MASTI I ULJA

SADRAJ
Strana
Uvod.............................................................................
2
Razlika masti i ulja.........................................................
3
Masti............................................................................
3
-Osobine................................................................
4
Ulja..............................................................................
5
Masne kiseline...............................................................
6
-Zasiene kiseline......................................................
6
-Nezasiene kiseline...................................................
7
Vie masne kiseline........................................................
7
-Stearinska..............................................................
7
-Oleinska................................................................
8
-Linoleinska.............................................................
9
-Palmitinska............................................................
10
Glicerol.........................................................................
10
Razgradnja masti...........................................................
11
Industrijsko dobijanje masti i ulja....................................
12
-Postupak presovanja..................................................
13
-Postupak ekstrakcije..................................................
13
Hidrogenizacija masti i ulja..............................................
15
Reakcija saponifikacije....................................................
16
Vanost u ishrani............................................................
17

UVOD

Lipidi (masti) su jedinjenja razliitog sastava po pravilu

nerastvorljiva u vodi, a rastvorljiva u organskim rastvaraima.
Masti i ulja su najpoznatiji lipidi glicerola. To su estri karboksilnih
kiselina s dugim lancima. Masti su trigliceridi u vrstom agregatnom
stanju, dok su ulja pri sobnoj temperaturi u tenom agregatnom stanju
(uobiajeno je sve viskozne tenosti nazivati uljima).
Bioloki su veoma znaajna jedinjenja. Oni su osnovna komponenta
biolokih membrana i utiu na njihovu provodljivost, uestvuju u predaji
nervnih imspulsa, stvaraju kontakte meu elijama, ine energetske
rezerve, tite organizam od mehanikih povreda i formiraju
termoizolacioni sloj.
U prehrani masti predstavljaju znaajan izvor energije, budui da 1
g masti daje energiju od 37 kJ, odnosno 9 kcal. Osim to su bogati izvor
energije, masti su vane u prehrani i zato to omoguavaju apsorpciju
prvenstveno vitamina A, D, E i K. Izvor su esencijalnih masnih kiselina
linolne i arahidonske, prema starijoj nomenklaturi poznatih i pod
zajednikim imenom vitamin F, a vane su i za sintezu nekih hormona.

RAZLIKA MASTI I ULJA

Poreklo masti utie na njihove fizike osobine. Na primer, ivotinjske
masti su veinom vrste (loj) ili poluvrste (maslac i svinjska mast), dok
su masti biljnog porijekla veinom tenosti ulja (maslinovo, repino,
suncekretovo, laneno i dr.)

MASTI
Masti su prirodni estri viih masnih kiselina i trohidroksilnog alkohola
glicerola, zato se i nazivaju gliceridi ili trigliceridi.
Nastajanje masti moemo predstaviti jednainom:

CH2 OH
CH

OH

CH2 OH

HO OC R'
+ HO OC R''
HO OC R'''

Glicerol + masne kiseline

CH2OOC R'
CHOOC R'' + 3H2O
CH2OOC R'''
mast + voda

Zavisno od toga da li je esterifikacija alkoholnih grupa glicerina

izvrena sa jednom, dve ili tri razliite vie masne kiseline, razlikujemo
proste i meovite (sloene) gliceride:

O
CH2 O C C17H35
O
CH

- O C C17H35
O

Prosti glicerid (glicerol-tristearat

ili tristearin)

CH2 - O - C C17H35

O
CH2 O C C17H33
O
CH

- O C C17H31
O

Meoviti glicerid (glicerol oleopalmitato-stearat ili oleopalmitato

stearin)

CH2 - O - C C17H35

S obzirom na to da je glicerol stalan sastojak masti, razlike izmeu

masti potiu otuda to se za glicerol mogu vezati razliite masne kiseline.
Prirodne masti su obino smese meovitih glicerida. U grai masti
najee su od zasienih viih masnih kiselina zastupljene stearinska
kiselina (C17H35-COOH), i palmitinska kiselina (C17H31-COOH), a od
nezasienih kiselina oleinska kiselina (C17H33-COOH). U manjoj meri u
izgradnji masti mogu uestvovati i druge kiseline, npr buterna kiselina
(C3H7-COOH). Ako mast sadri vie nezasienih viih masnih kiselina, ona
je u tenom stanju, pa je zovemo ulje.
Masti su u prirodi vrlo rasprostranjene. One se nalaze u masnim
tkivima ivotinja, u semenkama i plodovima biljaka.

Osobine
Masti u iji sastav ulaze zasiene vie masne kiseline su vrste. Ako su
sasvim iste, onda su bez boje, ukusa i mirisa. Masti su po specifinoj
teini lake od vode. Rastvaraju se u benzinu, eteru, benzolu i jo u
nekim organskim rastvaraima. Masti nemaju odreenu taku topljenja,
jer pri zagrejavanju postepeno omekavaju i prelaze u teno stanje. Ne
mogu se destilizovati, jer se pri jaem zagrejavanju razlau uz
oslobaanje akroleina, koji ima neugodan miris. Pri sagorevanju masti
nastaju ugljendioksid i voda.

ULJA
Ulja su trigleceridi koji su nastali iz glicerola i nezasienih viih
masnih kiselina od kojih je najee zastupljena oleinska kiselina, CH3(CH2)7-CH=CH-(CH2)7-COOH.
Kolika je nezasienost nekog ulja, tj. koja koliina nezasienih
kiselina uestvuje u izgradnji njegovog molekula, moe se utvrditi
odreivanjem jodnog broja. Jodni broj predstavlja koliinu joda u gramima
koja se vee za 100 g ulja. Ako ulje vezuje veu koliinu joda, znai da
ono sadri vei procent nezasienih masnih kiselina vezanih za glicerin, tj.
sadri u svojim molekulama vie dvostrukih veza. Ulja vezuju znatno veu
koliinu joda od masti koje su preteno izgraene od glicerina sa
nezasienim masnim kiselinama.
Ako premaemo drvenu ili staklenu plou nekim uljem, pa ako ulje
na vazduhu ovrsne, takvo ulje nazivamo suivim! Suenje ulja zasniva se
na vezivanju atmosferskog kiseonika na mestu dvostrukih veza u
molekulama ulja, kao i na polimerizaciji i kondenzaciji veeg broja
molekula sa nezasienim vezama. Ukoliko neko ulje sadri u svojim
molekulama vei broj dvostrukih veza, ono se lake sui. Suiva ulja
sadre obino oleinsku i druge nezasiene vie masne kiseline kao to su
linolna (C17H31-COOH), sa dve dvostruke veze, linoleinska (C17H29-COOH),
sa tri dvostruke veze i dr.
Vaan podatak za ocenjivanje kvaliteta ulja i masti je kiselinski
broj. Kiselinski broj (KB) je broj miligrama kalijum-hidroksida koji je
potreban za neutralizaciju slobodnih kiselina u 1 g masti, odnosno ulja.
Kiselinski broj je vaan za utvrivanje stepena raspadanja masti pri
duem stajanju, kada usled delovanja svetlosti, vlage i vazduha mast
uegne. Do ueglosti dolazi usled hidrolitikog cepanja masti, pri emu se
oslobaaju masne kiseline, a time se poveava kiselinski broj. Kod
razgradnje masti oslobaaju se i nezasiene kiseline koje se tako oksidiu
u aldehide i perokside, pa odatle potie neugodan miris i ukus kod
pokvarenih masti. Kvarenje masti izazivaju i mikroorganizmi, odnosno
fermenti koje oni izluuju, pa dolazi do pretvaranja masnih kiselina u
ketone koji tako koji takoe mogu imati neugodan miris i ukus.

Vrsta masti
i ulja

Izvor iz kojeg
se dobija

Biljne masti

kokos
palma
maslac
svinjska mast
maslina
uljna repica
kukuruz
soja
suncokret
semenke
pamuka

ivotinjske
masti
Biljna ulja

Palmitinska
4-10
34-43
23-26
28-30
5-15
0-1
7-11
6-10
10-13
19-24

W (kiselina)
Stearin- Oleinska
ska
1-5
2-10
3-6
38-40
10-13
30-40
12-18
41-48
1-4
69-84
0-2
20-38
3-4
43-49
2-4
21-29
10-13
21-39
1-2
23-33

Linolna
0-2
5-11
4-5
6-7
4-12
10-15
34-42
50-59
51-68
40-48

MASNE KISELINE
Masne kiseline, od kojih se sastoje masti i ulja, obino su
razgranati molekuli sa 14 do 22 atoma ugljenika. Masne kiseline prirodnih
masti i ulja imaju parni broj atoma ugljenika. Dele se na zasiene i
nezasiene masne kiseline. Zasiene masne kiseline imaju optu formulu
CnH2n+1COOH. Nie zasiene masne kiseline sadre od etiri do osam,
srednje od osam do dvanaest, a vie preko dvanaest atoma ugljenika.
Nie masne kiseline na sobnoj temperaturi su tene, srednje su uljaste, a
vie su vrste supstance.
Zasiene masne kiseline nalaze se kako u ivotinjskim i biljnim
mastima i uljima, tao i u mastima i uljima bakterija i nekih gljiva. U
mastima ivotinja i biljaka najzastupljenije su palmitinska i stearinska, a u
lanolinu (mast iz vune) cerotinska kiselina
Zasiene masne kiseline
Naziv
Strukturna formula
buterna
CH3(CH2)2COOH
kapronska
CH3(CH2)4COOH
kaprilna
CH3(CH2)6COOH
kaprinska
CH3(CH2)8COOH
laurinska
CH3(CH2)10COOH
miristinska
CH3(CH2)12COOH
palmitinska
CH3(CH2)14COOH
stearinska
CH3(CH2)16COOH
arahinska
CH3(CH2)18COOH
negenska
CH3(CH2)20COOH
lignocerinska
CH3(CH2)22COOH

Nezasiene masne kiseline imaju jednu ili vie dvostrukih veza.

Ovde spadaju: krotonska, palmitooleinska, oleinska, linolna, linoleinska,
arahidonska kiselina.

Nezasiene masne kiseline

Naziv
Strukturna formula
krotonska
CH3 - CH = CH - COOH
palmatooleinska
CH3 - (CH2)5 - CH = CH - (CH2)7 - COOH
oleinska
CH3 - (CH2)7 - CH = CH - (CH2)7 - COOH
eruka
CH3 - (CH2)7 - CH = CH - (CH2)11 - COOH
nervonska
CH3 - (CH2)7 - CH = CH - (CH2)13 - COOH
linolna
CH3 - (CH2)4 - CH = CH - CH2 - CH = CH - (CH2)7 - COOH
linoleinska
CH3 - CH2 - CH = CH - CH2 - CH = CH - CH2 - CH = CH (CH2)7 - COOH
arahidonska
CH3 - (CH2)4 - CH = CH - CH2 - CH = CH - CH2 - CH = CH CH2 - CH = CH - (CH2)3 - COOH
klupadolska
CH3 - CH2 - CH = CH - (CH2)2 - CH = CH - CH2 - CH = CH (CH2)2 - CH = CH - (CH2)2 - CH = CH - (CH2)2 - COOH

VIE MASNE KISELINE

Vie masne kiseline su kiseline koje imaju vie od 12 atoma
ugljenika, a od onih koje najee ulaze u sasav masti i ulja su stearinska,
oleinska, palmitinska.

Stearinska kiselina
Stearinska kiselina je jedna od najkorisnijih zasienih masnih
kiselina koja dolazi od ivotinjski masti i ulja. U vrstom je agregatnom
stanju, a formula joj je CH3(CH2)16COOH. Ime joj dolazi od grke rei star
to znai slanina. Pojam stearat se koristi za soli i estre stearinske
kiseline.

Stearinska kiselina je koristan sastojak u pravljenju svea, plastike,

sapuna i kozmetike i za omekivanje gume.

Oleinska kiselina

Oleinska kiselina je pronaena u mnogim biljkama i ivotinjama.

Formula je C18H34O2 (ili CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH). Zasieni oblik ove
kiseline je stearinska kiselina.

Oleinska kiselina ini 55-80% maslinovog ulja, 59-75% orahovog ulja,

36-67% ulja kikirikija, 15-20% ulja semenki groa, itd.

Linoleinska kiselina
Linoleinska kiselina je nezasiena kiselina. To je bezbojna tenost.
Linoleinska kiselina ima 18 atoma ugljenika u svom lancu sa i dve
dvostruke cis veze; prva dvostruka veza se nalazi na estom atomu
ugljenika.
Rije linolein potie od grke rei linon (lan). Oleic znai dobijen od ulja.
Linoleinska kiselina se koristi u proizvodnji sapuna, emulzija i brzo suivih
ulja. Postala je popularna u kozmetikoj industriji jer deluje blagotvorno
na kou.

Palmitinska kiselina
Palmitinska kiselina je glavni sastojak glicerida masnog tkiva
ljudskog tela. Zastupljena je u svim masnim tkivima ali uglavnom je
koncetrirana u jetri.
9

GLICEROL (GLICERIN)

Glicerol (glicerin) je gusta sirupasta tenost, slatkog ukusa, a u

vodi se dobro rastvara. Glicerol sa azotnom kiselinom daje nitroglicerin
koji je jako eksplozivan. Zagrejavanjem glicerola sa bezvodnim kalcijumhloridom, dobija se nezasieni aldehid zvani akrolein koji je neprijatnog
mirisa:
CH2OH

H C - OH

H C = O

-2H2O
CHOH

CH2OH

CH2

glicerol

enolni oblik

CH

CH2
akrolein

Meu najrasprostranjenija lipidna jedinjenja, naena u ivim

organizmima, ubrajaju se derivati glicerola. Ako se za glicerol vee jedna
masna kiselina, takvi spojevi nose naziv monogliceridi. Ako se na glicerol
10

veu dve masne kiseline, onda su to digliceridi, a ako se veu tri masne
kiseline trigliceidi. Ako su sve tri masne kiseline kod triglicerida iste,
onda se takve masti nazivaju homocidne, a ako su razliite, to su
heterocidne masti. Proste masti u organizmima ljudi i ivotinja
predstavljaju smesu triglicerida, gde su za glicerol vezane dve ili tri
razliite masne kiseline:

O
ll
CH2 O C (CH2)7 - CH = (CH2)7 - CH3
O
ll
CH2 O C (CH2)7 - CH = (CH2)7 - CH3
O
ll
CH2 O C (CH2)16 - CH3
glicerol-dioleosteareat

O
ll
CH2 O C (CH2)7 - CH = (CH2)7 - CH3
O
ll
CH2 O C (CH2)14 - CH3
O
ll
CH2 O C (CH2)16 - CH3
glicerol-oleopalmitostereat

RAZGRADNJA (SAGOREVANJE) MASTI

Kod sisara se najvie masti skuplja u citoplazmi masnih elija, u
kojima se odvija sinteza, pohranjivanje i razgradnja masti. Iz citoplazme
se masti krvlju raznose u druga tkiva. Razgradnja masti i njihova
biosinteza odvijaju se na razliitim mestima u eliji, na bitno drugaiji
nain i kataliziraju ih drugaiji enzimi.
Mast iz hrane ili masnih rezervi u organizmu najprije se uz pomo enzima
lipaze hidrolizuju u glicerol i masne kiseline.

11

O
ll
O
CH2 O C R1
ll
l
2
R - C O CH
O
l

enzim
+3 H20

ll

lipaza

CH2 O C R3
mast (triglicerid)

O
ll
1
R - C OCH2OH
l
CHOH
l
CH2OH

O
+

ll
R - C O2

3H+

O
ll
3
R - C O-

glicerol masne kiseline

Glicerol se prevodi u dihidroksiaceton i dalje se razgrauje kao eer.
Masne kiseline se u vrlo malim koliinama zadravaju slobodne u
organizmu. Brzo se razgrauju, pri emu organizmu obezbeuju energiju.
Potpunom razgradnjom jednog molekula masne kiseline dobija se
priblino dva puta vie energije nego razgradnjom jednog molekula
ugljenih hidratra. U telu oveka mase 70 kg ima 11 kg triglicerida.

INDUSTRIJSKO DOBIJANJE MASTI I ULJA

12

Masti se uglavnom dobijaju iz masnih ivotinjskih tkiva. Masti se iz

masnih tkiva ili sala izdvajaju topljenjem tako da se sirovine (loj, salo,
masni delovi kostiju) zagrevaju vatrom ili vodenom parom u kazanima od
bakra ili gvoa. Toplota vodene pare lako razori masna tkiva i iz elija se
izluuju sitne kapljice rastopljene masti.
Ulja se dobijaju iz semenki i plodova biljaka presovanjem ili
ekstrakcijom.

Postupak presovanja
Sirovina se sui, ljuti i melje, a zatim se izvodi prvo presovanje
kojim se izdvaja najvei deo ulja koje je obino svetle boje. Ostatak
(uljane pogae) se melje, zagreva do 90C i presuje. Tako se dobija ulje
tamnije boje.
Postupak ekstrakcije
Pre izvoenja ovog postupka sirovina se priprema tako da sadraj
vlage u sirovini ne bude vei od 6%, jer vea koliina vlage tetno utie
na delovanje ekstracionog sredstva ili rastvaraa. Kao rastvarai za ovu
svrhu se primenjuju benzin i sl.

13

Ekstrakcija se izvodi u aparatima koji se sastoje od ekstraktora,

destilatora i kondezatora. Po nekoliko ekstraktora se povezuje u bateriju
radi potpunijeg korienja rastvaraa. Pripremljena sirovina se stavlja u
ekstraktore u kojima rastvara rastvara ulje iz sirovine. Ekstrakcija se vri
postupkom suprotnih smerova, tj. tako da se svei rastvara dovodi prvo u
dodir sa gotovim ekstraktovanim materijalom, a rastvor ve zasien uljem
sa sveim materijalom. Time se uz pogodno zagrevanje rastvaraa postie
maksimalno iskorienje masnoe iz sirovine. Rastvor ulja se odvodi u
destialtor gde se rastvara zagrevanjem pretvara u paru. Para se u
kondezatoru ohladi i kondezunje u tenost, a zatim se rastvara ponovo
vraa u ekstraktor. Iz destilatora se ulje otprema na preiavanje ili
rafinisanje, jer dobijeno ulje obino sadri razne primese koje se moraju
ukloniti zbog neugodnih mirisa, ukusa, tamne boje i drugih nepovoljnih
osobina. Rafinacija ulja se sastoji od filtracije pomou presa ili centrifuga,
od obrade ulja sumpornom kiselinom s ciljem da se odstrane sluzna
jedinjenja, od bistrenja koje se izvodi proputanjem ulja kroz sloj betonita
(specijalne vrste gline) koja upija boje.

14

HIDROGENIZACIJA MASTI I ULJA

U prirodi se ee nalaze ulja nego vrste masti, ali kako su ulja

zbog sadraja nezasienih veza lako kvarljiva i prilino nezgodna za
industrijsku preradu, ona se u znatnim koliinama prevode u vrste masti.
Pretvaranje ulja i poluvrstih masti u vrste masti
Pretvaranje ulja i poluvrstih masti u vrste masti vri se
hidrogenizacijom pri emu se nezasiene veze vezivanjem vodonika
pretvaraju u zasiene veze. Sutina hidrogenizacije ulja je u tome da
radikali nezasienih masnih kiselina u molekulima ulja veu vodik na
mestu dvostrukih veza i pri tome prelaze u radikale zasienih masnih
kiselina, npr. Radikal oleinske kiseline veui vodik prelazi u radikal
stearinske kiseline:

C17H33 + H2

C17H35

Hidrogenizacija ulja se izvodi u specijalnim posudama (autoklavima)

u prisustvu nikla u prahu kao katalizatora. U ulje koje je zagrejano od 150
do 200C dodaje se vodonik. Vodonik se vee u dvostruke veze i tako se
dobija mast odreene vrste konzistencije. Nakon hidrogenizacije
suspendovani katalizator (nikl) se filtracijom odvoji od masti. Dobijene
masti se zatim dorauju (preiavaju, konzerviraju, pakuju) i koriste pod
nazivom biljne masti. Hidrogenizacijom ulje gubi neprijatan miris i ukus,
npr. riblje ulje, a time se omoguava njihova upotreba u ishrani.
Kako je potronja masti za ishranu sve vea, vre se mnogi napori
da se njihova upotreba u industrijske svrhe (za proizvodnju sapuna, viih
masnih kiselina, glicerina) svede na minimum, a da se za te svrhe
primene sintetiki proizvodi koji nastaju oksidacijom ugljovodonika
dobijenih preradom nafte.

REAKCIJA SAPONIFIKACIJE

15

Saponifikacija je hidrolitsko cepanje estara na alkohole i organske

kiseline, tj. proces obrnut od esterifikacije. Odvija se pod delovanjem
kiselina, baza ili enzima. Najznaajnija saponifikacija, po kojoj je operacija
i dobila ime, jeste cepanje biljnih i ivotinjskih masti uz pomo jakih
baznih rastvaraa, pri emu se dobijaju glicerin i soli masnih kiselina,
sapuni.
Saponifikacijom tristearina, na primer, nastaju glicerin i stearinska
kiselina.
U industriji se saponifikacija masti izvodi zagrevanjem vode ili
vodene pare pod pritiskom od 12 atmosfera, pri temperaturi od oko 180
C u prisustvu oksida kalcijuma, magnezijuma ili cinka kao katalizatora.
Nakon razgradnje masti, iz tene masti se na povrinu izdvoje vie masne
kiseline odakle se sakupljaju i izlivaju u posude, dok glicerin ostaje u
vodenoj otopini. Ralanjivanje vrstih od tenih masnih kiselina vri se
pomou plitkih posuda. Kada se vie masne kiseline ohlade na 30C,
vrste masne kiseline (stearinska i palmitinska kiselina) se kristalizuju,
dok oleinska i druge nezasiene kiseline ostaju u tenom stanju. Ova
masa se stavlja u vree od grube tkanine i presuje, najprije u hladnom, a
zatim u toplom prostoru. Zatim se odvoje vrste od tenih masnih
kiselina. Ovako dobijen vrsti proizvod naziva se tehniki stearin, a slui
za proizvodnju svea i masti za parket. Teni produkt naziva se olein i
upotrebljava se u tekstilnoj industriji.

Slobodne tene i vrste masne kiseline upotrebljavaju se i u

proizvodnji sapuna. Sapuni se dobijaju saponifikacijom masti i ulja
kuvanjem sa odgovarajuim bazama (natrijum-hidroksid(NaOH) i dr.).

CH2 OOC R + NaOH

CH2OH R - COONa
saponifikacija

CH OOC R' + NaOH

CH2OH + R'- COONa

CH2 OOC R'' + NaOH

CH2OH R'' - COONa

16

VANOST U ISHRANI

Osim energetske, masti imaju i druge uloge u naem organizmu.

Nauna istraivanja pokazuju da postoji povezanost izmeu koliine i
vrste masnoe koja se koristi u prehrani i razvoja nekih hroninih bolesti.
Masti koje koristimo u svakodnevnoj prehrani predstavljaju, nakon
ugljenih hidrata, najvaniji glavni i rezervni izvor energije za na
organizam. Energija nam je potrebna za izvoenje svih telesnih aktivnosti
i odravanje vanih telesnih funkcija (rad srca, disanje i drugi hemijski
procesi u elijama i tkivima).
Osim energetske, masti imaju i druge uloge u naem organizmu:

osiguravaju normalan rad naeg organizma;

uestvuju u izgradnji i odravanju strukture elija;
uestvuju u sintezi antitela i nekih hormona;
slue kao izvor toplote i tite telo od ekstremnih temperatura;
omoguavaju apsorpciju materija koje su topive u mastima,
prvenstveno vitamina A, D, E i K;
izvor su polinezasienih masnih kiselina - esencijalnih masnih
kiselina koje organizam ne moe sam proizvesti nego ih mora uneti
hranom.

Masti se u namirnicama nalaze u dva agregatna stanja:

u vrstom stanju (npr. loj) i poluvrstom stanju (npr. svinjska mast)

- kao rezervne materije iz masnog tkiva ivotinja;
u tenom stanju - kao ulja iz semenki biljaka.

Bilo bi dobro da razlikujemo:

nezasiene masne kiseline (npr. oleinska) - koje preovladavaju u

biljnim uljima dobijenim iz suncokreta, uljane repe, bundeve,
kukuruznih i peninih klica, soje, lana, ;
polinezasiene masne kiseline: omega 6 - masne kiseline (linolenska
i arahidonska) koje se nalaze u biljnim uljima i omega 3 - masne
kiseline (linoleinska) koje se nalaze u ribi i ribljem ulju;
zasiene masne kiseline (npr. palmitinska, stearinska) koje
preovladavaju u mastima ivotinjskoga porekla (osim ribljeg ulja);
transmasne kiseline koje nastaju hidrogenizacijom, tj. postupkom
kojim se u prehrambenoj industriji, pri tano odreenim uslovima,

17

od tenih biljnih ulja proizvode vrste masti (tj. od nezasienih ulja

se stvaraju zasiene masti). Tako se dobijaju proizvodi poput
margarina, i sl., koji sadre puno transmasnih kiselina.

18