ULJA

Ulje kao slikarski medijum ima dugu tradiciju u uljanom slikarstvu.

Poinje najpre da se koristi kao jedna od komponenti za pravljenje emulzija, da bi kasnije,

sa pojavom uljanih boja kod Van Ajka, ulje poprimilo znaaj tehnike. U 16. i 17. veku uljani
medijum e poeti ubedljivo da vlada u slikarstvu kao najea i najvrednija tehnika.

Po hemijskom sastavu ulja su trigliceridi zasienih i nezasienih masnih kiselina.

- Ulja koja koristimo u slikarstvu su biljnog porekla. U tafelajnom slikarstvu preteno

se koriste suiva ulja, koja pomeana sa pigmentom nakon procesa ovravanja
fiksiraju pigment na slici.
- Postoje MASNA OKSIDIRAJUA ULJA i POLIMERIZUJUA ULJA
- U masna oksidirajua ulja spadaju laneno ulje , makovo ulje, orahovo i slina, i sue
se procesom oksidacije. Ova ulja i nakon suenja zadravaju mastan karakter, za
razliku od ETERINIH, koja su takoe ekstrakti biljaka, ali sue isparavanjem i
nemaju mastan karakter nakon suenja.
- Suiva su samo ulja koja sadre veu koliinu nezasienih masnih kiselina, koje
primanjem kiseonika iz vazduha utiu na oksidaciju ulja.
- Nezasiene masne kiseline LINOLNA i LINOLENSKA omoguavaju suenje. to je
procenat tih inilaca vei, ulje sui bre i kompaktnije.
- Prema toj osobini nainjena je podela na SUIVA, POLUSUIVA i NESUIVA ulja.
- U prirodi se ulje nalazi u obliku malih kapljica koje su zatvorene u biljnim stanicama i
najvie ih je u semenkama i klicama biljaka.

PROIZVODNJA sadri vie faza:

1. ienje, odnosno selekciju

2. mlevenje u svrhu razaranja elija u kojima je ulje
3. odvajanje ulja iz semenki metoda presovanja
metoda ekstrakcije (vaenja)

Metodom presovanja se ne moe iscediti kompletna koliina ulja (ostaje 4-12% ulja), pa
se ostatak odvaja iskuvavanjem u vodi ili ekstrakcijom . Kvalitet ulja je bolji ako se ono odvaja
presovanjem. Postoji HLADNO i TOPLO presovanje ulja.

- HLADNO presovanje ulja daje najkvalitetnije ulje, ukasto-zelenkaste boje, ali je

dobijena koliina manja za 1/3. Takvo ulje sadri manje zasienih kiselina i uvek je
 svetlije boje, a vremenom manje potamni i bolje se sui. Nekad se semenke lana nisu
presovale, ve tukle, to je davalo jo bolji kvalitet.
- TOPLO presovanje (ulje toplije ute boje) je industrijski postupak, i taj postupak je
ekonominiji, a sirovi material se podvrgava daljoj preradi:
1. SEDIMENTIRANJU
2. PROVOENJU kroz SUMPORNU kiselinu, radi odstranjivanja belanevinastih
ostataka
3. IENJU, provoenjem kroz vodu i proien pesak, so i vodu, pa se na kraju,
jo jednom, isti vodom i baritom
- IENJE ulja daje proizvode stabilnije obojenosti, to utie na kvalitet. ienje se
vri mehanikim putem bez dodatka hemijskih sredstava.
- Vodu i ulje stavimo u bocu u odnosu 1:1, zaepimo i mukamo 20 minuta. Meavinu
ostavimo da se izbistri i da se ulje odvoji od vode. Ako je potrebno postupak se
ponovi i na kraju ulje odvojimo od vode i osuimo zagrevanjem na 120 C.
- TOPIVOST nevodotopiva, topiva u organskim rastvaraima. U sveem stanju
topiva terpentinu, benzinu i petroleju, dok je osueni premaz topiv samo u jaim
rastvaraima benzolu, toluolu ksilolu, acetomu i amil acetatu.
- VEZIVNA MO je relativno dobra.
- VISKOZNOST je razliita na raznim temperaturama, manja je kod viih temperatura.
Kod niih temperatura ulje se ukruti izmeu -20 i -30C. Vee promene temperature
moe izdrati tek kad se potpuno osui.
- ELASTINOST u prvoj fazi suenja ulje je izvanredno elastino, ali vremenom
premaz postaje krt, pa se esto uljima dodaje omekiva kao to je RICINUSOVO
ULJE.
- POSTOJANOST je relativno dobra. uenje je najizraenije u prvoj fazi suenja, te je
vano da slika u ovoj fazi bude izloena svetlosti. Ako se ulje nanese u debljem sloju
u toku suenja moe doi do smeuravanja.

BELJENJE ULJA se najuspenije izvodi na suncu. U sud za beljenje nalijemo 3cm debeli
sloj vode i 2cm debeli sloj ulja i izloimo suncu. Obeljeno ulje se izdvoji od vode i osui. Ulje
moe da se izbeli i uz pomo male koliine (5%) hidrogen peroksida.

UGUENO TAND ULJE esto se nalazi u recepturama za medijume, emulzije i

lakove. Po eniniju se laneno ulje stavi u sud od bronze, bakra ili olova, i za vreme letnje ege
izloi suncu da se koliina smanji za polovinu, i ulje e biti savreno za slikanje. Ovaj nain
uguivanja se preporuuje i danas.

Drugi nain je da se 1cm oienog ulja ulije u sud za uguivanje i pokrije staklenim
poklopcem, ali tako da se ne prekine dovod vazduha i izloi suncu. Kad se ulje odgovarajue
ugusti probui se film linoksina na povrini i ulje profiltrira.
 INDUSTRIJSKO TAND ULJE se dobija zagrevanjem ulja na 250C bez priustva
vazduha. Ovakvo ulje je ugueno polimerizacijom, a ne oksidacijom. Veoma je otporno na
vlagu i namazi boje su veoma sjajni. U zavisnosti od trajanja uguivanja i temperature, koja se
ponekad kree i do 310C, ovo ulje ima razliitu viskoznost.

tand ulje nije pogodno za pravljenje uljane boje, jer zbog gustine prima manju
koliinu pigmenta. Razreeno sa nekoliko delova terpentina slui kao komponenta
medijuma za slikanje.
Boje meane sa ovim uljima su izrazito postojane prema vlaenju i drugim
spoljnjim uticajima. Premaz je izrazito gladak i bez tragova etke.
- UVANJE ULJA ulje se uva u providnim i dobro zaepljenim bocama na
difuznom osvetljenju, da bi se spreilo nepoeljno uguivanje ili tamnjenje. Do
uguivanja ulja e doi ako je boca otvorena i izloena suncu, a do tamnjenja ako se
dri na neosvetljenom mestu.

MAKOVO ULJE

BOJA makovo ulje je gotovo bezbojno i prozirno u odnosu na laneno ulje je mnogo
svetlije. Ima bitno manju tendenciju da potamni. Zbog te osobine se upotrebljava za pravljenje
belih boja, jer daje plastinost i neznatnije uti. Zbog pastuoznog karaktera bojenog namaza i
dueg odravanja boje u sveem stanju idealno je za slikanja ,,mokro na mokro.

1 deo makovog ulja

2 dela benzina

SUIVOST sui sporije od lanenog ulja jer sadri manje linolenske kiseline. Spada u
polusuiva ulja.

ELASTINOST je bolja nego kod lanenog ulja

POSTOJANOST odlina kod pravilne upotrebe, posebnu panju treba posvetiti

vremenskim intervalima kod nanoenja vie slojeva (sloj moe da ostane mek i vie meseci).

Razreuje se u benzinu.
 RICINUSOVO ULJE

Ricinusovo ulje je gusto i gotovo bezbojno. To je biljno, nesuivo ulje koje se dobija iz
semenki ricinusa.

SASTAV I POREKLO ricinusovo ulje je spoj glicerina i ricolne kiseline.

Danas postoje dve vrste ovog ulja:

OBINO ricinusovo ulje, koje je nesuivo i koristi se za omekavanje starih lakova i za

poveanje elasticiteta kod tvrdih lakova.

DEHIDRIRANO ricinusovo ulje, koje dehidracijom postaje suivo i uopte ne tamni.

TOPIVOST ne otapa se u benzinu, ali je zato topivo u piritusu.

ORAHOVO ULJE

Orahovo ulje je polusuivo ulje koje se dobija ekstrakcijom iz jezgra oraha.

Spada u masna oksidirajua ulja sa relativno velikom koliinom masnih kiselina.

Dobija se hladnim presovanjem dehidriranih oraha iz junih krajeva.

Sui sporije od lanenog, a bre od makovog ulja i ima veliku apsorbciju pigmenta, tako da manje
tamni i uti.

BOJA mu je svetlija od lanenog ulja.

VEZIVNA MO je bolja nego kod lanenog ulja.

VISKOZNOST mu je niska.

POSTOJANOST je velika. I posle 40 godina ne tamni.

SUIVOST sui u tankom sloju za 4-5 dana.

PRIMENA primenjuje se u svim vezivnim sredstvima.

 SIKATIVI

Sikativi su sredstva za ubrzavanje suenja. U slikarstvu se koriste isto toliko dugo

kao i ulja. Posle 15. veka pojavljuje se vie razliitih suivih sredstava koja se uglavnom
prokuvavaju sa uljima.

Sikativi su metalne soli (oksidi, hidroksidi, acetati) otopljene u uljima ili solima.
Upotrebljavaju se u veoma razblaenoj formi, razreeni terpentinom.

Kobaltov sikativ (kobalt linoleat) je najbolje sredstvo za ubrzavanje suenja i

koristi se tek od druge polovine 20. veka.

Najvie 1-2% sikativa je dovoljno da ubrza suenje bez nekih neeljenih promena
na premazu.

Ako se sikativ dodaje boji u veoj koliini moe doi do tamnjenja i krtosti
bojenog sloja.

Ne koristi se za podslikavanje.