice i oteanog disanja. (9)

Tinktura od valerijane: jednu supenu kaiku isitnjenog korena

preliti aom vrele vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti po jednu
supenu kaiku tri puta dnevno.Odvar od valerijane: Jednu
supenu kaiku isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati
15 minuta na tihoj vatri, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po
jednu supenu kaiku tri puta dnevno.Alkoholna tinktura
valerijane moe se kupiti u apoteci. Piti po 15-20 kapi 2-3 puta
dnevno. (9)

25 g. hmelja na 100 ml alkohola ostaviti nedelju dana da stoji

na tamnom mestu, povremeno promukati. Piti po jednu
kaiicu 2-3 puta dnevno i pre spavanja. (9)

Praak od samlevenog hmelja moe se uzimati uvee kao

sedativ i sredstvo za spavanje. (9)

Staviti svei hmelj u platnenu vreicu i kod nesanice drati

ispod jastuka. Uspeh je garantovan, ak i kod teih oblika
nesanice.

Neuralgini bolovi lica

Neuralgija trigeminusa predstavlja povremene napade otrih

bolova u licu u predelu jedne od grana ovog ivca. Kod
simptomatskih neuralgija posredi su poznati uzroci nadraaja
ovog ivca: tumor pontocerebelarnog ugla, tumor Gasserovog
gangliona, zapaljenski procesi, multipla skleroza, bolesti zuba i
sinusa i dr. Bolest zuba, kao uzrok neuralginog bola lica, esto
je precenjena i nisu retki bolesnici kojima je nepotrebno i
neopravdano izvaeno vie zuba pre nego to je postavljena
pravilna dijagnoza idiopatske neuralgije. Uzrok idiopatske
neuralgije je nepoznat. Jedno od objanjenja bilo je da je posredi
zatezanje donje grane trigeminusa zbog asimetrine protruzije
donje vilice. To dovodi do povlaenja i ostale dve grane i
njihovog naslanjanja na ivicu kosti i tvrde modane opne.
Meutim, danas preovladaava miljenje da je idiopatska
neuralgija izazvana demijelinizacijom senzitivnih vlakana
korenova n. trigemunsa u pontocerebelarnom uglu zbog
kompresije od strane arterija i vena koje lee na njima. Bolest
se najee javlja posle 40. godine ivota, dvostruko ee u
ena. Bol je vrlo otar, kao udar noem ili elektrinom strujom i
najee se javlja u predelu gornje vilice, ree donje a najree u
predelu ela i oka. Karakteristina je pojava gra miia lica
zbog bolova. Nekada se istovremeno javljaju crvenilo lica,
vlaenje oka i sekret iz nosa. Bol najee zahvata samo jednu

polovinu lica. Napadi bolova traju od nekoliko sekundi do jednog

minuta, a kasnije neto due. Izmeu napada nema nikakvih
smetnji. Bolovi se javljaju vie puta dnevno tokom nekoliko
nedelja, a zatim nastupa miran period koji traje razliito dugo.
esto na licu, usni ili jeziku postoji taka sa koje se blagim
dodirom moe izazvati napad bola. Bol takoe mogu izazvati
hladan vetar, vakanje, gutanje, umivanje, zevanje ili govor.
(izvor: www.stetoskop.info)

Recepti:

Na suncu ubrane cvetove kamilice, divizme, hajduke trave i

timijana staviti po mogunosti svee, a moe i lako osuene, u
vreicu od lanenog platna a nju staviti na bolno mesto na licu.
Uzimaju se biljke ubrane na suncu zato to je usled dejstva
sunca kod njih koliina etarskog ulja vea, a zapravo ono ima
lekovito dejstvo. Osim toga, svakodnevno u gutljajima piti etiri
olje aja od navedenih biljaka, rasporeenog na ceo dan. Biljke
popariti i ostaviti da odstoje samo kratko vreme. Ukoliko bi pri
tom nastupili greviti bolovi, lice oprati toplim ajem koprive,
obrisati frotirom i staviti na njega vreicu od lanenog platna
napunjenu isitnjenom preicom. Obloge sa veden biterom
obavezno stavljati u krevetu. Ako se triput dnevno uzme po
mala kaika tih kapi, razblaenih u navedenoj ajnoj meavini,
bolesnik e takoe osetiti olakanje.

Neuralgija

Bol u podruju koje pokriva jedan ili vie ivaca. Bol moe biti
nagla i probadajua, ali moe potrajati satima pa i danima.
Uzroci bolova su nejasni. Misli se da je pritisak na ivac zbog
traume, upale ili tumora u blizini mogui uzrok. Neuralgine boli
nastaju i na reumatskoj osnovi, zbog zubobolje, usled infekcija i

trovanja (olovom, ivom, alkoholom,

otklanjanjem uzroka ako je poznat.

nikotinom).Lei

se

Recepti:

Pomeati 50 g nane, deteline i valerijane po 25 g. Od toga uzeti

3 kaike, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, 2 sata nakon
toga odliti. Piti ujutro i uvee po 1 olju. (1)

Pomeati 40 g nane i po 20 g matinjaka, hmelja i lavandinog

cveta. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele vode,
poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim odliti. Pije se po jedna oljica
ujutro i uvee. (1)

Uzeti po 20 g nane, matinjaka, dobriice, bosiljka i hmelja. 3

kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti,
ostaviti 2 sata, zatim odliti. Piti ujutro i uvee po jednu olju. (1)

Pomeati 50 g nane, 30 g sitno iseckane valerijane i 20 g gorke

deteline. Uzeti 1 kaiku ove meavine i preliti sa 2 decilitra vrele
vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, ocediti, medom zasladiti i
toplo piti po jednu olju nakon jela, ujutro i uvee. (1)

Pomeati po 10 g valerijane, glogovog i lavandinog cveta,

srdaca, kima, komoraa i matinjaka. Uzeti 3 kaike, preliti sa
5 decilitara vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, ocediti,
zasladiti medom, piti 3-4 puta u toku dana.

Nono znojenje

Nono znojenje se dogaa u bilo koje doba tokom spavanja. Ovo

stanje moe bitno poremetiti navike spavanja i dovesti do
nesanice i(li) stresa. Osim najbanalnijih razloga, kao to je
temperatura ili neprilagoena sobna temperature u spavaoj
sobi, postoji nekoliko moguih objanjenja za nono znojenje,
kao to ima i vie potencijalnih uzroka: menopauza, idiopatska
hiperhidroza, infekcije i upale, rak, lekovi, hipoglikemija,
hormonski poremeaji, neuroloki poremeaji.

Recepti:

Od davnina, alfija je veoma cenjena kao domai lek protiv

nonog znojenja. Biljku treba popariti i tokom dueg
vremenskog perioda aj piti ujutro, na tate. On organizmu
oduzima materije koje izazivaju nono znojenje. Dokazani lek
protiv ovoga zla, po starim knjigama o lekovitom bilju,
predstavlja i sledea meavina lekovitih biljaka: po 20 g alfije,
virka i rastavia. Ona se popari, kratko vreme ostavi da odstoji i
tokom dueg perioda pije svakodnevno, ujutro, pre doruka.
Ove biljke jaaju ceo organizam i time lee i nono znojenje. (2)

6-8 g praha lista i vrika alfije stavlja se u jelo kod glavnog

obroka. Ovaj prah lei i kaalj, eludani katar i guu.

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je bolest poremeaja pokreta. Poremeaji

pokreta nastaju zbog smanjenja luenja hemijske supstance
dopamina, i to u delu mozga koji ima vanu ulogu u kontroli
voljnih pokreta (bazalne ganglije). Bolest se obino polagano

razvija pa moe proi i nekoliko meseci, a i godina pre nego

bolesnik ustanovi da ima tegoba. Jedan od prvih simptoma
esto je lagano podrhtavanje ruku ili prstiju, koje se polagano
razvije u nevoljno ritmino podrhtavanje. Istovremeno,
izvoenje komplikovanijeg pokreta postaje oteano uz
ogranienja pokreta, a miii su ukoeniji uz nespretne, rigidne
pokrete. Tri su glavna simptoma Parkinsonove bolesti: tremor
(drhtanje), rigor (ukoenost miia ruku, nogu i vrata) i
usporenje pokreta. No, ne moraju istovremeno biti prisutna sva
tri simptoma niti se oni javljaju jednakim intenzitetom. esto je
prisutna depresija, smetnje sna, mokrenja i stolice. Brzina
napredovanja intenziteta simptoma i same bolesti razliita je i
zavisi od pojedinca. Kod nekih bolesnika ak i due vreme
bolest ne utie na sposobnost obavljanja svakodnevnih
aktivnosti. Vano je na vreme otkriti bolest i leiti njene
simptome. (izvor: www.stetoskop.info)

Recepti:

Svei listovi zeje soce, koja kao tepih pokriva tlo naih
listopadnih i etinarskih uma, operu se i iscede u sokovniku.
Svakog sata bolesnik treba da popije tri do pet kapi razblaenih
u aju od hajduke trave, od kojeg se pripremi etiri do pet olja
dnevno. Rastvor kapi zeje soce mora da usledi najmanje u
trostrukoj koliini aja. U isto vreme, u kimu utrljavati,
naizmenino, svee isceen sok od zeje soce i tinkturu
hajduke trave. Na suncu ubrane cvetove hajduice potopiti u
rakiju od ita ili od voa, jaine 38-40%, i 14 dana drati na
suncu. U toku dana etiri sata na potiljku drati oblog sa veden
biterom. Sa njim bolesnik ne mora da lei. Ukoliko bi pored
drhtanja dolo i do izvesne ukoenosti udova, sprovode se
potpune kupke od timijana sa 200 g zelja. Ista kupka, ponovo
ugrejana, moe da se upotrebi jo dva puta. (2)

U litrenu staklenku nalijemo pola litre ulja od pamukovog ploda.

Na to ulje spustimo jednu licu usitnjenog korena kopitnjaka i
ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili toplom mestu. Tim lekom
masira se hrptenjaa i drhtavica e nestati. Ima ljudi koji tim
lekom lee pijanstvo. (1)

Protiv drhtanja ruku priprema se sledei aj: Jednu kaiku

koprive kuvati sa 200 grama vode 3-4 minute. Pije se triput
dnevno po jedna olja. Pije se due vremena, aj koristi ne samo
ivcima, nego i slabokrvnima, sranim bolesnicima i protiv
astme. (1)

Lie kadulje istui u prah i to uzimati u jelu po kafenu kaiku

dnevno. (1)

Pomeati po 3 kaike stolisnika i zejeg trna, po 4 kaike

draguca i brezovog lia. Jednu kafenu kaiku ove meavine
preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti da stoji poklopljeno
10-15 minuta i to piti svaki sat-dva, po nekoliko gutljaja.

Skleroza mozga

Skleroza je pojam koji u svakodnevnom govoru oznaava laganu

ali postupnu destrukciju jednog organa ili tkiva koji postaju tvrdi
(gr. Skleros), fibrozni i sa oteenom funkcijom.

Recepti:

Uzme se rastavi, hajduka trava i rutvica u jednakim

koliinama i dobro promea. Od te meavine jednu kaiku na

300 g vode kuvati 2-3 minute. Pije se triput dnevno po jedna

aica
pre jela. Ponavljati 8 dana. Zatim 8 dana ne piti. Nakon 8 dana
ponoviti itd. do izleenja. (1)

Boje platice (Alchemilla vulgaris) usitnjene i suve 2 kaike

preliju se sa 300 grama kljuale vode. Ostaviti da stoji 15-20
minuta poklopljeno. Pije se dva puta dnevno posle jela po
jednua oljica. (1)

Lei se uglavnom dijetom: ne jesti meso, hleba to manje, ne

piti alkohol ve mleko, vodu i lekoviti aj. uvati se paprenih,
ljutih i slanih jela. Kuvati na ulju ili primeniti dijetu koja je
navedena kod multiple skleroze. Jesti sve vrste voa i to obilato.
Isto tako i sirovo povre: mrkvu, celer, perun, kelerabu i
zrnastu itnu hranu. Jako se uvati zatvora. U tu svrhu jesti
ljive, piti surutku. to vie se kretati na sveem vazduhu. Ne
sedeti satima na istom mestu. Gimnasticirati. ist vazduh
udisati: 4 sekunde udahnuti, 4 sekunde vazduh zadrati i 4
sekunde izdahnuti. Piti ovaj aj: hajduka trava, list umske
jagode, plod i cvet gloga - 4 kaike, plod perunov (seme) - 2
kaike. Sve dobro promeati i od te meavine jednu kaiku
preliti sa 300-400 g kljuale vode. Piti triput dnevno po jednu
olju.

tucanje

tucanje je kontrakcija dijafragme koja se ponavlja nekoliko

puta u minuti. Kod ljudi, brz ulaz vazduha u plua izaziva
zatvaranje epiglotisa stvarajui karakteristian "hik" zvuk. U
medicini je poznato kao sinhrono lepranje dijafragme. Latinski
je naziv singultus. tucanje je nevoljan akt i obuhvata poseban

refleksni luk.Napadi tucanja obino prestaju sami bez

intervencija. tucanje izazivaju poremeaji srednjeg i
perifernoga nervnog sistema poevi od podraaja ili povrede
freninog nerva (nervus phrenicus nerv dijafragme) do
toksinih i metabolikih poremeaja navedenog sistema.
Nastanu i nakon uzimanja alkoholnih i gaziranih pia i zainjene
hrane. Smeh i brzo jelo mogu biti uzrok tucanju. Hemoterapija
je navedena kao jedan od uzroka tucanja.

Recepti:

Kod napada tucanja treba nakapati na kocku eera nekoliko

kapi vinskog sira i to pojesti, tucanje e proi. (1)

Pekmez od crvenih ribizla odlino je sredstvo protiv tucanja.

Kod napada uzima se po jedna kaiica. (1)
Semenke anisa stuku se u prah i popije se pola kaiice sa
vodom.

BOLESTI OKA

Bolesne i suzne oi

U etvrt litre vode stavi se jedna kaika usitnjenog vidca (vidova

trava, Euphrasia officinalis). To pustimo da zakuva. Zatim se
ostavi poklopljeno da stoji dok se ne ohladi do 30C (tako da
oima nije ni hladno ni vrue). Uzme se okrugla aica koja se
do polovine napuni gornjim ajem. Glavu treba nagnuti napred,
a aicu pritisnuti na onu upljinu tako da potpuno pristane.
Sada se otvori oko. Zatim se glava digne i ponovno sputa (ne

skidajui aicu). To se ponavlja nekoliko puta: gore-dole tako

da aj dobro opere oko. Za pranje svakog oka uzima se uvek
svei aj. (1)

Kod ove veoma neprijatne pojave treba piti aj od meavine 10

g vidove trave, 10 g odoljena (valerijane), 15 g korena blaenog
(pitomog) kalja, 10 g cveta jorgovana, 15 g virka, 20 g kamilice
i 10g rute (Ruta graveolens). Preko noi, u pola litre hladne vode
drati potopljeno 15 g ove meavine, a sledeeg dana zagrevati
do kljuanja. Promeati, skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji tri
minuta. Kada se malo ohladi, u ovu tenost umoiti gazu i oblog
jo topao staviti na zatvorene oi. Ponoviti nekoliko puta u pola
sata. Posle toga oi pokriti suvim povezom i izvesno vreme
mirovati.

Glaukom (zelena mrena)

Glaukom nastaje kada ima previe tenosti u oku obino zato

to su odvodni kanali zapueni. Poto se tenost koja ne moe
da istekne iz oka i dalje stvara, ona se nagomilava u oku i tako
nastaje povien oni pritisak. Povien oni pritisak gura vidni
ivac prema pozadi i izaziva njegovo oteenje. Ako oni pritisak
dugo ostane povien, on razara deo po deo vidnog ivca.
Razaranje vidnog ivca se ispoljava postepenim promenama u
vidu. U poetku su promene u vidu male i ne zahvataju centralni
vid (sredinji deo koji vidimo kada gledamo pravo ispred sebe ili
itamo). Promene u vidu se u poetku deavaju iznad, ispod i sa
strane centralnog vida tako da oboleli od glaukoma ne
primeuje pad vida. Tek u zavrnoj fazi glaukomne bolesti dolazi
do propadanja centralnih delova i potpunog gubitka vida. (izvor:
www.wikipedia.org)

Recepti:

Zelena mrena nije samo bolest oiju; ona pre potie od

oteenja bubrega. U veini sluajeva,ova bolest je propraena
reumatskim bolovima i bolovima zglobova. Od meavine istih
delovakoprive, razgona, nevena i rastavia svakoga dana treba
da se pije dve do tri olje aja u koji se svaki put doda mala
kaika veden bitera. Da bi ozdravljenje nastupilo za to krae
vreme, poeljno je da se navedene biljke uberu svee. Kada je
re o sivoj mreni, vie puta dnevno namazati veden biter preko
kapaka. Kod zelene mrene veoma je vana sedea kupka od
rastavia. Poremeeni bubreg prenosi pritisak nagore, u oi.
Sedeim kupkama od rastavia sniava se oni pritisak.Kupke
imaju na bubrege takvo dejstvo da pritisak u oima esto pada
jo za vreme kupanja. Za jednu kupku potrebno je 100 g
osuene ili otprilike pola kofe, a to su 2,5 litre, svee biljke. Ona
se preko noi natapa u hladnoj vodi. Sledeeg dana se ugreje,
procedi i doda vodi za kupanje koja je umerene temperature.
Kupanje traje 20 minuta. Za vreme kupanja dodaje se topla
voda kako bi se odrala ista temperatura. Prostorija treba da
bude prijatno topla. Voda pri kupanjupokriva bubrege, dok je
srce izvan vode. Posle kupanja se ne treba obrisati nego obui
bade-mantil i jo jedan sat se pariti u prethodno zagrejanom
krevetu. Ista voda, ugrejana, koristi sejo dve veeri. Recept za
pripremanje parne kupke za oi 20 g vidove trave 20 g odoljena
(valerijane) 10g vrbene 30g cveta zove 20g kamilice Sve se
dobro promea.Pet ravnih velikih kaika meavine popari se s
pola litre belog vina ugrejanog do temperature kljuanja. Para
treba da deluje na zatvorene oi. Vino je najbolje staviti u bocu i
sa manjom koliinom svaki put pripremiti sveu parnu kupku.Da
bi iz oiju nestali bolovi koji su esto neprijatni, na zatvorene oi
se, posle ruka, stavi vata ovlaena veden biterom. Ona
kupka moe da se pripremi i od vidove trave ali sa veoma
slabim ajem. Pogoranje oboljenja oka posle kupke od vidove
trave znak je da je upotrebljena prevelika doza. Na jednu olju
uzima se najvie pola kafene kaike biljke i ostavi u vodi da
odstoji veoma kratko. Obloge za oi preporuuju se samo sa

ovako slabim ajem. On svaki put mora da se pripremi sve i

slui za samojednu upotrebu.

Gnojne oi

Na oi bolesnika staviti trulu jabuku sitno iseckanu i preko toga

zavoj. Preko zavoja gustu krpu. Za 8 dana oi e biti zdrave. (1)

Usitnjenog perunovog lia - 2 kaike stavi se u 300 g vode i

kuva 3-4 minute. Kroz gazu ili prokuvanu belu krpu to se procedi
i tom tekuinom oi ispiraju. Preko noi stavljati obloge od istog
aja. Svakako se mora dobro procediti. (1)

Katarakta

Katarakta ili siva mrena predstavlja zamuenje onog soiva to

dovodi do slabljenja vida. Naziv potie od grke rei Katarasso
to znai vodopad. Predeo zenice kod katarakte je beo kao
vodopad. Postoje mnogi uzroci nastanka katarakte. Kod dece
ona moe da bude razvojna anomalija ili da nastane posle nekih
infekcija majke tokom trudnoe. To je uroena katarakta.
Povreda oka, ultraljubiasto zraenje, eerna bolest,
dugotrajna upotreba nekih lekova kao to su kortikosteroidi
mogu da doprinesu nastanku takozvane sekundarne katarakte.
Najee katarakta nastaje kod starih ljudi, kao deo procesa
starenja i tada se naziva staraka katarakta. Ona ini 90% svih
katarakti. Obino se javlja posle 60. godine ivota. Uzrok
nastanka katarakte jo se ne zna. Problem je najverovatnije u
poremeaju metabolizma soiva. Stadijumi razvoja katarakte
su: poetna, nezrela, zrela i prezrela. Kada katarakta postane
potpuno bela ona se naziva zrela katarakta. Tada prouzrokuje
potpuni gubitak vida i moe dovesti do zapaljenja i bolova u

oku. Najvaniji simptom katarakte je smanjena otrina vida.

Poetna katarakta dovodi do malog oteenja vida. Intenzivnija
katarakta dovodi do veeg oteenja vida, a potpuno zamueno
soivo dovodi do gubitka vida. Drugi simptomi katarakte mogu
biti ukasta prebojenost i blago bletanje svega oko bolesnika
(kao da se gleda kroz uti filter) i duple slike. Nekada bolesnici,
u poetnoj fazi razvoja katarakte, primete da im je vid na blizinu
bolji nego to je bio. Svi simptomi katarakte mogu biti posledica
i neke druge bolesti oka, zbog ega je obavezan pregled kod
onog lekara. Dokazano je da su anse za razvijanje katarakte
manje ukoliko se jede dobro balansirana hrana, ne izlae
previe ultravioletnom zraenju, nose zatitne naoare sa
filterom kao i ukoliko se dobro kontrolie i lei eerna bolest.
(izvor: www.wikipedia.org)

Recepti:

68 listova sveeg perunovog lista operemo u istoj vodi. To

lie stavimo preko noi na oi i poveemo gazom ili istom
prokuvanom belom krpom. Ujutro se u zamraenoj prostoriji
zavoj skine. Nakon umivanja ruke se dobro operu sapunom.
Zatim u istu zdelu nalijemo hladnu bistru vodu. U tu vodu
iscedimo sok od dva povea limuna i rukama zapljuskujemo oi.
To ponavljamo do ozdravljenja.

Konjuktivitis

Konjunktivitis je upala sluzokoe oka. Sluzokoa oka se naziva

venjaa ili latinski conjunctiva i pokriva prednji deo beonjae
oka i unutranji deo gornjeg i donjeg kapka. Do upale venjae
mogu dovesti infekcije, alergije ili povrede oka, moe se javiti
kod nosioca kontaktnih soiva i usled mnogih onih i optih
bolesti. Jako su este i javljaju se u svim uzrastima. Konjuktivitis

moe biti virusni, alergijski, bakterijski, neonatalni, inkluzijski,

gonokokni i hronini konjunktivitis (trahom). Simptomi su
crvenilo konjuktive, smetnje suzenja, iritacija (bockanje,
peenje, svrab) oka i kapaka, a oni kapci su esto slepljeni kod
buenja.

Recepti:

Uzeti kamilicu, zovinog cveta, lazarkinje i ruinih latica u

podjednakim delovima.Dobro pomeati i od te meavine jednu
kaiku preliti sa pola litre kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 15
minuta. Nakon toga ocediti. Tri oljice odvojiti. Piti triput dnevno
po jednu oljicu. Ostatkom ispirati oi. (1)

U kaiicu mlake vode, stavi se nekoliko kapi pravoga meda.

Kad se dobro rastopi, time se mau oi, ali se ne smeju trljati.
Dobro ini i svee vrcani med, ako se neka kap kapne u oi. (1)

Jednu bocu irokog grla napuniti sveim cvetom zove bez

peteljke. Grlo boce se zatvori pergamentom ili celofanom i
ostavi da stoji 2-3 nedelje na toplom mestu ili na suncu. Za to
vreme taloie se na dnu staklenke crna tekuina. Kad cvet
dobije boju re, iscedi se crna tekuina kroz istu belu krpu ili
gazu. Koliko bude tekuine, toliko se doda 96% alkohola. Dobro
se promea i boca dobro zatvori. Pre upotrebe bocu treba dobro
protresti da se talog pomea s aalkoholom. Od te tekuine
nakapa se malo na komadi vate, oko zatvori i vata poloi na
bolno oko. Preko vate povee se suva krpa, koja se sa vatom
ostavi preko noi na oku. Ponavlja se nekoliko veeri. Ujutro se
oko ispere mlakim mlekom ili ajem od kamilice,
koja se mora procediti preko iste guste krpe.

Slabe oi

Bokvica muka - 2 kaike, koren valerijane jednu kaiku; ruta

jednu kaiicu. Sve dobro pomeati i od te meavine jednu
kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Piti tri puta dnevno
jednu oljicu pre jela i oi ispirati. (1)

Tri kaike kamilice prelije se sa pola litre kljuale vode i ostavi

jedan sat da se ohladi. Tad se procedi, ali pri tom se pazi da
tekuina ostane bistra - bez primesa kamilice. Tad se ispiraju oi
sunerom ili istom krpicom koja se obilno namae u oparku.
Oi se peru dva puta dnevno po nekoliko minuta. (1)

Ako je magla pred oima, treba sok od dva vea limuna iscediti
u pola litre iste bunarske vode i time zapljuskivati oi po
nekoliko minuta - dva puta dnevno - sve dok oi ne ozdrave.

Slab vid

U svako jelo stavljati malo majine duice, umivati oi u vodi u

kojoj se natapala majina duica. To se ponavlja sve dok se vid
potpuno ne oporavi. (1)

Ako peku oi, treba ih ispirati ajem od muke i enske bokvice.

(1)

Obraze ne umivati vodom. Oko oiju i vee treba masirati

kiselim mlekom ili surutkom i posle masiranja oi se dobro
obriu. Ujutro, pre obrokaa i pre spavanja oi se natrljaju pravim
maslinovim uljem. Oi e ojaati, a vid znatno popraviti.

BOLESTI ORGANA ZA DISANJE

Astma (MAGNETNA VODA)

Bronhijalna astma (Asthma bronchiale) hronino je upalno

oboljenje donjih disajnih puteva osetljivih na veliki broj raznih
agenasa. Oni dovode do naglog razvoja u principu reverzibilne
opstrukcije donjih disajnih puteva izazivajui akutni astmatini
napad. Ovde se radi o hiperiritabilnosti traheobronhijalnog
sistema. Kada su napadi uestali sa kratkim razmacima izmeu
njih ili kada astmatini napad due traje (nema jo jedinstvenog
stava) bez mogunosti njegovog prekida, onda je to status
asthmaticus. Patofiziologija razvoja bronhijalne astme je
sledea: Upala disajnih puteva usled neadekvatnog oslobaanja
medijatora alergijske reakcije: histamina, citokina, lipidnih
medijatora. Suenje disajnih puteva zbog bronhospazma,
edema sluzokoe bronhijalnog sistema, ilavog bronhijalnog
sekreta (dyscrinia). Poremeaji oksigenacije zbog neadekvatne
ventilacije i perfuzije, a kod tekog astmatinog napada dolazi
do hiperkapnikog prestanka disanja.

Astmatini napad moe da pokrene vie faktora: alergijske

reakcije, infekcije disajnih puteva, lekovi (npr. aspirin,
nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta-blokatori), napor, stres,
u toku sna (najvei broj smrtnih ishoda astmatinog napada
deava se u toku spavanja). Znaci i simptomi astmatinog
napada su izarzito teko disanje i borba za vazduh, zauzimanje
sedee pozicije uz upotrebu pomone disajne muskulature,
ubrzano disanje (tahipneja) oko 40-50 respiracija u minuti,
tahikardija. Ako se ne prekine napad razvija se cijanoza i
nemogunost govora, tzv. govorna dispneja uz tendenciju daljeg
pogoranja stanja bolesnika. (izvor: www.wikipedia.org)

Recepti:

Dobro usitniti list i cvet podbela, koren belog sleza, cvet i list
divizme. Jednu kaiku te mjeavine preliti sa 300400 g
kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim
ocediti, po elji zasladiti (po mogunosti pravim pelinjim
medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i
toplo piti pre jela tri puta na dan po jednu olju. Jo je bolje, ako
je mogue, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. (1)

Omana i gaveza (koren), po 3 kaike, pasje trave, majine

duice, po 4 kaike. Jednu kaiku te mjeavine preliti sa 300
400 g kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta.
Zatim ocediti, po elji zasladiti (po mogunosti pravim pelinjim
medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i
toplo piti pre jela tri puta na dan po jednu olju. Jo je bolje, ako
je mogue, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. (1)

Kaika hmelja kuvanog nekoliko minuta u 100 g vina i 100 g

vode, vrlo je dobar lek protiv astme. (1)

Protiv proirenja plua kod bronhijalne astme vrlo dobro koristi,

naroito kod izbacivanja ispljuvka, tinktura od cele biljke
dragoljuba (bez korena). Na svakih 100 g 96% jakog alkohola
stavi se u bocu jedna kaika usitnjenog lista divljeg dragoljuba,
koji treba da stoji 68 dana. Nakon toga se ocedi i uzima,
razreen s malo vode, dva do tri puta dnevno jednu kaikicu.
(1)

Primo 30 dkg eera. Kad eer zarumeni, dodamo 9 kaika

meda i 3 ovee glavice crnog luka, kojeg pret hodno ieckamo na
sitno. Tome dodamo 1.500 g vode, sve zajedno dobro

promeamo i stavimo da kuvamo poklopljeno dok se ne

ukuva 50% tenosti. Od vremena do vremena potrebno je malo
poklopac podizati. Procedimo, stavimo u boce i dobro zaepimo.
Od tog leka uzima se pre jela jedna kaika. (1)

Uzme se nekoliko kriki belog luka, stavi u istu belu prekuvanu

krpu ili gazu i zdrobi. Tada se na kocku eera nakapa nekoliko
kapi soka i pojede. To se ponavlja svakog jutra natate do
potpunog ozdravljenja. (1)

Astmu i slaba creva lei anis. Dve kaike anisa staviti u pola litre
vode i kuvati 10 minuta. (1)

Naberite koprive i stavite do polovine litrenog lonca. Zatim

dodajte 2 kaike gospine trave i 2 kaike nane (metvice). To se
sve zajedno kuva 23 minute. Nakon toga se ostavi poklopljeno
da stoji 1015 minuta. Tada se ocedi i pije triput dnevno po
olju. (1)

Ren dobro oistimo (4 kaike narendamo) i stavimo u prikladnu

posudu. Na ren nalijemo vinsko sire, toliko da ren bude 3 prsta
ispod sireta. Tada tu masu kuvamo tako dugo dok ren ne
postane mekan. Zatim ga ocedimo i toj koliini dodamo istu
koliinu meda. Sve kuvamo dok se ne zgusne. Dodamo kuvani
ren i pustimo da jo jednom provri. Kad se ohladi, stavimo u
staklenku i od tog leka uzmemo svako jutro i vee po jednu
kaiku. (1)

Iseckanog korena omana uzeti 1 kaiku i preliti to sa 2 dcl vrele

vode, poklopiti i kad se ohladi piti svaka dva sata zaslaeno
medom. (1)

Po 20 g anisa, podbela (cveta) i 60 g podbela (lista). Uzeti 3

kaike te smese i kuvati u pola 1itre vode, ostaviti da se ohladi i
piti umesto vode. (1)

Pomeati po 20 g hajduke trave (list), podbela, izopa,

matinjaka i crnog sleza (cvet). Tri kaike ove meavine preliti
sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, a zatim piti
umesto vode. (1)

Pomeati po 20 g rosopasa, podbela, pasjeg drena (plod) i

petrovca. 3 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode,
poklopiti i ostaviti 2 sata. Zatim ocediti i piti 3 puta na dan pola
sata pre jela. (1)

Uzeti po 20 g anisa i podbela (cvet) i 10 g podbelovog lista. Od

toga uzeti 3 kaike i kuvati 10 minuta u pola litre vode. Ostaviti
pokriveno celu no. Pije se umesto vode. (1)

Biljke divljeg ruzmarina 25 gr , koprive 15 gr sitno iseckati i

pomeati. Preliti ovu meavinu litrom vrele vode , umotati i
ostaviti tri sata. Procediti i piti po pola ae 5-6 puta dnevno.
Koristi se kod bronhijalne astme, prehlade, reumatizma, kalja.
U narodu se smatra da posle dve nedelje uzimanja ovakvog
sastava astma u poetnom stadijumu prolazi. Kod velikog kalja
deca uzimaju po jednu kaiicu 3-5 puta dnevno. (9)

Isitniti metlinu 40 g , kamilicu 200 g, brezine pupoljke- 60 g,

divlji ruzmarin 20 g, sve dobro pomeati i dve supene kaike
meavine preliti sa 500 ml vrele vode, umotati i ostaviti 5-6 sati,

procediti. Piti toplo po pola ae tri puta dnevno pre jela. Koristi
se kod astmatinog bronhitisa. (9)

Meavinu od borovih pupoljaka- 1 deo, ivovlaka- lista- 1 deo,

podbjela-lista- 1 deo, sipati u au hladne vode i ostaviti dva
sata; posle toga kuvati pet minuta, ohladiti i procediti. Ovu dozu
popiti u toku dana podeljenu na tri dela. Koristi se kod
bronhijalne astme i velikog kalja. (9)

Bedrenik ( komora ) - koren, je staro narodno sredstvo protiv

astme. Poto je koren teko rastvoriv u vodi, uzeti dva dela
korena na 5 delova alkohola. Ostaviti da odstoji 8 dana na
tamnom mestu. Procediti i piti po 30 kapi sa kaikom vode 4-5
puta dnevno.Napomena : dva dela korena- prema teini, a
prema zapremini to je skoro polovina posude sa alkoholom. (9)

Kod bronhijalne astme se koriste cvetovi zove u meavinama:

cvet zove, rosulja, ivovlaka i dan-i-no u jednakom odnosu. 4
kaiice isitnjene meavinekuvati nekoliko minuta i kada se
ohladi procediti. Odvar piti u toku dana u tri navrata kod
bronhijalne astme i bronhitisa.
Cvet zove, travnati deo sranika, eljasta metvica ( crna
kopriva ), rusina, borovi pupoljci- sve u jednakim koliinama.
Nain pripremanja je isti kao i u prethodnom receptu.
Cvet zove- jedan deo, kora mlade ive- jedan deo, list podbjelajedan deo, plodovi anisa- dva dela, plodovi ipurka- dva dela.
Nain pripremanja i primene je kao u prethodnom receptu. (9)

Podbjel 4 kaiice isitnjenih listova preliti aom vrele vode,

ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po ae 4 puta dnevno. (9)

Dve supene kaike isitnjenog korena vrtne repe preliti aom

vrele vode, kuvati 15 minuta, procediti. Piti po ae 4 puta
dnevno ili jednu au uvee. (9)

Sok od repe sa medom koristi se kod kalja po 1-2 supene

kaike 3-4 puta dnevno. (9)

Oman ( isitnjeni koren ) - 20g , dan-i-no 20g , timijan- 20 g ,

anis ( isitnjeni plodovi ) - 20 g , podbjel ( list i cvetovi ) - 20 g.
Meavinu od dve supene kaike preliti sa 500 ml vrele vode i
ostaviti u pokrivenoj posudi jedan sat da odstoji. Piti toplo po
pola ae. Dodati eer po ukusu odmah posle dugog stajanja
dobija oporo-gorak ukus. (9)

Anis ( plodovi )- 20 g , divlja miroija ( plodovi ) - 20 g , timijan

20 g, sladi ( koren ) - 20 g. Sve sastojke dobro isitniti i preliti sa
500 ml vrele vode. Piti toplo 4 puta dnevno, po mogunosti i
nou. (9)
Bolesti nosa

Naroito kod katara treba uzeti: zovina kora, kadulja, borovnic,

nana - po dve kaike. Jedna kaika te meavine prelije se sa 2
decilitra kljuale vode, nakon toga se ostavi 10-15 minuta da
stoji poklopljeno. Zatim se ocedi i time ispira nos i umrkava. (1)

Svake veeri pre spavanja treba pariti glavu i noge trinjem od

sena. U nos nakapati nekoliko kapi tinkture od arnike (moravke).
Piti aj od jednakih delova kamilice, bokvice i korena od
anelike. Od gornje meavine uzme se jedna kaika na 200-300
g kljuale vode i dve kaike pravog pelinjeg meda. Pije se
triput dnevno po jedna oljica. (1)

Emfizem plua

Emfizem plua definie se kao trajno uveanje disajnih puteva, distalno od

terminalnih

bronhiola,

koje

nastaje

dilatacijom

vazdunih

prostora

ili

destrukcijom pregradnih zidova izmeu alveola. Emfizem plua karakteriu

oteenja plunog tkiva u osnovnoj jedinici plua za razmenu gasova (acinus).
Na osnovu lokalizacije morfolokih oteenja u acinusu, razlikuju se dva oblika
ovog oboljenja: panacinusni i centroacinusni emfizem. Veoma esto oba tipa
morfolokih oteenja se uoavaju u istom plunom krilu, s tim to moe da
preovladava jedan ili drugi tip.

Veliki broj lekara prihvata miljenje da hronini bronhitis i emfizem plua ine
celinu (po nizu patofiziolokih poremeaja koje zajedno prouzrokuju i
uzajamnim patogenetskim vezama) i zajedno su poznati pod imenom
hronina opstruktivna pluna bolest. Obino se prvo javlja bronhitis, a kasnije
sa pogoranjem stanja i emfizem.

Za nastanak emfizema znaajno je vie faktora rizika (puenje, zagaenost

vazduha, infekcije i genetiki inioci). Duvanski dim je, van svake sumnje,
primarni uzrok pojave emfizema plua. Puai imaju veu smrtnost, kao i veu
prevalencu poremeaja plune funkcije, respiratornih simptoma i svih oblika
opstruktivne bolesti disajnih puteva. Incidenca i mortalitet od emfizema u
urbanim,

industrijski

razvijenim

sredinama

vii

su

nego

ruralnim.

Egzacerbacije hroninog bronhitisa povezane su sa veom zagaenou

vazduha sumpor-dioksidom i vrstim esticama. Poslednjih godina poznat je i
tetan uticaj zagaenosti vazduha u zatvorenom prostoru zbog praine i
upotrebe razliitih vrstih goriva za grejanje i kuvanje.

Osnovni funkcionalni poremeaji u hroninom bronhitisu i emfizemu plua su:

poremeaj prolaznosti disajnih puteva, naduvenost plua i poremeaj
koncentrcije gasova u krvi. Patofizioloki poremeaji su kaalj, iskaljavanje,
"sviranje" u grudima i dispnea. Dominantan kliniki simptom u emfizemu
plua je oseaj nedostatka vazduha (dispnea), koji se javlja pri naporu. Obino
ga prati veoma malo kalja i oskudno iskaljavanje sluzavog ispljuvka. Do
ovoga dolazi na vie naina: zapuavanjem bronhija nagomilanom sluzi,
zadebljavanjem sluznice, smanjenjem lumena bronha i sl. Kao posledica
poremeaja prolaznosti disajnih puteva, dolazi do "zarobljavanja" vazduha u
pluima, gubitka elastinosti tkiva i naduvenosti. Bolesnik sa emfizemom
esto je mrav, astenian. Najee sedi povijen unapred, ispruenih ruku,
oslanja se na dlanove da bi fiksirao rameni pojas i omoguio da se leni miii
koriste za efikasniji ekspirijum. Oni obino diu kroz stisnute usne ("puenje
usana"). (izvor: www.wikipedia.org)

Recepti:

Emfizem plua, isto kao i srana astma i oboljenja titaste lezde, koji su
takoe praeni guenjem, preteno nastaje zbog poremeaja rada jetre.
Pritisak jetre nagore umnogome doprinosi oticanju bronhija, plua i srca, te se
ovi ire. Zbog neprestanog pritiska jetre na osetljivu titastu lezdu, dolazi do
patolokih promena na njoj. U ovakvom sluaju, ujutro treba piti jednu olju
aja od preice (Lycopodium clavatum), tokom dana etiri sata drati oblog od
vedske granice, a preko noi primeniti parni oblog od rastavia. Puna aka
rastavia stavi se u sito iznad kljuale vode, pa se tako greje i razmekava.
Umotana u povez, biljna kaa se stavi na obolelu jetru. Pritisak jetre e
popustiti, te e postepeno prestati guenje od kojeg bolesnik toliko strepi. (2)

Uzeti u jednakim proporcijama koren omana, list nane, majinu duicu, list
alfije, list eukaliptusa. Jednu kaiku smese preliti jednom aom vrele vode,
ostaviti na toplom mestu, procediti. Piti po olje 3 puta na dan. (3)

Uzeti 2 dela rastavia, po 1edan deo gorocveta (Adonis vernalis), ploda kimai
ploda moraa.Jednu kaiku smese preliti aom vrele vode,ostaviti da stoji,
procediti.Piti po 1/3 ae 3 puta na dan. (5)

Uzeti 1 kaiicu cvetova krompira, preliti jednom aom vrele vode. Natapati
1-2 sata, procediti I popiti u roku od dva sata, ili piti 30-40 minuta pre jela po
pola ae 3 puta na dan u toku jednog meseca. (5)

Grip

Grip ili influenca je veoma zarazna bolest, koja se najee karakterie tekim
poremeajima

opteg

stanja

uz

slabije

izraene

poremeaje

gornjih

respiratornih puteva. Grip uzrokuju virusi, koji se prenose kapljicama u

vazduhu nastalim kijanjem ili kaljanjem zaraene osobe. Javlja se obino u
manjim ili veim epidemijama, a u intervalima od priblino 30 godina i u
svetskim pandemijama. Tada se obino javljaju i teki oblici bolesti sa
izraenim komplikacijama, koje mogu biti smrtonosne. Veina zaraenih se
ipak oporavlja u roku od nedelju dana, ali kod starijih osoba i onih sa astmom,
sranim i plunim bolestima mogu se javiti komplikacije u obliku bronhitisa ili
upale plua. Osim kod ljudi, grip se javlja i kod svinja, konja i drugih sisara,
kao i kod divljih i domaih ptica. Neki tipovi gripa mogu se prenositi s jedne

vrste na drugu, kao npr. ptiji grip uzrokovan virusom H5N1. (izvor:
www.wikipedia.org)

Recepti:

Nana, lincura - po 2 kaike, pelin - pola kaike. Dobro promeati i od te

meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti 10-15
minuta da stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu olju ili svaki satdva po nekoliko gutljaja. (1)

imir divlji, koren ili kora - pola kaike, kamilica, koren drenka, hajduka
trava - po jedna kaika, list umske jagode 2 kaike. Dobro promeati i od te
meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti 10-15
minuta da stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu olju ili svaki satdva po nekoliko gutljaja. (1)

List podbela, cvet zove, koren maslaka - po 2 kaike; cvet lipe, bokvica
enska - po jedna kaika. jedau licu.Dobro promeati i od te meavine jednu
kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti 10-15 minuta da stoji, zatim
ocediti i piti triput dnevno po jednu olju ili svaki sat- dva po nekoliko gutljaja.
(1)

U 2 decilitra vode ukuva se 4 kaike prave, fino samlevene kafe, u to se

nacedi sok od jednog poveeg limuna, uspe 4 kaike ruma i sve zajedno
popije u trenutku kad se osea napad groznice. (1)

Zovin list, koren anelike, kamilica, cvet lipe, kantarion, cvetovi vrbe, list
divizme, koren anisa - od svakog uzeti po jednu kaiku i en belog luka. Sve se
dobro usitni i dobro promea. Od te meavine se jedna kaiica prelije sa 200
g kljuale vode i ostavi da stoji poklopljeno 15 minuta. Pije se ujutro natate i
uvee po jedna olja. (1)

Bukvica 1 deo, kamilica 1 deo, alfija 1 deo. Sve isitniti i dobro promeati.
Jednu supenu kaiku meavine sa vrkom preliti sa 0,5 l vrele vode. Uviti i
ostaviti 30 40 minuta, procediti. Uvee popiti po 2- 3 olje vrue tinkture sa
medom. Danju piti kao aj. Ako je prehlada sa glavoboljom dodati jedan deo
mente meavini. (9)

Suve plodove ipurka isitniti. 5 supenih kaika preliti sa 1 l hladne vode,staviti

na vatru i kuvati 10 minuta, dobro uviti posudu i staviti 8-10 sati, procediti.
Piti, poev od jutra po jednu au svaka 2-3 sata sa medom, eerom ili sa
slatkim. Poeljno je u toku dana kada se pije ovaj odvar, nita ne jesti. Posle
svakog uzimanja isprati usta toplom vodom, jer kiselina nagriza zube. Kod
gripa se preporuuje piti ipurak u toku nedelju dana postepeno smanjujui
dozu. (9)

U flau od etvrt litre sipati pelen i ostaviti da odstoji 21 dan na tamnom

mestu, procediti. Piti kod prehlada i promrzlina po 20 g jednom dnevno. Piti
najdue 2- 3 dana. (9)

Napraviti meavinu od cvetova lipe 1 deo, plodovi ibikovine - 1 deo. Dve

supene kaike meavine preliti sa dve ae vrele vode. Kuvati 5 do 10 minuta

i procediti. Piti vrue uvee po 1 2 olje.Koristi se kod reumatizma, gripa,

prehlade. (9)

Lipa 1 deo, crna zova (cvetovi) 1 deo. Dve supene kaike preliti aom
vrele vode, kuvati na tihoj vatri 5- 10 minuta, procediti. Popiti vrue kod gripa
i prehlade. (9)

U narodnoj medicini kod gripa se koristi svei sok od plodova borovnice . Kod
prehlada se pije tinktura od granica borovnice. Jednu supenu kaiku isitnjene
biljke preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po dve
supene kaike 4 5 puta dnevno. (9)

Kod gripa se koristi svei beli luk po 2- 3 enja dnevno, a takoe i

preventivno za vreme epidemije. (9)

Tinktura od suvih plodova maline koristi se kod prehlade i gripa. Jednu supenu
kaiku plodova preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta. Piti po au vrue
tinkture dva puta dnevno. Jednu supenu kaiku meavine od plodova maline i
cvetova lipe u jednakim koliinama, preliti aom vrele vode, ostaviti da
odstoji 20 minuta, procediti. Piti po au vrue tinkture uvee pre spavanja
kod gripa kao sredstvo za izazivanje znojenja. (9)

Napraviti meavinu od plodova maline, cvetova lipe, lista podbjela, plodovi

anisa i kore ive u jednakim koliinama i jednu supenu kaiku ove meavine
preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti.piti po au vrue
tinkture uvee pre spavanja kod gripa kao sredstvo za izazivanje znojenja. (9)

Napraviti meavinu od plodova maline 2 dela, lista podbjela 2 dela i

majorana 1 deo. Supenu kaiku ove meavine preliti aom vrele vode,
ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po pola ae vrue tinkture 3-4 puta dnevno
kao sredstvo za izazivanje znojenja. (9)

Plodovi maline - 1 deo, list maline - 2 dela, majoran - 2 dela, list podbjela - 2
dela. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 5
do 10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola ae vrueg odvara 3-4 puta
dnevno pre jela kod prehlada kao sredstvo za izazivanje znojenja i kao
sredstvo za iskaljavanje. (9)

Groznica

Povienje temperature tela. Iako pokazuje samo reakciju organizma groznica

ukazuje na patoloko stanje i vrlo esto je znak infekcije. Groznica je posledica
preterane proizvodnje toplote ili smanjenja gubitka toplote. Poetak febrilnog
stanja moe se manifestovati na razliite naine. Ponekad je brzo i naglo
povienje temperature ispoljeno drhtavicom ili nizom drhtavica, optom
nelagodnou, glavoboljom i povraanjem. U drugim sluajevima povienje
temperature

je

manje

upadljivo:

praeno

je

umorom,

diskretnom

nelagodnou. Oi su svetlije, bolesnik osea e, toplotu tela i koe.

Poveanje pulsa je srazmerno temperaturi, od 70 puls se penje na 100-120.
Moe doi i do digestivnih smetnji, povraanja, suenja usta i jezika, smanjene
koliine mokrae mrke boje.

Recepti:

Brezova kora i zovin cveta po 2 kaike, kiica, lipin cvet i lincura po jedna
kaika. Dobro sve promeati i od ove meavine 2 kaike preliti s 3 decilitra
kljuale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10 minuta, zatim ocediti, zasladiti,
dodati malo soka od limuna i svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. (1)

Ruzmarin, iirot, kiica, kora od narande - po jednu kaiku; bourovog lista i

cveta, majine duice - po pola kaike. Sve dobro pomeati i od te meavine 2
kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10
minuta, zatim ocediti, zasladiti, dodati malo soka od limuna i svaki sat-dva piti
po nekoliko gutljaja. (1)

Kora zove (gornji sloj se ostrue) - 4 kaike, kuva se 5 minuta u pola litre vode.
Ostavi se poklopljeno da stoji 5-10 minuta, zatim se ocedi. Pije se triput
dnevno po jednu olju ili ee preko dana po nekoliko gutljaja. (1