VOSKOVI

Voskovi su estri vise masnih kiselina (zasicenih I nezasicenih) I visih

monohidroksilnih alkohola ( alkohola drugog niza). Za razliku od
nautralnih masti koje nastaju u reakciji esterifikacije glicerola koji je
trohidrokslini alcohol I vise masne kiseline alkoholi koji grade voskove
imaju jednu hidrokslinu grupu. Ipak po osobinama voskovi su slicni
neutralnim mastima. Ne rastvaraju se u vodi I na sobnoj temperature su
cvrste supstance. (reakcija je ista kao kod neutralnih masti I ulja).
Voskovi obicno lako podlezu saponifikaciji.

Njihova struktura se moze prikazati opstom formulom

R1 – ugljovodonicni ostatak monohidroksilnog alkohola

R2 – ugljovodnonicni ostatak vise masne kiselina

Voskove grade kiseline koje se srecu u neutralnim mastima kao

palmitinska, stearinska, oleinska, ali I visemasne kiseline velike molarne
mase npr: karnauba (C24H48O2), cerotinska (C27H54O2), montanska
(C29H58O2)…

Alkoholi koji ulaze u sastav voskova imaju paran broj C atoma, a najcesci
su: lauril alcohol (C12H26O), cetil-alkohol (C16H34O) I triakontanol
(C30H62O) poznat I kao miricil alcohol

Primer: Reakcija esterifikacije cetil alkohola I palmitinske kiseline pri

cemu nastaje vosak cetil-palmitat
CH3(CH2)14CH2OH + CH3(CH2)14COOH 

H2O = CH3(CH2)14CH2-O-C-OC15H31

Znacaj : Voskovi imaju zastitnu ulogu na kozi, krznu I perju zivotinja ali I
na liscu I plodovima mnogih biljaka. Prirodni voskovi su smese razlicitih
estara (oni cine oko 70-80% voska), zatim ugljovodonika, visemasnih
kiselina, visih alkohola I jos nekih primesa koje mogu uticati na osobine
voska.

Prema poreklu voskovi mogu biti biljni I zivotnijski. Najpoznatiji biljni

vosak je karnauba vosak, a zivotinjski je pcelinji vosak.

Pcelinji vosak proizvode pcele u vostanim zlezdama kojih ima 4 para I

nalaze se na donjoj strain trbuha pcele. Iz zlezda se izlucuje tecnom
stanju kroz kanalice, ali u dodiru sa vazduhom se stvrdnjava u vidu
plocica. Pcele ga zvacu I zahvaljujuci enzimima iz pljuvacke I izgradjuju
sace. Boja pcelinnjeg voska moze varirati od bele do zute u zavistnosti
od cveta sa koga pcele skupljanju nectar I polen. Prijatnog su ne jakog
mirisa slicno medu, na sobnoj temperaturi su u cvrstom stanju, tvrdi I
zilavi.

Pcelinji vosak se ne rastvara u vodi, ali se rastvara u nepolarnim

organskim rastvaracima.

Lako podleze saponifikaciji, a na temperature iznad 35-40 °C postaje

mek.

Hemijski sastav pcelinjeg voska :

Pcelinji vosak je smesa vise estara koji cine od 70-75% voska, zatim
ugljovodonika (11-17%), vise masne kiseline (12-15%), visi alkoholi,
primese polena I propolica (0,1-2,5%) koji se mogu naci slobodni u
vosku.

Glavni estar u pcelinjem vosku koga ima preko 80% je triakontanol-

palmitat – estar alkohola triakontanola (miricil alcohol) I palmitinske
kiseline.

I pored ovog estra u pcelinjem vosku se moze naci I triakontanol-

oleat,cetil-palmitat,dodekanol-palmitat, I jos neki estri ali u mnofo
manjoj kolicini.

Upotreba :

Pcelinji vosak se koristi za izradu sveca, u industriji koze,drveta, tekstila,

za kozmetiku I u farmacceutskoj industriji, zubnoj medicine, kao
material za modeliranje, izradu pecata…

Zanimljivosti :

- Koristio se od davnina, pronadnjen je na slikama u pecinama I

grobnicama egipatskih mumija. Stari egipcani su ga koristili kao
lepak pa I u brodogradnji.
- Rimljani su ga koristili kao vodootporno sredstvo a u srednjem
veku pcelinji vosak je bio toliko vredan da je koriscen i kao oblik
valute.

Katedra za Biologiju_bio.fan.beo
Praktikum iz pcelarstva – polj. fakultet