Margarin

Margarin je prvi put proizveden u Fransuskoj u prolom veku.

Margarin je prema definiciji emulzija vode u ulju dobivena meanjem i kristalizacijom
tekuih semenskih biljnih ulja i vrstih tropskih biljnih masti. Margarini nove generacije
obogaeni su vitaminima, najee E, A i D, ne sadre holesterol ni transmasne kiseline,
sadre optimalanu meru jednostruko i viestruko nezasienih masnih kiselina, a proizvode se
od pomno odabranih sirovina visoke kvalitete. Margarin kakav koristimo danas proao je
kroz mnoge promene od vremena kada je nastao jo davne 1869. i uvek su promene voene
idejom da se napravi bolji i zdraviji proizvod. Tako su nastali margarini razliitih namena i
svojstava, tvri namenjeni pravljenju raznih jela i poslastica i mazivi obogaeni vitaminima, s
manjim ili veim delom masnoe. Nekada se margarin proizvodio deliminim ovrivanjem
biljnih ulja. Taj je postupak rezultirao stvaranje malog uela nepoeljnih trans masnih kiselina,
ali i taj mali deo bio je dovoljan da se margarinu, neopravdano, pripie negativni
nutricionistiki znak.
Kako su zdravstvena saznanja o trans masnim kiselinama i masnoama uopste, postala
temeljitija to je vei bio napredak u poboljanju svojstava margarina. Oslanjajui se na
najnovija otkria i dokazane tvrdnje, u tehnologiju proizvodnje margarina ugraivani su novi
procesi i nove sirovine. Tako su nastali tzv. ziro-trans margarini.
Moderni margarini kakve danas proizvode napredni proizvoai, u potpunosti udovoljavaju
dananjim visokim nutricionistikim kriterijima. Ne sadre trans masne kiseline, a sobzirom
da se proizvode od biljnih masnoa, ne sadre ni holesterol. Bogati su u mastima topivim
vitaminima i tako osiguravaju apsorpciju tih neophonih sastojaka. Postoje namenski
margarini za pripremu jela i poslastica, mazivi margarini s optimalnim sastavom masnoa,
raznim ukusima.
Proizvodnja margarina
Margarin se proizvodi od biljnih ulja. Visoka temperatura u procesu preanja ulja unitava u
njima antioksidante te nastaju slobodni radikali koji mogu izazvati velika oteenja u
elijama i poveati rizik od raka. Zatim se na brutalni hemijski nain ulja stvrdnjavaju,
postupkom hidrogenacije ili promenom masnih kiselina. U ovim postupcima koriste se
opasne hemikalije iji se ostaci nalaze u gotovom proizvodu na policama naih prodavnica.
Veliki je problem to i hidrogenizacija i promena masnih kiselina dovode do toga da se
molekule masnoe menjaju u takve oblike kojih uopte nema u prirodnim masnoama i
potpuno su nepoznate naem metabolizmu.
Za proizvodnju margarina najee se koriste palmino, kokosovo, kikirikijevo, sojino i
pamukovo ulje, pri emu se vodi rauna da nijedan prirodan ukus masti i ulja ne sme prei u
margarin. Margarin mora biti bez ukusa, slian, ali ne i identian ukusu maslaca, treba brzo
da se otopi u ustima.
Vrste margarina
Margarine najee delimo prema tipu margarina, tako da 52% ini stolni margarin, dok
preostalih 48% kategorije otpada na mazivi margarin. Kategorija obuhvaa margarine sa
smanjenim delom masnoa, mazive margarine, stolni margarin i margarin za kolae.
Margarine prema vrsti proizvoda takoe moemo podeliti na klasini margarin (45%),
margarin sa smanjenim delom masnoa (34%), na namaze (19%) te na lagani margarin (2%).
Margarin sa smanjenim udelom masti (40%), dodatkom vitamina E, A i D, kao i visokim
sadrajem kalcijuma (30% RDI), predstavlja idealan izbor za savremenu enu koja vodi
rauna o svom zdravlju.
Dodatak jogurta daje proizvodu blag i prijatan ukus, koji se odlino kombinuje kako sa
slanim, tako i sa slatkim obrocima.

Bioloki izuzetno vredna namirnica, obogaena vitaminima A, D i E. Ne sadri trans masne
kiseline. Bogatog, punog ukusa, izvanredan je kao namaz na hleb i pecivo.

Stoni margarin
Idealan za pripremu finih testa, slanih kolaa, kuvanih i peenih jela. Pogodan za slane
namaze, u kombinaciji sa mesom, sirom, povrem ili zainima. Moe se koristiti i za peenje
i prenje raznih jela. Ne sadri trans masne kiseline.

Zanimljivost.

Da li ste znali da re margarin dolazi iz grkog jezika od rei koja oznaava "biser", jer je
prvimargarin bio tvrd, beo i sjajan. Verovatno i ne tako ukusan kao dananji, jer je bio
napravljen od goveeg sala, mleka, iznutrica... Glavna atrakcija nalazila se u ceni bio je
jeftiniji od maslaca. U tom razdoblju kupovali su ga iskljuivo siromasi.